Poziv na saradnju
  Postovani citaoci "Ibarskih novosti", pozivamo Vas da aktivnim ucescem doprinesete kvalitetu Vaseg i naseg lista. Svojim pismima, sugestijama, kritikom, kao i prilozima za "Strsljen" pomoci cete nam da "Ibarske" zadovolje interesovanje i potrebe sve sireg kruga citalaca i u pravom smislu postanu "rec i slika nase stvarnosti". Takodje pozivamo i nase sugradjane koji se trenutno ili trajno nalaze u drugim gradovima ili drzavama da nam se javljaju, buduci da se nase novine od nedavno nalaze i na Internetu, cime je krug nasih citalaca daleko prevazisao lokalne okvire , a nase novine postale dostupne svim Kraljevcanima na svim tackama Zemljine kugle. Posebno se obracamo ucenicima osmogodisnjih skola da nam salju svoje likovne radove, pesme, kratke price i zapise iz skolskih klupa, koje cemo objavljivati u posebnoj rubrici. Vase priloge, ne duze od jedne kucane strane, saljite na adresu: "Ibarske novosti" , Ulica Cika Ljubina broj 2, Kraljevo 36000. ili na e-mail uredniku
Redakcija

Uvod - Ludilo i silikoni
Bivsa braca
Djaci djavoli, profesori - gori
Manje price - vise rada
Podvuci crtu i krenuti uzlazno
Stend - baj aranzman, krajem aprila
Duznici i velika potrosnja usporavaju jos bolje snabdevanje
Ficu ponovo na traku!

UVOD - vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Ludilo i silikoni
   Ako je do sada neko i bio u dilemi oko naseg mentalnog zdravlja sada je vise nego jasno da smo svi mi manje - vise luckasti. A ako je republicki parlament ogledalo ovog naroda, sudeci po nastupima pojedinih osvedocenih cirkuzana politickog zivota, onda je izrecena kvalifikacija vise nego blaga. Dobronameran posmatrac nase stvarnosti bi rekao da je to savim razumljivo znajuci sta smo sve preziveli i koliko je raseljenih, izbeglih, prognanih, nervno labilnih, alkoholom i drogom dopingovanih i potpuno razocaranih ostavio prethodni rezim. No, kao u svakoj drugoj podeli i ovde ima drasticnih razlika, od onih koji su potpuno izgubili osecaj za realnost do onih koji uopste nisu svesni sta se s njima, a i nama, dogadja. U takvim okolnostima sve je vise hrabrih inicijatora velikih promena koji su najednom postali "udarna pesnica" demokratskog obracuna sa retrogradnim elementima novog vremena. Prosto nicu oni koji su skloni da kazu : "Aha, zasto sada ne napadate DOS kao one pre njih, plasite se, uvlacite im se, nemate petlju i tome slicno..." Sasvim tacno. Ali biti protiv diktatorskog rezima nije stvar hrabrosti ili hira, vec cista potreba zdravog uma u borbi za opstanak. Biti protiv ovih je, bar za sada, iluzorno jer su oni proizvod volje naroda, demokratski izabrana vlast koja je tu zato da nam bude bolje jer gore, cinilo se, nije moglo. Naravno, i njih bi trebalo kritikovati, ali im prvo valja dati sansu da pokazu sta znaju. Kako su poceli izgleda da im znanje nije bas jaka strana ili se jos ne snalaze najbolje, ali posle onako mlake, beskrvne, rovokopacke revolucije i nije se moglo ocekivati nesto epohalno mada je i sam protivnik ocekivao mnogo vise zestine u predaji vlasti. Nije im uslisena zelja da odu onako kako su dosli, sto je vrlo humano i hriscanski ali je neproduktivno. Cak bi se moglo reci da se u tom procesu nezameranja i tetosenja poprilicno preteralo pa oni koji su imali imaju i dalje i vise, a oni koji su gladovali sada cede suvu drenovinu i druge lekovite biljke teseci se saznanjem da u ovoj zemlji nema toliko apartmana u apsanama za smestaj svih onih koji su se debelo omastili na nacionalnoj nesreci i naivnosti naroda. Kao da se zaboravilo na kamenolome, krompirista i uzgajalista svinja kao uhodane vaspitne institucije i svojevrsne univerzitete za edukovanje politickih neistomisljenika. I umesto da se nova vlast aktivno pozabavi ubicama, kidnaperima, pljackasima, podrepasima, ulizicama i ostalim srpskim sljamom, ona se bavi oporezivanjem svega i svacega sto postenom i do koske oglodanom gradjaninu zemlje Srbije dodatno komlikuje vec poprilicno nacet zivot i umanjuje prvu radost osvojene demokratije. Ipak, nije bas sve tako kako na prvi pogled izgleda i strah onih koji i sami znaju gde im je mesto mnogo je veci nego sto se moze i pretpostaviti. NJihovi ocajnicki krici i sulude reakcije ono je po cemu cemo upamtiti vreme posle donosenja Zakona o jednokratnom porezu na ekstra dobit, ako nam je to sada nekakva uteha. A dah demokratije, mora se priznati, uveliko je zapljusnuo ovaj nesrecni narod. Eto, vec mesecima niko nije ljudski premlacen, TV studiji puni uskrsljih jaja, crkve pune naroda, narod od predsednika pa do rudara koji strajkuje gladju, smerno se krsti na Uskrs zagledan u bolje sutra kao u sopstveno uskrsnuce posle decenije bede , ponizenja, gladi i smrti. Kroz sve to, kao glas savesti, a posle euforije viceva o plavusama, provlaci se pesma moje omiljene sisate pevaljke u kojoj ona glasno i jasno tvrdi da je ono sto svi znamo - ludaca. Divna pesma, cak mislim da bi mogla da bude i himna jednog poveceg dela nase populacije. Prsata estradna zvezda je demokratski probila led pa se sada moze ocekivati poplava solo i horskih muzickih ostvarenja u stilu "totalno sam otkacen", "puk'o sam k'o zvecka", "al sam caknut", "zvrknut sam do daske","ludaci smo iha, haj" i tome slicno. Tako je ono sto smo svi skrivali kao veliku licnu, porodicnu i nacionalnu bruku najednom postalo sasvim normalno, stavise - kul. Ali, ako je za utehu, postali smo zemlja u kojoj uspesne i bogate dame silikonima popravljaju sise kao nekada trajne frizure, a to je najvisi domet civilizovanog sveta. Jos kad bi se silikonima popravljali mozgovi bili bismo prava mala Svajcarska, sto je bio i san svakog pravog opozicionara.

Skroz licno - pise Bojana Milosavljevic
Bivsa braca
     Polovina Crnogoraca jos malo drzi Srbiju u nekakvoj neizvesnosti, a onaposebno tesko pada nasem "dvojcu" Kostunica - Djindjic, koji to, ako se federacija konacno raspadne, moze da ostane jos samo na srpskoj politickoj sceni. Moram da primetim s nevericom kako premijer Republike Srbije, polako, ali sigurno, ide ka ambiciji da postane dvojnik Slobodana Milosevica, jer misli kako samo razgovori u cetiri oka (izmedju njega i saveznog predsednika) odmah i za svagda resavaju pitanje novog predsednika Srbije. Dok se srpski narod, definitivno, 5. oktobra izborio za demokratiju i smenjivu vlast. A sta je,pitaju se mnogi danas, pri svemu tome, sa izborima za funkciju predsednika Srbije i sa svim drugim pretendentima, koji ce se javiti, kada dodje vreme za proverevanje volje biraca? Vrlo me cudi da je Djindjic tako brzo zaboravio da u ovoj Srbiji postoji jos neko osim njega, kao i jos necija volja izuzev njegove, a takvu amneziju (doduse, samo povremeno) pokazuje, izgleda, i predsednik SRJ. Kod nas su stvari pocele da se odvijaju po principu "vruce -hladno", a to mi se ne dopada, jer nije zdravo za zube i stomak. Jedan, mozda dobro obavesteni (ili, pak, cinicni) socijalista, "otkrio" je kako je za predsednicku trku protiv Milosevica, jednom od propagandnih slogana DOS-a "Kostunica naravno" one crne, prodorne i odlucne oci na bildbordima, koji su u hiljadama primeraka ukrasili Srbiju uoci predsednickih izbora, pozajmio cuveni americki filmski star Al Pacino ( sto, mozda, i nije daleko od istine). Jer, ako je ovu kampanju potpomogao zapad, mogao je komotno da joj doda i te svoje marketinske simbole maskulture. Da sam to tada znala, ne bih, vala, glasala ni za Kostunicu ! Toliko me je, naime, vecito nervirao onaj uobrazeni, mrzovoljni i naduveni Pacino koji je od svoje glume uvek pravio tesku nauku, skoro kao nuklearnu fiziku. Uostalom , ubedjena sam da ce i kod dela nase bivse brace - crnogorskih zagovornika otcepljenja od Srbije - na kraju prevagnuti razum i interes, u smislu obostrane razmene najvisih nacionalnih dostignuca: Crnogorci ce nama Srbijancima i dalje prodavati: rukovodjenje, pamet, cojstvo i lepotu - jednom recju maglu, a mi cemo njima, zauzvrat, dati snagu, znacaj i prostor, mada ih u sustini vrlo razumem: bez Srbije stvarno imaju ogromne sanse da postanu zemlja najsrecnijih ljudi na svetu - ona u kojoj se svi drzavljani licno poznaju (ako vec nisu i neki rod). Milo Djukanovic bi, posto istraje u svojoj politici separatizma, mogao da zapadne u ozbiljnu intimnu krizu, u smislu podvojenosti licnosti, jer: velicina njegovog kraljevstva obrnuto je srazmerna njegovom umisljaju o sopstvenoj velicini. Mislim da se zvanicni Beograd sa Podgoricom spori oko malo vazne stvari. Tu je, ustvari, kod Srba i Crnogoraca ispao problem cisto protokolarne i geografske prirode. Jer, cim predsednik Milo krene u zvanican obilazak svoje zemlje, formira se, naime, tolika svita da kolona momentano probija istocne i zapadne granice drzave Crne Gore i onda tu uvek stoji pretnja medjunarodnog granicnog incidenta, zbog upada Crnogoraca u tudju teritoriju. Sef Milovog protokola moze da bude cak i carobnjak, pa da proba da predsednicku kolonu ispresuje ili sabije dijagonalno, ali opet mu nista ne vredi: njen pocetak i kraj strce li, strce u atare susednih drzava, a takve upade i diverzije, bogami, ne tolerise nijedna karaula; tako da bi Crna Gora, onako prostrana i mocna (kakva je vec u glavi Mila i slicnih) mogla da postane jak faktor nestabilnosti u regionu, a i sire, ako izvede otcepljenje prema ostatku Jugoslavije. Uostalom, treba sacekati ovo malo sati do dana njihovih izbora, da bi smo videli sta su im tacno naredili Amerika i svet i koliko vesto ce se Milo i njegovi posuti pepelom, na kraju duge prividne igre da i o takvoj i tolisnoj Crnoj Gori oni nesto bajagi sami odlucuju; bez obzira na cinjenicu da Crnogoraca i Rusa zajedno ima dvesta miliona. Prosle sedmice, onog kisovitog vikenda u Kraljevu, imali smo u gostima delegaciju iz Maribora. Zakljucila sam iz razgovora sa kolegom -izvestacem da su i ova nasa bivsa braca ostala ista, ali da smo zato mi mnogo porasli i napredovali: susreti su bili bez onih pateticnih izliva emocija sa nase strane, nekada otelotvorenih u okicenim vozovima "bratstva i jedinstva." Ovi sadasnji Slovenci, sa starim smislom za realnost i racunicu, nudili su nam svoju robu a mi njima nasu. Doduse, na poklon su nam dovezli kamion za ciscenje ulica, koji se, istina, ( kako sam cula) odmah pokvario. Valjda je od vrhunske tehnologije, koju mi jos ne poznajemo, a kod njih je odbacena, posto oni svoje trgove i ulice sigurno vec peru samponom i parocistacima. Cenim da nam je ostalo jos nesto vrlo malo da naucimo od njih. Ne, na primer, ono kako se prave "Paloma" maramice i sok od cvekle, nego kako se pojedinac posteno i odgovorno odnosi prema dobijenoj funkciji. Citava zvanicna politicko-privredna delegacija Maribora (osim zupana), rekao mi je kolega koji ih je "propratio," dosla je jednim autobusom (koji, hvala Bogu, nije bio ovaj "Autotransportov" jer, inace, ko zna kad bi nam i kako stigli), a osim toga - Slovenci su svaki sebi platili troskove boravka u Kraljevu. Uprkos svemu, ja se vise, dragi moji, ne osecam nimalo inferiorno u odnosu na "bivsu bracu", posebno jer sam videla da cela njihova fudbalska reprezentacija ima igrace koji se prezivaju na -ic, pa sam, kada smo nedavno igrali sa Slovenijom, imala utisak da su na terenu prva ekipa i treca "klupa" jednog te istog drzavnog tima, pa je zato i rezultat bio bratski.

Pisma iz belog sveta - pise Zorica KOJIC VLAJIC - Kingston (Kanada)
Djaci djavoli, profesori - gori
  Kanadska sredstva informisanja godinama uhode privatnost porodice Milosevic. Ovde svi znaju ko je cerkin momak, da mama suskavo nestasnog sina zove "divlji mustang", a da mu je tata kupovao cipele u Dejtonu. Godine 1996. Osnovnu skolu u Gruzi pretplatila sam za casopis "Nacionalna geografija".Ubrzo, redakcija me je ljubazno obavestila da ce casopis redovno slati Osnovnoj skoli u Gorazdu. Odmah sam od americke redakcije trazila da mi novac vrati.Poklon cu licno odneti u Gruzu. Pristala sam da oni o svom trosku casopis salju u Gorazde.Pare mi nisu vracene. Ocigledno, u nesporazumu su bile stranke sa prebivalistem u cetiri zemlje. Odlucila sam da, na Davidov nacin, jazavca posaljem sudu. Zahtev za povracaj novca sa fotokopiranim dokazima poslala sam na adresu cuvenog suda u Hagu. Predsednik suda bila je ponos kanadskog pravosudja, g-dja Arbur. Ovih dana kazalo mi se samo - zasto su na moje isterivanje pravde, administracija Haskog suda i redakcija casopisa "Nacionalna geografija", reagovali isto - bez avaza. Krajem februara, 6o studenata prava i devet profesora elitne pravne skole Kvins Univerziteta u Kingstonu, poslalo je u Toronto, profesoru prava Denizi Rium pismo podrske. Ova profesorka je, naime, u vise navrata savetovala svoje studente da lazu o ocenama, kada konkurisu za sezonske poslove. U svojoj odbrani profesorka je izjavila: "Ne zelim da budem devojka za sliku ove price. Moj savet studentima samo je simptom pritiska, koji svi na Univerzitetu osecamo." Zbog navedenog, u istinu Haskog suda ne mogu da verujem! Dodatno obrazlozenje nepoverenja je cinjenica: 7o-tih godina statirala sam u redovnim internacionalnim igrama "Djaci -djavoli, profesori - jos gori." Tog majskog jutra koleginica Gaga dosla je na kafu, sa komadom bezakonja koje nas je i tada okruzivalo. Ushiceno je pricala o mekoj fotelji u kojoj je polozila vazan ispit. Profesor joj obecao: ako u kabinet za njega dovede mene, a moju lepu cimerku za portira fakulteta, dobice prelaznu ocenu i kod profesora "Draguljceta." Svi smo znali profesora. Uvek je pricao o svojoj Fulbrajtovoj stipendiji, sa kojom je stekao veliko pravno iskustvo u Americi. Naglasavao je da razume pritiske koje mi mladi osecamo. Obecavao je - moze da pomogne, a poruku za sastanak sa njim prenece mu poverljiv covek- portir fakulteta. U moje studentsko gnezdo naprecac se uselio tajac neverice. Prva se pribrala gazdarica, bolnicarka iz Prvog svetskog rata. Gundjala je:"Cula sam, taj profesor je kurvar." Cimerka je mucala:"Vracam se u Varvarin da sadim bostan. Sta da radim, ako me pojuri onaj trbati portir?" Ja sam joj kroz histerican smeh savetovala:"Pa bezi, cimerko, portir je mator i ne moze dugo." Sve nas je zaustavila Zorka Miljanova, stara gospodja iz Podgorice. Gazdarici je odbruslila da "ne plasi decu", meni naredila da prestanem da se smejem, a Gagi je usput dobacila da se ne valja po minderlucima. Grlila je cimerku oblivenu suzama ocaja i svima nam rekla:"Devojke, pogan ce uvek hteti da vas pritisce. Vazno je da se umno i covecno napasti otresete." Draga gospodjo Zorka, radjala sam decu kada sam cula da si umrla. Ovo pismo pisemo zajedno. Pomoc je potrebna Tamari Krstic, jedinoj cerki Radislava Krstica, generala Vojske Republike Srpske. Ona moli Haski Tribunal da njenom ocu, teskom invalidu, dozvoli lecenje u Srbiji. Kao garanciju nudi da ostane u njegovoj celiji, dok se on zdrav ne vrati i dokaze svoju nevinost. Sigurna sam da zbog nekog pritiska sudije i tuzioci iz Haga ne odgovaraju na molbu jedinice generala Krstica.

MESNE ZAJEDNICE POSLE IZBORA - pise Slobodan Rajic
Manje price - vise rada
  Opstina Kraljevo, teritorijalno najveca u Republici Srbiji, u skladu sa Statutom trenutno ima 68 mesnih zajednica. S obzirom na geografski veoma razlicito i razudjeno podrucje, od brdsko-planinskog (Rudno, Gledici, Goc, Stolovi, Cemerno) do ravnicarskog (Pomoravlje, od Samaila i Obrve do Stubla i Vrbe, dolina Gruze), razumljiva je i vrlo razlicita struktura kraljevackih mesnih zajednica. Svojevrstan je kuriozitet da se u ovoj opstini nalaze verovatno po broju stanovnika najveca i najmanja mesna zajednica u Republici. To su prva mesna zajednica "Zelengora" u Kraljevu koja ima vise od 16.000 biraca i 25.000 stanovnika (veca od mnogih opstina) i, nasuprot njoj, seoska mesna zajednica Trgoviste sa svega 78 stanovnika!?

"NOVI" KADROVI

Takve razlicitosti veoma je tesko uskladiti i "pomiriti" pa je u organizaciji i razvoju kraljevackih mesnih zajednica neophodan strucan i ozbiljan pristup. To se mozda najbolje videlo prilikom nedavnih izbora novih saveta mesnih zajednica kada je, recimo, u mesnoj zajednici "Zelengora" za kvorum na zborovima gradjana trebalo ukupno 1.600 biraca, a u mesnoj zajednici Trgoviste samo 3-4 (10% biraca upisanih u spisak). Izbori u mesnim zajednicama, inace, protekli su, uprkos nekim zluradim ocekivanjima, bez vecih trzavica. Tome je pre svega doprineo vanstranacki pristup ovoj aktivnosti jer je izbore koordiniralo visestranacko opstinsko telo, sastavljeno od predstavnika svih odbornickih grupa. U prvom krugu izbori su zavrseni u 42, a u naknadnom postupku u preostalih 26 mesnih zajednica. - I pored nakaradnog zakona, izbori za savete mesnih zajednica okoncani su uspesno i u rukovodstva izabrani oni ljudi koji zele da rade i u saradnji sa opstinskim organima traze najbolja resenja u interesu svojih komsija i sugradjana - istice Dejan Sreckovic, potpresednik Izvrsnog odbora Skupstine opstine Kraljevo zaduzen za rad mesnih zajednica. Apelovali smo na gradjane da budu vanstranacki orjentisani i drago nam je sto su izabrani cestiti ljudi koji ce raditi u interesu svih gradjana mesne zajednice na resavanju brojnih infrastrukturnih pitanja, po utvrdjenoj proceduri. Po Sreckovicevim recima, svih 68 novoizabranih predsednika saveta mesnih zajednica deponovali su svoje potpise u Privrednom sudu tako da mogu punovazno da vrse svoje funkcije.

NOVI - STARI PRIORITETI

- U proteklom periodu, od izbora do danas, uspostavili smo neposredne kontakte, ne samo sa predsednicima vec i sa clanovima saveta mesnih zajednica radi definisanja programa rada za 2001. godinu - kaze Sreckovic. Ocekujemo da se ovih dana usvoji i Program Direkcije za planiranje i razvoj za 2001. godinu i zavisno od finansijskih sredstava i budzetskih mogucnosti, po kriterijumima prioriteta, u njega ugrade svi realni planovi mesnih zajednica.
  Prioritet svih prioriteta, naglasava Sreckovic, bice resavanje problema vodosnabdevanja Kraljeva i okolnih mesnih zajednica, kako bi se ublazila nestasica vode za pice, dobrim delom prouzrokovana povecanom potrosnjom zbog doseljavanja preko 30.000 izbeglica i interno raseljenih lica u ovu opstinu. Usled ogranicenih finansijskih, prvenstveno budzetskih mogucnosti, medjutim, opstina je prinudjena da "gasi pozare" (citaj : zedj) i trazi privremena resenja, poput izgradnje jos jednog reni-bunara u Zickom Polju. Tek posle donosenja 200 sistemskih zakona, podvlaci Sreckovic, stvorice se uslovi za vece zahvate na sistemu vodosnabdevanja "Lopatnica", i sopstvenim sredstvima i putem koncesija. Predstavnici opstinske vlade, kako istice, vec su stupili u kontakt sa inostranim partnerima pre svega iz Nemacke, kako bi u saradnji sa Institutom "Jaroslav Cerni" pripremili svu potrebnu dokumentaciju i druge uslove za pocetak obimnijih radova. Tu su, razume se, i mnogi drugi infrastrukturni poslovi.
  - U skladu sa definisanim prioritetima neki poslovi su vec zapoceti - potvrdjuje Sreckovic. Vec su zapoceti zemljani radovi na putu za Tolisnicu i Propljenicu . Licno sam kontaktirao sa Upravom inzenjerije Prve armije VJ u Beogradu da nam pomognu na projektu izgradnje puta Lazac-Bukovica i puta Usce-Tepeci-Rudno u duzini od 14 kilometara koji se vec rade uz puno angazovanje opstinske vlade. Sa predstavnicima VJ taj posao je dogovoren. Poseban znacaj ima put Lazac-Bukovica jer je Lazac nekad bio srediste razvoja na starom putu Kraljevo-Cacak, ali se zatim nasao na rubu svih desavanja, uz drasticnu migra-ciju selo - grad. Slican je znacaj i puta Usce-Rudno gde predstavnici bivsih vlasti nisu 50 godina takoreci nista ulagali . Opstinska vlada, zajedno sa Sluzbom mesnih zajednica, trenutno je angazovana na izradi svojevrsne "licne karte" svih 68 mesnih zajednica i to je, koliko je poznato, prvi takav projekat u Srbiji. Za seoske mesne zajednice to podrazumeva popis obradivog zemljista po poljoprivrednim kulturama i popis utrina. Potom popis seoskih vodovoda sa svim bitnim parametrima za njihovu legalizaciju i dovodjenje u ispravno stanje, pri cemu je na inicijativu Izvrsnog odbora SO osnovana i posebna Komisija za legalizaciju seoskih vodovoda. Izvrsice se i popis seoskih grobalja sa predlogom za prosirenje ili nove lokacije.

NOVI PROJEKTI

Jedan od najvaznijih projekata u razvoju mesnih zajednica, podvlaci Sreckovic, svakako je izrada elaborata za formiranje komunalnih preduzeca za podrucja Usca,Vrbe, Samaila, Lasca i Bukovice, koja bi trebalo da objedine delatnosti za seoske vodovode, groblja,cistocu i ostale komunalne delatnosti u tim mesnim zajednicama. - Na ovim problemima nova opstinska vlada u proteklom periodu radila je maksimalno odgovorno u postojecim uslovima - zakljucuje Sreckovic. Nas osnovni pristup je "MANJE PRICE - VISE RADA" i to je osnovna promena koju nastojimo da ostvarimo zajedno sa gradjanima koji su nas birali. U svakom slucaju, u skladu sa ovom devizom, realno je ocekivati da mesne zajednice novim propisima, ali i u praksi, dobiju jos znacajniju ulogu u resavanju zivotnih potreba i problema gradjana.

REC ODBORNIKA - Tomo Otasevic (DOS, IJ 2 MZ Zelengora Kraljevo)
Podvuci crtu i krenuti uzlazno
   U proteklih pet meseci, od svog konstituisanja, sadasnja Skupstina opstine uradila je ono sto je mogla u okviru svojih ustavnih i zakonskih ovlascenja. Izvrsena su kadrovska postavljenja u skupstinskim organima i telima i javnim preduzecima, a finale je bilo donosenje najpre rebalansa budzeta za 2000. i potom budzeta za 2001. godinu. U ovom periodu ostvareno je solidno jedinstvo u Skupstini. To pokazuje duzina trajanja sednica, jer sada zasedanja traju 2-3 sata, dok su u prethodnom periodu trajala i po tri dana. To je rezultat dobre pripreme sednica, posebno u okviru odbornicke grupe DOS-a gde se jedinstvo postize posle zestoke rasprave. Takve odnose bi trebalo zadrzati, bez obzira na stranacku pripadnost, jer je svaki odbornik dao obecanje biracima da cemo ziveti bolje, a bolje ce biti samo ako se bude odgovorno i savesno radilo u interesu svih gradjana opstine. Naravno, treba da postoji i borba misljenja (ideja) da bi se doslo do najboljih resenja i ucinio neophodan korak napred.
  Sto se tice buduceg rada, bez obzira sto Skupstina opstine jos uvek nema ingerencije u privredi, i ona bi morala da se odlucnije uhvati u kostac sa ekonomskim problemima, kako bi proizvodnja i privredjivanje krenuli uzlaznim trendom i iz ostvarenog dohotka popunili budzeti. Trenutno stanje je cak mozda i gore nego pre, ali jednog dana bi morala da se podvuce crta i sacini presek stanja u preduzecima Bez proizvodnje i stvaranja nove vrednosti, siguran sam, ici cemo u jos vece dubioze i probleme, a u obrnutom slucaju mozemo se nadati oporavku i razvoju. Ne bismo smeli da dozvolimo kao do sada da mnoga preduzeca zarad prividne sanacije dobijaju nekakav novac bez cvrste obaveze vracanja (ranije od drzave, trenutno od donacija), vec da vecim i kvalitetnijim radom i izvozom stvorimo dohodak iz kojeg cemo imati i za plate i za budzete i jacati i preduzece i drzavu. To je mukotrpan posao, trebace mnogo znanja i znoja, ali samo tako mozemo da zapocnemo i realizujemo tranziciju".

Konferencija za novinare Opstinskog odbora DHS Kraljevo - pise Slobodan Rajic
Stend - baj aranzman, krajem aprila
  Previse vremena trosimo oko toga da li Slobodana Milosevica treba isporuciti Hagu ili ga ostaviti domacem sudstvu - receno je na konferenciji za novinare u Opstinskom odboru Demohriscanske stranke u Kraljevu. Nedopustivo je, pritom, da na mnogim rukovodecim mestima jos uvek budu stare garniture koje koce promene, ocenila je dr Zora Mijacic, clan OO DHS, a zamerke lokalnoj vlasti uputila na adresu predsednika Skupstine opstine. Oduzimanjem reci odbornicima krsi se Poslovnik o radu, a formiranje posebne odbornicke grupe DSS-a vodi raslojavanju a mozda i ka rasturanju DOS-a - konstatovala je dr Mijacic. Novinari su upoznati i sa rezultatima posete delegacije parlamenta Srbije Becu i njenog ucesca na sastanku sa predstavnicima Svetske banke i Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF), zajedno sa parlamentarnim delgacijama Madjarske, Bugarske i Rumunije.
  - Stend-baj aranzman sa SRJ je perfektuiran i bice potpisan krajem aprila ili pocetkom maja tako da je nas pristup sredstvima Svetske banke i MMF-a potpuno slobodan - istakao je prof. dr Predrag Stojanovic, republicki poslanik, koji je bio u sastavu nase delegacije u Becu. Mi cemo imati ove godine tih milijardu i po maraka od MMF-a i Banke koji nam stoje na raspolaganju po specijalnim pravilima vucenja. Naravno, posle toga, na donatorskoj konferenciji, dobicemo verovatno jos i ono na sta racunamo a to je otprilike jos dve milijarde maraka, sto bi bila sasvim dovoljna cifra da pocne da se ostvaruje budzet Republike na nacin kakav smo predvidjali prilikom njegovog usvajanja.
  Delegacija je dobila uveravanja, dodao je Stojanovic, da i u slucaju raspada savezne drzave nece biti pomeranja u aranzmanu jer je on radjen na bazi kapaciteta privrede Srbije. "Napori koje smo ulozili pre dve godine konacno su urodili plodom i ja sam bez lazne skromnosti izuzetno zadovoljan posetom slovenacke delegacije Kraljevu i Novom Sadu", ocenio je prof. Stojanovic i dodao da se nada da ce privrednici Kraljeva uz opst-inske vlasti uspostaviti kon-kretnu saradnju sa Maribo-rcanima. Gestovi dobre volje, kakvi su poklanjanje komunalnog vozila dogovoreno prilikom prve posete Stojanovica Mariboru i skener koji ce proraditi ovih dana, rezultat su svega onoga sto je opstinska vlast radila u prethodnom mandatu, naglasio je on.
  Reagujuci na glasine o imenovanju novog nacelnika Raskog okruga, prof. Stojanovic je istakao: - Nacelnik Raskog okruga jos nije postavljen. U toku ove nedelje ce se odluciti o tome ko ce biti nacelnik Raskog okruga. Postavljeno je 20 nacelnika, 6 nije, a od tih sest okruga gde se jos vagaju vrednosti i kvaliteti kandidata Raski okrug je taj koji je mozda najsporniji za sada. Kako ce se stvari odvijati saznacemo do kraja ove nedelje, tako da ne savetujem nikakvo preterano slavlje niti ishitrene izjave jer nema nikakve potrebe da se slavi ni da se izjavljuje bilo sta dok se se ne dobije papir "crno na belo". Konacno treba da pocnemo ozbiljno da se bavimo ovom stvari. Politika je za ozbiljne ljude i ljude koji znaju da se njome bave.

Kraljevacki "Vodovod" od stvarnosti do mogucnosti i zelja - pise Predrag Markovic
Duznici i velika potrosnja usporavaju jos bolje snabdevanje
   Da podsetimo: Osnovna delatnost Javnog komunalnog preduzeca ,, Vodovod" iz Kraljeva je proizvodnja i distribucija vode i odvodjenje otpadnih voda. Ukupno je zaposleno 195 radnika, desetak sa visokom strucnom spremom, a drugi su kvalifikovani radnici ralicitih zanimanja: vodoinstalatera, elektricara, bravara...
   Vodosnabdevanje se obavlja preko cetiri izvorista, od kojih su najveca u Konarevu i Zickom polju. Proizvodnja vode je sada oko 300 litara u sekundi, mada je prethodnih godina bila za 20 litara veca. Ta prosecna proizvodnja je smanjena zbog hidroloske situacije u poslednje dve godine. U tom periodu se i osetila nestasica vode, usled neracionalnog trosenja, sto je posledica niske cene i velikog priliva izbeglica. Da bi taj problem bio znatno smanjen, u ,, Vodovodu" su preduzeli niz znacajnih mera. Uz to, od 1. aprila voda je poskupela za citavih 300 procenata, ali treba reci da je skoro polovina poskupljenja uslovljena uvodjenjem novih poreza...
  Velika dugovanja potrosaca
  Gradjani ,, Vodovodu" duguju blizu 15 miliona dinara, zbog cega je ovo preduzece prinudjeno na poslednju i nepopularnu meru, a to je obustava isporuke vode.Ali, nisu samo gra-djani duznici. U privredi, na primer, samo Fabrika vagona sa kamatom duguje ,, Vodovodu" vise od sest miliona dinara, ,,Magnohrom" milion, zatim slede zdravstvo, skolstvo, Vojska... Svakako, jedna od najvecih nepovoljnosti u poslovanju ,, Vodovoda" je uvecanje poreza na vodu, koji od 1. aprila iznosi 20 posto.
  - Ukoliko se nesto ne promeni, velika je verovatnoca da ce sva preduzeca, srodna nasem, biti u kolapsu. To zato sto se porez placa na fakturisanu realizaciju, a u najboljim uslovima moze se naplatiti do 50 posto u odredjenom roku. Medjutim, ako mi polovinu potrazivanja naplatimo, a s obzirom da je porez 20 odsto, onda ce to biti 40 procenata od ubranog prihoda. Koje preduzece moze to da izdrzi?- naglasava direktor "Vodovoda", diplomirani ekonomista Rados Trnavac.
  Aktivnosti radi normalnog snabdevanja vodom
  Da bi u narednom periodu snabdevanje vodom bilo normalno, pre svega je potrebno da gradjani mnogo bolje odrzavaju svoje vodovodne instalacije i da vodu racionalno koriste.Sa svoje strane, ,, Vodovod" ima mnogo planova, zelja, ali i akcija, a sve u cilju ne samo odrzava-nja, vec i znatnog poboljsanja vodovodne mreze. U tom smislu, uz pomoc humanitarnih organizacija, ,, Vodovod" ima sacinjena tri projekta... Planirano je i da se ove godine u Zickom polju hitno iskopa bunar koji bi davao oko 20 litara vode u sekundi, kao i izgradnja drenova za postojecih deset bunara. Oni bi, takodje, trebalo da daju dvadesetak litara vode u sekundi.
  Sve su to znacajne investicije, a sredstva jos nisu obezbedjena. Sledece sto bi trebalo da se radi po projektu ,, Jaroslava Cernoga" je otkup oko 40 hektara zemljista u Zickom polju i izgradnja dva sistema sabirnih bunara, sto bi trebalo da donese novih 100 litara vode u sekundi.Posle toga, trebalo bi da se radi pred tretman i finalni tretman vode u smislu poboljsanja kvaliteta u slucajevima ekscesnih zagadjenja Ibra.To bi sve trebalo da kosta blizu 15 miliona maraka, ali ni za to, barem za sada, nisu obezbedjena sredstva.
  A trajno resenje, o kome se odavno prica, jeste izgradnja sistema ,, Lopatnica" koja bi trebalo da kosta blizu 150 miliona maraka. Sve ove mogucnosti, uverava nas direktor Trnavac, u ,, Vodovodu" su detaljno proucene i samo se cekaju sredstva. U tom slucaju, realizacija je sasvim izvesna i bice ostvarena u najkracem mogucem roku.

Inicijative nasih sugradjana - pise Dragan Bajovic
Ficu ponovo na traku!
  Danas sam najnormalnije krenuo u Obrenovac, nekakav posao za obaviti, nista zanimljivo. Prosavsi Cukaricu malo dodah gas, na tom pravcu postoje po dve trake sa obe strane. Dan je bio lep, tih nekako, iako me je uzasno nervirala ogromna fleka od pticjeg izmeta na sofersajbni. Ukljucio sam Eyesburn da se malo izderem po kolima i tako otklonim napetost, okrenuo se bezazleno ulevo da malo osmotrim pejsaz, kad sam imao sta videti. Fica!!! Da, prijatelji, fica od 750 kubika me je upravo obilazio, i to mangupski usavsi u suprotnu traku s obzirom da sam ja vozio u levoj.
   Crni fica BG registracije, sa otvorenim gepekom, spusten do zemlje, gume 90-tice minimum, a unutra neki Floyd, bez sedista za suvozaca, dakle profi.
   Hmm - promrmljah - pa zar sada pod stare dane, takoreci na zalasku karijere, da me fice prestizu, i to na otvorenom putu? Dadoh se u poteru za zlocincem, no, ne lezi vraze, Floyd je savrseno koristio guzvu na putu. Sunjao se pored kamiona, ubacivao i izbacivao iz kolone, u svakom slucaju, za mene je bio neuhvatljiv.
  Cela situacija me je podsetila na legendarne okrsaje na Beranovcu, u klasi do 750 kubicnih centimetara. Slazem se da je uvek bilo zanimljivo videti jake i brze automobile, ali start u klasi 1, kada 30-tak Floydova pojuri ka Bergerovoj okuci ipak ostaje najveci dozivljaj za decake Pavlove ulice. Za mene i brata mi narocito, jer smo svoje vatreno krstenje u automobilizmu dozivljavali upravo uz Zastavu 750 i ostru voznju Tima Salonena, leteceg Finca, odnosno naseg oca Timotija. Taj je fica asfalt jeo, tramvaj ceo i oblaka jedan deo, strazno...strasno..
  Elem, 1987. leteci Finac je krenuo put Bliskog Istoka, da porodici obezbedi sigurniju buducnost, a kako je fica bio vec 19 godina star, odlucio je da ga proda trgovcima organima. Trenutak kada ga je baja odvozio ostavio je neizbrisiv trag u decjim srcima. Mama, brat Buda i ja stajali smo na terasi i plakali kao da je umro clan porodice, sto je taj fica uistinu i bio. Ahh... prokleta je Amerika, i zlato sto sja.... Mislim da je krajnje vreme da majstori u Kragujevcu vrate ficu na proizvodnu traku. Fabrika im je i tako pukla, Juga kupuju samo osvedocene patriote, tako da je proizvodnja fice jedini put izbavljenja. Fica bi za kratko vreme ponovo postao popularan, ne samo u nasoj zemlji vec i sire. Uz dobru kampanju i atraktivne modele, kragujevacki zmaj opet bi se nasao na evropskom trzistu. Vremenom bi se nova generacija Floydova pojavila na sceni, da na Beranovcu pravi buku i prosipa ulje po stazi.
  Ako vec nismo u stanju da strani kapital privucemo tehnologijom, probajmo sa egzotikom! Smrt klima uredjajima, ziveli otvoreni gepeci!
  Slobodan MILIC Kraljevo