Poziv na saradnju
  Postovani citaoci "Ibarskih novosti", pozivamo Vas da aktivnim ucescem doprinesete kvalitetu Vaseg i naseg lista. Svojim pismima, sugestijama, kritikom, kao i prilozima za "Strsljen" pomoci cete nam da "Ibarske" zadovolje interesovanje i potrebe sve sireg kruga citalaca i u pravom smislu postanu "rec i slika nase stvarnosti". Takodje pozivamo i nase sugradjane koji se trenutno ili trajno nalaze u drugim gradovima ili drzavama da nam se javljaju, buduci da se nase novine od nedavno nalaze i na Internetu, cime je krug nasih citalaca daleko prevazisao lokalne okvire , a nase novine postale dostupne svim Kraljevcanima na svim tackama Zemljine kugle. Posebno se obracamo ucenicima osmogodisnjih skola da nam salju svoje likovne radove, pesme, kratke price i zapise iz skolskih klupa, koje cemo objavljivati u posebnoj rubrici. Vase priloge, ne duze od jedne kucane strane, saljite na adresu: "Ibarske novosti" , Ulica Cika Ljubina broj 2, Kraljevo 36000. ili na e-mail uredniku
Redakcija

Uvod - Dan kada je sisao Kurta
Doprinos promenama, pripreme za izbore
Gimnazija za 21 vek
Demokratija i sloboda
Jos jedan Milenkov poklon
Ubuduce - godisnje nagrade
Evropski kongres pulmologa

Vreme Sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Dan kada je sisao Kurta
   Na današnji dan pre samo godinu dana dogodilo se ono što smo godinama prizeljkivali dozivljavajuci razne grozote kakve samo izopaceni ljudski um moze da smisli. A pošto se, gotovo po pravilu, sve velike i prave revolucije dogadaju u oktobru, ili oko njega, i mi smo imali tu srecu da baš u ovom predivnom mesecu nateramo Kurtu da sjaše i krene na svoj put ka mestu koje mu je i po zaslugama , a i sudbinski bilo odredeno. I ma koliko ova oveštala, trivcjalna i beskrajno rabljena izreka sa Kurtom i Murtom delovala prosto, cini se da baš ona, takva kakva je , a što su dobro zapazili i momci iz Otpora, na najbolji nacin saopštava našu psihologiju, ono što nam se dešava i što je najgore, ono što ce nam se desiti. Dakle, Kurta je sjahao uz sve pocasti kakve dolikuju jednom takvom spektaklu u kojem glavnu ulogu igra poslednji diktator na Balkanu, a i šire, a za upraznjeno mesto, sa ustima punim demokratcje i ostalih blagodeti, istog trenutka su poceli da se nadmecu dojucerašnji revoluionari, zagovornici . našeg priblizavanja Evropi i nuditelji standarda koji nam po mnogo cemu pripada. U meduvremenu, za samo godinu dana, nije se mnogo toga promenilo, a pogotovu ne u onoj meri u kojoj smo to ocekivali, što samo dokazuje dobro poznato pravilo da su ocekivanja uglavnom u velikom raskoraku sa faktickim stanjem ili, prosto receno, svi su veliki u obecanjima za druge. No, o tome kako nam je danas dovoljno govore tek-stovi u novinama, izjave gradana u emisijama tipa "Da pitamo narod i ostala ziva bica" i saopštenja statistickih eksperata, bez cijih cvrsto utemeljenih podataka teško da bismo znali kako nam je, a i kada bismo zvali teško da bismo u to mogli da poverujemo. I ma koliko covek hteo i zeleo da bude blagonaklon prema svemu što se dogodilo i što nam se dogada ne moze a da sa zaljenjem ne zakljuci kako nam, iskreno receno, nije baš nešto narocito sjajno, a ono što nas ceka, bar ove zime, ne uliva ni malo spokoja u duše obasjane prvim zrackom toliko ocekivane demokratcje. Da nesreca bude veca, narod je taj koji je u svemu zdušno ucestvovao, narod je taj koji je gutao suzavac, mlatio se sa cuvarima reda i mira, potlaljivao skupštinsko zdanje, kraduckao po nešto iz cisto sakupljackih pobuda i vaspitnim metodama, poznatim od davnina, oblikovao nove fizionomije prepoznatljivih vedeta sa ljubljenog RTS-a. Isti taj narod je, dakle, pravi i jedini heroj Petooktobarske revolucije koja ,kao i svaka druga, "guta svoju decu" i na scenu izbacuje uglavnom oie koji su u senci dešavanja, ali i u senkama svojih pohlepom za vlašcu opsednutih umova, smišljali šta ce prigrabiti za sebe kada se dim slegne, oduševljenje splasne, a kolotecina legalisticke demokratije postane svakodnevica u našim zivotima. Zbog svega toga isti taj narod danas ne zna šta da radi, kako da se ponaša i kome da pljune pod prozor ili u neko drugo ogledalo. Gotovo sa zaljenjem danas se mozemo setiti onih trenutaka kada smo znali pravog, dezurnog i osvedocenog krivca i celu njegovu familiju i ostale kumovske veze, kojima smo sa toliko radosti, toliko snsrgije, gadenja, gneva i svih ostalih revolucionarnih emocija nezadovoljnih podaiika mogli da skrešemo sve po spisku olakšani bar za to sasvim ljudsko osecanje i taj sasvim psihološki opravdani gest. Danas narod gunda, ali tiho, potuljeno, stidljivo, kao da oseca teret sopstvene krivice i kao da se pita koji muje vrag uopšte i bilo potrebno to uvodenje demokratije od koje , osim retkih srecnika, malo ko vidi neku narocitu vajdu. Kurta je shajao, Murta zajahao i sve ide uobicajenom kolotecinom, samo što ce Dan kada je sjahao Kurta ostati upamcen kao još jedan znacajan datum u našoj istoriji od Jajca, a i mnogo pre, pa naovamo. Zapravo, ma koliko covek zeleo da bude tolerantan, razuman i sklon da razume i da oprosti nesreca je u tome što jednostavno nema nekog svetlog detalja za koji moze da se uhvati kao za jedinu svetlu tacku za proteklih godinu dana. Osim toga Republicka skupština sve više, zešce i gore postaje mesto odakle, umesto da stizu nove ideje, sve više stizu izbaceni, izneseni i išutirani narodni poslanici, koji ništa bolje nisu ni zasluzili, a što je sve skupa svojevrstan primer demokratskog sazrevanja, a i srozavanja, mladane nam demokratije. Osim toga, odnosi unutar DOS ne samo da ne nude ni malo optimizma, vec se iskreno postavlja pitanje koliko još dugo na tako krhkim nozicama moze da op-stajava jedna tako mamutska politicka organizacija koja je iznedrila promene ali nema petlju ne samo da ih sacuva, vec se cini da uopšte ne zna šta i kako u tim promenama da radi. U toj dokolici se celnici DOS prepucavaju, razmenjujuci grube kvalifikacije na racun svojih politickih protivnika, što je vec u startu totalna besmislica, kao što je besmisleno da postoji zemlja u kojojje demokratska Opozicija na vlasti. Ne znaci li to da je u ovoj zemlji zapravo vlast u opoziciji? To i nije tako daleko od istine ako se zna ko i dalje ovde drzi sve konce u svojim rukama, ko ima kapital i kako se i dalje tetoše, maze, miluju i poštuju oni koj su tokom proteklih godina stekli faraonsko bogatstvo i privilegcje i koji tek sada iz pozicije takozvane opozicije mogu na miru da krckaju svoju uštedevinu sve klicuci "Ua vlast". Za to vreme, oni koji misle o svojoj sudbini i sudbini svoje dece mogu ozbiljno da se bace na razmišljanje kako da odu što dalje (odavde gde nije bilo dobro, gde nije dobro i gde je pitanje da li ce i kada biti bolje, a svi su izgledi da taj dan nece doci tako skoro. Jedina dobra stvar je što bivši vernici ideologije corkiranog lidera masovno postaju vernici, donatori, ktitori, palitelji sveca i uzivaoci tamjana uz sav duševni mir i spokoj koji takve aktivnosti pruzaju. Šta za to vreme misle, sam Bog zna. Šta im narod misli, i to je dobro poznato. Ali i to je samo još jedan detalj o našoj posebnosti i još jedna potvrda da smo mi Srbi veci, bolji, lepši i pametniji od svih ostalih i da baš zbog toga i ne moze da nam se dogodi ništa drugo do ovo što nam se i dešava. Dakle, Kurta je sjahao, Murta uveliko jaše, a na narodu je da stavi prst na celo i zapita se ; dokle ce biti jahan?

Izborna skupstina Demokratske stranke Srbije (DSS) u Kraljevu - pise S. RAJIC
Doprinos promenama, pripreme za izbore
   U proteklih godinu dana Demokratska stranka Srbije (DSS) dala je veliki doprinos drustvenim promenama i spremna je da na novim izborima preuzme u potpunosti odgovornost za sudbinu zemlje u svoje ruke, receno je na prosle subote odrzanoj izbornoj skupstini ove stranke u Kraljevu. Na skupstini je izabran novi Opstinski odbor DSS Kraljevo, usvojen izvestaj o radu i novi plan rada kraljevackog ogranka stranke.
  Obracajuci se clanovima skupstine, Miso Perovic, clan Izvrsnog odbora Glavnog odbora DSS-a i koordinator zaduzen za centralnu Srbiju, pored ostalog je ukazao na veliki doprinos Kraljeva i DSS-a proslogodisnjim demokratskim promenama u Srbiji cija se godisnjica simbolicno poklapa sa izbornom skupstinom, ali i na veliku sporost u sprovodjenju obecanih promena zbog cega novoizabrani odbor DSS-a ima znacajnu ulogu u pripremi narednih izbora kao prirodnog puta u razresenju naraslih tenzija u DOS-u i drzavi.
  U izvestaju o radu kraljevackog ogranka DSS-a izmedju dve skupstine pored ostalog ukazano je na veliki doprinos stranke i njenog predsednika dr Vojislava Kostunice demokratskim promenama krajem prosle godine, pri cemu je pored pobede dr Kostunice na predsednickim izborima, stranka osvojila 45 mandata u Skupstini Srbije (medju njima je i poslanik iz Kraljeva dr LJubisa Djokovic) i mesto predsednika i 14 odbornika u Skupstini opstini Kraljevo, a uz pomoc donatora opremljene su i renovirane prostorije stranke u Kraljevu.
  Sto se tice plana rada stranke za naredni period, najvazniji zadaci su sirenje programskih ideja, realizacija programa i jacanje unutarpartijske organizacije i infrastrukture stranke, uz formiranje Predsednistva od 5-7 clanova i novih mesnih i resornih odbora.
  Skupstini su prisustvovala 183 clana koja su tajnim glasanjem izmedju 30 kandidata izabrala 25 clanova Opstinskog odbora DSS-a u Kraljevu.
  Opstinski odbor DSS-a
Tajnim glasanjem na subotnjoj skupstini DSS-a za nove clanove Opstinskog odbora DSS-a u Kraljevu izabrani su : Zlatica Veljkovic, Srdjan Dragojlovic, Adam Zarkovic, Milos Zabunovic, Rodoljub Zecevic, Nebojsa Jankovic, prof. dr Vladan Karamarkovic, dr Branko Krusevac, Jovan Lekovic, Predrag Lesevic, Dragan Markovic, Dragan Matovic, Misa Milosavljevic, Mirjana Misovic, Zeljko Musulin, mr Milan Novakovic, Milan Novakovic Koki, Dragan Jovicic, Vladimir Pavlovic, Sasa Radosavljevic, Milos Rakic, Sreten Simeunovic, dr Ratomir Stojanovic, Nebojsa Tomovic i Dragan Hamovic. Prema Statutu DSS-a, Odbor ce naknadno iz svojih redova izabrati predsednika i Predsednistvo.

Konferencija za novinare prof. dr Predraga Stojanovica (DHS)
Gimnazija za 21vek
  Odbor za prosvetu Skupstine Srbije dao je podrsku izgradnji nove zgrade kraljevacke Gimnazije, istakao je na konferenciji za novinare narodni poslanik i predsednik ovog Odbora prof. dr Predrag Stojanovic (DHS). Kraljevacka Gimnazija, kako je naglasio, jedna je od pet u Srbiji sa 100-godisnjom tradicijom, ali do sada nije imala sopstvenu zgradu vec deli zgradu u Dositejevoj ulici sa Ekonomskom i Medicinskom skolom. Izgradnja nove zgrade Gimnazije zbog toga ce znaciti veliko rasterecenje za sve tri skole, podvukao je prof. Stojanovic.
  Po njegovim recima, nova zgrada kraljevacke Gimnazije gradice se, kako je regulisano izmenama GUP-a, na lokaciji izmedju Doma drustvenih organizacija i Ulice vojvode Putnika, na povrsini od 1,20 hektara i bice objekat za 21. vek. Za njeno projektovanje bice raspisan konkurs na koji prof. Stojanovic poziva sve arhitekte-bivse ucenike ove skole da se jave i ponude svoje usluge besplatno, kao sto je to ucinila i Direkcija za izgradnju i razvoj Kraljeva u kojoj radi veci broj bivsih ucenika Gimnazije. Citav posao, po njegovim recima, kostace oko 7,5 miliona DEM, polovina ce se utrositi na rasciscavanje lokacije i pravicnu (razumnu) nadoknadu vlasnicima zemljista i kuca. Prof. Stojanovic ocekuje i pomoc njegovih prijatelja iz Nemacke preko Drustva srpsko-nemackog prijateljstva koje ce on i ministar Gaso Knezevic posetiti krajem oktobra ove godine. Izgradnja nove zgrade Gimnazije, istice Stojanovic, trebalo bi da pocne iduceg proleca i bude zavrsena za 3-4 godine da bi potom pored obrazovne imala i znacajnu kulturnu funkciju u Kraljevu i sire.
  Prof. Stojanovic je istakao i da ce Skupstina Srbije na jesenjem zasedanju, pored novog Poslovnika o radu, imati citav set reformskih zakona, kao sto su zakoni o osnovnoj i srednjoj skoli i Univerzitetu, lokalnoj samoupravi, tuzilastvima i sudovima, krivicnom postupku i drugi, koji su zasnovani na evropskim standardima i predstavljaju prvi korak u ukljucivanju Srbije u Evropsku uniju. On je naglasio i da sve razvijene evropske zemlje, njihove vlade i nevladine organizacije, podrzavaju takav reformski kurs Vlade Srbije i da ne ocekuje nikave smetnje na tom planu, cak ni od opozicije jer je i ona svesna situacije i nuznosti promena.
  Prepreka nece biti, podvlaci prof. Stojanovic, ni sadasnje podele u DOS-u, ni neregulisani odnosi sa Crnom Gorom, jer ce Vlada Srbije raditi na reformama bez obzira na sve (DHS se zalaze za Srbiju kao parlamentarnu monarhiju i njen savez sa Crnom Gorom kao posebnom drzavom).
  Odgovarajuci na novinarska pitanja, u osvrtu na lokalne probleme, prof Stojanovic je istakao da je 31 odbornik DOS-a od ukupno 50 vec potpisao zahtev za smenu predsednika SO Kraljevo dr LJubise Jovasevica. "Mi iz DHS-a nismo ni glasali za izbor dr Jovasevica, pre godinu smo bili pametni, i sa zadovoljstvom mogu da kazem da sam ja prvi potpisao taj zahtev za njegovu smenu", rekao je prof. Stojanovic i apelovao na dr Jovasevica da poput dr Jovica podnese ostavku (uz opasku: "Lekari ne bi trebalo da se bave politikom vec da to prepuste nama koji umemo").
  Za izjavu Zivorada Veljkovica iz SDS-a o ucescu DHS-a na izborima na Kosmetu prof. Stojanovic je rekao da je "ordinarna laz" i da bi "te uvezene stranke preko Drine trebalo da se zapitaju ko je matica", naglasivsi da ce se DHS o izborima na Kosmetu, kao i do sada izjasnjavati samo u okviru DOS-a.

REC ODBORNIKA - Adam Zarkovic (DSS, IJ 12 Centar Kraljevo) - Zabelezio: S. RAJIC
Demokratija i sloboda
   ''Ono sto mi je smetalo prilikom TV-predstavljanja, pre nego sto sam prvi put izabran za odbornika 24. septembra prosle godine, sada mi jos vise smeta. Da podsetim, tada sam rekao: 'Postovani biraci, sto smeta vama, smeta i meni, a to su, recimo, neredovno iznosenje smeca, problemi uklanjanja pasa-lutalica, nedostatak parkiralista i postojeci Poslovnik o radu Skupstine opstine, i zato cu se, ako budem izabran, zaloziti da sve sto nam smeta a ne kosta - bude reseno'.
  Medjutim, te probleme je tesko resiti, jer Izvrsni odbor nema jasan plan sa prioritetima i to se onda nepovoljno odrazava na rad Skupstine. Inace, smatram da 80 odsto nadleznosti lokalne samouprave obuhvata poslove iz oblasti urbanizma, gradjevinarstva i komunalno-stambenih delatnosti i da se tome ne pridaje dovoljan znacaj!? Uzmimo, na primer, problem saobracajnog kolapsa u gradu, posebno saobracajnog zagusenja na jedinom gradskom mostu na Ibru. Ja sam predlozio da se radi resenja tog problema odmah nastavi izgradnja mosta na Ibru i saobracajne petlje kod Kamidzore, saobracaj usmeri na taj deo i rastereti centar grada i stari most, a kasnije nastave preostali radovi na obilaznici. Pored toga, tu su i problemi parkiralista, 'divlje gradnje', vodosnabdevanja...
  Posebno mi smeta ta arogancija vlasti, jer smatram da treba ispostovati birace, gradjane, pa i odbornike. Pogotovo, sto je pre godinu dana na izborima pobedio pre svega narod, ali se to posle pretvorilo u Pirovu pobedu jer je parola 'Mi pobedjujemo, svi dobijaju' pretvorena u parolu 'Mi pobedjujemo, mi dobijamo'. To se vidi po ponasanju pojedinih stranaka i njihovih lidera, koji pored licnih privilegija zele da ostvare i punu stranacku kontrolu nad pojedinim profitabilnim javnim i drugim preduzecima (pa i organima uprave), preko 'svojih' direktora, nacelnika, upravnih odbora koje 'izvlace iz sesira'... Zbog toga se zalazem da kadrovanje (kandidovanje) bude javno, a glasanje tajno. Sada je obrnuto : svi se zaklinju u 'transparentnost' a rade 'ispod zita', jedno pricaju a drugo rade, kadruju tajno a biraju javno.
  Ne moze demokratija da ogranicava licne slobode i ljudska prava, to je i kontradiktorno i kontraproduktivno. Zato podrzavam vecu gradjansku inicijativu i pozivam gradjane da sami, kad zakaze lokalna samouprava, 'uzmu stvari u svoje ruke', kao u slucaju resavanja problema postavljanja kioska u centru Kraljeva. Novim Zakonom o lokalnoj samoupravi, osim toga, treba bolje regulisati i pitanja kooridnacije izmedju pojedinih organa opstinske uprave (koja je sada losa) i institut odbornickog pitanja. Posebno zato sto smatram da vlast ne moze sama sebe da ocenjuje, vec oni koji su je birali (opstinska ili republicka vlada, na primer, ne moze sama sebe da ocenjuje vec to treba da cini skupstina).
  Zbog toga sam licno za postizborne koalicije, a ne predizborne. DOS je bio istorijska nuznost i vec je prevazidjen. Prvi sam bio protiv Saveta DOS-a i za formiranje Odbornicke grupe DSS-a i smatram da sadasnje tenzije u DOS-u, kao i svuda u razvijenim demokratijama, treba da se razrese na sto skorijim izborima. Uostalom, i Djindjic i drugi lideri su obecali da ce se vlade menjati kao na ringispilu (kao u Italiji). Sto se tice mog daljeg licnog rada kao odbornika, nikad nisam 'prodao veru za veceru' i sa cim se ne budem slagao to i ubuduce necu podrzati".

Humanitarne akcije - pise Dragan Bajovic
Jos jedan Milenkov poklon
  Milenko Davidovic, rodjen u Nemackoj neposredno posle Drugog svetskog rata, i Lepa Terzic iz Samaila, za poslednjih godinu dana prikupili su pomoc za Kraljevcane cija se vrednost meri stotinama hiljada maraka. Pomoc su prikupljali u Menhengladbahu i okolnim gradovima od nasih gastarbajtera, ali i od Nemaca.
   Milenko, koji u Menhengladbahu ima servis za popravku automobila ("MD automobile"), nabavio je i za potrebe Zavoda za rehabilitaciju "Agens" u Mataruskoj Banji adaptirao jedan folksvagenov kombi tako sto je instalirao lift koji omogucuje laksi i brzi ulazak bolesnika prinudjenih da zivot provode u invalidskim kolicima.
  Ovih dana licno je dovezao kombi i, posle komplikovanih carinskih procedura, zvanicno ga predao direktoru "Agensa" i predsedniku SO Kraljevo dr Ljubisi Jovasevicu.
  Milenku Davidovicu i Lepi Terzic veliku pomoc u prikupljanju donacija pruza Srpska pravoslavna crkva u Diseldorfu. NJih dvoje, i pored silnih peripetija koje su do sada imali sa carinicima, madjarskim i narocito nasim, i dalje prikupljaju pomoc. Tako u Menhengladbahu vec cega kontingent nove pomoci za Kraljevo.

Knjizevni klub Kraljevo - pise Bojana Milosavljevic
Ubuduce - godisnje nagrade
  Predsednistvo Knjizevnog kluba Kraljevo od ove godine uspostavlja nagradu koja bi trebalo da potakne na vecu i bolju afirmaciju sve knjizevne stvaraoce koji u ovom gradu zive i rade ili su, pak, stvaralacki i zivotno vezani za Kraljevo. Rec je o priznanju do kojeg ce se stizati konkursom i procenom troclane komisije (sastavljene od clanova Knjizevnog kluba), a koja ce vaziti za najbolji neobjavljeni rukopis u svakoj prethodnoj godini, a iz ma kog zanra. Vrednost nagrade je hiljadu nemackih maraka, od kojih ce deo biti namenjen za objavljivanje nagradjenog rukopisa, dok bi se ostatak sredstava iz tog fonda uplacivao kao autorski honorar.
   Naziv ovog priznanja je "Godisnja nagrada Knjizevnog kluba Kraljevo - iz donacije dr Hranislava Milosevica". Darodavac je, inace, doktor tehnickih nauka iz Vitanovca i prosle sedmice, na sastanku uprilicenom tim povodom, objasnio je svoje motive za ovakvu podrsku kraljevackim piscima:
  - Nasa zamlja je u protekloj deceniji prosla mnoga teska iskusenja i pitanje je da li nas nesto slicno ne ocekuje i ubuduce. Imao sam kontakte sa clanovima Knjizevnog kluba u Kraljevu i dogovarali smo se oko neke male donacije za njihovu afirmaciju i dalji podsticaj. Nisam profesionalno vezan za knjizevnost; moja zanimanja su: tehnika, elektronika, metalurgija…ali od svog najranijeg detinjstva bio sam veliki pobornik knjige, sa ljubavlju i znatizeljom za sve ono sto stoji izmedju korica. Tu potrebu da saznam, da procitam, da naucim ili se zabavim, imao sam uvek, makar i na putovanjima ili u pauzama tokom rada…"
  Zahvaljujuci novom umetnickom meceni u krugu pobornika pisane reci u Kraljevu, vec za prvu ovogodisnju nagradu Knjizevnog kluba autori mogu da konkurisu do 31. decembra. Ona ce se, pak, dodeljivati, kao je precizirano, na posebnoj svecanosti svakog 27. januara, na Dan Svetog Save.

XI Kongres Evropskog respiratornog udruzenja - pise Mr sc. med. dr Branislav Gvozdenovic specijalista interne medicine - pulmolog istrazivac saradnik Instituta ICN Galenike
Evropski kongres pulmologa
  Od 22. do 26. septembra ove godine u Berlinu je odrzan jedanaesti godišnji Kongres Evropskog respiratornog udruzenja, na kome je prisustvovalo preko deset hiljada lekara - specijalista za lecenje plucnih bolesti iz celog sveta.
  Veliki deo Kongresa bio je posvecen opstruktivnim bolestima pluca, tj. bronhijalnoj astmi i hronicnoj opstruktivnoj bolesti pluca (hronicni opstruktivni bronhitis i emfizem pluca). Ovo su veoma cesta oboljenja, kako u svetu, tako i u našoj sredini. Ona pokazuju tendenciju daljeg porasta, te samim tim predstavljaju temu od velikog opšteg interesa. Tako, prema jednoj studiji koju su sprovele Svetska banka i Svetska zdravstvena organizacija (SZO), hronicna opstruktivna bolest pluca predstavlja cetvrti vodeci uzrok hronicnih bolesti i smrtnosti u SAD. I pored toga, ova oboljenja ne dobijaju zasluzenu paznju od strane zdravstvenih radnika i nadleznih institucija.
  Prvi put je ove godine, zajednicki od strane SZO i Nacionalnog Instituta za srce, pluca i krv SAD, objavljen konsenzus za lecenje hronicne opstruktivne bolesti pluca - tzv. GOLD (Globalna inicijativa za hronicnu opstruktivnu bolest pluca). Njegova promocija na ovom Kongresu bila je veoma zapazena, a ova prigodna publikacija je, zahvaljujuci velikim farmaceutskim kompanijama, naveliko deljena lekarima u cilju što šire distribucije i prihvatanja od strane celokupne lekarske zajednice. Istaknut je problem nedovoljnog dijagnostikovanja, tj. srazmerno mali broj dijagnostikovanih slucajeva i, u vezi sa tim, znacaj ispitivanja plucne funkcije u starijem uzrastu, kada se ova bolest najcešce i javlja. Sa druge strane, zbog toga što je pušenje jedan od glavnih uzroka ove hronicne zapaljenske bolesti, Kongres je bio proglašen za nepušacku zonu.
   Na Kongresu su predstavljeni rezultati najnovijih klinickih ispitivanja lekova, posebno za terapiju bronhijalne astme. Prikazani su podaci o njihovoj efikasnosti, bezbednosti, savremenom doziranju, kao i novi oblici inhalacione terapije, koji u velikoj meri pomazu pacijentima da bolje prihvate terapijski rezim.
  Dva naša strucnjaka - mr sc. med. dr Branislav Gvozdenovic (internista - pulmolog, istrazivac - saradnik Instituta ICN Galenike) i prim. dr Slavica Plavšic (pneumoftiziolog u kraljevackom Antituberkuloznom dispanzeru), imala su aktivno ucešce na ovom svojevrsnom skupu. Oni su prezentirali svoje radove iz oblasti lecenja i kvaliteta zivota bolesnika sa bronhijalnom astmom. Radovi su bili veoma zapazeni, cemu svedoci veliko interesovanje i strucna diskusija lekara iz razlicitih krajeva sveta koji se bave ovom problematikom.
  Prvi put je na Kongresu uvedena i primenjena tzv. "kontinuirana medicinska edukacija" lekara, koja, inace, vec niz godina postoji u SAD. Na taj nacin se lekari stimulišu da strucno napreduju i ne dozvoljava se da prekinu sa svojim daljim usavršavanjem. Osim toga, i zakonski je regulisano da, ukoliko u toku jedne godine ne sakupe odredeni broj poena od ove edukacije, lekari mogu da izgube licencu za svoj rad. Nadajmo se da ce se ovo uskoro uvesti i u Jugoslaviji, jer bi se na taj nacin u velikoj meri popravio kvalitet rada lekara i zdravstvene sluzbe u celini.