Poziv na saradnju
  Postovani citaoci "Ibarskih novosti", pozivamo Vas da aktivnim ucescem doprinesete kvalitetu Vaseg i naseg lista. Svojim pismima, sugestijama, kritikom, kao i prilozima za "Strsljen" pomoci cete nam da "Ibarske" zadovolje interesovanje i potrebe sve sireg kruga citalaca i u pravom smislu postanu "rec i slika nase stvarnosti". Takodje pozivamo i nase sugradjane koji se trenutno ili trajno nalaze u drugim gradovima ili drzavama da nam se javljaju, buduci da se nase novine od nedavno nalaze i na Internetu, cime je krug nasih citalaca daleko prevazisao lokalne okvire , a nase novine postale dostupne svim Kraljevcanima na svim tackama Zemljine kugle. Posebno se obracamo ucenicima osmogodisnjih skola da nam salju svoje likovne radove, pesme, kratke price i zapise iz skolskih klupa, koje cemo objavljivati u posebnoj rubrici. Vase priloge, ne duze od jedne kucane strane, saljite na adresu: "Ibarske novosti" , Ulica Cika Ljubina broj 2, Kraljevo 36000. ili na e-mail uredniku
Redakcija

Uvod - Baba Marta
Slagalica
Grmljavina
Privatizacija - jedini pravi put
Finansiranje politickih stranaka (2)
U prvim redovima borbe za demokratiju
Sada mora da se radi
Velika pomoc Evropske unije Kraljevu
"Kish" za mladog kraljevcanina
Sport...

UVOD - vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Baba Marta
      U novijoj srpskoj istoriji koja seze od poznatog samoubilackog poklica "bolje grob nego rob" pa do nasih dana koje na najbolji nacin odslikava jucerasnji praznik zena i svih onih koji se tako osecaju, mart je, pored jula, bio mesec u kojem su se , uglavnom, desavale sudbinske stvari po nas. Cini se da se budjenjem proleca ustalasaju i zivotni sokovi u revolucionarnom srpskom bicu, sto neminovno vodi ispoljavanju nakupljenih emocija demonstracijama, protestima, gundjanjem ili grickanjem donje usne i jos ponekih delova tela. To sto je Medjunarodna organizacija zena olucila da bas u ovom mesecu praznuje i Dan lepsih polovina nije bas u skladu sa nasim prevashodno muskim martovskim raspolozenjem ali mu dodje kao sjajan ventil eksplozivnog revolucionarnog naboja muskog dela srpske populacije. Tako je i ovaj 8. Mart, prvi u osvojenoj demokratiji, protekao u uobicajenim manifestacijama jednodnevne paznje prema krhkim zenskim bicima i ocekivanju da se , konacno, pocne sa hapsenjima (doskora) prvih zena i prvih ljudi lepe nase domovine. Nekako istovremeno, dok bivseg predsednika cuvaju desetine kreatura nalik odbeglim sticenicima dusevnih bolnica, u zutoj stampi se obelodanjuje veza diktatora sa poznatom pevacicom, glumicom i lepoticom Snezanom Savic. Dakle, dok je citav narod skapavao u bedi, ne shvatajuci ko je je ovde lud, a ko zbunjen, glavni krivac svih nasih nesreca znalacki je zadovoljavao svoje seksualne i ostale nagone daleko od julskog pogleda sopstvene zivotne saputnice.
  No, postoje u zivotu stvari koje je tesko, pa i nemoguce, razumeti. Ali, zato postoji nova vlast koja je tu zato da, izmedju ostalog, odlucuje sta je to sto je dobro i korisno za svekoliki narod koji je svoje glasove dao svojim izabranicima. Koliko mi je poznato nastanak opozicionog pokreta u Srbiji moze se , i mora, prevashodno dovesti u vezu sa opredeljenjem jednog broja mislecih ljudi da diktatora oteraju sa vlasti. Uz mnogo muke, napora, odricanja, batina, krvi, progona, ubistava, kidnapovanja i svih ostalih poznatih i nepoznatih metoda prinude, kazne i osvete imali smo priliku, napokon, da prisustvujemo tom dugo i zeljno ocekivanom istorijskom spektaklu. Istog momenta mnogi koji nisu mnogo marili za vlascu, politickim funkcijama i stranackim organizovanjm povukli su se u mirnije tokove zivota smatrajuci da je ostvaren njihov dugogodisnji san i da tu prestaje svaka dalja poteba za politickim angazovanjem, sto je i sasvim logicno. Medjutim, gotovo preko noci isplivali su, preleteli i stasali neki novi ljudi koji su u novim okolnostima videli odlicnu priliku da svoje ucmale i jalove zivote ucine iole vrednim prigrlivsi novu vlast, a i ona njih. Tako je u velikoj meri, i posle bagera, mnogo toga ostalo isto, ponesto malo gore, a ocekivane promene se jos uvek samo najavljuju. Za sve to vreme glavni krivac naseg propadanja drsko se baskari u svojoj rezidenciji prkoseci i dalje svemu i svacemu zasticen coporom svojih sledbenika koji su davno pogubili kompase, obraze i pamet, ako su sve ove detalje uopste i posedovali. Ko je pre samo nekoliko meseci mogao i da sanja da cemo posle osvajanja demokratije biti dovedeni u poziciju da razmisljamo : treba li krivcima suditi, gde , zasto, kako itd? Cudne su, mada i razumljive, dileme politicara zeljnih opstanka na vlasti, ali ovakva dilema se nicim ne da opravdati osim nesposobnoscu i kolektivnim ludilom koje nas je i dovelo ove gde jesmo. Umesto da prvo sto ce uraditi nova vlast bude hapsenje i sudjenje onima koji su nam krv popili mi cekamo da se oni konsoliduju i organizovano, ljubeci slike svoga vodje, njegove zene i lepe pevaljke, krenu u zastitu "svojih prava". Necuveno! A iz toliko grla, toliko puta i toliko godina citavom Srbijom je odjekivalo : Spasi Srbiju i ubi se, Slobodane! Nije poslusao svoj narod. Naprotiv, cini se da ocekuje rehabilitaciju, orden i proglasenje najvecim sinom srpskog naroda, dok otporasi vicu ""Uhapsite ga". Ali, opet je mart i, kao sto rekoh, zivotni sokovi bujaju u svakom pravom Srbinu. Nadajmo se da cemo april docekati svako na svom mestu, neko u demokratiji, a neko u zatvoru. U protivnom, svi cemo opet biti u zatvoru s tim sto nama nece imati ko da okreci celije u roze kao zaljubljenom bracnom paru sa Dedinja.

Skroz licno - pise Bojana Milosavljevic
Slagalica
     Vlast jos nasumice traga za legalnim nacinom izmirenja racuna sa kriminalcima iz prethodne nomenklature i povratkom dostojanstva i zivota ovom narodu, sto ostaje neizvodljivo sve dok Milosevic i dalje spava u rodjenom krevetu. I sada Srbija moze da se podvrgne vivisekciji, koja ce ponovo i kristalno da dokaze poraznu sliku zemlje koja s njim nije imala buducnosti, dok nam je on sve to smestao stetocinski i sa predumisljajem. Zar i onaj vrh ledenog brega njegove gramzivosti- bezocna pljacka narodnog- ne dokazuje njegovo verovanje da bi nas, da je samo mogao, mustrao dozivotno? Na grupnom portretu Srba danas nepovratno nedostaju poginuli u njegovim ratovima, dok su osakaceni i pribegli matici- retusirani (samo da bi se izbegli neprijatni efekti), a u pejzazu Srbije vide se grobovi, rusevine i krateri.Time je velika crna (sa vrlo malo sivog i tmurnog) slagalica konacno sklopljena, a optuznica se, ipak, tek skicira. Za to vreme, Milosevica cuva "narodna straza" od 50-tak samuraja-veterana. Da ima duse morao bi tu "dragstor-gardu" od idolopoklonika (koja mu drezdi pred vratima) da svrati kod sebe, "na po jednu" ili bar na caj, da je nocni mrazevi ne desetkuju uzalud. Ako li, pak, ta mrtvosana straza slucajno posustane od reume, gihta i upala besike, priskocice Milosevicu i zesci branioci, sa cak 5o hiljada pusaka. Avijacija, izgleda, ostaje neutralna. Tuzno je da u spaliru njegovih pristalicauopste nema onih, po pokvarenosti i lakomosti poznatih, miljenika. Toliko brzo su zaboravili njegovu ljubav i darove.
  Predsednik Kostunica ce najzad morati da se pokaze pametnim, kao sto izgleda, mada nije nadlezan za ekstradiciju Milosevica. Kada je vec tako, neka se ,onda, time ne bavi ni ispod zita i, narocito, neka se vise ne izlece bespotrebno.Posto je svima jasno da vetar duva od njegove strane, glavni tuzilac Haskog tribunala je, ostrije nego pre, prvom njemu zapretila cinkarenjem kod Saveta bezbednosti UN. To znaci da me i novi predsednik dovodi u paniku, da stetno deluje ( a to je, valjda, kaznjivo po zakonu) i da opet moram i gustera da se bojim, jer su nam poslednjih godina iz Ujedinjenih nacija stizale samo rezolucije, svaka crnja od prethodne.
  Sta ih jos uvek zadrzava da ga posle toliko meseci ne strpaju pod kljuc? Koliko je istine u prici da je slavni 5. oktobar bio samo veliki dil izmedju njega i njih (DOS), da mirno odstupi u zamenu za siguran zivot u Srbiji? Nekome je sada strasno amoralno, cak uzasno, da pogazi rec datu tome koga je sav svet, pored ostalog, procitao i kao nevidjenog "barona".Zato , valjda, moramo da se drzimo veceg zaveta : dacemo 1o miliona za njega jednog. Ako su se sa Milosevicem, priteranim uza zid pogadjali, uradili su glupost, jer je Velimir Ilic sa vascelom Srbijom onog jutra bas bio lepo krenuo da dovrsi zapoceto.Gospodin Predsednik nije zaklet Ustavom da drzi svoju privatno zadatu rec, a posebno ne po cenu jos jednog genocida, nego da suvereni narod stiti i, narocito, nicim ga ne dovodi u opasnost. Da li, dragi moji, da jos od sada udarimo u paniku i pospremamo sklonista? Ako Milosevica ovde zadrzimo za seme , hoce li nam Savet bezbednosti ponovo uvesti sankcije ( ne znam zasto su nam i ove stare skinuli, jer sada imam problem prilagodjavanja normalnom zivotu)?
  Kad je o bombardovanju rec, setite se da im se prosla kampanja zvala "Milosrdni andjeo", a da smo, ipak, nad tim djavolima odneli pobedu, i to ne bilo kakvu nego bas "velicanstvenu". Tako oni svoje buduce bojeve vezbe mogu slobodno da krste sa "Sveti otac" ili "Majka Tereza", ali ni takve nece dosegnuti zestinu one prve ( pre ce biti prijateljske, tako reci- melodramske).Osim toga, naruku nam ide vise okolnosti. Kao prvo- imamo jako iskustvo, drugo- trebace im vremena dok ovamo ponovo dotegle hiljadu aviona, pod tri- nece biti bas precizni, jer dole su nam jos rusevine (prebrzo smo oterali Mrkonjica) a i sami smo proredjeni (naporno je bilo toliko puta ugadjati njegovim fantazijama o Srbiji od Kamcatke do Ognjene zemlje) i cetvrto (i najvaznije)-ne dopustamo Kostunici da postane drugi Milosevic. Ako je taj bivsi problem Kostunicine licne savesti i dileme, neka ga slobodno, kao zlatnu pticicu, stavi u zlatni kavez, a kavez pod zlatno zvono, pa zvono u zlatnu skrinju, a nju u zlatno srce Bas-celika, pa toga u zlatni (blindirani) bunker, iza sedam mora i sedam gora. Pa neka ga sam cuva, a ne da se Srbima tocak istorije ponovo okrece tako zlokobno.Uostalom, "pesnice"(Otpora) samo miruju u yepovima ili rukavicama, a Srbiju za tili cas mogu da premreze "skele" i svakakva druga znamenja i oruzja namucenog naroda, koji samo jos iz knjiga zna da je nekada imao vodje kakve zasluzuje.
  Bez obzira na sve - vremena su nam nova, a neke navike stare. Srboljub Petrovic, direktor Elektro-saobracajne skole "Nikola Tesla" suspendovao je dva profesora, Zorana Stanisica i Jugoslava Mitrovica, kao podstrekace ucenickog bojkota nastave, dakle, kao "najekstremnije i najnekorektnije" u pedagoskoj praksi ove skole.Ovi momci su samo "ekstremno priljezni" sindikalni aktivisti, dok je direktor ili vrlo principijelan (uvek je precio proteste u "Tesli") ili vrlo ambiciozan (ima novu kandidaturu za jos jedan direktorski mandat, s cim bi mogao da se saglasi i ministar prosvete, cim se probudi iz kosmara koji mu ovih meseci priredjuje baza).Stanisicu i Mitrovicu suspendovanje nije novina i skoro da su navikli na takve poteze poslodavca, koji, za razliku od njih, mnogo voli decu i njihovu svetlu buducnost.Inkrimisanim kolegama podrsku su strajkom pruzile sve kolege i ucenici.U Kraljevu je odavno uoceno da su ljudi u ETS "Nikola Tesla" u glavama uvek imali jace lampice od ostalih.

Pisma iz belog sveta - pise Zorica KOJIC VLAJIC - Kingston (Kanada)
Grmljavina
  Vest sa ratista u Jerusalimu, od 15. februara 2001. godine: "Svi Palestinci koji dobrovoljno napuste Izrael, dobice pravo nastanjivanja u Kanadi."Nejasno je zasto se iseljenje, ako je ono recept ili cena za mir, ne nudi svima koji zive na Svetoj zemlji.
  Svejedno da li je jutro ili pred mrak, Ljuban moze da se sretne, kako bez odmora, jezdi na decjoj bicikli preko prostranih livada Rosulja, njiva Bubana ili oko virova po Okutku. Ako ga pitate ciji je, glasno, brzo i slobodno, kazace: " Sin Duska-izbeglice, unuk majstor- Mise Todorovica."Jedne noci roditelji ga trazili po Gruzi i tek pred zoru nasli kako sedeci spava iza zavese u pretsoblju njihove nove kuce.Umoran, dotle stigao i- zaspao.
   Porodica Todorovic izbegla je sa Banije 1995. godine. Nastanila se u Cestinu, na okucnici pokojnog Ljubomira Zlatica. Kuca stara, vrata ukrasena duborezom, plavo ofarbana. Dole- kameni podrum dobar za rakiju, zimi za kupus i krompir, a gore samo jedna velika soba. U njoj su Zlatici slavili Svetog Iliju. Tako su Srbi domacini zidali pre sto godina. Jednu svecanu sobu pod krov stavljali i u toj sobi krsnu slavu slavili, goste docekivali.Pored bunara u hladu oraha, srdacno me docekala Ljubanova majka: "Sad ce Ljuban odnekud da izleti. Nista mu ne mogu. Metnuo se na ujaka Kremenovica, junaci se sa onom biciklom, stalno su mu noge i ruke u ranama." U taj tren zacu se fijuk, koji je licio na onaj iz bajke kad se yinovi vracaju kuci. Pred nas iskoci Ljuban. Sjaha sa bicikle i viknu: "Hocu veselje, majko, jako, najjace!" Iz kasetofona koji je stajao na klupi zacu se "Drmes."U panici, majka osto naredi: "Gasi, to nije nase veselje." "Ma, jeste, majko, tamo nam ostala kuca, njive i dedina kobila." "Dete si, sine, ne razumes. Sve je to sada tudje"- blago mu rece majka. Ali Ljuban ne odustaje: "Veselje hocu! Pustam ono sto tata slusa." I krenu pesma "Voljena zemljo, ja se vratiti necu, ali vratice se moja deca."
  Ljuban se pope na klupu, dize ruke ka nebu, zapeva iz glasa, a ja cujem: ne peva dete, nego grmi.Majka mu place, u vazduhu mirise barut, a kroz vatru- general Ljubanu pred noge baca epolete, ordenje, opasac i moli:"Oprosti Ljubane sto te u cisterni za osoku isterah sa vekovnih ognjista dedova, oprosti sto otac ne imade vremena krstenicu tvoju da ponese, oprosti sto majka u zavezljaju samo crninu ponela, oprosti sto vam pokradosmo stoku, izbrisasmo ambare, dimnjake na kuci razvalismo!"
   Da li je Ljuban generalu rekao "Neka ti je prosto", ne znam. Od grmljavine nisam cula. Ali znam da se tada nad Srpskim Krajinama cuo topot kopita konja Svetog Ilije, a da se milost Gromovnika na Srbe spustala.

Ministar Aleksandar Vlahovic na sastanku sa privrednicima u Kraljevu - pise S. Rajic
Privatizacija - jedini pravi put
  Vlada ce preduzeti sve raspolozive mere da dinar bude stabilan a inflacija kontrolisana, istakao je Aleksandar Vlahovic, ministar za privredu i privatizaciju u Vladi Srbije, na sastanku sa privrednicima u Regionalnoj privrednoj komori u Kraljevu, odrzanom krajem prosle sedmice. Govoreci o ekonomskoj politici za 2001. godinu, ministar Vlahovic je podvukao da ce projektovana inflacija iznositi najvise 30 odsto na godisnjem nivou, a stopa rasta drustvenog proizvoda 6-8 procenata. Za podsticaj proizvodnje od donatorske konferencije u Briselu ocekuje se oko 200 miliona dolara, a od Evropske unije i Svetske banke kreditne linije za mala i srednja preduzeca.
   Osnovni cilj je, po Vlahovicevim recima, kompletna i kompleksna ekonomska reforma koja podrazumeva pre svega privatizaciju, novi poreski sistem i prestruktuiranje privrede, ali i drugaciju organizaciju drzavne uprave i lokalne samouprave i sveobuhvatan socijalni program. Najbitnije je, naglasio je Vlahovic, da privreda ima stabilne trzisne uslove za poslovanje i moderan ekonomski ambijent za trzisnu utakmicu tako da sva preduzeca budu ravnopravna. Socijalna politika ("socijala") pri tom mora biti izbacena iz preduzeca da bi ona mogla da se bave samo svojom delatnoscu i da budu rentabilna. U tu svrhu Vlada priprema brojne nove sistemske, strateske zakone i reformu i reorganizaciju bankarskog sistema. Lokalna samouprava (opstina) takodje mora da bude u funkciji privrede i preduzeca i da svojim efikasnim odlukama u oblasti urbanizma i komunalne infrastrukture doprinese efikasnijem privredjivanju. Poseban znacaj ima poreska reforma u okviru koje ce fiskalna zahvatanja biti znatno smanjena. Umesto 245 poreskih pozicija, kao instrumenata budzeta, postojace samo 20-25, a osnovni cilj je da se relativni iznos poreza smanji na ispod 25% ali prosiri krug zahvatanja (poreskih obveznika). Porez na plate (porezi i doprinosi), kaze ministar Vlahovic, smanjivace se postepeno u roku od pet meseci, tako da sa sadasnjih 110% padnu na 60%. Eventualni deficit u budzetu nadoknadice se, pored sireg zahvatanja, i efikasnijom naplatom akciza na cigarete, naftu i drugu atraktivnu robu, cime ce se zatvoriti i veliki izvor sverca, sive ekonomije i kriminala. Osim toga, posebna Vladina komisija radi na ispitivanju privrednog kriminala i vracanju opljackanih sredstava, a bice uveden i porez na ekstraprofit, kada ce pasti mnoge maske sa tzv. "uspesnih privrednika". - Licno mislim da ce naglo smanjenje poreza doneti veci dohodak, ali i veca prava radnika jer ih privatnici vise nece nelegalno neprijavljene drzati - rekao je ministar Vlahovic. On je informisao privrednike i da je vec uradjena prva verzija budzeta Srbije za 2001. godinu, da ona sadrzi dva dela, tekuci i kapitalni, i naglasio da je bitno da nema inflatornog finansiranja budzeta. Kao meru stednje naveo je smanjenje administracije u drzavnoj upravi i povecanje njene efikasnosti.
  Nova Vlada Srbije zaustavila je tzv. "svojinsku transformaciju" i uskoro ce po prvi put ponuditi novi, moderan Zakon o privatizaciji kao sredstvo za ekonomsku reformu i razvoj, naglasio je Vlahovic, s tim sto ce se u medjuvremenu o predlogu Zakona postici saglasnost svih relevantnih faktora i socijalnih slojeva (sindikat, privredna komora). Privatizacija nema alternative jer bi bez nje doslo do daljeg propadanja i privrede i drzave i to u najkracem roku - podvukao je Vlahovic. S obzirom da radnici nemaju novac, a ni domaci poslovni subjekti, cilj je da se kroz privatizaciju privuku pre svega inostrani strateski partneri za investiciona i druga ulaganja, tako da ce po predlogu novog Zakona privatizacija biti delimicna vaucerska i manjinska, sto znaci da ce manjinski deo dobiti zaposleni, dok ce se vecinski deo prodati zainteresovanim inostranim i domacim ulagacima, pod posebnim rezimom, ali ce profit sigurno biti osnovni motiv. Po ministrovim recima, privatizacija ce biti obavezna (po prvi put), orocena na period do 3,5 godine (s tim sto ce brzi dobiti razne povoljnosti), javna (transparentna), trzisna, jednostavna i fleksibilna. Preduzeca ce biti podeljena u tri grupe: u prvoj su 9 velikih drzavnih i jedan broj velikih JKP i JP, u drugoj 100-150 strateski vaznih i u trecoj veliki broj strateski manje vaznih preduzeca. Modeli ce biti prodaja kapitala domacim i inostranim partnerima, besplatna podela zaposlenim i vaucerska prodaja, a Zakonom ce biti predvidjeno obavezno ulaganje dela sredstava od privatizacije u investicioni, socijalni, penzijski, za vracanje devizne stednje i druge fondove. Manjinska prava bice zasticena klauzulom u ugovoru o obavezi vecinskog vlasnika da kupi manjinske akcije, istakao je Vlahovic i posavetovao vlasnike akcija da ih ne prodaju jer ce im vrednost sigurno rasti. On je odlucno i argumentovano odbacio kritike zbog privremenog zaustavljanja "svojinske transformacije", napomenuvsi pored ostalog da dosadasnjom "privatizacijom" nije obezbedjen nikakav priliv kapitala, posebno ne iz inostranstva, a da je postojala "tiha (nevidljiva) privatizacija" cesto i mimo zakona. Da bi se to ubuduce sprecilo, pored ostalog uvesce se krivicna odgovornost za clanove upravnih odbora preduzeca, a promenice se i zakoni o preduzecima i racunovodstvu i doneti zakoni o investicionim fondovima i finansijskom trzistu. Procena vrednosti kapitala bice modernizovana a centralni registar preduzeca azuriran. Strah radnika da ce ostati bez posla ministar Vlahovic je odbacio navodeci primer Madjarske gde je tokom privatizacije otpusteno 1.500.000 radnika ali istovremeno otvoreno 1.800.000 novih radnih mesta. - Dakle, jeste tesko ali to je jedini put koji nema alternative, on ce omoguciti investicije i finansiranje strukturnih izmena u privredi, uz gasenje nekih postojecih i otvaranje novih preduzeca, pre svega malih i srednjih - zakljucio je ministar Aleksandar Vlahovic. Inace, predsednik Regionalne privredne komore Kraljevo Danilo Ivanovic upoznao je ministra Vlahovica sa privrednim kretanjima u ovom regionu, novi predsednik Privredne komore Srbije Radoslav Veselinovic govorio je o reformi komorskog sistema u Republici, a ministar Vlahovic je odgovarao i na pitanja privrednika, najavivsi skoru posetu i ostalih ministara Kraljevu ciji je cilj da se cuju predlozi i sugestije za buduce sistemske izmene.

Finansiranje politickih stranaka (2) - pise Slobodan Rajic
Sta ce biti sa Knezevica kucom?
   Gradjane Kraljeva svakako najvise zanima sta ce se, po isteku roka za primenu poglavlja pet (clanovi 13 i 14) saveznog Zakona o finansiranju stranaka, 6. juna ove godine, desiti sa Knezevica kucom u Ulici Toplice Milana broj 6 u kojoj je najpre decenijama bio smesten Savez komunista (SK, ranije KPJ) a potom njegov navodno pravni naslednik Socijalisticka partija Srbije (SPS) ciji Opstinski odbor i danas koristi prostorije ovog zdanja.
  Podsecanja radi, ovo predivno zdanje, koje je proglaseno za kulturni spomenik pod zastitom drzave, izgradila je poznata kraljevacka trgovacko-industrijska porodica Knezevic tridesetih godina proslog, dvadesetog veka. Bila je to, bas kao i danas, jedna od najlepsih zgrada u Kraljevu. Posle Drugog svetskog rata, medjutim, primenom jednog od vise po zlu poznatih zakona, o oduzimanju imovine od tzv. "socijalistickih kulaka", nova komunisticka vlast u Kraljevu konfiskovala je Knezevicevima ovu kucu za potrebe tadasljeg Odeljenja za zastitu naroda (ozloglasena OZNA "koja sve dozna"). Po pricama svedoka istorije, u njenim podrumskim prostorijama, kao u nekoj vrsti istraznog zatvora, drzani su ratni predsednik opstine Kraljevo i drugi osumnjiceni za navodnu neprijateljsku delatnost i izdaju, tu im je sudjeno i mnogi su odatle vodjeni na gubiliste ili u drzavni zatvor. Kasnije, kada su svi "izdajnici" poubijani ili poosudjivani, u Knezevica kucu se useljavaju Opstinski i Sreski komitet Komunisticke partije Jugoslavije (KPJ) koji potom menja ime u Savez komunista Jugoslavije (SKJ).
  Posto je Opstinski komitet SK Srbije u Kraljevu bio samo korisnik ove zgrade, kao zakupac, resio je da Knezevica kucu dobije i u trajnu svojinu, pa je 22. juna 1977. godine doneo odluku da posebnim ugovorom sa naslednicima u porodici Knezevic zameni svoja dva dvosobna stana u Beogradu za ovu zgradu u Kraljevu. Odluku OK SKS broj 1-640 potpisao je tadasnji sekretar Komiteta Radivoje Pribakovic. Istog dana doneta je i odluka da se sa Direkcijom za izgradnju i rekonstrukciju Beograda zakljuci ugovor o zajednickoj izgradnji dva dvosobna stana u Beogradu ukupne predracunske vrednosti 1.253.882 tadasnjih dinara a da se stanovi isplate iz odobrenih sredstava od strane Izvrsnog Saveta SO Kraljevo ( Odluku IS SO o odobravanju isplate 550.000 dinara iz opstinskog budzeta potpisao tadasnji predsednik Saveta Milovan Radovanovic), nerasporedjenih sredstava OK SKS (609.565 din.) i kredita Jugobanke (104.317 din.). Ugovor o zameni dva stana povrsine po 59 "kvadrata" sa jednom garazom povrsine 27 "kvadrata" u naselju "Braca Jerkovic" u KO Kumodraz u Beogradu za Knezevica kucu u Kraljevu, povrsine 213 kvadratnih metara u prizemlju i 55 "kvadrata" u podrumu, potpisali su u ime OK SKS sekretar Miso Rumenic, a u ime Aleksandra i Milice Knezevic, kao suvlasnika na po jednoj idealnoj polovini zgrade dobijenoj od oca na poklon, njihov otac Milos, po punomocju. Ugovor o zameni je zakljucen u Opstinskom sudu u Kraljevu 31.12.1981. godine a overen 4. marta 1982. godine.
  Osnivanjem Socijalisticke partije Srbije (SPS) i njenim jednostranim proglasenjem za pravnog naslednika bivseg SK-a i SSRN-a Opstinski odbor ove partije i njegovi organi postaju novi stanari Knezevica kuce 1989. godine. To pravo mu, medjutim, od uvodjenja visestranacja osporavaju, pre svega opozicione stranke, trazeci da ovu kucu i drugu imovinu bivseg SK, SSRN, SSO i drugih drustveno-politickih organizacija podjednako svi podele, sve stranke, uz argumentaciju da je ta imovina nastala sredstvima svih gradjana i clanova drustveno-politickih organizacija iz kojih su nastale sve kasnije stranke, a ne samo SPS. U tim zahtevima su najglasniji bili SPO, DS, kasnije i ostale stranke i koalicije Depos i Zajedno. Opstinskom odboru SPS (predsednik Milenko Stefanovic) upuceno je cak i zvanicno pismo sa takvim zahtevom 22. juna 1997. godine (potpisao ga sekretar SO Slavisa Vojinovic), uz koji su podnete kopije resenja Izvrsnog saveta SO Kraljevo od 9. i 10. juna 1977. godine iz kojih se vidi da je opstina iz budzeta finansirala sa 550.000 dinara izgradnju stanova u Beogradu za koje je zamenjena Knezevica kuca. Opstinski odbor SPS se nije obazirao na ove pozive, vec je cak deo ovog prostora izdao u zakup Omladinskoj zadruzi Duga, privatnoj banci i drugim korisnicima i na taj nacin cak sticao imovinsku korist. Medjutim, donosenjem novog Zakona o finansiranju stranaka, kao sto smo u proslom broju pisali, do 6. juna Knezevica kuca i druga imovina bivseg SKJ, SSRNJ, SSO i ostalih drustveno-politickih organizacija postace vlasnistvo drzave Jugoslavije pa ce nadlezne skupstine odluciti o njihovoj daljoj sudbini. Pitanje je samo da li ce kao sto u Zakonu pise najmanje polovina prostora pripasti politickim strankama? Ocigledno izabran je put kojim se duze ide, jer da je Opstinski odbor SPS u Kraljevu uvazio zahteve nekadasnjih opozicionih stranaka, donosenje Zakona ne bi ni bilo potrebno, a problem bi se lakse, blagovremeno i pravicno resio.
  Sto se tice Knezevica kuce postoji predlog da ona po povratku u svojinu Skupstine opstine bude pretvorena u reprezentativnu gradsku kucu, neku vrstu polumuzeja, u koju bi bile primane inostrane i druge delegacije prilikom posete Kraljevu. A za politicke stranke da se pronadje drugi, manje "reprezentativan" prostor.
       (Nastavak u narednom broju.)

PObelezeno 11 godina od obnove Demokratske stranke u Kraljevu - pise Slobodan Rajic
U prvim redovima borbe za demokratiju
  Opstinski odbor Demokratske stranke u Kraljevu obelezio je prosle subote 11 godina od 22. februara 1990. godine kada je u ovom gradu obnovljena ova stranka ( Odbor u Kraljevu, inace, cuva jedan od najstarijih pecata DS od njenog osnivanja).
  Stranka je, kako rece jedan od njenih doajena Mile Koricanac na skromnom koktelu u Klubu odbornika, uvek bila u prvim redovima borbe za demokratiju u Srbiji i zahvaljujuci tome stekla ogromnu popularnost, tako da danas samo u Kraljevu ima oko 2000 clanova i kvalitetne i postene kadrove na svim nivoima organizovanja. Koricanac je na obelezavanju godisnjice obnove DS izrazio i nadu da ce sadasnja sporost u radu brzo biti prevazidjena i "da ce stvari vrlo brzo doci na svoje mesto".

Velimir Ilic na tribini Nove Srbije u Ratini) - pise Slobodan Rajic
Sada mora da se radi
   Sramota je sto iz citave Sumadije nema nijednog clana Vlade a svi znaju da su glavne demokratske bitke vodjene i dobijene ovde u srcu Srbije - rekao je Velimir Velja Ilic, predsednik Nove Srbije i gradonacelnik Cacka, na tribini koju je novoosnovani Mesni odbor Nove Srbije u Ratini organizovao krajem prosle sedmice.
  - Na delu je potpuna "beogradizacija". Sluzimo im samo da lepimo predizborne plakate a onda nas svi zaborave. To nas nervira i to DOS nije smeo da uradi. Pitaju me zasto ih kritikujem. Upravo zato. Dosta je bilo kritike starog rezima, sada mora da se se radi, stvaraju rezultati i ispune obecanja koja je DOS dao. Gradjani Srbije treba sami da osete da im je bolje a ne da im neko preko TV to kaze - istakao je Ilic. Po njegovim recima, Vlada treba da odgovara narodu, u nju treba birati najsposobnije i najcestitije ljude i ako ne bude uspesna mora da se menja. Resenje je u decentralizaciji vlasti, da ono sto se zaradi u opstinama i gradovima u njima i ostane i da opstine same biraju svoje kadrove jer ih i najbolje poznaju. Nas narod je, inace, skroman, rekao je Ilic, i zeli samo da normalno zivi od svog rada, da mu deca ne budu gladna, gola i bosa, navodeci kao primer novogodisnju TV anketu u kojoj je svaki drugi gledalac pozeleo da ima struju. "Znaci, gradjani u 21. veku zele da imaju sijalicu i struju, a nemaju neke velike prohteve" - rekao je Ilic. On je takodje naglasio da Vlada treba da napravi prioritete i da se prvenstveno bavi ozivljavanjem privrede i poljoprivrede, a ne nekim neozbiljnim pitanjima kao sto je legalizacija braka homoseksualaca, cijeg je inicijatora dr Zarka Koraca zbog toga ostro kritikovao.
  Velja Ilic je takodje apelovao na lokalnu samoupravu da sacini presek stanja na svom podrucju i da pocne da efikasno resava probleme gradjana. Da moze brze da se radi naveo je primer Cacka u kojem se u saradnji sa inopartnerima i medjunarodnim finansijskim institucijama realizuje izgradnja videotelefonije, postavljanje besplatnih vocnih zasada, otvaranje pogona za izgradnju delova za Skaniju i Volvo, suvih sljiva, mleka u prahu, kecapa i drugih prehrambenih proizvoda... On je posebno podvukao da nasa zemlja ne moze da se takmici sa razvijenim svetom u proizvodnji kompjutera i automobila ali u proizvodnji agrarnih i prehrambenih proizvoda svakako moze. Zbog toga, kao i u razvijenom svetu, sansu treba dati onima koji znaju i umeju da rade i prave rezultate.
  Ilic je istakao i da je Slobodan Milosevic odavno trebao da bude uhapsen i da mu se sudi."Iako je sam potpisao Dejtonski sporazum kojim je priznao Haski tribunal, Milosevicu bi trebalo suditi u zemlji a kaznu zatvora da izdrzava u Bambilendu u Pozarevcu, sto bi moglo da bude veliki izvor zarade jer bi svi, iz zemlje i sveta, hteli da plate da njega, Miru i Seselja vide", rekao je Ilic.
  On je takodje naglasio i da je sramota sto je Milan Milutinovic jos uvek predsednik Srbije jer to znaci neki vid koalicije sa SPS-om i da DOS jos nije pobedio na svim nivoima. Svoju kandidaturu za tu duznost obrazlozio je zeljom "da stvari pogura malo odozgo jer se dosta guralo odozdo", naglasivsi da on iza sebe ima najbolje rezultate i preporuke kao predsednik opstine Cacak, da se ne plasi konkurencije, ali da ce svakome ko je bolji "skinuti kapu".
  Predsednik Nove Srbije odgovarao je na kraju na brojna pitanja posetilaca u prepunom Domu kulture u Ratini, obecavsi pomoc seljacima u obezbedjivanju besplatnih vocnih sadnica ali i drugim vrstama proizvodnje preko inostranih partnera. U ime domacina visokog gosta su pozdravili Milan Stevanovic, predsednik Mesnog odbora NS Ratine, i narodni poslanik Marko Petrovic, predsednik Opstinskog odbora Nove Srbije u Kraljevu, inace i potpresednik Stranke.

Intervju - Jovan Djurovic potpredsednik SO Kraljevo
Velika pomoc Evropske unije Kraljevu
  IU vezi pomoci koju EU odobrava Kraljevu razgovarali smo sa Jovanom Djurovicem, potpredsednikom Skupstine opstine Kraljevo. Povod za ovaj razgovor je nastavak isporuke goriva (mazuta) za J.K.P. „Toplanu", odobrenje projekta zavrsetka radova u skolskom delu Biblioteke i novi projekti Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR).
  Gospodine Djurovicu, koje sve porjekte u Kraljevu finansira Evropska unija i u cemu se ta pomoc sastoji?
  Evropska unija je otpocela pruzanje pomoci slobodnim gradovima prosle godine preko projekata „Energija za demokratiju" i „Skole za demokratsku Srbiju". Prvi projekat je obuhvatao isporuku loz-ulja za skole, vrtice i bolnice. Nasa bolnica je prosle godine, nazalost, tu pomoc odbila. Za drugi projekat je bilo odobreno 280.000,00 DM za popravke i opremanje skola. Realizacija ovog projekta je isla lose, jer nisu postovana pravila izrade tendera, nacin obavljanja licitacije i sl. Nasim dolaskom u oktobru 2000. g., i formiranjem humanitarnog tima, uspeli smo da lose vodjenje ovog posla popravimo i na najboljem smo putu da taj posao privedemo kraju.
  Kakva je situacija ove godine?
  U toku su isporuke goriva za ovu sezonu. Zdravstveni centar „Studenica" dobio je oko 220,000 litara loz-ulja i time prestao da, na odredjeno vreme, uvecava svoj dug isporuciocima energenata. U J.K.P. „Toplana" je, do sada, stiglo preko 600 tona mazuta, sto je omogucilo da se nepodignu cene grejanja, s jedne, i sprece prekidi u grejanju, s druge strane.
  Ovih dana, Kraljevu je, kroz dva velika programa, „Skole za demokratsku Srbiju" i „Gradovi za demokratiju" odobreno 586,000.00 DM. Mi smo vec prijavili projekte za koriscenje ovih sredstava.
  Kakvi su efekti ove pomoci?
  Efekti su visestruki:
o Kraljevo je u veoma teskoj situaciji i sam grad ne bi imao sredstava da resava sve te probleme, a ovi projekti ih otklanjaju;
o Projekti „Skole za demokratsku Srbiju" (SFDS) i „Gradovi za demokratiju" (TFD) podsticu proizvodnju gradjevinskih materijala i razne opreme, i obezbedjuju posao za nase izvodjace;
o Rad na ovim projektima ima i edukativan karakter; radeci na njima ucimo organizaciju i nacin rada koji vaze u Evropskoj uniji kako bismo kasnije postali partneri u poslovima koji nisu humanitarne prirode.
   Da li ce pomoc biti nastavljena i u sledecoj godini?
  Ne znam sta o tome misle u Evropskoj agenciji za rekonstrukciju, ali ja smatram da nas oporavak nece ici tako brzo i da ce nastavak pomoci biti neophodan, sa eventualnim prosirivanjem vidova pomoci. Mi smo, inace, veoma zahvalni za ovu pomoc koju nam, u ovom teskom trenutku za nas narod, pruza Evropska unija. Mi smo, isto tako, zahvalni i drugim donatorima, o cemu smo obavestavali javnost. O tim donacijama razgovaracemo sledeci put.

Kultura
„Kish" za mladog Kraljevcanina
   Kraljevcanin Robert Rakocevic, apsolvent Filoloskog fakulteta u Beogradu, na Odseku opste knjizevnosti i teorije knjizevnosti, dobitnik je Nagrade „Danilo Kish" za najbolji seminarski rad koju ta visokoskolska ustanova dodeljuje svake godine. Rakocevic je nagradu dobio za esej „Pripovetke Zerara de Nervala u kontekstu nemacke romanticarske proze". Pored njegovog rada u najuzi izbor uslo je jos 11 radova nastalih od 1999. do danas posto, iz nekih razloga, nagrada nije dodeljena 1999. i 2000. godine.
  Dodeli je prisustvovala i Kisova supruga gospodja Mirjana Miocinovic koja je Rakocevicu urucila komplet dela Danila Kisha iz svoje biblioteke.
  Robert Rakocevic, buduci da ga najvise zanima pozorisna umetnost, trenutno radi na jednom dramskom tekstu, a posto polozi dva preostala ispita upisace postdiplomske studije najverovatnije u Francuskoj.

Kulturno-umetnicko drustvo „Abrasevic" iz Kraljeva u Bregencu - pisa Andjelka Planojevic
Koncerti za pamcenje
   Kulturno-umetnicko drustvo "Abrasevic" iz Kraljeva boravilo je od 22. do 25. februara u austrijskom gradu Bregencu.Tih dana ovaj grad, na tromedji Austrije, Nemacke i Svajcarske, bio je Srbija u malom. Naime,mnogobrojni Srbi, koji zive u ovom gradu i okolini, dosli su da pozdrave zemljake iz Kraljeva, pre svega clanove KUD-a "Abrasevic". Mnogi od njih i godinama su cekali ovaj trenutak.
  Pravo iznenadjenje gostima bio je dolazak predsednika opstine Bregenc, gospodina Ervina Mora, koji je "Abrasevicu" pozeleo dobrodoslicu u Austriju, istakavsi da su mnogobrojna kulturno-umetnicka drustva prijavljivala svoj dolazak u Bregenc. Medjutim, jedino je "Abrasevicu" to bilo omoguceno, zato sto su se kraljevacki igraci vec proculi po svom kvalitetu u Americi, Australiji, Brazilu i u vecini zemalja Evrope. Prvi koncert odrzan je u tamosnjem autenticnom, u slobodnom prevodu, Domu kulture. Koncertu je prisustvovao i predsednik opstine, ali i vidjeniji Srbi koji zive u Austriji, poput predsednika Svesrpskih klubova Bore Macanovica i konzula u jugoslovenskoj ambasadi gospodina Radovca.
  Koliko je koncert bio uspesan, potrvdjuju i reci Ervina Mora,koji je rekao da je "Abrasevic" jedini koji je svoju zemlju na pravi nacin predstavio i da su igre iz Srbije najlepse koje je video. U prilog tome i podatak da je nakon koncerta "Abrasevic" od prvog coveka opstine Bregenc dobio 1.500 nemackih maraka.
  Osim koncerata,tokom trodnevnog boravka u Bregencu,odrzan je i turnir u malom fudbalu, na kojem su ucestvovali fudbalski klub "Sumadija" iz Bregenca i fudbaleri koji su predstavljali grad Kraljevo. I na tom polju Kraljevcani su se pokazali kao najbolji osvojivsi prvo mesto.
  Na kraju boravka u Austriji i gosti i domacini slozili su se da je tri dana bilo malo za druzenje, ali je dogovoreno da se, mozda, vec naredne godine susret ponovi.Na obostrano zadovoljstvo !
  

S P O R T - pise Zoran Bacarevic

FUDBAL - DRUGA LIGA (ZAPAD
Sloga gost Lajkovcana
  Fudbaleri drugoligasa Sloge u nedelju krecu „Lajkovackom prugom" jer odatle za njih krece i prvi prolecni „voz" u sezoni na razmedju dva milenijuma. Ovog vikenda igraju se na drugoligaskim terenima utakmice prvog prolecnog a ukupno 18 kola. Kraljevacki drugoligas ove sedmice okoncao je dvomesecne pripreme koje su ucelini sprovedene u Kraljevu. Za seriju kontrolnih utakmica kao domacin Sloga je koristila teren SC „Autotransport" u Grdici a jednu od poslednjih proba imala je prosle subote u Slatini gde joj je rival bio jesenji vicesampion Zapadnomoravske grupe Srpske lige Remont iz Cacka. U susretu sa jos jednim srpskoligasem, koji su i u najvecem broju slucajeva bili i sparnig-partneri u pripremnom periodu, Sloga je pobedila sa 2:1 (0:0). Susret je zavrsena pobedom Sloge od 2:1. Igralo se po izuzetno vetrovitom vremenu a strelci za Slogu bili su Jovanovic i Rogonjic. Losi vremenski uslovi onemogucili su da trener Milan Cancarevic stekne sliku o konacnoj pripremljenosti ekipe za prolecni start koji ce za Kraljevcane u sustini znaciti tesku borbu za opstanak. NJihov ucitelj veruje u ovu relativno mladu ekipu koju su ove zime pojacali Podrascic, Maric i ponovo Sasa Klasnja. Jesenji deo prvenstva „beli" su zavrsili na nimalo zavidnom 16. mestu na tabeli sa isto toliko (16) osvojenih bodova. Start je za Kraljevcane bio izuzetno nepovoljan jer su usli u seriju poraza ukljucujuci i onaj u 1. kolu u Kraljevu protiv Zeleznicara iz Lajkovca (0:2). Iz Lajkovca ovih dana stizu poruke da Kraljevcani nemaju sta da traze, iz tabora Sloge stize odgovor da nece istaci belu zastavu pre 90. minuta. Konacno, Kraljevcani su vec jedno gostovanje u Tamnavi zavrsili polovicnim uspehom posto su u poslednjem (17.) jesenjem kolu remizirali sa Jedinstvom na Ubu igrajuci 2:2.