Poziv na saradnju
  Postovani citaoci "Ibarskih novosti", pozivamo Vas da aktivnim ucescem doprinesete kvalitetu Vaseg i naseg lista. Svojim pismima, sugestijama, kritikom, kao i prilozima za "Strsljen" pomoci cete nam da "Ibarske" zadovolje interesovanje i potrebe sve sireg kruga citalaca i u pravom smislu postanu "rec i slika nase stvarnosti". Takodje pozivamo i nase sugradjane koji se trenutno ili trajno nalaze u drugim gradovima ili drzavama da nam se javljaju, buduci da se nase novine od nedavno nalaze i na Internetu, cime je krug nasih citalaca daleko prevazisao lokalne okvire , a nase novine postale dostupne svim Kraljevcanima na svim tackama Zemljine kugle. Posebno se obracamo ucenicima osmogodisnjih skola da nam salju svoje likovne radove, pesme, kratke price i zapise iz skolskih klupa, koje cemo objavljivati u posebnoj rubrici. Vase priloge, ne duze od jedne kucane strane, saljite na adresu: "Ibarske novosti" , Ulica Cika Ljubina broj 2, Kraljevo 36000. ili na e-mail uredniku
Redakcija

Uvod - Posle crnogorskih izbora
Lekovita alhemija
Izlaz, ipak, postoji
Opstini vise sredstava
Nedostaju izvestaji
Sta je normalno?
"Trava" na pocek
Prolecna izlozba clanova ULUS-a
Kampovi za fudbalske sudije

UVOD - vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Posle crnogorskih izbora
   Taman pomislimo da nam se dogodilo sve sto moze da nam se dogodi pa da cemo ,konacno, poceti da zivimo kakvim-takvim svojim zivotima zainteresovani za one sitne stvari koje zivot znace.Taman pomislimo da ce nam pecanje, sah ili najobicnija setnja ozelenelim parkovima i ulicama postati glavne aktivnosti kao sto je to slucaj u civilizovanom svetu kad se dogodi nesto sto nas totalno zbuni, uzbudi, uznemiri, uplasi i vrati nas u ovu burnu i nepredvidljivu balkansku svakodnevicu. Najbitnija stvar koja se ovih dana zdusno prezvakava na svim nivoima od elitnih primeraka politickog establismenta pa do individualnih proizvodjaca pecuraka ili uzgajivaca puzeva jeste otcepljenje Crne Gore. Rezultati nedavnih izbora, iliti referenduma u Crnoj Gori, jasno su pokazali da ni sami Crnogorci nisu nacisto sta im je ciniti sto je i savim razumljivo u zemlji gde se vise ne zna ko je lud, a ko zbunjen. I dok su jedni silno razocarani samom pomisli da ce, posle svega, i djetici da dignu ruke od suzivota sa nama, kao sto su to ucinili Slovenci, Hrvati, Makedonci, Muslimani, drugi jedva cekaju da kao ekoloska drzava zaplivaju na talasicima samosvojnosti, samobitnosti i svoje nadaleko cuvene vrednoce oplemenjene primerima cojstva i junastva. U svemu tome postavlja se i nikada ne reseni problem da li su Crnogorci Srbi ili nisu. I koliko jedni imaju argumenata za toliko drugi imaju protiv, sto samo govori u kakvoj zemlji apsurda zivimo ili smo ziveli, posto se tek sada ne zna sa je to sto nam se jos moze dogoditi u skorijoj buducnosti. Poznato je da i Vojvodjani uveliko pricaju o nekom vidu svoje teritorije, sandzaklije su se malo ucutale ali ni njima slicna logika nije strana, a onda se moze ocekivati da i Sumadinci krenu u formiranje svoje drzave pa sve do cacanske republike, republike Mala Krsna ili Republika Marinkova Bara. Nista ovde nije cudno, a mentalni sklop ljudi sa ovih prostora je takav da svaki vajni politicar, kad mu malo krene, pozeli da ima svoj grad, svoju knezevinu ili svoju drzavu. Uskoro se moze ocekivati da i Milo Djukanovic sa trista hiljada svojih pristalica postane suveren najmanje drzave na Baklanu. E, u takvoj situaciji postavlja se logicno pitanje: sta je sa statusom Crnogoraca u Srbiji jer je poznata cinjenica, ma koliko neki pokusavali to da negiraju, Crnogorci jesu Srbi, ali Srbi nisu Crnogorci. A Crnogorci, narocito oni sa ove strane, odavno su poznati kao akademici, vojna lica i doktori, retko nesto ispod toga.To im je, valjda, u krvi, kao sto su poznati po tome da im rad, narocito manuelni, nije jaca strana. I dok se vrli pripadnici svesrpskog korpusa, u nedostatku zanimljivijih tema, aktivno bave crnogorskim otcijepljenjem, niko da se malo ozbiljnije zamisli nad cinjenicom da sa nama niko nece zajedno, a ni mi sami nismo nesto narocito raspolozeni prema samima sebi. Stavise, moze se mirne duse ustvrditi da smo mi samima sebi, a verovatno i drugima, naneli najvise zla i da je sasvim normalno sto sa nama niko nece. Uostalom, svako ima pravo da bira svoj put i ne vidim da bi od toga trebalo praviti bilo kakav problem. Mozda je i bolje da sto pre dodjemo do nekih saznanja koja ce nam omoguciti da shvatimo gde smo, ko smo i sta smo, i da se potom uputimo krupnim koracima ka drustvu civilizovanih naroda. A da nista nije slucajno i da iza svega stoji neka visa ili niza namera ili teznja pohlepnog uma govori i to sto ovaj narod, ili ovi narodi, ni posle osvajanja demokratije nemaju pojma sta je to njihov nacionalni interes, bez obzira koliko to delovalo kao najobicnija fraza. A dok se ne odluci sta je to sto ce nas povezivati, monarhija, pravoslavlje, ljubav prema zivotinjama ili nesto drugo, sve sto mozemo ocekivati jeste bas ovo sto nam se dogadja, a sto predstavlja pravu bruku za dva oka u glavi, bez obzira na kojoj se strani koje nalazilo i sa koliko ostrine i pronicljivosti gledalo u svijetlu buducnost. Na zalost, za sada izgleda da su najbolje prosli oni koji su davno otisli sto dalje odavde. Nama koji smo ostali da vegetiramo na ovim prostorima zabavu predstavljaju i takve stvari kojih bi svako normalan trebalo da se stidi. Ali i to ko je normalan a ko nije ovde je sasvim relativno kao i sve drugo sto nam se dogadja.

Skroz licno - pise Bojana Milosavljevic
Lekovita alhemija
     Ne razumem toliku prasinu podignutu u srpskim medijima povodom vanrednih izbora u Crnoj Gori. Samo sam se pitala- sta to sve ima nas da se tice, dok sam toga dana uzalud pokusavala da na TV-ekranima vidim i nesto drugo, osim glasackih kutija i vedrih parola. Crnogorci su povodom tih svojih izbora napravili veliku pompu a, bogami, i trosak rodjenoj drzavi. Umesto sto su tolike pare ( koje, doduse, sami nisu zaradili) bacili na organizaciju, stampanje materijala, rad i kontrolu komisija, brojanje i slicno, mogli su svi jednostavno da odredjenog dana dodju u Beograd, na Partizanov stadion (Zvezdin bi, ipak, bio prevelik) i da podizanjem ruku odjednom glasaju za te svoje liste. Garantovano bi se prebrojali za sat vremena. Posle toga bi na red dosao razgovor o ravnopravnosti u federaciji.
  Sta god da im bude sledeci potez, u smislu i cilju otcepljenja od Srbije, ja stvarno ne bih ove domace Crnogorce tretirala kao strance - gastarbajtere. Kao prvo, rad uopste nije njihova nacionalna karakteristika, a drugo: srpski Crnogorci su vec asimilovani u srbijanski milje i izgubili su mnogo, ako ne i sve, od vekovnog identiteta. Na primer: niko od njih ne govori maternji, crnogorski jezik, nego iskljucivo srpski; zatim - nisu vernici Crnogorske pravoslavne crkve, nego nase (ako vec nisu ateisti), a uz sve to - jos nisam cula nijednog Crnogorca da navija, na primer, za Mogren, nego najvise za Partizan i Zvezdu. Zar nam, onda, treba veci dokaz njihove lojalnosti drzavi Srbiji? Ako cemo bas da budemo iskreni - u slucaju da ovdasnje Crnogorce posle otcepljenja proteramo u juzno-primorsku Republiku, mogli bi smo da budemo uzrocnici demografske katastrofe: ovih nasih milion-dva, sa par stotina hiljada onih domorodaca, prenaselili bi i prosto "potopili" tu drzavicu, koja je velicine stotinak fudbalskih igralista (osim ako je u medjuvremenu nekako ne bi "ispeglali").
  Nisam odavno nista cula o uhapseniku Slobodanu Milosevicu. Kako li mu je tamo i da li se bavi drustveno - proizvodnim radom, uz odgovarajucu nadoknadu? Otkad mu se to dogodilo bila sam sklona da zakljucim da on jeste sasvim normalan covek, koliko je to bilo moguce ocu raspusne i osione dece i muzu lajave zene. Ako njegov advokat ne laze, mada se sa takvima nikad ne zna, bivsi predsednik SRJ je izjavio da robija nevin, odnosno samo zato sto se 78 dana (on?) odupirao napadima NATO-pakta i sto im je time u Americi pokvario velicanstvenu proslavu pola veka Alijanse. Pa nije valjda da mu je bas to bio cilj?! Da tamo njima u Vasingtonu presedne svecani rucak! A mi smo zbog jedne takve tipicno srpske zezalice skocili da ga smenjujemo. Mirno i samouvereno je tri meseca sedeo u atomskom bunkeru i odatle ih zafrkavao, tako reci sve izludjivao, samo da bi Klintona, Blera i Klarka napravio smesnima. A mi smo to, doduse, morali malo da platimo: sa hiljadu i nesto pobijenih i pola razorene zemlje. Sitnica prema njegovom zamisljanom zadovoljstvu da svetski silnici u smokinzima, u trenutku dok piju sampanjac, zabrinuto razgovaraju o njemu, Milosevicu, zbog koga posle nisu imali apetit i miran san. Covek, koji je bio predsednik jedne drzave, samo se salio (doduse, malo neslano), a mi smo ga strpali u zatvor.
  Pazite dobro, dragi moji, da se slucajno ne razboljevate, iako su nam strucnjaci za dugorocnu vremensku prognozu odavno najavili zestoko prolece, a dobili smo potop. Kao sto znate - virusi uopste ne miruju, nego samo skacu. Posebno je ovo vreme alergija ( na: politicare, republicku Skupstinu, novine, cene, struju i mnogo drugog). Bas pre par dana srela sam jednu jako finu damu, koja je slucajno medicinske struke i prvo smo se uzajamno pitale - kako je? Kazala sam da sada lakse disem, ali to je bilo pomalo dvosmisleno, jer sam skinula par kilograma (nisam htela da se prostacki hvalim pred njom koja je prirodno vitka). Doticna gospodja, sa kojom sam, koliko znam, uvek bila istomisljenik u pogledu na bivsu vlast, pitala me je dalje - mislim li da li su ovi sadasnji normalni? Naravno da sam ponovo mislila kao i ona, da - nisu. Kud su nam vratili participaciju, sad su i lekovi poskupeli za preko 8o posto. Ali, najgore od svega je sto mi je ta obavestena zena tvrdila da jos uvek nismo popili i pogutali one sumnjive kineske lekove iz, secate se, onog Bojicevog ministarskog uvoznog aranzmana, dok se i nova vlast oko "Galenike" i starog nasledjenog duga drzave, u milionima dolara, uopste ne sekira. Raspitivala sam se i dalje na tu temu i sve vise se zapetljavala, sto se i desava kada su pojedini sagovornici neiskreni.
   Razumljivo je da narod podozreva kada udje u apoteku da trazi antibiotik, a dobije neki rastvor koji lici na limunadicu, dok na kutiji, bogzna kako, sve lepo pise po naski. Sta da radimo kad ne mozemo tako brzo i lako da raskinemo te nove bratske odnose sa Kinom. Njihova posiljka lekova od pre godinu dana, buduci je bila brza, bez uslovljavanja i vrlo jeftina, delovala je skoro kao cisto humanitarana akcija: svaki Kinez prilozio je, kanda, iz svoje kucne apoteke po, recimo, kutiju nekakvog lekovitog praska za balkanske prijatelje, pomorene sankcijama, gladju i ratovima. Pa sada treba da sanjamo kada cemo najzad uspeti da izgutamo oko milijardu i dvesta miliona raznoraznih doza. Zar neko misli da smo toliko "bolesni?" Posto i nova vlast, ocigledno, nema alergiju na "kinesku apoteku", nego nam i dalje potura ostatke te budjave alhemije, tipa "zen-senj", ili "koren zivota" ( rezon je: steta da to propadne, kad smo vec platili) sve njih redom - od Kostunice i Djindjica pa nadole, nasopala bih svim tim tabletama, kapsulama i sirupima, da namah ostanu celicno zdravi, na radost i korist naroda.

Izvrsni odbor skupstine opstine proglasio 100 dana za ozivljavanje kraljevacke privrede
Izlaz, ipak, postoji
  Izvrsni odbor Skupstine opstine odlucio je da proglasi 100 dana za ozivljavanje kraljevacke privrede i o tome obavestio poslovodstva i sindikate privrednih i javnih preduzeca na sastanku koji je odzan proslog utorka.
  Kako je obrazlozio Mile Koricanac, predsednik Izvrsnog odbora (IO SO), "da se opisu situacija u kraljevackoj privredi i namere opstinske vlade bilo bi potrebno 100 sati" ali bi se slobodno moglo reci da je stanje katastrofalno ali ne i bezizlazno. Privreda Kraljeva po njegovim recima "bila je pravo zamorce i rezultat totalne nebrige od dna do vrha".
  To je zatim u kracem izlaganju potvrdio Dragan Markovic, potpresednik opstinske vlade, iznoseci neke osnovne podatke o rezultatima poslovanja kraljevacke privrede u prosloj godini. On je istakao da je indeks industrijske proizvodnje tokom poslednje tri godine, kao i u Republici, regionu i okrugu, u opstini Kraljevo objektivno bio u padu, mada u manjem procentu i da je to rezultat dobrim delom i realno izuzetno teskih uslova, kao sto su dvomesecna NATO agresija i nestabilnost monetarnih i finansijskih kretanja. Po Markovicevim recima, u opstini Kraljevo zavrsne racune za 2000. godinu podnelo je 849 privrednih subjekata od kojih 85 drustvenih i drzavnih preduzeca, 725 privatnih i 39 zadruznih i mesovitih. Od tog broja, 418 pravnih lica, ili priblizno svako drugo, imalo je gubitke u ukupnom iznosu od 1.667,9 miliona dinara (od toga 12 preduzeca preko 10 miliona dinara gubitka, a 193 ili 46,2% preko 100.000 dinara). Gubitak je veci od dobitka za 1.472 miliona dinara. Ukupni gubici iz prosle i ranijih godina u opstini Kraljevo iznose 3.339 miliona dinara i cine 28,6 odsto osnovnog kapitala. Prosecna mesecna neto zarada po zaposlenom u opstini iznosila je prosle godine 1.850 dinara (70 DEM), a prosecan broj zaposlenih 17.144 (8,2% manje nego 1999.go-dine).Ukupna potrazivanja od kupaca iznosila su 1.924 miliona dinara i bila su manja od obaveza prema dobavljacima (2.481 mil. din.) sto je pored ostalog uslovilo veliku nelikvidnost pa je cak 826 subjekata imalo blokade ziro-racuna.
  Privatni sektor, pri tom, bio je elasticniji, naglsio je Markovic, a u poslednja tri meseca Vlada i Skupstina Srbije preduzele su mere za reformu privrede. Donet je paket budzetaskih i poreskih zakona, a predstoji usvajanje Zakona o privatizaciji i drugih reformskih propisa. Cilj je da se prvo stvori pravni okvir i ambijent za poslovanje a u drugoj fazi, primenom propisa, preduslovi za trzisnu ekonomiju kroz veca ulaganja domaceg i inostranog kapitala. Izvrsni odbor SO, zakljucio je Markovic, nudi dobre usluge svim privrednim subjektima, posebno velikim sistemima, da se, u koordinaciji sa Vladom Srbije, stvore prakticni uslovi za sto bolje koriscenje tog kapitala do kraja ove poslovne godine.
  U zavrsnoj reci, Mile Koricanac, predsednik IO SO, istakao je da se nada "da ce ovo biti poslednjih 100 dana da se na ovakav nacin resavaju privredni problemi" i da ce se stvoriti uslovi da preduzeca samostalno posluju.
  - Na samoj smo klackalici: ili ce nam privreda biti ruina i nece biti ni vazno ko ce biti vlasnik, ili cemo je oporaviti - naglasio je Koricanac.
  U tom smislu, on je zamolio predstavnike svih sindikata, uz svo uvazavanje, da svoju paznju usmere ka proizvodnji umesto ka cestoj promeni direktora, a predstavnike javnih preduzeca za toleranciju i razumevanje, jer "samo svi, zajednicki, mozemo da pronadjemo najbolja resenja".
  - Opstina nema iluziju da bude tutor privredi, vi nama diktirajte sta treba da uradimo - podvukao je Koricanac. U javnosti je stvorena fama o beznadju a izlaz ipak postoji, ali samo uz maksimalnu toleranciju i zalaganje, jer nam niko nece pomoci ako sami sebi ne pomognemo!?
  Koricanac je apelovao na poslovodstva da javno, na konferencijama za novinare, kazu istinu o stanju u preduzecu i preduzetim merama, jer, na primer, niko ne zna da je Fabrika vagona sa beogradskim Institutom zapocela "u hodu" reorganizaciju kompanije. Po njegovim recima, ne treba se vise baviti bivsim zloupotrebama i hapsenjima, to neka rade nadlezni organi, vec poslovnim projektima, biznis-planovima, investicijama i rezultatima proizvodnje, jer ako ne bude proizvodnje nece biti ni poreza, ni trzista, ni plata... Zbog toga, u narednih 100 dana opstinska vlada stoji na raspolaganju privrednim subjektima i ucinice sve da izadju iz sadasnje krize.

Izmenjen zakon o lokalnoj samoupravi - pise Slobodan Rajic
Opstini vise sredstava
  Izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakonom o porezu na fond zarada, koji su pre tri dana usvojeni na sednici Skupstine Srbije, regulisano je da opstini kao osnovnoj jedinici lokalne samouprave pripadne novi prihod od poreza na fond zarada koje ce ona uvesti za svoju teritoriju po stopi od najvise 3,5 odsto. Ovaj prihod zamenjuje dosadasnja dva lokalna prihoda : naknadu za koriscenje komunalnih dobara od opsteg interesa (do 5%) i sredstva za solidarnu stambenu izgradnju (stopa do 1,3%). Po izmenjenim propisima opstine su obavezne da od poreza na fond zarada izdvoje deo (najmanje 0,3, najvise 1 odsto) za solidarnu stambenu izgradnju. S obzirom da se porez obracunava na bruto plate, osnovica je veca pa ce se realno ubirati i vise sredstava.
  Prema tekstu Zakona, opstinama ce pripasti i ceo iznos poreza na imovinu, umesto dosadasnjih 25 odsto, kao i sredstva od poreza na zemljiste i deo poreza na promet uvoznih proizvoda. Opstine ce po osnovu javnih prihoda od poreza na licna primanja dobiti 5 odsto, kao i deo od poreza na promet ciji ce se procenat utvrditi naknadno. Prenos ovih sredstava Republika moze vrsiti na mesecnom nivou, a opstini koja ne ostvari planirana sredstva obezbedice se novac iz budzeta Republike srazmerno ostvarenim prihodima u ovom budzetu. Izmenama i dopunama Zakona opstinama i gradovima pripao je i ceo prihod od boravisne takse umesto dosadasnjih 25 odsto, dok ce ubuduce prihod od samodoprinosa biti uplacivan na posebne racune opstine i mesne zajednice, zavisno od toga za koje podrucje je zaveden samodoprinos.

REC ODBORNIKA -Branislav Radusinovic (DOS, IJ 58 Kovaci)
Nedostaju izvestaji
   "Zalazem se pre svega za konstruktivan i efikasan rad u Skupstini. Oduvek sam bio za to da se dobri i korisni predlozi odluka usvoje bilo od koga da dolaze, da se ne gleda da li su potekli od odbornika pozicije ili opozicije.
  U okviru DOS-a trenutno se postizu dogovori i usaglasavaju predlozi, pre rasprave na sednici Skupstine opstine, uz dosta "varnica", ali i uz obavezu da se za konacno usaglasen predlog na Odbornickoj grupi kasnije glasa na sednici Skupstine.
  Sto se tice sprovodjenja odluka, mislim da oko 30 odsto tih odluka nije realizovano. Zato bi trebalo uvesti obavezu da se na sledecoj sednici Skupstine opstine podnese izvestaj o tome i da se realizovane obaveze skidaju sa dnevnog reda. Bilo bi dobro da se povodom nekih znacajnih odluka u zapisniku sa sednice ili u nekom njegovom aneksu odbornicima dostavi informacija o tome koje su skupstinske odluke (i zakljucci) sprovedene a koje nisu sa razlozima za to i predlozima dodatnih mera i aktivnosti.
  Smatram da jos uvek ima sporosti u radu i sporog reagovanja Odbornicke grupe DOS-a na neke pojave. Cini mi se takodje i da su odbornici koji nisu u upravnim odborima javnih preduzeca ili skupstinskim telima nekako izopsteni iz svih aktivnosti i svedeni na puke posmatrace koji, kao i ostali gradjani, mogu da budu obavesteni o nekim aktivnostima skupstinskih organa samo preko medija. Zbog toga bi svaki odbornik ubuduce morao da bude bolje informisan o aktivnostima organa Skupstine izmedju dve sednice pre svega preko svoje odbornicke grupe, da bi bio u toku svih desavanja. Takodje, ne trebalo opterecivati pojedine odbornike, poput predsedavajuceg OG DOS-a, velikim brojem obaveza (npr. u upravnim odborima i dr.), pri cemu se favorizuju ponekad predstavnici velikih stranaka, a zapostavljaju strucni kadrovi iz manjih, iako je proklamovan kao osnovni i princip strucnosti.
  Takodje, ima jos puno neiskoriscenih mogucnosti da se neka zivotna pitanja u Kraljevu brze resavaju. Samo kao primer navodim pitanje izdavanja u zakup objekata ciji je vlasnik opstina Kraljevo cime bi ova opstina mogla da dodje do znacajnih sredstava, zatim pitanje uredjenja centralnog gradskog trga i Omladinske ulice, pitanje postavljanja nastresnica iznad prodavnica tamo gde ih nema, pitanje zabrane nehigijenskog drzanja zivotnih namernica na trotoaru ispred prodavnica...
  Upozorio bih i da u mesnim zajednicama odbornici jos uvek nemaju ulogu koju bi trebalo da imaju a to je da budu spona izmedju Skupstine opstine i Saveta MZ i da ne moze nijedno pitanje da se resava bez angazovanja odbornika. Neshvatnjivo je da odbornik bude neobavesten o nekoj akciji, vec bi saradnja morala da postoji po svim pitanjima. Osim toga, usvajanjem novih pripisa, mesnim zajednicama, posebno prigradskim, trebalo bi ostaviti deo sredstava ubranih od prikljucaka na infrastrukturu (koju su oni gradili) za svoje potrebe. U tom smislu puno ocekujem od novog Zakona o lokalnoj samoupravi, da ona finansijski i kadrovski ojaca, kao i od Zakona o privatizaciji, radnim odnosima i ostalih sistemskih reformskih zakona koji bi, uz odgovarajuci socijalni program, trebalo da doprinesu boljitku i opstine i svih njenih gradjana".

UGS "Nezavisnost" i ove godine organizuje prvomajske proteste
Sta je normalno?
  "U istoriji svog postojanja sindikat Nezavisnost po prvi put na ovakav nacin organizuje Prvi maj. Organizujemo se kao sve nase kolege u svetu, a to je da se okupljamo na trgu glavnog grada da ih pitamo da li je ovo sto rade normalno. Znate predizborni slogan DOS-a je bio DOS NORMALNO , a mi kazemo da bez nas ne moze i da moraju sa nama da naprave socijalni dijalog" - receno je na konferenciji za novinare u Regionalnom poverenistvu UGS "Nezavisnost" u Kraljevu povodom predstojeceg prvomajskog protesta 2001. u Beogradu.
   - Idemo u Beograd da ih pitamo da li je normalno da nemamo posla, da li je normalno da ne primamo plate, da li je normalno da placamo ovoliki porez i od cega da ga platimo, da li je normalno da poskupi sve zivo, da li je normalno da ne mozemo vise da se lecimo zbog participacije i poskupljenja lekova, da li je normalno ovo sto nam rade, da im kazemo sindikalnim tonom da nismo glasali ovo sto nam rade - naglaseno je na presskonferenciji.
  Istaknuto je i da ce po prvi put na prvomajskom protestu govoriti i sindikalni aktivisti iz inostranstva koji u vreme vladavine bivseg rezima to nisu to mogli.
  Mirni protesti ce se odrzati u utorak, 1.maja u 11 sati u Beogradu, na Trgu Nikole Pasica gde ce govoriti predsednik UGS "Nezavisnost" i drugi sindikalni aktivisti iz zemlje i inostranstva. Potom ce uslediti protestna setnja do Savezne i Republicke skupstine i zavrsiti se "sindikalnim opasuljivanjem".

I dileri drogom imaju svoju trzisnu ekonomiju
"Trava" na pocek
   Stihijska smenjivanja dogadjaja u zadnjih deset godina, bacila su u zasenak mnoge, veoma vazne pojave, na koje posle duzeg vremena reagujemo kao da smo probudjeni iz visegodisnjeg sna. Nazalost, veliki broj narkomana medju mladim ljudima u nasoj sredini, narastao upravo u ovom periodu, nije ruzan san, vec stvarnost sa kojom se sve cesce ukazuju i pedagozi kako u srednjim, tako i u osnovnim skolama. Koliko su deca prestala da budu ono sto bi morala da budu, koliko smo im odmogli ne primecujuci ih najcesce u borbi za prezivljavanje, a oni potrazili spas u sve siroj paleti narkotika, ne bi smelo da ostane, samo, otvoreno pitanje.Odgovor je neophodno dati kako bi se pomoc pruzila blagovremeno. Konacno, pocele su da se organizuju tribine na temu narkomanije medju mladima. U srednjim skolama se sprovode anonimne ankete koje dozvoljavaju iskrenost. Odgovori na prvo pitanje, da li je ucenik probao drogu, sabrani u odnosu na ukupan broj djaka u odredjenoj skoli, daju porazavajuci rezultat. U jednoj srednjoj skoli u nasem gradu, od 8oo ucenika, njih 119 je, makar jednom bilo u ,, tripu,, . U razgovorima sa srednjoskolcima, po pravilu, nema potvrtnog odgovora na glasno izreceno pitanje > da li si probao drogu < ?.
   Medjutim, veliki broj njih zna i gde se diluje, i koliko kosta, pa cak i za mogucnost dobijanja narkotika ,, na kredit,, . Kazu djaci, hoce diler da saceka za pare, nema problema.
  Po recima mladih, narko trziste je dobro snabdeveno . Cigareta marihuane, popularne ,,trave,, , oko cije se legalizacije vodi polemika u mnogim zemljama, kosta 50 dinara. Tableta LSD-a ili ekstazija se moze nabaviti za 15 maraka. Tu su i heroin i kokain, za koje potrebno mnogo vise para. Medjutim, kvalitet svih droga koje se mogu kupiti na ulicama i sklonitim mestima u nasem gradu je na na najnizoj lestvici u Srbiji. Organi MUP-a se trude da suzbiju prodaju narkotika... Pedagozi uglavnom otkrivaju promene u ponasanju djaka, kad je citav stvar uzela maha. Roditelji, u pocetku, po recima pedagoga odbijaju da se suoce sa istinom da je bas njihovo dete izabralo drogu za beg od stvarnosti. Ucenik osmog razreda osnovne skole u nasem gradu kaze da je posle pusenja marihuane, uz pomoc alkohola bio tri dana u ,,tripu,, . Obecava da nece vise nikada da proba drogu. Da li bi mu trebalo verovati? Prilikom ove seanse on nije bio sam... Hoce li i njegov drug kojimu je pravio drustvo, doneto istu odluku?
  Imena ucenika, skola, pedagoga i roditelja ovog puta nisu pomenuta. Jedino postoji ime grada u kome se problem dogadja. Stvari bi svakako trebalo nazvati pravim imenom dok nije kasno, kazu i pedagozi i roditelji. Medjutim, u resavanju ovako znacajnog i osetljivog pitanja neophodna je pomoc sireg tima strucnjaka, bez obzira na svo siromastvo kojim, nazalost, raspolazemo. Nas kolektivni beg od svakidasnjih egzistencijalnih problema, u kome smo ostavili prostor i za bekstvo velikog broja najmladjih u narkomaniju, samo produbljuje pitanje kolektivne odgovornosti za buducnost dece koju cesto zaboravljamo, jer navodno imamo precih problema.

Galerija "Marzik"
Prolecna izlozba clanova ULUS-a
  Tradicionalna prolecna postavka slika clanova kraljevacke podruznice Udruzenja likovnih umetnika Srbije otvorena je u utorak uvece, po prvi put, u likovnoj galeriji "Marzik" - istoimenog udruzenja ovdasnjih likovnih stvaralaca. "Prolecna izlozba" okupila je u Kraljevu 14 autora koji su izlozili po dva rada, a ono, uocljivo jos na prvi pogled, ukazuje na raznovrsnost autora koji su se odazvali pozivu za ucesce na ovoj tradicionalnoj slikarskoj smotri. Clanovi podruznice ULUS-a potrudili su se da domacoj publici prikazu nove radove.
  Udruzenje likovnih umetnika Srbije (ULUS) kao asocijacija postoji vec osam decenija, sto je samo po sebi dovoljno za ukazivanje na mesto i znacaj ovog Udruzenja u kulturnom zivotu Srbije, mada je poslednjih godina, usled poznatih drustvenih, politickih i ekonomskih prilika, bilo marginalizovano. Ovakvo stanje, pak, nametnulo je potrebu konsolidovanja umetnickih snaga i njihovo novo promisljanje umetnickog statusa.
  Srpsko Udruzenje na samom pocetku rada ustanovilo je dve velike manifestacije - Prolecnu i Jesenju izlozbu slika svojih clanova, pri cemu su obe postale tradicionalne. Svaka od ovih izlozbi sticala je vremenom svoje osobenosti, docnije uoblicene u koncept i model po kojima postaju prepoznatljive, a odrzavaju se gotovo sinhronizovano u svim gradovima i mestima koje imaju podruznice ULUS-a. Poseban gost na "Prolecnoj izlozbi" u Kraljevu bio je Dragoslav Krnajski, predsednik Udruzenja likovnih umetnika Srbije, koji je ovu izlozbu i otvorio. Obracajuci se kolegama i publici, Krnajski je, pored ostalog, podsetio na kljucne smernice buduceg delovanja ULUS-a, a to je insistiranje na povoljnijem tretmanu kulture i likovne umetnosti u nasem drustvu, uz napomenu da je umetnik - kao individua- osnovni cinilac kulture i ka njemu je sva paznja asocijacije usmerena. Uz pohvale koje je izrekao o kraljevackim kolegama okupljenim u podruznici, prvi covek srpskog Udruzenja obecao je pomoc "centrale" mrezi u unutrasnjosti, sto, ruku na srce, do sada nije bila praksa:
  - U predlozima za zakonske promene ULUS ce insistirati na posebnim olaksicama za oblast likovne umetnosti, kao na primer - njeno poresko oslobadjanje i finansiranje podruznica iz opstinskih buyeta. Isto tako, jedan od bitnih zadataka naseg Udruzenja bice demetropolizacija kulture. O njoj se, kao o opredeljenju, vec dugo vremena govori, a mi cemo ovaj stav cvrsto zastupati u kreiranju buduce kulturne politike - rekao je, izmedju ostalog Dragoslav Krnajski, otvarajuci Prolecnu izlozbu u Kraljevu. U Galeriji "Marzik", koja ce i ubuduce biti mesto tradicionalnog okupljanja domacih clanova ULUS-a (ujedno su i u Udruzenju likovnih umetnika Kraljeva), postavka ce trajati do 6. maja. Za ovu priliku, pozivu da izlazu odazvali su se: Milica Antonijevic, Dragoljub Bosic, Boban Bosic, Milan Djokic, Velimir Zelenovic, LJubisa Jovanovic, Grujica Lazarevic, Milorad Maravic, Milan Markovic, Zvonko Pavlicic, Pavle Popovic, Slobodanka Pribakovic-Kostic, Djordje Simic i Jelena Salinic.

INTERVJU sa Predragom Teofilovicem, predsednikom FS Regiona Zapadne Srbije
Kampovi za fudbalske sudije
  Da li je u prvom delu prvenstva bilo slabosti koje sada treba otklanjati?
  U dosadasnjem delu takmicenja nismo primetili vece slabosti i neregularnosti kako kod klubova tako im kod sluzbenih lica. Moram naglasiti da su od cetiri Direktora Zonskih liga dvojica novih koji su se brzo uklopili pa se prvenstva odvijaju na najvisem nivou. Sve to naravno i zahvaljujuci klubovima, sluzbenim licima i Direktorima liga. Imali smo u tom periodu samo jedan prekid utakmice i to Rudar - Sloga BB u poslednjim trenucima susreta a po oceni Direktora lige utakmica je mogla i trebala da se privede kraju bez prekida. Takodje moram da naglasim i primer FK Ibar iz Leposavica koji je, uz sve teskoce koje ga pritezu situacijom na Kosmetu, primeran domacin i korektan takmicar u pravom sportskom nadmetanju.
   Sudije su uvek na udaru. Cini se da su i nespremne. To se najbolje vidi na proverama sudijske "gotovosti"...
  Ne mozemo pobeci od cinjenicnog stanja, ali smo kroz seminare uocili gde su propusti, slabosti pa sada cinimo da prakticnim potezima otklonimo nedostatke kako na fizickom tako tako i na teoretskom znanju sudija i delegata. Jedna od ideja koju cemo ubrzo realizovati je osnivanje kampova u kojima ce se usavrsavati instruktori koji ce svoje znanje prenositi od sudija opstinskih liga jer tu se stvaraju novi i kvalitetni sudijski kadrovi, a svi kvalitetni kadrovi sa svih lista bi takodje u kampovima bili na usavrsavanju tako da bi kroz to skolovanje pratili njihov napredak.
  Bivsi arbitri svakako mogu dosta da doprinesu kvalitetnijem sudjenju. Da li su ti ljudi do sada bili pravilno rasporedjeni?
  Svim bivsim sudijama sada instruktorima je omoguceno da u svojim maticnim organozacijama ucestvuju u skolovanju mladih sudija i njihovom usavrsavanju. Medjutim, ima jedna slabost kod pojedinaca koji posle toga zive od stare s;ave a zaboravljaju da je najlepse i najvece bogatstvo kada ucenik postane bolji sudija od ucitelja.
  Vi ste na nedavnom Izvrsnom odboru fudbalskih sudija FS Regiona Zapadne Srbije najavili i konkretne rezove. O cemu je rec?
  Rez koji smo najavili mora da krene od pocetka ovog mandatnog perioda i osnovnih celija sudijske organizacije a to su Udruzenja fudbalskih sudija i Opstinskih saveza jer smatram da tu treba ukljuciti najbolje i najkvalitetnije sudijske kadrove koji ce skolovati, selektirati najbolje sudije i vrsiti nadgradnju postojecih a to se mora uraditi sa mladjim selekcijama sto znaci ukljuciti kadete i omladince iz fudbalskih klubova jer cemo tako doci do siroke lepeze kandisdata za sudijhe koji ce kasnije uz skolovanje samo kvalitetom izbiti na povrsinu. Ova studija bi trebala da rezultate pokaze kroz tri do cetiri godine ali to je jedini nacin i put kako da dodjemo do kvalitetnog sudijskog kadra.
   U sudijskoj branzi sada je u modi rec principijelan. Znaci li to da su do sada sudije koristile i "mala vrata" na putu do visih liga?
  Rec principijelan je bila prisutna i ranije u radu drustvenih i sada sportskih organizacija u kojima sam radio. Medjutim smatram da sudije nisu dolazile na mala vrata i preko noci u vise stepene takmicenja jer znamo kako je bilo stanje u poslednjih nekoliko godina bilo u drustvu ili sportu - fudbalu. Stvarao se veliki broj liga sa velikim brojem klubova i to zahtevalo veliku rotaciju (napredovanje) sudijskog ka-dra, pa je moguce da su u takvim odnosima neki iskoristili i prosli na mala vrata ali samo zahvaljujuci navedenom stanju.
  Sudijama na Prvoj ligi su duplo skocile materijalne prinadleznosti. Da li su delioci pravde sa "vasih" liga zadovoljne peimanjima?
   Obzirom na ekonomsku situaciju u drustvu i teskocama sa kojima se klubovi susrecu oko obezbedjivanja sredstava za takmicenje sluzbena lica Zonskog stepena takmicenja treba da budu zadovoljna prinadleznostima u ovom trenutku, sto ne znaci da smatram da ne treba da imaju i vise. Ako se situacija popravi, mislim ekonomska necemo imati nista protiv povisica nadoknade za sluzbena lica.
  I na kraju vojska o skracenju a klubovi o reorganizaciji. Hoce li je napokon biti?
  Reorganizacija ce biti od sezone 2002/2003. godine. Klubovi ce biti obavesteni pre prelaznog roka 2001.godine. Postoji mogucnost da reorganizacije bude od takmicarske 2001/2002. godine ako se Crna Gora odvoji od maticnog saveza. Doslo bi i do skra-civanja liga ali postepeno uz puno uvazavanje fudbalskih klubova, Saveza i udruzenja koja ucestvuju u javnoj raspravi o sistemu takmicenja. Novi sistem takmicenja trebapo bi da bude postojan i da traje cetiri godine dok traje mandat ovom fudbalskom rukovodstvu.