Poziv na saradnju
  Postovani citaoci "Ibarskih novosti", pozivamo Vas da aktivnim ucescem doprinesete kvalitetu Vaseg i naseg lista. Svojim pismima, sugestijama, kritikom, kao i prilozima za "Strsljen" pomoci cete nam da "Ibarske" zadovolje interesovanje i potrebe sve sireg kruga citalaca i u pravom smislu postanu "rec i slika nase stvarnosti". Takodje pozivamo i nase sugradjane koji se trenutno ili trajno nalaze u drugim gradovima ili drzavama da nam se javljaju, buduci da se nase novine od nedavno nalaze i na Internetu, cime je krug nasih citalaca daleko prevazisao lokalne okvire , a nase novine postale dostupne svim Kraljevcanima na svim tackama Zemljine kugle. Posebno se obracamo ucenicima osmogodisnjih skola da nam salju svoje likovne radove, pesme, kratke price i zapise iz skolskih klupa, koje cemo objavljivati u posebnoj rubrici. Vase priloge, ne duze od jedne kucane strane, saljite na adresu: "Ibarske novosti" , Ulica Cika Ljubina broj 2, Kraljevo 36000. ili na e-mail uredniku
Redakcija

Uvod - Prostitutke su medju nama
Tender u Gibnjari
Šta ce biti - rešice DOS
Vodosnabdevanje kao društveni problem
Otporašima po mesec dana zatvora
Kraljevacka svakodnevica
Da li staro Kraljevo polako nestaje?

Vreme Sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Prostitutke su medju nama
   Odavno se cinilo kako smo konacno došli do poslednje tacke svog gordog posrtalja pred belosvetskim ološem i subjektivpim slabostima, da se dalje pema kud i da cemo posle svega što smo doziveli i preziveli definitivno poceti da se dizemo iz kaljuge u koju nas je surovi zivot nemilosrdno guriuo. U svemu tome, bar tako su nam pricali, mi smo ostali cisti, neokaljani, pevnpi, pošteni, trpeljivi i svim vrlipama ovog suludog sveta obdareni da stoicki, kapo klisurine, i više od toga, posmatramo udes koji nas je zadesio, sve verujuci da pravda ipak postoji i da cemo kad-tad doziveti dugo ocekivani preokret koji ce nas, preko noci, svrstati u red elite kojoj i lri-padamo. Za sve to vreme, od pesrecnih Turaka, koji su pola veka muku mucili sa pama peuspešpo pokušavajci da nas upregnu u svoje islamske taljige, uvek su nam drugi bili krivi za sve što iam se dešavalo. Da li je potrebpo pominjati vatikanske uškopljenike, slobodne zidare zvane masoni, trasere zelene transferzale, dzihadovske fanatike, arijevske genocidne monstrume, NATO manijake i ostale ludake, sve do vrlih ideologa Novog svetskog poretka, koji ništa drugo pod milim Bogom, kroz citavu istoriju covecanstva, pisu radili osim što su smišljali kako nama Srbima, Srbijancima, Srbendama i ostalim pripadnicima srpskih paroda, širom i diljem zemaljske kugle, da dodu glave. I niko nikada i nikako da se zapita ima li u svemu tome i malo naše krivice i kakvi smo to mi Srbi, u psihološkom i svakom drugom smislu?
  Elem, što bi rekli neki, kako vreme prolazi sve više se cini kako od te puke zablude da smo baš mi Bogom dani da budemo prvi i privilegovani stanovnici bozanskih visina nema nista i kako tamni vilajet, u kojem se vec dugo nalazimo, postaje sve tamniji, poprimajuci karakteristike košmara iz kojeg se više nikakav izlaz i ne naslucuje, u kojem više niko nikoga, pa cak ni sebe, pe prepoznaje. Zašto sve ovo govorim? Zato što je i površnom ali iskrenom posmatracu jasno i ocigledno da ulicama svakodnevno šeta sve više onih o cijem bi meptalnom zdravlju imalo štošta da se kaze. I ne samo pred kišu i ostale vremepske nepogode, vec i u relativno stabilnim vremenskim prilikama, sve je više nesrecnika kojima je pamet "okrenula leda" i koji, sasvim razumljivo posle svega što pam se dešavalo i dešava, nalaze izlaz u nekim novim, ovoj civilizaciji primerenim, psihickim stanjima. Isto to, samo malo drugacije, dešava se i pa višim nivoima, pa se sa sigurnoscu moze reci da je u pitanju sasvim novi trend komuniciranja, delanja i shvatanja okoline i oklnosti u kojima se nalazimo. Uostalom, veliki talas modernog ludila zahvatio je odavno citav svet, pa zašto bismo mi ostali po strani? Ipak, moze se reci da je iaše civilizacijsko prilagodjavanje novonastalim okolnostima nešto drugacije od onoga koje se dešava pa drugim meridijanima sveta u usponu. Zapravo, došli smo do tacke na kojoj više ne znamo ni ko smo, ni gde smo, ni kuda idemo, niti bilo šta drugo osim onoga šta hocemo, a što, izgleda, niko više nije u stanju da nam priušti - da zivimo normalno. Ovde trenutno svako bije svoju bitku, od vrhunskih politicara do poslednjih bednika, ne bi li samo on preziveo, ne bi li samo njemu bilo dobro, pa i po cenu da svi ostali naprasno pocrkaju. Suvišno je i nabrajati sve opo što našu svakodnevicu cini ruznom slikom ocaja nemocnih, gladnih, pohlepnih i samima sebi prepuštenih individua. Ne zna covek da li je smešno ili tuzno posmatrati ogoljenu borbu za vlast pa svim nivoima, borbu u kojoj se ne biraju sredstva, a ni kadrovi, pa covek stice utisak da se, slucajno ili iamerno, pa sva mesta postavljaju baš oni kojima je tu najmanje mesto, sa retkim izuzecima, dakako. Ali, u zemlji gde bivši ministri potkradaju svoje najbolje prijatelje pred objektivima skrivenih kamera i gde se dešavaju raznorazna cuda, izgleda da je sve moguce i da cemo tek prisustvovati dogadjanjima koja ni u snu nismo mogli da predvidimo. U svemu tome, na zalost, cini mi se da su najpoštenije i najnevinije, pod uslovom da su zdrave, one nesrecne belosvetske kurvice na koje se digla nevidjena hajka ovih dana, kao da su baš one glavni krivci za sve ovo što nam se dešava i da ce nam posle ljihovog hapšenja i proterivanja biti neizrecivo bolje. A bolje ce biti tek kada se okrenemo oko sebe i medu nama pocnemo da trazimo kurvice i ozbiljnije predstavnike ove najstarije profesije.

Privatizacija je nacionalni program
Tender u Gibnjari
   "Privatizacija je u suštini nacionalni program i, da bi uspela, moramo svi da stanemo iza nje i da je podrzimo, jer nemamo drugog puta", rekao je prošlog petka na.Skupštini Fabrike opruge „Gibnjara" u Kraljevu dr Mirko Cvetkovic, pomocnik republickog ministra za privredu i privatizaciju.
  „Mi se nalazimo, rekao je Cvetkovic, u varijanti da ili da to sprovedemo ovako kako je zamišljeno ili da preko raznih opstrukcija udemo u bugarsko-rumunski scenario i da onda to traje godinama. Naša ideja je da se privatizacija u Gibnjari završi za godinu dana".
  Prema recima Andreja Popova, savetnika ministra za privredui privatizaciju, koji je takode prisustvovao Skupštini „Gibnjare", ocekuje se da se do kraja oktobra odabere najbolji finansijski savetnik. Do sada je stiglo 37 pisama zainteresovanih, ali je taj spisak sveden na nekoliko jakih svetskih i evropskih banaka. Naredni koraci u ovom procesu bili bi angazovanje revizora koji bi izvršili analizu poslovanja „Gibnjare" po medunarodnim racunovodstvenim standardima i angazovanjem strucnjaka za pravni deo analize i deo analize socijalnih resursa i tehnologije. Rezultat toga ce, po recima Popova, biti informacioni memorandum kojim ce „Gibnjara" biti predstavljena kupcima na tenderu u februaru 2002. godine, a ocekuje se da ce ugovor sa kupcem biti potpisan tokom maja.
  Polozaj radnika se nece promeniti, jer radnicka prava nisu istovremeno i svojinska prava, rekao je dr Mirko Cvetkovic, koji je prošlog petka u poslepodnevnim casovima bio gost TV Kraljevo u direktnoj emisiji u kojoj je odgovarao na vrlo konkretna pitanja gledalaca što govori da ovde vlada veliko interesovanje za privatizaciju preduzeca.

Dejan Sreckovic, potpredsednik Izvršnog odbora
Šta ce biti - rešice DOS
  Posle završetka 30. sednice Izvršnog odbora Skupštine opštine potpredsednik Izvršnog odbora Dejan Sreckovic dao je novinarima sledecu izjavu:
  - Sa ovom 30. sednicom Izvršni odbor u ovom sazivu imao je mesecno po tri sednice što je rezultiralo time da više ni jedan zahtev bilo fizickog ili pravnog lica u sekretarijatu Izvršnog odbora ne postoji. Izvršni odbor, bez obzira na cinjenicu podnošenja ostavke od strane predsednika Izvršnog odbora radi odlaska na novu duznost, nastavlja da radi normalno. Dakle, ne treba ostavku predsednika Izvršnog odbora smatrati senzacionalnom u smislu da Izvršni odbor ne obavlja duznost, da gradani i fizicka i pravna lica imaju smetnji što se tice realizacije svojih zahteva, jer opštinska uprava nastavlja da radi normalno. Sva javna preduzeca i javne ustanove rade normalno. To je uostalom i nadleznost lokalne samouprave da obezbedi normalno funkcionisanje kako opštinske uprave tako i javnih preduzeca i ustanova.
  Ne tice se gradana ono što se zove DOS u Kraljevu i politicke prepirke u okviru DOS-a. Njih treba da zanima, a mislim da ih i zanima, kako opštinska uprava i kako javna preduzeca i javne ustanove funkcionišu.
  Mi smo preko izveštaja o radu javnih preduzeca, izveštaja o radu i opštinske uprave u prethodnih mesec dana preko sredstava informisanja gradanima preneli da opštinska uprava više nije u deficitu, da su javna preduzeca likvidna, da je plan i program uredenja gradevinskog zemljišta za 2001. godinu apsolutno ispoštovan što se realizacije tice, daje na inicijativu Izvršnog odbora (prosledena preko nacelnika Raškog okruga, pa dobijene saglasnosti na Vladi RS i evropske komisije za razvoj) obezbedena dva nova vozila - smecara za potrebe JKP „Cistoca" uvrednosti od 460 hiljada maraka što ce obezbediti optimalan nivo komunalne higijene u gradu.
  Na ušcanskom podrucju vrednost do sada uredenih radova iznosi 1,1 milion maraka a ni dinar nije dat iz budzeta opštine ni iz budzeta Direkcije. Takode preko Izvršnog odbora, Raškog okruga, Vlade Srbije i Direkcije za puteve obezbedeno je izvodenje radova od Ibarskog mosta do Beopetrolove pumpe na putu za Zicu. Ta investicija košta 17,5 miliona dinara, a ni jedan dinar nije iz opštinskog budzeta.
  I put, u duzini od 4 kilometra, za Gokcanicu bice, opet na inicijativu Izvršnog odbora, odreden bez naših sredstava.
  Na našu inicijativu i preko raznoraznih donacija, a u saradnji sa Vladom Srbije, obezbedeno je 1,5 miliona maraka za rekonstrukciju vodovodne i kanalizacione mreze uz dobijanje odredenog broja vozila za potrebe Vodovoda. Javno preduzece za stambene usluge ovih dana uspeva da pokrije sva dugovanja po zalbama gradana (milion dinara) cime su dovedeni u polozaj da i dalje mogu da investiraju u gradnju, da završe onaj „Skadar na Bojani" na Keju putem sudskog poravnjanja.
  Dakle, ništa se u principu ne dešava senzacionalno. Normalna su politicka razmimoilazenja na politickoj sceni Kraljeva, ali osnovno je da to nema negativne reperkusije prema gradanstvu.
   Da li ce ovaj ili onaj predsednik Izvršnog odbora predlozen od jedne stranke ili drugi, ko ce biti u Izvršnom odboru ne tice se gradana u principu. Tice ih se da oni koji budu izabrani i koji taj posao sada rade, rade na ovakav nacin.
  Dakle, ne treba smatrati ništa senzacionalno, ne treba praviti ujdurmu u javnosti oko pitanja novog Izvršnog odbora, oko novog sastava Predsedništva Skupštine opštine.
  Šta ce biti - rešice DOS. Kao što je DOS rešio da ovo predsedništvo opštine bude sada aktuelno i da ovaj Izvršni odbor bude.

Kraljevacka svakodnevica
Vodosnabdevanje kao društveni problem
   Iako lezi na tri reke, Kraljevo je grad u kome je vodosnabdevanje ne samo najizrazeniji komunalni, vec sve više postaje i društveni problem. U letnjim mesecima, kada nestašica vode najviše pogada stanovnike viših delova grada i višespratnica, problem se do te mere pojacava da se stariji Kraljevcani uvek sete vremena kada su zbog fenola u Ibru, pa i gradskom vodovodu, njihovim gradom krstarile cisterne sa vodom za pice. Apeli za štednjom vode iz JKP „Vodovod" ucestali su posebno dolaskom oko 30.000 izbeglica sa Kosmeta u Kraljevo, jer je potrošnja porasla, a kapacitet gradskog vodovoda od 300 litara pijace vode u sekundi više nije dovoljan da zadovolji potrebe grada sa oko 70:000 stanovnika. Projekat za novi sistem vodosnabdevanja „Lopatnica" još uvek je samo na papiru, jer za njegovo ozivotvorenje je potrebno 150 miliona nemackih maraka, a u osiromašenoj opštinskoj kasi tolikih para nema. Nemacka donacija od 650.000 maraka Kraljevu namenjena je izgradnji reni bunara u Zickom polju i zameni pumpi u crpnoj stanici donekle ce ublaziti ovaj veliki problem. - Ukoliko bi se i našle pare za sistem „Lopatnica" njegova .izgradnja bi trajala 6-7 godina. Trenutno rešenje bi bilo proširenje izvorišta u Zickom polju cime bi se dobilo još 150 do 200 litara vode u sekundi, a za ovaj posao je potrebno oko 17 miliona DM, kaze Radoš Trnavac, direktor „Vodovoda".
  U sadašnjim uslovima Kraljevo i Kraljevcani ce problem vodosnabdevanja, uz tudu pomoc, ili oslanjanjem na sopstvene mogucnosti, još niz godina imati pred sobom kao goruci problem, iako se radi o vodi

Zbog protesta odrzanih u leto prošle godine u Raškoj
Otporašima po mesec dana zatvora
  Dobrica Perovic, sudija za prekršaje u Raški izrekao je kaznu zatvora u trajanju od po mesec dana, desetorici ucesnika protesta odrzanih u centru Raške 6. i 7.avgusta prošle godine zbog naredbe opštinskih vlasti o zabrani rada kafica posle 23,oo casa. Kazne su izrecene i dvojici aktivista Narodnog pokreta „Otpor,, Marku Mileticu i Lazaru Paunovicu.
  - Protesti su bili spontani i nije se radilo samo o zabrani rada kafica u Raški. u To vreme nije bilo lako omladini u ovom gradu da uputi svoj protest tadašnjem rezimu. Milicija je sve sasecala u startu, a kafice su zatvarali rano da bi sprecili okupljalje. Ulazili su u lokale i isterivali nas na gpub nacin. Našeg druga Vladimira Vukovica su tad uhapsili i znaci, bilo je više razloga za proteste. Od 300 ljudi izabrali su deset sim-patizera tadašnje opozicije i protiv nas podneli irijave, preteci nam da cemo biti osudeni. To se dogodilo u radnom gradu Gorice Gajevic i razumeli smo šta se zbiva. Medutim, sada kada smo se izborili za promene, stizu nam presude po kojima bi tre-balo da idemo u zatvor zbog necega što je tadašnji rezim proce-nio da mu ne odgovara, kaze osudeni otporaš Marko Miletic iz Raške.

OCEKUJUCI GREJNU SEZONU
Toplana" rekonstruiše toplovode
  I pored konstantnog nedostatka para, uglavnom zbog velikih dugova potrošaca prema „Toplani", u "Kraljevu je ovo Javno komunalno preduzece do sada ulozilo velika sredstva za rekonstrukciju ili izgradnju nekoliko znacajnih toplovoda. Ovih dana, na primer, u Ulici Prote Nenadovica u punom su jeku radovi na ,rekonstrukciji toplovoda koji ce odatle, daljim povezivanjem, prevashodno zagrevati stanove u Dositejevoj ulici.
  Ovi radovi, cija vrednost prelazi tri miliona dinara, zapoceti su treceg septembra, a rok završetka je trideset dana. Istina, radovi su u startu bili usporeni, zbog velikih kiša, pa postoji mogucnost neznatnog produzenja roka. Radove, inace, izvodi Gradevinsko preduzece „Keops" iz Kraljeva.

Zaštita kulturnog i arhitektonskog nasleda
Da li staro Kraljevo polako nestaje?
  Najstarije kuce u kraljevackoj caršiji, jednoj od retkih koje su u velikoj meri ocuvane, poticu iz 80-tih godina XIXveka . Ali, svi smo svedoci da se naš grad sve više urbanizuje, cesto ne poštujuci osnovne principe prostornog planiranja. "Otvaranje" ka reci je nešto cemu teze gradska naselja, a zbog zgrada koje "nicu" na keju , samo nekoliko stotina stanovnika ce imati privilegiju da uziva u svezini letnjih veceri kraj Ibra. Nazalost, to nije jedini problem urbanizacije. Iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo saznajemo da je jedan od problema sa kojim se stalno susrecu taj da se bez saglasnosti ove ustanove vrši adaptacija, renoviranje ili dogradnja nekih objekata koji imaju status spomenika kulture.
  - Mi u Zavodu nismo protiv izgradnje, ali smatramo da treba ocuvati duh mesta, graditi primerene kuce, bar u uzem centru gradskog podrucja, a ne višespratnice. Ipak je ova caršija materijalni dokaz našeg postojanja i naše istorije - kaze dipl. arhitekta Spomenka Miloševic koja se u Zavodu za zaštitu spomenika kulture bavi gradanskom arhitekturom i prostornim celinama.
   Kao potvrda ovih reci je primer lokala u pešackoj zoni koji su rekonstruisani bez nadzora ove sluzbe i novoizgradenih zgrada na keju, a svi se oni nalaze u zaštidenoj kulturno-istorijskoj celini ( citav blok omeden ulicama Omladinskom, Miloša Velikog, Cika Ljubinom, Hajduk Veljkovom i kejom), zatim velika zgrada Vojvodanske banke zbog cije su gradnje srušena cetiri objekta... Spisak se tu ne završava. Lokali koji su pripadali ili su ih koristila trgovacka preduzeca "Stoteks" i "Trgopromet" dobili su druge namene, s tim da vlasnike ( ili zakupce ) samo interesuje odrzavanje enterijera, a popravku krovova i fasada ne smatraju svojim problemom. S druge strane, Zavod za zaštitu spomenika kulture nema dovoljno snaznu podršku republicke i opštinskih inspekcija.
  Ministarstvo kulture Republike Srbije finansira ovu ustanovu, ali se ne odvaja dovoljno novca da bi se obavili svi planirani poslovi. To je i glavni uzrok za otezan rad i nadzor nad prostornim planiranjem u urbanim sredinama.
  Predstojeca zima ce doneti mnoge nevolje Zavodu. Sneg svake godine "odnese" po nekoliko krovova na etnografskim objektima, koji inace spadaju u kategoriju najviše stradalih. Pored njih, prioriteti za restauraciju i rekonstrukciju su, po recima gospode Miloševic, veliki objekti javne namene na teritoriji grada. Spisak je dug, ali izdvojmo Muzej koji je i dalje nedovršen, zatim hotele "Jugoslaviju" i "Pariz" kojima bi trebalo vratiti prvobitnu namenu, hotel "Turist" itd.
  Situacija nije nimalo ohrabrujuca, ali u Zavodu su optimisti. U prilog tome ide i cinjenica da ima investitora, kako domacih, tako i stranih koji su spremni da ulazu u kulturnu i nacionalnu baštinu.
  Varoš koja zivi više od jednog i po veka sve više gubi svoj identitet i duh starih vremena i ubrzano se urbanizuje po uzoru na kulturu i civilizaciju Zapada. Namece se pitanje kako sacuvati i zaštititi bogato arhitektonsko i kulturno naslede. Pored nadleznih sluzbi, i gradani mogu, svako prema svojim mogucnostima i sposobnostima, da pomognu da Kraljevo ponovo zablista starim sjajem. Ostaje samo da vidimo da li je to moguce.