Poziv na saradnju
  Postovani citaoci "Ibarskih novosti", pozivamo Vas da aktivnim ucescem doprinesete kvalitetu Vaseg i naseg lista. Svojim pismima, sugestijama, kritikom, kao i prilozima za "Strsljen" pomoci cete nam da "Ibarske" zadovolje interesovanje i potrebe sve sireg kruga citalaca i u pravom smislu postanu "rec i slika nase stvarnosti". Takodje pozivamo i nase sugradjane koji se trenutno ili trajno nalaze u drugim gradovima ili drzavama da nam se javljaju, buduci da se nase novine od nedavno nalaze i na Internetu, cime je krug nasih citalaca daleko prevazisao lokalne okvire , a nase novine postale dostupne svim Kraljevcanima na svim tackama Zemljine kugle. Posebno se obracamo ucenicima osmogodisnjih skola da nam salju svoje likovne radove, pesme, kratke price i zapise iz skolskih klupa, koje cemo objavljivati u posebnoj rubrici. Vase priloge, ne duze od jedne kucane strane, saljite na adresu: "Ibarske novosti" , Ulica Cika Ljubina broj 2, Kraljevo 36000. ili na e-mail uredniku
Redakcija

Uvod - Preko trnja do demokratije
Kraljevacka rivijera
Stolica na tockove
Odbrana opstinskog budzeta
Finansiranje politickih stranaka (3)
Rec odbornika
Izborna konferencija SPS, Skupstina SRS
Menhengladbah za dom staraca
Dug put casti i slave Nadezde Petrovic
Ekskluzivno: Jugoslovenski radio-amateri cetvrti u svetu osvojili Pacifik
S P O R T

UVOD - vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Preko trnja do demokratije
     Sve mi se vise cini se da se sve vreme, od kada je doslo do smene vlasti u Srbiji, intenzivno bavimo nekim potpuno sporednim stvarima. Niko jos nema petlju da zagrize tamo gde je najtvrdje i najneprijatnije pa da, posle toga, zaista osetimo slast promene i sustinu novog vremena. Stice se utisak da je mnogo lakse osvojiti vlast nego je sprovoditi na zadovoljstvo i dobrobit gradjana. Sudeci po mnogobrojnim reakcijama, sto nezadovoljnih ucesnika u promenama, a sto nove takozvane opozicije, moglo bi se reci da smo dobili skoro istu ili veoma slicnu stvarcicu u nesto drugacijoj ambalazi. Sve su brojnije primedbe na medije za koje se tvrdi da su potpuno pod kontrolom DOS - a i da tzv. opozicija nema nacina da svoje genijalne umotvorine prosledi smusenom i neukom narodu koji nema pojma kakve je nesposobnjakovice doveo na vlast. I mada ni sam nisam nesto narocito ushicen politickim potezima DOS-a, odnosno DOSezima novih politickih mocnika, a jos manje odnosima unutar ove dobitne kombinacije, duboko me je dirnuo protest levo orijentisanih dusebriznika zbog poskupljenja mleka i hleba. Tacno je da je ovakav gest tesko braniti, ali oni koji su svoja politicka uverenja gradili na pticjem mleku najmanje prava imaju da brinu brigu onog potpuno osirotelog dela gradjana Srbijice i njihove dece koja jos uvek ne znaju cemu zapravo sluze skole u ovoj zemlji. Sto se slobode govora tice, predstavnici stubova diktature jos uvek imaju toliko uticaja na sve sto se u ovoj drzavi dogadja da je nemoguce govoriti o njihovom porazu ili definitivnom odlasku sa srpske politicke pozornice. To sto mnogi njihovi vidjeniji clanovi i ideolozi sada rade pod firmom DOS - a samo je potvrda demokraticnosti nove vlasti prema onima koji bi i za crnog djavola radili samo da sacuvaju svoju kozu i steceni kapital i privilegije. Umesto da tucaju kamen oni i dalje opstajavaju kao vazni faktori, dok njihovi tvrdokorni partijski drugovi tvrde da u ovoj zemlji nikada nije bilo gore nego sto je sada.
  I umesto da se nova lokalna vlast organizuje i pocne da radi svoj posao, ona se sve vise bavi sobom i problemima celnika DOS - a koji nikako da zadovolje svoje ambicije i namire dugove svog opozicionog rada. Tako je, nezadovoljan svojim statusom u novoj ekipi, dr Stojanovic zestoko "opleo" dr Jovasevica na sta mu je ovaj, u vise navrata, jos zesce uzvratio. Onda je predsdnik opstine zapretio reaorganizacijom Direkcije za izgradnju grada u kojoj je direktor Milutin Mandic, predsednik Upravnog odbora - narodni poslanik Marko Petrovic, a clan - dr Stojanovic. Stvar jos nije resena ali su se u medjuvremenu predstavnici raznih sindikata prosvetnih radnika okomili na dr Jovasevica, a usledila su i reagovanja rudara iz Bogutovca i nezavisnog sindikata "Magnohroma". Oglasio se i Sindikat "Nezavisnost" i jos poneko ali je predsednik SO ostao cvrst u svojo nameri da ni pred kim ne popusti i zavede red onako kako je naumio i na pocetku mandata obecao gradjanima. U medjuvremenu je Marko Petrovic smenjen sa mesta predsedavajuceg Politickog saveta DOS - a, zamenio ga je Dragan Kitic , a Gordani Tosic, visokom funkcioneru Nove Srbije, nije dozvoljeno da se oglasi sa skupstinske govornice. Naravno, socijalisti i radikali su na svojim godisnjim skupstinama izabrali nove - stare predvodnike i zestoko se obrusili na novu lokalnu vlast sa pozicije opozicije, najavljujuci svoj brzi i spektakularni povratak. U svemu tome neko je nasao vremena da se pozabavi i smenom urednika ovih novina. Pokusao pa, za sada, odustao, sto ne znaci da nece pokusati ponovo. Ali za nova i drugacija misljenja sve vise se otvaraju i ostali kraljevacki elektronski i ostali mediji koji nisu pod kontrolom Opstine, pa imamo priliku da vidimo kako i unutar DOS -a svi ne razmisljaju bas dosovski. Veoma nezadovoljni svojim statusom oglasili su se i raseljeni sa Kosova i Metohije, zaposleni u "Stoteksu" ratuju izmedju sebe, prosvetari uveliko strajkuju, mada se ne zna ko i zasto, a bolesnici ponovo placaju participaciju. Sunce greje, trava raste, behar cveta, a prolece uveliko dolazi. Na jugu zemlje se ratuje, gine i potpisuje primirje, od pomoci iz inostranstva niko ne vidi neku narocitu vajdu, pa je sve ociglednije da je put do demokratije posut sa mnogo vise trnja nego sto je to u pocetku izgledalo. Ali, tako nam je - kako je i mozda je bas to ono sto smo hteli. No, kraljevska porodica, konacno, stize u svoju domovinu ili u ono sto je od nje ostalo. Mozda anatema koja, ocigledno, ovaj narod prati vec pola veka, definitivno bude skinuta. Ali, znajuci da su nas dugo vodili narkomani koji su, umesto da upravljaju drzavom, dilovali drogu i naoruzavali siptarske ekstremiste i koji su zarad licnih interesa zapalili citav Balkan, ovde je jos uvek sve moguce. Ili, znajuci raspolozenje Crnogoraca, Vojvodjana, nove opozicije, Roma i mnogih drugih, opravdano i neopravdano nezadovoljnih , slobodno se moze reci da je ovde mnogo toga jos uvek nemoguce. Ali, da sacekamo jer u ovom vremenu i sa ovakvim narodom i politicarima, a posle svega sto smo preziveli, covek nikada nije nacisto.

Skroz licno - pise Bojana Milosavljevic
Kraljevacka rivijera
     Cula sam za odluku Izvrsnog odbora Skupstine opstine Kraljeva da se po gradu naprave javni parkinzi, od kojih jedan i kod restorana "Dansing", znaci Pod obalom, kako se kaze u nasem domacem slengu. To bi bilo tacno tamo gde je nase kraljevacko more i najveca oaza mira i rekreacije, posto su nam ostale svetske turisticke destinacije iz godine u godinu sve nedostupnije. Gospoda, clanovi opstinske vlade, upotrebila su mozak na gimnastiku glasajuci za takvu odluku, a sve u ocekivanju vremena da ce u Kraljevu u trecem milenijumu biti vise "cetvorotockasa" nego ljudi.Ja ne znam gde bi bas pored Ibra udenuli taj cudovisan betonski plato, osim ako ga ne bi, kao tunel ispod Lamansa, zavukli pod korito reke.Uostalom, zar nam ne bi bilo bolje da kod "Dansinga" izgradimo recnu luku i da se tako, u perspektivi, povezemo sa Crnim morem? To bi tek bio poduhvat za 21. vek. Da je ovaj naum opstinske vlade krajnje ozbiljan, uverila me je i njihova odluka da se raspise "tender" (strasno zvucna i krupna rec za nesto sto bi trebalo da znaci: ponudu, nadmetanje, konkurs i, kao takva, vrlo kljucna za razumevanje citavog projekta; pa kako nisam u recnicima nasla odgovor, raspitivala sam se unaokolo i onda sam dosla na ideju da sama raspisem "tender" radi tendera, posto sam prethodno, kao neubedljivo, odbacila tumacenje svoje koleginice Elizabete Todorovic, po kojoj ta rec znaci - nezno ( u pesmi Elvisa Prislija "Lav mi tender", odnosno "Voli me nezno").
  Bas je lepo da se jos odsad spremamo za novo zarko leto - na parkingu pored Ibra, jer smo skoro sve krupne drzavne probleme resili. Eto, Nebojsa Covic je sklopio primirje sa Siptarima, uz navijanje onih koji su nam pre dve godine bili neprijatelji. Uzgred je posebnim dekretom zabranio svima (osim sebi), a narocito vojnom vrhu, da ubuduce blebecu o svemu sto se na "juznom sektoru" SRJ bude desavalo. Ponasanje ovog decka stvarno obecava i ja ga u dogledno vreme vidim kao glavnokomandujuceg nasih snaga, ali ne znam kako da ga za tu funkciju promovisemo bez nekog novog rata (makar i sa bracom Makedoncima).
  Evo sada dobre prilike da vlast najzad izruci Milosevica onima koji ga najvise zele, jer on ovde stvarno vise nema nikakva posla: sve su mu funkcije i pocasti oduzeli, a pare ostavili. Osim toga, kod nas bi mu pretila strasna kazna - cak tri godine robije za silno opljackano narodno blago. Stvarno je nase pravosudje poucno i pedagosko i pitam se: ko bi se jos zaleteo da opeljesi drzavni trezor, u zamenu za samo hiljadu i nesto dana gledanja u resetkastu panoramu? Ako se ovakav razvoj zakonodavstva nastavi, jasno je da ce i ono odbeglo dete Marko gadno da nadrlja: pred licem ovdasnje pravde, ako li skorije tu dopadne, odgovarace za bahato ponasanje, tu i tamo poneku tucu ili prebrze voznje, pri kojima je, trenirajuci za karijeru reli - sampiona, toliko puta, kao bundeve, lupao automobile, kakve smo vidjali samo u katalozima i filmovima. Na stranu Markovo ogromno bogatstvo (dostojno antickog kralja Mide, na ciji se dodir sve pretvaralo u zezeno zlato), koje je, valjda, nesporno, jer nije bilo toga ko bi mogao da proceni toliku njegovu sposobnost i marljivost, za razliku od nase dece,koju bi redom trebalo na hleb i vodu i pride debelom batinom (sve dok se ne ugledaju na lepog, mladog i pametnog Milosevica).
  Najzad sam shvatila oklevanje nove vlasti da Milosevica strpa tamo gde mu je jos pre deset godina bilo mesto. On jos uvek ima harizmu, a osisan do glave mogao bi da postane, ne heroj nego velikomucenik, pa bi nam onda tako ispreturao crkveni kalendar, trpajuci se u njega kao: svetac, kanon, ikona i tropar. I mi bi ga, onda, jos i opevavali.

Pisma iz belog sveta - pise Zorica KOJIC VLAJIC - Kingston (Kanada)
Stolica na tockove
  Postoje neocekivane, carobne stvari koje mogu da se nadju u novoj bakalnici "Loblos", velikog trgovackog centra u Kingstonu. Imam dragu prijateljicu kojoj je 87 godina. Vrlo je zanimljiv sagovovornik, vesela, energicna, ali pati od reume, pa ne izlazi cesto iz kuce. Zacudila sam se njenoj zelji da uz moju pomoc ode i obidje novi "Loblos".Ocekivala sam da ova najmodernija radnja ima neku stolicu sa tockovima, u kojoj cu prijateljicu moci okolo da provozam. Kad smo stigli jedan od zaposlenih rece: "Nemamo stolicu sa tockovima, ali na raspolaganju vam je skuter. "Probala sam i videla da upravljanje nije komplikovano. Poznavajuci moju prijateljicu kao strpljivu, uvek spremnu za saradnju, smatrala sam da joj nece biti tesko da sedne na skuter i uz moju pomoc razgleda "Loblos". Pitala sam je moze li da ga upotrebi. Sigurno i radosno je potvrdila da ona to hoce da vozi.
  Pomogla sam joj da se popne i pokazala komande, a tada sam, sa velikim strahom, razabrala: pa, ona stavlja kozne rukavice i pretvara se u snaznog i mocnog harambasu na motociklu. Krenula je prebrzo. Odmah sam morala da pojurim za skuterom i njom. Bezuspesno sam zvala u pomoc sve poznate mi sile da zajedno, pribrano kontrolisemo situaciju. Vrlo sposobno, profesionalno i, mislila sam, opasno, moja prijateljica je uvijala i okretala oko tezgi prepunih robe. Uzalud sam je molila: uspori, budi pazljiva, stani, cekaj me... Odvratila je:"Svet je sirok. Ja znam ovo da vozim! Skloni mi se s puta. "Nastavljala je da kruzi svojom trkackom stazom. Nisam mogla nista drugo nego da u panici trcim za njom, jer sam bila odgovorna za tu voznju. Ljutito i izgubljeno sam shvatila da je ogromna prodavnica za nas dve bila mala.
   Po obavljenoj kupovini, avantura od pola sata se zavrsila. Prijateljica je parkirala skuter i kuci smo se vratile taksijem. Kasnije, dok smo pile kafu, mislila sam kako nikada vise necu imati smelosti da sa njom negde idem. Upitala sam je: "Jesi li ikada vozila bicikl?" Odgovorila je: "U mojoj mladosti bicikle su bile skupe, a ni auto nikada nisam kupila." Voznja onog motocikla bila je dobro isterivanje cefa. Volela je svaku sekundu trke, a narocito brzinu kojom je mogla da osvaja prostor - bez bola koji joj zadaje reuma. Nije videla mnogo od "Loblosa", ali to nije vazno. Cekala je 87 godina da vozi nesto sto ima motor i zahvaljivala na pomoci za ostvarenu zelju. Kada sam ovo cula, odmah sam joj oprostila trkaniju, u koju me je uvukla. Usput, oprostila sam i novom "Loblosu" sto nemaju stolicu na tockove, ali svojim kupcima daju osecaj samostalnosti.

Odrzana sednica IO SO Kraljevo - pise Dragan Bajovic
Odbrana opstinskog budzeta
  Na pocetku 12. sednice Izvrsnog odbora SO Kraljevo koja je odrzana krajem prosle nedelje (predsedavao Mile Koricanac), Dragan Markovic, potpredsednik Izvrsnog odbora, upoznao je clanove sa ponudama banaka za deponovanje sredstava SO opstine. Od 13 banaka, koje su se javile na oglas, izabrana je Astra banka, negdasnja Karic banka, koja je ponudila najbolje uslove. Medjutim, na predlog predsednika SO Kraljevo doktora Ljubise Jovasevica donosenje konacne odluke odlozeno je za narednu sednicu, jer, kako je rekao, prethodno valja proveriti da li za poslovanje Astra banke garantuje Narodna banka Jugoslavije da se ne bi ponovili neki nemili slucajevi koje je opstina imala sa Delta bankom.
  Clanovi IO su saslusali, a potom i usvojili izvestaj Zavoda za zastitu zdravlja u Kraljevu o izvrsenim merenjima imisije u gradu u januaru i higijenskoj ispravnosti vode za pice u kome stoji da u Kraljevu nema aero zagadjenja i da je voda za pice fizicko-hemijski i bakterioloski ispravna. Zavod je u januaru jednom nedeljno uzorkovao vodu iz reke Ibar za analizu na fenolne materije i ispitivanja su pokazala da su i ti uzorci bili ispravni.
   Utvrdjen je i predlog odluke o zavrsnom racunu budzeta opstine za 2000. godinu u kojoj je ostvareno 147.000.000 dinara. Toliki su bili i rashodi. I ovog puta Izvrsni odbor je sa negodovanjem konstatovao da je Republika Srbija isuvise skupa, jer od ubranog poreza na promet Kraljevu ostaje samo 5,56 odsto, dok ostatak odlazi u republicku kasu. Na predlog Dragana Kitica da se od Republike zatrazi da Kraljevu, s obzirom na veliki broj izbeglica i raseljenih lica, ostaje najmanje 30 odsto od poreza, predsednik Jovasevic je rekao da treba sacekati novi zakon, jer, za sada, nema mogucnosti da se to izvede.
  Nacelnik Odeljenja za urbanizam Zoran Raspopovic upoznao je clanove Izrsnog odbora sa programom za postavljanje kioska u centralnoj zoni Kraljeva koji predvidja da se na 42 lokacije postavi 110 kioska. Ovaj program na danasnjoj sednici nije usvojen, vec je, na predlog predsednika opstine, upucen na javnu raspravu koja ce trajati mesec dana. Predsednik Jovasevic je, inace, bio izvestilac u sest tacaka koje su se uglavnom odnosile na izdavanje lokala u opstinskom vlasnistvu. On je podsetio da je 28. decembra prosle godine odluceno da se svi ugovori raskinu i potpisu novi koji bi podrazumevali vise cene i skrenuo paznju na jednu ruznu pojavu: korisnici opstinskih lokala te lokale izdaju drugima po visim cenama, a svoj prostor daju pod zakup za kockarnice (primer "Stoteksa"). U hotelu "Jugoslavija" opstina mesecno gubi 7.000 nemackih maraka, jer Ugostiteljsko preduzece "Srbija" u tom objektu izdaje lokale koji su opstinsko vlasnistvo.
  Kraljevcani ce uskoro, najverovatnije kroz tri meseca, svoje komunalne dazbine (stanarinu, grejanje, vodu, cistocu, gradjevinsko zemljiste) placati na jednom mestu - u Stambenom preduzecu, a novac koji su uplacivali na ime posebne naknade na ime odrzavanja stambenih zgrada bice im vracen, odnosno usmeren na naknadu za gradjevinsko zemljiste. Odluceno je takodje da se gradjanima vrati novac koji su javna komunalna preduzeca naplatila na ime vecih kamate u oktobru i novembru prosle godine tako sto ce im biti uknjizen kao preplata za grejanje, vodu i cistocu. Kraljevo ce konacno resiti problem parkiranja, jer je odluceno da se raspisu tenderi za ustupanje lokacija za izgradnju javnih garaza iza zgrade opstine i ispod Ibarskog mosta i parkinga kod restorana "Dansing", na obali Ibra.
  Posle malo duze i zucnije rasprave, usvojen je novi cenovnik za boravak dece u kraljevackim obdanistima. Cene boravka, koje placaju roditelji, od 1. marta su vise za 61 odsto, tako da za prvo dete bez decjeg dodatka mesecno treba platiti 660 dinara, a za drugo 550. Korisnici decjeg dodatka za prvo dete placace 550, a za drugo 440 dinara. Opstinski budzet za povecanje troskova smestaja dece morace da izdvoji 41 odsto vise sredstava cemu se najvise opirao predsednik SO Jovasevic koji smatra da su troskovi narasli zbog neopravdanog zaposljavanja novih radnika u Decjem vrticu.
  Na kraju, dogovoreno je da Mesne zajednice Lopatnica, Bogutovac, Tolisnica i Rocevici dostave spiskove steta koje je prouzrokovalo nedavno nevreme (radi se uglavnom o polomljenim crepovima) na osnovu kojih ce opstina nadoknaditi tu stetu.

Finansiranje politickih stranaka (3) - pise Slobodan Rajic
Nepostovanje zavestanja
   U skladu sa novim saveznim Zakonom o finansiranju stranaka, i bivsa imovina Saveza socijalisticke omladine najkasnije od 6. juna ove godine postace svojina drzave.
   Kada je Kraljevo u pitanju, to bi trebalo da znaci da ce i Bogavcevo zdanje u Ulici cara Lazara 83, ranije poznatije pod nazivom Dom omladine, preci takodje u vlasnistvo drzave.
  Medjutim, da je srece i da se zakon postovao, a jos vise moralne norme i obicaji, pitanje vlasnistva nad ovim objektom ne bi se ni postavljalo. Naime, svima je poznato da Bogavcevo zdanje ima karakter ZADUZBINE i da ga je testamentom cuveni kraljevacki senator Petar Bogavac zavestao Trgovackoj omladini Kraljeva, a zavestanje je po svim zakonima i drustvenim normama NEPRIKOSNOVENO i kao poslednja volja vlasnika mora se postovati.
  Naime, gospodin Petar Bogavac, senator u parlamentu i jedan od najbogatijih i najuglednijih Kraljevcana, imao je veliku imovinu, ne samo u Kraljevu vec i u Mataruskoj Banji, Konarevu i Progorelici, ali i znatan finansijski kapital. Dece nije imao pa je pred smrt 1941. godine, u sanatorijumu "Zivkovic" u Beogradu, gde se lecio, sastavio testament u prisustvu Petra Jovanovica i Milana S. Zimonjica, sudija iz Kraljeva, kao svedoka. Ovim testamentom senator Bogavac pored ostalog plac sa kucom i ostalim prostorijama u Ulici cara Lazara broj 83 ostavio je u nasledje Trgovackoj omladini Kraljeva, kao i licni salon (Horcimer) za rad u biblioteci. Od ostale nepokretne i pokretne imovine senator Bogavac odredio da se osnuje zaduzbina koja ce se zvati "Zaduzbina Bisenije i Petra Bogavca"...
  Vazno je napomenuti i da su u to vreme u Kraljevu postojale samo Trgovacka i Zanatska omladina, a da je senator Bogavac vise bio naklonjen prvoj, verovatno zbog toga sto je i sam bio trgovac i sto je imao najvise biraca iz te branse.
  Kao i sa Knezevica kucom, interesantno je sta se desavalo i kakvu je sudbinu imalo Bogavcevo zdanje, takodje jedna od najlesih zgrada u Kraljevu i kao spomenik kulture pod zastitom drzave. Bas kao i Knezevica kuca, i Bogavcevo zdanje, koje je gradjeno tridesetih godina proslog veka (1932-36. godine), posle Drugog svetskog rata cesto je menjalo vlasnike i "stanare", uz najcesce totalnu nebrigu drzave. Odmah posle oslobodjenja Kraljeva 29. novembra 1944. godine u ovo zdanje, po recima LJubivoja Kute Milenkovica, jednog od doajena omladinskog aktivizma u nas, useljava se Komanda mesta Kraljeva. Pocetkom 1958. godine zapocinje akcija za vracanje Bogavcevog zdanja omladini Kraljeva, shodno zavestanju iz testamenta. Imajuci u vidu da je tadasnja Narodna omladina bila smestena u Vukovica kuci u Ulici cara Dusana 39, koja je bila tesna da primi sve veci broj sve aktivnijih omladinskih organizacija, kao i postojeci Sreski komitet NO, kraljevacki omladinci su naisli na razumevanje vojnih vlasti i Republike i Bogavcevo zdanje im je dodeljeno na koriscenje. Poseban doprinos takvoj odluci dali su tadasnji omladinski rukovodioci Branko Maricic i Dusko Janicijevic, kao i kraljevacki generali u Beogradu. Tako je 1960. godine Narodna omladina iz Vukovica kuce preseljena u Bogavcevo zdanje, a ovde su svoj dom nasli i brojne drustvene pretezno omladinske organizacije, tzv. "kolektivni clanovi" kasnijeg Saveza socijaliticke omladine. Ovde su tako bili smesteni Savez izvidjaca, Ferijalni savez, Planinarsko drustvo, Streljacki savez, Smucarski i Plivacki klub, klubovi Narodne tehnike (foto, kino, radio...), i drugi. Aneks zgrade koristio je KUD "Magnohrom". Po recima Kute Milenkovica, kasnije se u zgradu useljavaju Klub akcijasa, Pionirski instruktori, Omladinska zadruga "25. maj", jedno vreme i Knjizevni klub "Kraljevo", Drustvo za brigu o deci...
  Opstinski komitet SSO je, medjutim, jedno vreme bio, kako kaze Milenkovic, preseljen u Dom drustvenih organizacija, a zatim u novosagradjeni Dom tehnike na obali Ibra. Zahvaljujuci razumevanju Branka Maricica i velikim angazovanjem tadasnjeg predsednika omladine Mirka Lazovica, 1969. godine Bogavcevo zdanje je renovirano i uz postovanje urbanistickih spomenickih uslova dobilo novo ruho da bi se 1970. godine SSO ponovo u njega vratio, zajedno sa svojim kolektivnim clanovima. Zgrada je tada renovirana i savremeno opremljena, tako da je to bio jedan od najopremljenijih domova omladine u Srbiji. Tu su se odrzavale razne priredbe, knjizevne i muzicke veceri, koncerti, omladinski sastanci i drugi sadrzaji.
  Medjutim, po Milenkovicevim recima, pocev od 1985. godine, zbog nedostatka sredstava i lose organizovanosti i nebrige novog omladinskog rukovodstva, SSO i njeni kolektivni clanovi bivaju prepusteni sami sebi, njihov rad pocinje da zamire, namestaj i oprema se upropascavaju, deo prostora u Zdanju izdaje u zakup privatnim firmama...Sa raspadom SSO i omladinske drustvene organizacije i udruzenja ostaju bez svojih prostorija i dan-danas "muku muce" a ni novoosnovani klubovi mladih politickih stranaka nemaju adekvatan prostor za svoje aktivnosti.
  Iako je tadasnja opozicija u Kraljevu trazila da se ovo Zdanje namenski koristi, kako je to i zavestanjem nalozeno, za potrebe omladine, lokalna socijalisticka vlast to nije uvazavala. Od 1. aprila 1996. godine odlukom Vlade Srbije Bogavcevo zdanje postaje vlasnistvo Skupstine opstine Kraljevo, ali kada je u jesen te godine na lokalnim izborima pobedila Koalicija Zajedno i pocetkom 1997. preuzela vlast u opstini, Skupstina donosi Zakon o sredstvima u svojini Republike i tako-reci svu opstinsku imovinu, pa i Bogavcevo zdanje preuzima u svoje vlasnistvo.
  Neposredno posle toga Bogavcevo zdanje u Ulici cara Lazara 83 Republika dodeljuje na koriscenje i upravljanje Sekretarijatu MUP-a Srbije u Kraljevu - Odeljenju Drzavne bezbednosti koje 15-tak prostorija ovog zdanja "dovodi u red", renovira i oprema, i danas ih jos uvek koristi za svoje potrebe. Sta ce sa ovim predivnim zdanjem biti posle 6. juna ove godine preostaje da se vidi.
  Nezvanicno i zvanicno postoje razni predlozi, ali je, sigurno, jedino moguce resenje da se Zdanje vrati nameni koju joj je senator Petar Bogavac svojim zavestanjem, kao svoju poslednju volju pred smrt, odredio. Kuta Milenkovic predlaze da se Zdanje vrati omladini Kraljeva i da o njegovom odrzavanju i koriscenju brine zajednicko Koordinaciono telo svih omladinskih klubova i organizacija u gradu. U svakom slucaju, odluku o tome ce u skladu sa zakonom doneti Savezna vlada ili drugi nadlezni organ kojeg ona ovlasti, ali bi svetost testamenta iliti oporuke i zavestanja morala da se postuje. To dugujemo svojim precima.

Rec odbornika - Aleksandar Lazovic (DOS, IJ 19 STARA CARSIJA)
Prioritet - zaposljavanje mladih
  Blizi se pola godine od kako je konstituisana lokalna kraljevacka Skupstina. To bi u "normalnim" vremenima bio sasvim dovoljan vremenski period da se izvedu neki zakljucci o radu same Skupstine, Izvrsnog odbora i skupstinskih radnih tela, da nije na snazi nakaradan Zakon o lokalnoj samoupravi, koji degradira Opstinu na nivo neke vece Mesne zajednice ili komunalnog preduzeca.
  Od republicke Skupstine ocekujem skoro donosenje sistemskih zakona koji ce omoguciti veci udeo lokalne samouprave u resavanju nagomilanih problema gradjana, zakona koji ce pospesiti dugo ocekivane privredne reforme, i korenite reforme sudstva, zdravstva, skolstva...
  Strajkovima kojima "skriveni" predstavnici bivseg rezima pokusavaju da uspore promene koje se neumitno desavaju, posebno u skolstvu koje je trenutno i najeksponiranije, ne moze se nista postici (jer trenutno realnog novca za naglo povecanje plata nema) a korisnici njihovih usluga, u ovom slucaju ucenici, trpe nenadoknadiv gubitak u obrazovanju, sa nesagledivim posledicama po citave generacije mladih ljudi! Na rukovodeca mesta u Javnim preduzecima, kao i u odbore u Mesnim zajednicama dosli su strucni i casni ljudi koji su spremni da se, uz pomoc Opstine i nas odbornika, uhvate u kostac sa problemima i zadacima koje im nas grad postavlja. Komunalnih problema je dosta ali se nadam da ce i oni biti brze resavani samim otvaranjem nase zemlje ka svetu, prilivom inostranog kapitala, privatizacijom i razvojem lokalnih preduzeca.
  Zalagacu se za pojednostavljenje dobijanja dozvola i lokacija za otvaranje preduzeca u Kraljevu, da bi mladi mogli u nasem gradu da pronadju svoje mesto a ne da odlaze na rad u druge gradove ili cak u druge zemlje! Zaposljavanje mladih treba da bude jedan od prioriteta u radu Skupstine opstine.

Izborna konferencija Socijalisticke Partije Srbije u Kraljevu - pise Slobodan Rajic
Konsolidacija partije najpreci zadatak
   Socijalisticka partija Srbije u Kraljevu tokom prosle godine radila je u izuzetno slozenoj situaciji pri cemu su spoljni faktori izazivali brojne politicke, ekonomske i socijalne probleme u zemlji - istakao je Milos Nesovic, predsednik Opstinskog odbora ove partije, podnoseci Izvestaj o radu. I u takvim uslovima partija je cinila maksimalne napore da izvrsi programske zadatke. Po Nesovicevim recima, teziste je bilo na privrednim aktivnostima. Tako su preko Vlade i Privredne komore preduzete mere na ozivljavanju proizvodnje i konsolidaciji poslovanja u Magnohromu, Fabrici vagona i Jasenu, kao i da se stvore uslovi za razvoj male privrede. Preko Direkcije za obnovu i izgradnju stvoren je konzorcijum od preko 20 firmi za izgradnju u pocetku 220 stanova za mlade bracne parove na Ratarskom imanju. Vodosnabdevanje je u Vladi Srbije dobilo prioritet, izgradjena su tri manja mosta i vise desetina kilometara asfaltnih puteva i drugih objekata infrastrukture i obezbedjena znacajna humanitarna pomodj gradjanima Kraljeva i izbeglicama.
  Medjutim, uprkos ostvarenim drustvenim rezultatima, akcijama u mesnim zajednicama i dobro izvrsenim pripremama, uz ocenu da "pobeda nije dovodjena u pitanje", Nesovic je naglasio da je "rezultat na izborima prosle jeseni bio ispod svih ocekivanja". Na lokalnim izborima SPS je osvojio 19 odbornickih mandata, a u Skupstini Srbiji jedan poslanicki. Iako je na lokalnim izborima postigla bolje rezultate od okolnih vecih gradova, SPS je u celini pretrpela veliki izborni poraz. Posebno je iznenadjujuce, konstatovano je i u raspravi, sto ni svi clanovi SPS i njihovih porodica nisu glasali za izborne liste ove partije!? Takodje, mnogi ugledni clanovi i funkcioneri SPS, cak i najblizi saradnici predsednika Slobodana Milosevica, posle poraza osnovali su sopstvene stranke ili su presli u DOS.
  Zbog toga je jedan od osnovnih i najprecih zadataka u 2001. godini organizaciona i kadrovska konsolidacija partije jer ce ova godina, kako je naglaseno, "biti najtezi period rada". Medju ostalim zadacima iz Programa aktivnosti tu su potom odbrana slobode, integriteta i suvereniteta zemlje, jacanje lokalne samouprave i resavanje zivotnih pitanja i problema gradjana Kraljeva preko Odbornicke grupe SPS u Skupstini opstine.
  Imajuci u vidu sve veci medijski mrak i teror, naglaseno je da ce SPS nastojati da gradjanima i svojim clanovima neposredno, kroz direktan kontakt i propagandni materijal, objasni pre svega pogubnost sadasnje politike DOS-a koji se sve vise cepa i koji je stanovnistvu obezbedio "jedini evropske cene, africke plate i azijsku nezaposlenost".
  - Sa ovog skupa upucujemo poruku da smo spremni da odolimo svim pritiscima i da svim sredstvima odbranimo SPS i naseg predsednika Slobodana Milosevica, jer necemo dozvoliti da coveku koji je citav zivot posvetio odbrani zemlje sude oni koji zele da je prodaju za saku dolara - rekla je Mila Rosic, clan Izvrsnog odbora Glavnog odbora SPS-a.
  U raspravi su se culi i mnogi kriticki i samokriticki, ali i optimisticki tonovi. Manji broj delegata postavio je pitanje odgovornosti za pretrpljeni izborni poraz i lose stanje u partiji, ali nije dobio podrsku u svojim zahtevima. Naprotiv, receno je da je rukovodstvo SPS-a u Kraljevu jedno od najboljih u Srbiji i da zasluzuje i dalje puno poverenje, a da treba raskrstiti sa onima koji idejno nisu vise vezani za ovu partiju, kritizerima i demagozima.
  Na konferenciji je izabran novi Opstinski odbor koji ima 54 clana, Statutarna komisija i Nadzorni odbor. Na prvoj, konstitutivnoj sednici novog Opstinskog odbora za predsednika je ponovo jednoglasno izabran narodni poslanik Milos Nesovic, a za potpredsednike Rade Milicevic, Radisav Dugalic, Mirjana Lisanin Gostiljac, Marin Peric, Mihailo Kosovac i dr Momcilo Djurovic. Oni su, zajedno sa predsednikom Mladih socijalista (koji ce biti izabran), po funkciji clanovi i novoizabranog Izvrsnog odbora od 17 clanova.

Godisnja skupstina OO SRS Kraljevo - pise Dragan Bajovic
Snazno prisustvo u srpskom narodu
   Kraljevacki radikali, na godisnjoj skupstini odrzanoj prosle subote u velikoj sali SO, razmatrali su Izvestaj o radu Opstinskog odbora u prosloj godini. Potpredsednik odbora Vitomir Dmitric podsetio je 126 prisutnih (od 150 pozvanih) na ulazak stranke, pocetkom prosle godine, u neprirodnu koalaciju sa levicom zbog velike opasnosti od siptarskog terorizma potpomognutog i vodjenog, kako je rekao, od strane najjacih zapadnih sila. Srpska radikalna stranka je u tom periodu sve svoje stranacke stavove stavila u sluzbu nacionalnih interesa i bila je, iako u koaliciji sa levicom, opoziciona. Ipak, u takvim okolnostima uslovi za delovanje odbora u Kraljevu bili su veoma otezani. Citava prosla godina bila je u znaku izbora. Odbor, zbog medijske blokade, nije mogao da se predstavi biracima u Kraljevu, ali je na septembarskim izborima osvojio 2.500, a na decembarskim 4.090 glasova cime je Raski okrug dobio jednog republickog poslanika. Opstinski odbor nije zadovoljan ucescem dva odbornika te stranke u prethodnom opstinskom sazivu primecujuci da oni cesto nisu dolazili na sednice i da nisu na zadovoljavajuci nacin predstavljali stranku. Takodje, ni veza izmedju odbora i vrha stranke nije bila pravovremena, pa clanovi nisu bili pripremljeni za neke poteze rukovodstva.
  I pored svih teskoca u prethodnoj godini i svih nastojanja, finansijski i medijski, da se svaka nacionalna opcija ugasi, Srpska radikalna stranka je, kako je receno, ostala snazno prisutna u srpskom narodu, a kraljevacki odbor je osnazen sa 95 novih clanova, dok je troje napustilo stranku.

Humanitarna pomoc - Pice Dragan Bajovic
Menhengladbah za dom staraca
  Jedna privatna inicijativa koju su zapocele porodice Terzic i Davidovic iz Nemacke uskoro ce poprimiti sire razmere. Ove dve porodice, naime, jos od 1991. godine prikupljaju pomoc za svoj stari kraj. Prosle nedelje gospodja Lepa Terzic, njen suprug Dragomir i Milenko Davidovic iz Menhengladbaha dovezli su svojim automobilima pomoc za Gerontoloski centar u Mataruskoj Banji (troja invalidskih kolica, deset pari staka, posteljinu i lekove). Direktor Centra Zoran Ostracanin je, prilikom urucenja pomoci, gospodju Terzic i gospodina Davidovica upoznao sa uslovima u kojima radi ova ustanova. Po obilasku stacionara, njih dvoje su izjavili da ce po povratku u Nemacku pokusati da animiraju nase zemljake kako bi ubuduce pomoc koja bi stizala iz Menhengladbaha bila veca.

Kultura - pise Bojana Milosavljevic
Dug put casti i slave Nadezde Petrovic
   Niske Srpske Novine su pocetkom aprila 1915. godine objavile vest o smrti Nadezde Petrovic, nastavnice Vise Zenske skole, koja je kao bolnicarka-dobrovoljac radila u prvoj rezervnoj bolnici u Valjevu. " Pokojnica je- stoji u toj vesti- sa velikim pozrtvovanjem obavljala bolnicarsku duznost za vreme sva tri rata na bojnom polju, u poljskim bolnicama i divizijskim zavodistima. U bugarskom ratu prelezala je trbusni tifus u Skoplju. Kao akademska slikarka uzela je zivog ucesca u jugoslovenskom pokretu i priredjivanju jugoslovenskih izlozbi i kongresa u Beogradu, Sofiji i Zagrebu.Ona je bila odusevljena Srpkinja..." Rodjena u uglednoj cacanskoj porodici prosvetnih radnika, cija su, kasnije brojna, deca (braca i sestre slikarke) bez razlike pokazivala snazne umetnicke sklonosti, sto se takodje moze reci i za njene rodjake po ocevoj i majcinoj liniji, Nadezda Petrovic je bila predoredjena za umetnicke i zivotne izazove pocetka modernog 20. veka. Talenat i prve pouke iz crtanja i slikanja dobila je od oca, ali je pravi njen ucitelj bio slikar i ikonopisac Djordje Krstic na Visoj zenskoj skoli u Beogradu, na kojoj je maturirala 1891. godine, kada je i uradila prve slike tehnikom ulja. U nekoliko narednih godina umetnica je radila kao nastavnik crtanja u beogradskim skolama za devojcice, ne prekidajuci rad u ateljeu svoga profesora Krstica, koji je uputio u "tajne cistoga slikarstva" i, najverovatnije, presudno uticao na nju da studije i usavrsavanje nastavi u Minhenu. Znacajnu umetnicku i zanatsku podlogu slikarka je dobila i u tek otvorenoj skoli Kirila Kutlika, kao prva ucenica zenskog odeljenja njegove eminentne Slikarske i crtacke skole. Umetnicki put Nadezde Petrovic dominantno je vezan za Minhen, u kome je vise godina i sa prekidima boravila, kao stipendista srpske vlade, a uz ovaj bavarski centar slikarstva, treba pomenuti i Pariz, svakako i tadasnju prestonicu svetskog likovnog zivota. Kako minhenska Akademija nije imala zensko odeljenje, Petroviceva se upisala u skolu slovenackog slikara i pedagoga Antona Azbea (kroz koju su prosli brojni , kasnije afirmisani, evropski slikari).
   Cak i kada je bila odvojena od domovine, ova emancipovana zena umetnicke vokacije ( napisala je i jedno pozorisno delo) budno je pratila sve sto se u politickom i javnom zivotu Srbije desava.Uoci 20. veka raskinula je veridbu sa sudskim oficirom, uvredjena sto je nesudjena nova porodica od njenih roditelja trazila veliki miraz, a kasnije je o tome pisala majci : "O mojoj udaji nema vise govora, ja hocu da sam slikar, a ne zena, zena ima dosta..." Prosvecena koliko se samo zamisliti moze, sa mnogo patriotizma i energije, iskreno je podrzavala ideju jugoslovenstva, radeci na tome da umetnost i kultura ove zajednice brze i pravednije prodru u Evropu. Cinila je to kao inicijator i organizator mnogih likovnih akcija, pokreta i grupa, ali i kao pisac kritika, rasprava i studija. Najzad i sam pocetak 2o. veka bio je prepun iskusenja i potresa, a Nadezda Petrovic im je odgovorila svom snagom i cascu. U ratnim tragedijama koje su zaredom snalazile njenu zemlju, ostavljala je platna i boje i oblacila uniformu bolnicarke-dobrovoljca, pa je i kraj njenog zivota, na neki nacin, bio prirodno logican.
  SLIKAR VAN KALUPA
  Ako se pogleda hronologija izlozbi najvece srpske slikarke stice se utisak da je umetnicku satisfakciju stekla ipak posmrtno. Prva njena samostalna izlozba u Beogradu usledila je tek 19oo. godine, a druga u LJubljani deceniju kasnije. Narodni muzej u Beogradu, kao institucija od nacionalnog znacaja, tek 1959. godine uradio je postavku dela Nadezde Petrovic. Grupnih izlozbi, i to po najvecim centrima Evrope i u Beogradu, bilo je na desetine.
  Svoj umetnicki i moralni kredo ova posebna zena u stvaralackom miljeu naseg proslog veka objavila je iskazom: "Da umetnost cveta treba da dobije nadahnuca od prirode, slobode i naroda u kome (umetnik) zivi i tvori..." Ostaje, pak, cinjenica da je u likovni zivot stupila bez ozbiljnijih komentara kriticara, a prva opseznija ocena njenog stvaralastva, povodom prve izlozbe u Beogradu, imala je tezinu olako izrecene presude, usled neprepoznavanja novih umetnickih i estetskih stavova. Manje vise iste ocene pratile su je i u narednim stvaralackim godinama i bile su zbunjujuce oprecne: od onih da je darovita, a bez savladanog zanata, do takvih da odsustvo talenta prikriva bas dobro savladanom vestinom i radom. Samo malobrojni strucnjaci su bili kadri da odmah uoce vrednost njenog dela.Njena brojna razocarenja zbog negativnih kritika bila su velika cena za umetnicki hod daleko ispred svoga vremena.
   Danas je ime Nadezde Petrovic u srpskom slikarstvu proslog veka nesporno. Likovna kritika odredjuje joj visoko mesto, a literatura o njenom delu je impresivnog obima. Eminentni teoreticar L. Trifunovic bio je misljenja da se u njenom stvaralastvu najslozenije ukrstaju secesija i francuski impresionizam, jer je bas to potpuno odgovaralo umetnickom temperamentu i zelji Petroviceve da stvori novu i revolucionarnu umetnost. Ipak, zivotom i stvaralastvom Nadezde Petrovic najvise se bavila Katarina Ambrozic, a njen rezime je u mnogo slucajeva sasvim oprecan svim drugim pokusajima klasifikacije ove velike slikarke: "Jedino u krugu ekspresionista, individualista, koji ne priznaju ogranicenje izraza svojoj strasnoj, emocionalnoj, cesto dramaticnoj licnosti - gde je svaki umetnik "zakon po sebi"- Nadezda je mogla da nadje srodno duhovno i stilsko podneblje...Ovaj ulazak u moderno doba, ovaj istorijski prodor, plod je ne samo Nadezdinog umetnickog dela, nego i celog njenog zivota i zivotnog stava: Nadezda je srpskom slikarstvu donela slobodu."
  Razlog vise da kraljevacka publika sa dostojnom paznjom ali i radoznaloscu pogleda ovu monumentalnu postavku u Narodnom muzeju lezi u cinjenici da je slavna srpska slikarka u jednom periodu ranog detinjstva zivela u ondasnjem Karanovcu (Kraljevu).

Najprodavanije knjige knjizare DOROTEUS

1. Sitnicarnica „Kod srecne ruke" - Goran Petrovic
2. Sedam sunaca i sedam mesecina - Zoze Saramago
3. 5. oktobar - Bujosevic, Radovanovic
4. Kant i kljunar - Umberto Eko
5. Papagajeva teorema - Deni Gedj
6. Blago cara Radovana - Jovan Ducic
7. Mali princ - A. de Sent Egziperi
8. Vrli novi svet - Oldos Haksli
9. Alhemicar - Paulo Koeljo
10. Vera svetih - Vladika Nikolaj Velimirovic

Ekskluzivno: Jugoslovenski radio-amateri cetvrti u svetu osvojili Pacifik - pise Marko Slavkovic
Kraljevcanin vodja ekspedicije
  Savez radio-amatera Jugoslavije prosle godine je proslavio 75 godina postojanja i rada. Kao doprinos obelezavanju tog znacajnog jubileja, organizovana je radio-amaterska ekspedicija, ciji je cilj bio ostrvo Konvoj Rif u drzavi Fidzi na Juznom Pacifiku. Ova drzavica, sa blizu 200 hiljada stanovnika i vise od 360 ostrva, odabrana je za osvajanje zato sto je nepoznata, daleka i zato sto su u njoj, do sada, radili radio-amateri samo tri zemlje u svetu: Amerike, Nemacke i Finske. Uz to, ostrvo Konvoj Rif je zanimljivo i zbog toga sto do 1978. godine nije bilo nicije. Kakav izazov!
  U ekspediciji i tri stranca
   S obzirom da radio-amaterizam ne poznaje granice, nasi radio-amateri su u svoju ekipu pozvali i tri stranca. U grupi, koju je predvodio Kraljevcanin Hranislav Hrane Milosevic, visestruki prvak sveta u radio-amaterizmu, predsednik Saveza radio-amatera Jugoslavije i doktor tehnickih nauka, bili su: Vojislav Kapon iz Kikinde, Ratko Novakovic iz Kragujevca, Srecko Maric iz Beograda, Stevan Stepanov iz Novog Sada, Dragan Kostevski iz Ohrida, Momi Dimovski iz Kumanova i Rejmondo Rodrigez iz Salvadora. Oni su se 16. februara ove godine uputili na Pacifik, noseci sa sobom vise od 30 jedinica prtljaga sa preko 400 kilograma tezine. U Fidzi su doputovali 19. februara, gde su sacekali poslednjeg clana ekspedicije, koji je putovao preko Tokija. Da bi stigli na ostrvo Konvoj Rif, koje je dugacko blizu 300, a siroko oko 200 metara, bilo im je potrebno 36 sati plovidbe brodom pod Fidzi zastavom.
  Visoke temperature
  Kao sto su clanovi ekspedicije i ocekivali, na ostrvu ih je docekala visoka temperatura. Na primer, srednje temperure prelazile su 30 stepeni, kako na zamlji, tako i u vodi, dok se tokom noci neznatno spustala. U takvim uslovima jugoslovenska ekspedicija radio-amatera bila je prinudjena da postavi sator na samo desetak metara od okeana, a radove na montazi antena i radio-stanica da obavlja u kratkim pantalonama i majicama. To je, u smislu zastite od visokih temperatura, bilo dobro, ali su zato cesce bili izlozeni ujedima krpelja, mada bez posledica, jer su i na tu neprijatnost bili pripremljeni. A sve to, ne zaboravimo, u februaru.
  Od zivotinjskog sveta postoje retke ptice endemske vrste, a od biljnog sveta ima zelenog rastinja visine dva do tri metra. I to je, u najkracem, slika sa ostrva Konvoj Rif.
  Uspostavljeno vise od 30 hiljada veza
   Brod sa jugoslovenskom ekspedicijom (i tri stranca), ukotvljen je na milju udaljenosti od ostrva, jer su koralni grebeni onemogucavali doplovljavanje broda do same obale. S tim u vezi je zanimljiva prica, mada je van radio-amaterizma, da su clanovi ekspedicije, posle kraceg odmora, iz broda poceli da pecaju, i od prvih dvadesetak riba cak petnaest su bile ajkule, velicine od pola metra do metar i po. Ajkule su, naravno, vracane u okean, a druga vrsta riba je koriscena za ishranu, s obzirom da im je meso bilo vrlo ukusno. Inace, nasa radio-amaterska ekspedicija je na Konvoj Rifu postavila tri bazna satora, podigla je tri antenska sistema za razne amaterske frekfencije, imala je dva agregata (jedan kao rezerva), pet satora i jednu tendu, odakle su radio-amateri radili. Ovde treba istaci da su uslovi za rad bili veoma losi, pa su se zato javljali problemi sa kompjuterima i linearnim pojacivacima. Ipak, zahvaljujuci nasoj ekipi, u kojoj su bili svetski poznati i priznati radio-amateri i kvalitetni radio-operatori, za pet dana boravka na ostrvu uspostavljeno je vise od 30 hiljada radio-amaterskih veza! Pored toga, sve te veze uspostavljene su uredjajima male snage, tako da je uspesno obavljeno sve sto je i planirano.
  - Te veze za mnoge radio- amatere u svetu, za njih tridesetak hiljada, znace novu zemlju, mogucnost za osvajanje novih diploma i novih radio- amaterskih trofeja. Mi smo slali radio signale, odrzavali smo i potvrdjivali veze, a kao potvrdu te veze, po povratku u zemlju slace nam nase ku-es el kartice. One ce, kasnije, sluziti za potvrdjivanje i osvajanje mnogih diploma i raznih amaterskih priznanja, jer je ostrvo Konvoj Rif izuzetno vazno za amatere, zato sto je Fidzi posebna radio-amaterska zemlja. - strucno nam objasnjava vodja ekspedicije Hranislav Hrane Milosevic.
   Ciklon zapretio
   Iz razloga licne bezbednosti, ekspedicija je dva dana ranije, nego sto je bilo predvidjeno, morala da napusti ostrvo Konvoj Rif, jer im je signalizirano da se prema njima krece ciklon ,,paula", cija je razorna brzina cak 200 kilometara na cas. Imajuci u vidu to upozorenje, ekipa se, za kratko vreme, uputila sto dalje prema Fidziju, gde su nasli zastitu. Posle 36 sati putovanja brodom, u povratku, ekspedicija je stigla u bazu jedne luke na Juznom Fidziju. Tu je, ponovo, postavljena oprema i nastavljeno je sa radom svojim pozivnim znacima.
  Nekoliko dana kasnije, jugoslovenska ekspedicija radio- amatera je spakovala opremu i, preko Los Andjelesa i Frankfurta, doputovala u Budimpestu i Beograd. Odatle je svako otputovao svojoj kuci, noseci puno raznih utisaka i dozivljaja.
  Otisli su svojim kucama, pre svega zadovoljni, zato sto su ostvarili, sto bi politicari rekli, zacrtani cilj. Do sledeceg zacrtanog cilja...

S P O R T
KOSARKA - PRVA A SAVEZNA LIGA (MUSKARCI)
Dvostruka horor zavrsnica
  Kosarkaske utamice treba gledati poslednja tri minuta a posebno poslednja tri kola ligaskog takmicenja, bez obzira na njihov rang. To nepisano pravilo potvrdilo se kako na subotnjoj utamici Sloga - Hemofarm u Kraljevu tako i u beogradskim „Sumicama" i na Cetinju. Posle pobede Sloge nad Hemofarmor bukvalno u poslednjim sekundama, trijumfa Borca protiv Lovcena i pobede Radnickog nad Buducnoscu (prvi poraz Podgoricana posle 51 utakmice „na stitu", bez prekida) predstoji jos jedna hickokovska zavrsnica u poslednja tri kola Winston YUBA lige.
  Kraljevacki prvoligas se ocigledno preracunao kada ja najavljivao da ce mu sedam pobeda biti dovoljno za opstanak u elitnom drustvu. I do te sedme pobede Sloga je dosla posle teske bitke sa Hemofarmom iz Vrsca. Dva vazna boda visila su o koncu bukvalno do poslednjeg sekunda. Posle nezapamceno lose trece cetvrtine sa manjkom od 15 poena (16:31) Kraljevcani su u zavrsnici susreta „jurili" prednost Vrscana od desetak poena a presudio je poslednji minut. Na 11 sekundi pre kraja kapite i veteran domacina Milos Mijailovic (35) bio je precizan sto je Slogi donelo prednost od „pola" kosa - 82:81. Gosti su organizovali poslednji napad, najpre je Pekovic pogodio obruc a odbijenu lopstu Ivnaovic nije uspeo da ubaci u kos 82:81 (23:18, 18:18, 16:31, 25:14).
  Najboljeg pojedinca Sloga je imala u kapitenu Milosu Mijajlovicu (23 kosa) a uz rame su mu bili Vasiljevic (21), Dimitrijevic (12), Trivunovic (7) i Kosanovic (8). Tandem gostiju koji je bio neresiva enigma za domacina sve do poslednjeg sekunda Zecevic-Pekovic (29:24 kosa) ipak je pognutih glava napustio kraljevacki parket na kome je, posle pobede domacina, nastupilo veliko slavlje.
  U narednom 20. kolu igra se komsijski derbi u Cacku Borac - Sloga. Kraljevcani u ovaj mec ulaze sa prednoscu od 19 koseva a odluka o opstanku bice doneta (najverovatnije) tek u poslednjem 22. kolu kada ce Sloga gostovati kod Beopetrola. U medjuvremenu, u 21. kolu Kraljevcani ce ugostiti beogradsku Crvenu zvezdu...

KOSARKA - PRVA B SAVEZNA LIGA
Bruka u Kragujevcu
  Nema potrebe za ama bas nikakvim „izvestajem" iz Kragujevca sa komsijskog derbija Zastava - Masinac. Pobeda domacina nije dovedena u pitanje ni pre prvog podbacivanja a rezultate po cetvrtinama govori sam po sebi, posebno kada je u pitanju „ucinak" kraljevackih „studenata" u prvih 20 minuta. Istina, i trecoj cetvrtini trener Masinca Djordjevic na parket je uveo kosarkase koji u dosadasnjem toku prvenstva nisu imali vecu minutazu. Oni su cak imali takoreci isti ucinak kao „prva postava" za svih 20 minuta igre do velikog odmora.
  U narednom 23. kolu Masinac je domacin Javoru iz Ivanjice. Ivanjicani su u minulom kolu savladali Ibon iz Niksica i prisli Kraljevcanima na svega jedan bod. Zbog toga ce sutrasnja utakmica za Masinac biti ili ne biti jer do kraja Lige „studenti" dva puta gostuju (Bar i Subotica) a kao domacini igraju protiv OKK Beograda.
  Utakmica Masinac - Javor igra se u nedelju (18. marta) u Hali sportova a pocinje u 19 casova.

FUDBAL - DRUGA SAVEZNA LIGA (ZAPAD)
Medic zagorcao start
  Kraljevcani se nisu odbranili na startu prolecnog dela prvenstva Druge savezne lige. Nisu se odbranili utoliko sto su u Lajkovcu porazeni od domaceg Zeleznicara sa 0:1 posto je „trojka" Lajkovcana Mirko Medic posle kornera udarcem glavom u celini slabo uposljenog Nenada Batala. Dogodilo se to u 65. minutu utakmice u kojoj je Sloga bila u najmanju ruku ravnopravan takmac, stvorivsi uz to vise izglednih prilika. Ono sto su propustili da iskoriste Simovic, Pantic i Jasnic, u situaciji kada su nalazili ispred cuvara mreze Zeleznicara Vasica kaznio je bek domacina postigavsi gol koji je domacinu doneo vredna tri boda a gostima zal za propustenim sansama. U zavrsnici meca priliku da poravnaju rezultat i u Kraljevo donesu vredan bod za svetlije fudbalsko prolece propustili su u sami sumrak meca Sasa Klasnja i Dragan Vukomanovic.
  Za utehu Kraljevcanima i trenerskom tandemu Cancarevic-Maric je sto su fudbaleri Sloge „natrcali" protivnika i sto ce fizicki spremni docekati predstojece borbe za bodove. U to treba da se uvere pristalice „belih" vec u nedelju kada Sloga igra prvu utakmicu u prolecnoj polusezoni pred svojim navijacima. U goste dolazi ekipa Loznice koja je na startu kao domacin slavila minimalnu pobedu protiv Rascana od 3:2. Susret starih rivala iz srpskoligaskih i drugoligaskih dana u nedelju na Gradskom stadionu pocinje u 14,30 casova.

ODOBOJKA - PRVA B SAVEZNA LIGA
Porazen i Spartak (S)
  Odbojkasi Ribnice zabelezili su drugu, uzastopnu, pobedu na startu mini lige (1-6). U trecem pokusaju u ovoj sezoni oborili su na pleca posustalu ekipu Spartaka iz Subotice uknjizivsi pred svojim gledaocima dva nova boda. Odbojkaski maraton u Hali sportova zavrsen pobedom ribnice od 3:2 (31:29, 18:25, 25:23, 22:25, 15:8).
  Dva puta su Seizovic, Dacovic, Kovacevic, Karapandzic, Petkovic i Mitrovic... imali prednost u setovima ali su tek u petom setu stekli nedostiznu prednost sto im je donelo dva boda dok je treci (ipak) otisao u Suboticu.
  U narednom 21. kolu Ribnica je gost zahuktalih Novopazaraca kojim gostovanja u Vojvodini ocigledno prijaju. Posle uspeha u Subotici u minulom kolu su doneli bod i iz Baca pa su se ukljucili u borbu za plej-aut i pokusaj da se domognu i elitne odbojkaske divizije.
  Susret Novi Pazar - Ribnica igra se sutra od 18 casova u Novom Pazaru.