Poziv na saradnju
  Postovani citaoci "Ibarskih novosti", pozivamo Vas da aktivnim ucescem doprinesete kvalitetu Vaseg i naseg lista. Svojim pismima, sugestijama, kritikom, kao i prilozima za "Strsljen" pomoci cete nam da "Ibarske" zadovolje interesovanje i potrebe sve sireg kruga citalaca i u pravom smislu postanu "rec i slika nase stvarnosti". Takodje pozivamo i nase sugradjane koji se trenutno ili trajno nalaze u drugim gradovima ili drzavama da nam se javljaju, buduci da se nase novine od nedavno nalaze i na Internetu, cime je krug nasih citalaca daleko prevazisao lokalne okvire , a nase novine postale dostupne svim Kraljevcanima na svim tackama Zemljine kugle. Posebno se obracamo ucenicima osmogodisnjih skola da nam salju svoje likovne radove, pesme, kratke price i zapise iz skolskih klupa, koje cemo objavljivati u posebnoj rubrici. Vase priloge, ne duze od jedne kucane strane, saljite na adresu: "Ibarske novosti" , Ulica Cika Ljubina broj 2, Kraljevo 36000. ili na e-mail uredniku
Redakcija

Uvod - Podsecanja
Dan vilenjaka
Stolica na tockove
Ladjevci - i civilni aerodrom
Na prvoj liniji odbrane
Rec odbornika
Strajk se nastavlja
Zahvalnost narodu Norveske
Pisci i "Povelja" pod svojim krovom
Vece tanga

UVOD - vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Podsecanja
     Bas kada sam poceo da strahujem kako je to sto na svim kljucnim mestima i dalje vidim uglavnom levicare proizvod bolesne uobrazilje oglasi se bivsa predsednikovica koja ustvrdi to isto. NJeni bivsi partijski drugovi, rece ona, koji su se obogatili u vreme diktature njenog muza, sada tim parama pokusavaju da se dodvore predstavnicima nove demokratske vlasti. Zanimljivo je da u ovoj zemlji svi znaju sve kada su u pitanju racuni na Kipru, ratni zlikovci, domaci kriminalci, sverceri i mnoge druge stvari koje su kao najvisi stupanj zla, nemorala i mrznje prema sopstvenom narodu bile nasa tuzna realnost proteklih dvanaest godina. Problem nastaje u trenutku kada je potrebno i zvanicno dokazati da je istina ono sto svi znamo. U ovoj zemlji je teze dokazati da je, recimo, Mihalj Kertes kriminalac nego dokazati bilo sta drugo. U stvari, ovde je do savrsenstva dovedeno ono filozofsko pravilo da nista nije onako kako nama izgleda da jeste. Medjutim , stvar je vrlo prosta. U vreme diktature toliko smo osiromasili i do te mere se moralno iskvarili da su danas i neki uvazeni akademici, a da ne govorim o nekim nizim kategorijama duhovne elite, u stanju da i sopstveni donji deo ledja prodaju za neku stotinu maraka. O obrazu i nekim drugim delovima tela da i ne govorim. Velike su pare u igri, a veliko zlo medju ljudima koji bi jos uvek da osete nesto od zivota koji prolazi uludo, pa se brzo zaboravljaju sva obecanja i politicka uverenja samo ako moze nesto da se zaradi. Mozda se zato strategija nove vlasti i sastoji bas u tome da prvo izvuku pare od bivsih ucesnika u vlasti, pa da ih onda prozovu, opozovu i ,konacno, corkiraju iliti pohapse. Dakle, javna je tajna da pojedinci nasim parama sada otkupljuju svoje crvene kozice i prevrtljive glavice dok pravi opozicionari sve vise uvidjaju svoju zabludu u gradu gde je i posle deset godina ljute opozicione borbe nacelnik Raskog okruga socijalista?! Vise me ne bi iznenadilo ni kada bi nekoj ulici ili trgu u ovom lepom gradu dali njegovo ime ili ime njegovog cuvenog prethodnika sa tamnim cvikerima. No, kako stvari stoje bolje je da drzim jezik za zubima jer ovo je demokratija pa se vise uopste ne moze pretpostaviti ko moze doci na neku od kljucnih pozicija koje jos uvek nisu podeljene takozvanim gubitnicima. Jer, do pre samo 5 meseci lepo se znalo ko je ko u ovom gradu pa ste ovakvim stvarima mogli mirno da se bavite sigurni da ce vas neki vatreni levicar upucati, premlatiti u haustoru sa sve biciklom ili nekimslicnim tockasem ili vas privesti na informativni razgovor. Danas se vise ne zna ko je ko, odnosno nekako preko noci svi su postali dosovci pa onaj ko zaista drzi do sebe i svog stava ne zna kako da se ponasa i sta da misli. Jer, jedni su se borili za demokratiju i krvarili po ulicama, a drugi uzivaju u njenim ranim plodovima. No, i to je Srbija. Zemlja u kojoj se bas ovih dana prisecamo najzverskijeg rata koji je NATO vodio protiv Milosevica, a u kojem je stradalo na desetine, pa i stotine mladica, boraca, civila i dece. Na zalost grobovi po zatalasanim ravnicama Srbije stvarnost su po kojoj cemo upamtiti zavrsetak drugog milenijuma. Kako je porodicama koje su, u ime necijih visih ciljeva, ostale bez svojih najmilijih -one same najbolje znaju. Znamo i mi, ali sta nam drugo preostaje osim da ih se setimo sa najdubljim pijetetom i neka im je vecna slava i hvala. Sto se ostalog tice preostaje nam da verujemo da ovde ratova vise nece biti i da ce nova vlast zbrinuti porodice zrtava rata. Ali, kako stvari stoje na ovim prostorima je jos uvek sve moguce, a od nade se ne zivi.

Skroz licno - pise Bojana Milosavljevic
Dan vilenjaka
     Poslednja vest glasi da Milosevic nece otici u Hag 31. marta, jer ne moze grdan tako brzo da sredi za " papire" i pasos, posebno sto se on, kako mu se crno pise, u Holandiju trajno iseljava, pa je tu procedura malo slozenija, nego, recimo, kao za turisticku vizu.Osim toga, pravosudni ministar Batic, sa pomocnicima i zapisnicarima, svaki cas trckara u Hag da prepisuje njihove statute i zakone, koje posle treba ovde da primenimo na slucaj gradjanina Milosevica. Valjda ce jednom i to uspeti da pobeleze i utuve. Iako mene niko o tome ne pita, ni sama nisam za prihvatanje ultimatuma i smatram da bi, ako ne 1. aprila (posto je to problematican datum, a uz to i neradan dan), a ono u ponedeljak,2. aprila sigurno, Milosevic vec morao da se krene. On se ovde medju nama silno dosadjivao i jos nije, na primer, napisao ni M od memoara, tako da mi uopste i ne znamo koliko nam je sjajna i superiorna bila nova istorija, dok nam je on -njen tvorac -visio na glavi.
  Progonitelji Medjunarodnog suda u Hagu su, izgleda, neki mnogo fin svet, pa su pozurili da nam otklone nedoumicu oko skorasnjeg 31. marta. Nova vlast, naime, mora do toga datuma samo da izvrsi odredjene predradnje, vise kao neke pripreme pred Milosevicev put u jednom pravcu. Ako dobro razumem jezik diplomatije, to bi mu znacilo da nasi ovde treba da mu uzmu meru za: bukagije, lisice i odelo ( kako zimsko, tako i letnje). Sve to vrlo pozdravljam, jer necemo, valjda, da ga u svet saljemo golog. Ipak on nije ovde bio bilo ko ( a kamo srece da jeste).
  Ovaj petak je Dan secanja na ono sto su nam NATO-pakt i Miloseviceva oholost, uobrazilja i nesposobnost , pre dve godine ucinili. Mnogi ce se (i bez ovogodisnjeg 24. marta) secati nepravde i tragedije koje su ovom neduznom narodu nanete, dok se neko, poput porodice Milosevic sa Dedinja, bavi prijatnijim uspomenama. Prosli broj "Vremena" na naslovnoj strani doneo je sliku srecne babe i unuka, a unutrasnje strane, pak, njenu kvazi-ispovest, iz koje sam videla da ta bivsa prva dama Jugoslavije, drugarica Markovic, jos uopste nije "u vinkli", te da njenom mozgu akademika-sociologa jedan 5. oktobar nije bio dovoljan. Ona je, pravednica, u toj svojoj novinskoj zalopojci, mnogo tugovala nad onim "varvarskim" atacima na "novinare" RTS-a, stalno zaboravljajuci da su Milanovic, Lenardova, mali Mikica Komrakov i slicni, bili obicni psi rata, koji su verno sluzili gospodara. Ipak, Milosevicka se najvise bavila svojom slatkom decicom, pa je tako i obelodanila dirljivu istinu da je njen sin Marko, u svojoj diskoteci, velicine tri i kusur hektara, a zvanoj "Madona", non stop prodavao najjeftiniju koka- kolu, ali i najskuplji viski, na svetu i sire, samo da srecna omladina njegovog tate ne bi masovno podlegala poroku alkohola. I umesto da zlatnim slovima bude upisan u sam vrh liste najvecih nacionalnih zaduzbinara i ktitora svekolike srpske mladosti, dobrotvor Marko je dobio klevete i izlive mrznje.
  Sa druge strane, dicna kci Marija, prica ponosna mama, sama samcita je danonocno cuvala svoju RTV "Kosava", u koju je bomba uletela tek trece noci posto se neustrasiva cura najzad nakanila da napusti svoj medijski "Titanik". Bas je Marija srecno dete, jos srecnijih roditelja! A zar istovremeno nije tuzno sto takvu sudbinu nisu imale i one mnoge druge hiljade dece i njihovih oceva i majki?
   Ovih dana ce i godisnjica one strasne izgibije u Aberdarevoj, jer je tamo tada lose proracunato vreme i putanja "tomahavke", a i sreca je bila okrenula ledja, te su tako saradnici TV Beograda pretvoreni u leseve, a jedan od tih stradalnika cak ni u to: on je, jednostavno, ispario, nestao - kao saka pepela i praha, koji se najpre dize u etar, a potom pada uokolo. Mozda je, nesrecnik, cesto pomisljam, jos i sada u cesticama zemlje i trave, bas oko onog svog tuznog nadgobnog kamicka, sto su mu ga ocajni roditelji ( ne prestajuci, ipak, da mu se nadaju) postavili u dvoristu razorene zgrade Televizije. A mozda su ga, srecnika, bas u trenutku eksplozije, ugrabili vanzemaljci, cim ga, Boze blagi, ni posle dve godine nigde nema.Tragedija se uvek mora rasclaniti, da bi se osetila sva njena tezina. Ume li, posle svega, srecna bakica Markovic, koja se ovih dana zaljubljeno slika sa prvim unukom, sa svim onim svojim doktorskim dijalekticko-materijalistickim teorijama, jednom da objasni svome slatkom nasledniku Marku Drugom- kako covek, posebno ako nije nevaljalac, moze da se pretvori ni u sta? A tu caroliju jedino mogu da izvedu njegova baka-vampirica i deda-vilenjak.
  Ne znam da li je ovaj dan, 24. mart, propisan kao neka vrsta praznika-pomena, pretuznog i tegobnog za svakog cestitog Srbina? Ne znam ni da li su pokloni uobicajeni i prikladni? Sta treba danas da uradimo, da bi smo upamtili i da bi smo se naucili da zlo ubuduce sasecemo u korenu? Ali, da sam imala tacan odgovor da danas valja uciniti stvarno nesto posebno, poslala bih izdisucem tiraninu Milosevicu jednu staru stranicu "Ibarskih novosti", neku od pre dve godine ili malo posle, da se on po prvi put, u jos nepomucenom miru svoje preciste savesti, suoci sa likovima naseg 41 poginulog borca (samo u ovom poslednjem ratu), a koji su tek delic divizije onih bezazlenih , obicnih i svakodnevnih, koje je iz korena otrgao, a morao je prvi da ih sacuva. Ovaj 24. mart je u svemu Dan tog vilenjaka, jer da nije njega bilo, ne bi smo se secali sveg uzasa koji se dogodio.
  Pre par dana svratio nam je u redakciju , sasvim obicnim povodom, sredovecni covek u crnom - otac u proslom ratu poginulog vojnika. Ucinilo nam se da je sada u stanju da kontrolise svoj bol i zato smo ga upitali: "Sta bi ste vi danas Milosevicu uradili?" Niti je zastao, nit' je trepnuo ( osetilo se da je na hiljade puta o tome premisljao): "Vodio bih ga po celoj Srbiji i njenim grobljima." Zagledali smo ga pazljivije i neko je dodao: "Kako mislite - u lancima, bosog i pesice?" Covek koji ne skida crnu kosulju, pogledao nas je istim takvim ocima i sasvim nedokucivo i sporo, gotovo blago, odvratio: "Ne, nego sasvim obicno. I normalno, k'o sto je red."

Pisma iz belog sveta - pise Zorica KOJIC VLAJIC - Kingston (Kanada)
Poucne recenice
  Verovatno da umilostive vodu i vatru, na zidove kuhinja, povise sporeta i umivaonika po Srbiji su stavljane "kuvarice", bela platna izvezena plavim ili crvenim koncem. Na njima je uvek vezena poucna recenica, devojka i cvece. Prva slova sam naucila da citam sa "kuvarice" moje nane Kike. U belom svetu, gore visoko a dole tvrdo, ponekad se gubim. Secanje na "kuvaricu" moje Kike uvek mi doda naninu kotaricu punu zumbula, somuna i karamela. Iz korpe lako vidim put do jasenova na Moravi i tako se ne izgubim.
  Jutros me probudila sirena "hitne pomoci". Susetku Kseniju odvezli su u bolnicu. Kad su nam domovinu komadali i njene patrljke fantasticnom brzinom smestali u geografske karte, Ksenija, dobra vila, poklonila mi je melem za "ljutu ranu": srpsko-hrvatsko- engleski recnik i u trenu vratila maminu radost za moje petice iz maternjeg jezika. Na prijemnom odeljenju glavne bolnice u Kingstonu Ksenija stara 9o godina mirno je cekala pregled. Obradovala mi se. Objasnila je: usnila ruzan san, skotrljala se sa kreveta i boli je leva noga. Bio je mrak kad su doktori rekli:"Gospodja Pogacnik moze kuci, samo se ugruvala." Brzo smo obe spakovane u kola "hitne pomoci." Unutra- gomila svetlecih dugmadi, skazaljki, metalnih boca i alki za vezivanje... Cinilo mi se da smo u vasionskom brodu. Jednom rukom drzala sam Kseniju, a drugom recnik. Tisinu prekide snazan momak, nas pratilac u uniformi: "Ziveli ! Ja sam najbolji kanadski bolnicar u Bosni." Iznenadjena upitah :" Ko te ucio srpski?" Odgovor me prenu: "Jelenka iz Maglaja."
  Citala sam o Jelenki. Poznajem je. Momak u uniformi nastavi na engleskom za sebe da sapuce poucnu recenicu: "Od tvoje lepote, Jelenka, zaboravljam strasan rat u kojem smo." Ksenija Pogacnik zivi u maloj, lepoj, cistoj kuci. Smestila sam je umornu u krevet. Zamolila me da ukljucim televizor. Htela je da proveri da li su Klinton i njegova zena vratili pet traktorskih prikolica punih namestaja, koji su poterali kad su se iseljavali iz Bele kuce. Posebno se interesovala da li je bracni par Klinton nateran da vrati presvlake za sedista predsednickog aviona. I to su odneli. Osecala sam da mi u glavi nesto bruji, tera me da viknem, ali tiho sam prozborila:" Spavaj Ksenija. Klintonovi su jajare. Pamtis, u nasoj zemlji ale -predsednici i njihove zene vec pola veka kradu dvorove, podlozare - ambasadori tope namestaj, a bulumenta vazelinaca maznjava navlake. Niko nije u zatvoru."
  Kod moje kuce, Severnjaca zasela u istocni prozor spavace sobe. Mrtva hladno svedoci: od 1992. godine avioni iz Toronta ne lete za Beograd. Sija zvezda, ne da mi da spavam. Zavaravam nesanicu, prebiram po internetu. Citam poucne recenice. Nocas sam mislila - internet bunca, a ja sanjam. Pisalo je: "U zadnjih deset godina zapadne banke su u rusku privredu ulozile pet milijardi dolara. Za to vreme iz Rusije je u zapadne banke izneto 5oo milijardi dolara," "Prvi covek socijalista Srbije predlozen za predsedavajuceg Evroazijske unije socijalista. Predlog stigao iz Ukrajine."

Odrzana sednica IO SO Kraljevo - pise Slobodan Rajic
Ladjevci - i civilni aerodrom
  Iako nije bila na dnevnom redu , najvecu paznju clanova Izvrsnog odbora SO Kraljevo izazvala je informacija da je Savezno ministarstvo za saobracaj podrzalo inicijativu kraljevacke opstine da se izmeni namena vojnog aerodroma Ladjevci kako bi se jedan njegov deo koristio i za javni (civilni) vazdusni saobracaj. Opstina Kraljevo ce sa Saveznim ministartsvom odbrane morati da definise konkretne uslove za ovaj projekat, a zatim ce Ministarstvo saobracaja formirati radnu grupu koja ce dalje kontrolisati postovanje uslova i propisane procedure za otvaranje civilnog aerodroma.
  Prema usvojenom izvestaju o proslogodisnjem poslovanju posebnih racuna, za grejanje, prevoz ucenika i radnika, materijalne troskove i investiciono odrzavanje 22 osnovne skole i 49 isturenih odeljenja potroseno je 13 miliona dinara, a najvise ulozeno u zamenu podova i stolarije osnovnih skola u Vitanovcu i "Vuk Karadzic" u Ribnici i kotlarnice u Studenici i Godacici.
  Za osam srednjih skola utroseno je 3,4 miliona dinara, za kulturu - 8,5 , za Ibarske novosti - 4,4 (samo neophodne materijalne potrebe), za fizicku kulturu (SC Ibar i 21 klub) - 2,9 , drustvenu brigu o deci (Predskolska ustanova i Decje odmaraliste Goc) - 12,5 i za socijalnu zastitu - 3,4 miliona dinara. Kako ostvareni prihodi kod svih posebnih racuna nisu mogli da prate ostvarene rashode korisnika, pribeglo se finansiranju samo osnovnih materijalnih troskova a deo obaveza je prenet u ovu budzetsku godinu. Izvrsni odbor je formirao radnu grupu za utvrdjivanje obima prevoza putnika u gradskom i prigradskom saobracaju sa mrezom linija i usvojio predlog dr LJubise Jovasevica, predsednika SO Kraljevo, da se interventno obezbedi prevoz do Rudna i drugih udaljenih sela i nalozi Direkciji za planiranje i izgradnju da azurira lokacije za javna parkiralista i garaze i doneo odluku da se pristupi pregovorima sa vlasnikom vozila "Pauk" o obnavljanju ove sluzbe za uklanjanje pogresno parkiranih vozila.
  Usvojen je Izvestaj Komunalne inspekcije o stanju izvorista "Maglic" i odluceno da se izvrsi rekonstrukcija kaptaze, ogradi zona sanitarne zastite, ciscenje i postavljanje sudova za smece i klupa jer se ovo izvoriste nalazi na transportnom putu u neposrednoj blizini grada a vazno je i zbog manifestacije "Veseli spust". Data je i saglasnost na zahtev vlasnika ugostiteljskih objekata da se odobri otvaranje letnjih basti pre 1. maja i tako odstupi od propisanog roka u opstinskoj odluci, ali ce o tome konacnu odluku doneti Skupstina opstine.
  Razmatranje predloga Programa uredjenja gradskog gradjevinskog zemljista za ovu godinu, materijala o izgradnji sportske hale i Pravilnika o unutrasnjoj organizaciji poslova i zadataka u opstinskoj upravi odlozeno je za narednu sednicu.

Delegacija Kraljeva posetila Bujanovac - pise Slobodan Rajic
Na prvoj liniji odbrane
   Pripadnike Posebnih jedinica policije (PJP) kraljevackog Sekretarijata MUP-a Srbije, koji se nalaze na specijalnom zadatku odbrane otadzbine nedaleko od Bujanovca, krajem prosle sedmice posetila je delegacija opstine Kraljevo. Predvodili su je dr LJubisa Jovasevic, predsednik Skupstine opstine i Dragan Paunovic, nacelnik Sekretarijata MUP-a Srbije u Kraljevu. Sa delegacijom je bila i ekipa nasih kolega iz RTV Kraljevo, u sastavu Dragan Rajicic, Vladica Josijevic i Nebojsa Stojanovic, koja je snimila specijalnu TV reportazu o ovoj poseti koja je emitovana na TV Kraljevu.
  U zadruznom domu u Gornjoj Vrtogosi, srpskom selu nadomak Bujanovca, gde je okrepna stanica za pripadnike PJP kraljevackog SMUP-a, delegacija je zatekla policajce koji su se upravo vratili sa polozaja i urucila im skromne poklone u hrani, cigaretama i sredstvima za higijenu. Naravno, prenela im je i pozdrave najmilijih i sugradjana iz zavicaja, a potom su zajedno obisli vise polozaja na prvoj liniji odbrane od siptarskih ekstremista i terorista.
  Po obilasku isturenih polozaja sa kojih se, sa same ivice kopnene zone bezbednosti, zajedno sa pripadnicima VJ, danonocno osmatra kretanje siptarskih terorista, delegacija se zadrzala sa kraljevackim policajcima u kracem i srdacnom razgovoru, medjusobno se informisuci o svemu sto ih je interesovalo. Na srecu, u vreme posete tek potpisano primirje striktno je postovano i nije bilo uobicajenih siptarskih provokacija, ali je i opreznost, zbog ranijih losih iskustava, bila na visini. Svi pripadnici policije iz Kraljeva bili su zdravi i raspolozeni.
  Potom je delegacija iz Kraljeva posetila Bujanovac i Press-centar u ovom gradu, bas u trenutku kada je prof. dr Dragoljub Micunovic, predsednik Veca gradjana Savezne skupstine, imao konferenciju za novinare. Najvazniji utisak koji su clanovi delegacije poneli iz ovog grada jeste da je oruzje utihnulo i da su se ljudi vratili redovnim aktivnostima, sa nadom da ce tako i ostati.

Rec odbornika - Rados Jovanovic (SPS, IJ 23 Cibukovac)
Cesce sednice i uvazavanje inicijativa
  „Kao i u ranijem sazivu, cini mi se da se sednice Skupstine vrlo retko odrzavaju. Smatram da bi, u interesu opstine i grada, trebalo da imamo zasedanja makar jednom mesecno, bez obzira sto Poslovnik to ogranicava na najmanje jednom u tri meseca, jer ima mnogo pitanja i problema koje treba razmatrati i resavati.
  Zameram i sto se prestalo sa gasifikacijom Kraljeva i sto se ne radi na realizaciji tog projekta. Ja sam u trecem sazivu uzastopno odbornik i secam se kad je SPS bio na lokalnoj vlasti da smo dosta odmakli i planirali da gasifikaciju zavrsimo ali se zatim sa time stalo. To bi trebalo ponovo pokrenuti sa mrtve tacke jer su evo i Cacak i Gornji Milanovac, koji su posle nas krenuli u taj projekat, u zadnje cetiri godine uradili vise na tom planu.
  Takodje, svojevremeno se zapocelo sa uredjenjem obale Ibra pa se stalo, kao i sa izgradnjom nove hale sportova, za koju smo i projekte imali, a koja je zaista neophodna zbog omladine i razvoja sporta. Inace, goruci problem u mojoj Izbornoj jedinici, MZ Cibukovac, jeste izgradnja kanalizacije koja je zapoceta 1997. i koja bi trebalo da pokupi fekalne vode i zastiti postojece bunare za vodosnabdevanje Kraljeva. Nazalost, uradjeno je samo 700-800 metara i tu se stalo, iako je nastavak izgradnje bio u planu u zadnje dve godine i za to odvajana sredstva preko Direkcije. Nadam se da ce ta investicija uci u program za ovu godinu i da ce izgradnja primarnog kanalizacionog kolektora u Cibukovcu biti nastavljena, kroz naselje Brace Jevremovic i Brace Piric i tako prekticno resiti problem fekalnih voda i spreciti eventualno zagadjenje, jer se mnoge fekalne vode izlivaju nekontrolisano u kanale.
  Imamo i poseban problem u vodosnabdevanju Gornjeg Cibukovca i Panjevca zbog nedostatka vode za pice u gradskom vodovodu u letnjem periodu. Neke kuce nemaju celo leto vode, sto je neshvatljivo s obzirom da se vodna crpna stanica nalazi na nasem podrucju!?
  Najvaznije u ovom trenutku jeste da se pomogne oporavak privrede i poljoprivrede, da ekonomski ozdrave tri najveca kraljevacka preduzeca a to ce onda doprineti i razvoju komunalne i male privrede i drustvenih delatnosti. Izvrsni odbor i drugi organi Skupstine zato bi trebalo da uvaze sve korisne inicijative, ne samo odbornika, vec i gradjana, i da se ta pitanja po predvidjenoj skupstinskoj proceduri stave na dnevni red".

Elektrotehnicka skola "Nikola Tesla" - pise Bojana Milosavljevic
Strajk se nastavlja
   SPoslednja vest u svim dosadasnjim zbivanjima u ETS "Nikola Tesla" u Kraljevu, u kojoj je najnoviji strajk, zbog suspenzije dvojice profesora i ostanka direktora na sadasnjem mestu, zapoceo jos 5. marta, glasi da se protest i dalje nastavlja. Ovako je u utorak odlucilo 46 (od ukupno 54) zaposlenih u nastavi, a na sastanku sindikata. Toga dana, naime, u "Tesli" je boravio i republicki inspektor iz Ministarstva za rad i radne odnose Republike Srbije, koji je, u skladu sa svojim ingerencijama, odlozio suspenziju do okoncanja sudskog postupka profesorima Zoranu Stanisicu i Jugoslavu Mitrovicu, a koju im je, bez validnih dokaza, pre vise od dve sedmice izrekao direktor Srboljub Petrovic.
  Tenzija ovim nije nimalo ublazena, jer je nastavnicki kolektiv i dalje solidaran sa dvojicom kolega, a smena direktora u nadleznosti Ministarstva prosvete, dok je eventualna ostavka direktora Petrovica stvar njegove etike. Ono sto je vise nego ocito jeste to da profesorima u protestu citava ova situacija vrlo tesko pada, ali su, ipak, reseni da ovoga puta idu do kraja. Sve sto se pocetkom sedmice u ovoj skoli desavalo delom lici na zakulisne igre. Profesor Radovan Petrovic, clan Strajkackog odbora, rekao je, posle jos jednog bezuspesnog razgovora sa direktorom Petrovicem:
  - On nam nudi kompromis - da suspenzije povuce, a da skola pocne sa normalnim radom i da on funkciju obavlja do smene. Smatram da problemi ne mogu tek tako da se zavuku pod tepih, jer neko ce za sve sto se ovde desavalo morati itekako da odgovara."
  Posle svega, jer ce se u ETS "Nikola Tesla" problemi i njihova resenja odvijati u nastavcima, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbija (apsolutno vecinski sindikat u ovom kolektivu) potvrdjuje svoje zahteve: smena direktora i povlacenje suspenzije dvojici profesora. Sa ovim rasomonskim stanjem u skoli zaposleni su bili vrlo voljni da upoznaju i lokalnu vlast, ali se niko od zvanicnika proslog utorka nije odazvao njihovom pozivu da dodju na razgovor, mada je moguce da su i neki ( ali, da li bas svi?) bili opravdano spreceni.

Narodna biblioteka - pise Bojana Milosavljevic
Zahvalnost narodu Norveske
  Sinoc je u sali Kraljevackog pozorista odrzan umetnicki program "Norveska u Kraljevu" u organizaciji Narodne biblioteke, a koji je u potpunosti osmislila bibliotekar i urednik posebnih programa Dragana Tisarevic. Ovo vece je bilo deo serijala koji je ostvaren i koji ce se i nadalje realizovati u saradnji sa stranim ambasadama i kulturnim centrima, sa zeljom da se kulture uzajamno priblize. Program "Norveska u Kraljevu" zamisljen je kao gest zahvalnosti drzavi koja je u svetu priznata i dokazana kao jedna od onih koje najvise izdvajaju za humanitarne akcije, u sta su se nedavno uverili i Kraljevcani, posto je u gradsku Narodnu biblioteku od vlade Kraljevine Norveske stigla donacija od oko 23 hiljade nemackih maraka.
  Na pocetku posrednog susreta sa Norvezanima publika je mogla da vidi dokumentarni film o ovom severnjackom narodu toplog srca, koji je u Kraljevu prikazan ljubaznoscu Amabasade Kraljevine Norveske, ali je posebno bilo zanimljivo u sredini veceri, kada je usledilo podsecanje na 4 hiljade jugoslovenskih interniraca u ovoj zemlji, u vreme Drugog svetskog rata ( mnogi su bili i iz ovih krajeva, te je organizator na ovu priredbu pozvao sve porodice bivsih logorasa, kao i jedinog zivog-Blagoja Marinkovica). Ako se to ima u vidu jasno je da ni danasnja velika pomoc nasoj zemlji nije slucajnost, vec se moze govoriti o tradicionalnom prijateljstvu i uzajamnom postovanju.
  Umetnici su takodje dali svoj prilog prisnom dozivljavanju norveskog naroda: glumci Pozorista izveli su deo drame "Neprijatelj naroda"- Henrika Ibzena, ucenici Muzicke skole delic iz sjajnog opusa Edvarda Griga, a Jelena Bartulovic odlomke iz literature Isidore Sekulic i Desanke Maksimovic, inspirisane Norveskom.

Kultura - pise Bojana Milosavljevic
Pisci i "Povelja" pod svojim krovom
   Posle decenije lutanja pod tudjim i skupim krovovima, clanovi Knjizevnog kluba Kraljevo najzad su dobili svoj i , cini se definitivan, radni i poslovni prostor: bivsu kucu Ayica, znamenite stare kraljevacke porodice, u ulici Cara Dusana. Istina, ovaj objekat ravnopravno ce ubuduce koristiti i redakcija casopisa "Povelja" ( koji ove godine obelezava 30. godisnjicu izlazenja). Prema odluci Izvrsnog odbora Skupstine opstine Kraljeva od pre dve sedmice - na ovoj adresi bice i izdavacka delatnost Narodne biblioteke, cime je potvrdjena teznja da pisano stvaralastvo u nasem gradu bude, radi lakse i bolje komunikacije, akcija i programa, najzad objedinjeno.

Sala pozorista - pise Bojana Milosavljevic
Vece tanga
   Umetnicki ansambl "Duo aksan", koga cine dvojica beogradskih muzicara, Zoran Antic i Rastko Aksentijevic, posle niza koncerata odrzanih u zemlji i inostranstvu, kao i brojnih snimaka za radio i televiziju, gostovao je sinoc i u Kraljevu. U sali ovdasnjeg Pozorista dvojica mladih umetnika priredili su koncert tanga, sa repertoarom koji je siroj publici manje poznat, a koji su uglavnom cinila dela spanskih i latino-americkih znalaca ovog tradicionalnog plesa.
  Antica i Aksentijevica, koji imaju vrhunsko muzicko obrazovanje, sa zavidnim brojem nagrada tokom solistickih karijera, u "Duo aksan" uvelo je dugogodisnje prijateljstvo, ali i zajednicki umetnicki afiniteti, sto je rezultiralo i odlicnim plasmanog ovog ansambla u muzickim okvirima Srbije. Pre sinocnjeg koncerta u nasem gradu oni su se istim programom predstavili i publici u Kragujevcu i Cacku.