Poziv na saradnju
  Postovani citaoci "Ibarskih novosti", pozivamo Vas da aktivnim ucescem doprinesete kvalitetu Vaseg i naseg lista. Svojim pismima, sugestijama, kritikom, kao i prilozima za "Strsljen" pomoci cete nam da "Ibarske" zadovolje interesovanje i potrebe sve sireg kruga citalaca i u pravom smislu postanu "rec i slika nase stvarnosti". Takodje pozivamo i nase sugradjane koji se trenutno ili trajno nalaze u drugim gradovima ili drzavama da nam se javljaju, buduci da se nase novine od nedavno nalaze i na Internetu, cime je krug nasih citalaca daleko prevazisao lokalne okvire , a nase novine postale dostupne svim Kraljevcanima na svim tackama Zemljine kugle. Posebno se obracamo ucenicima osmogodisnjih skola da nam salju svoje likovne radove, pesme, kratke price i zapise iz skolskih klupa, koje cemo objavljivati u posebnoj rubrici. Vase priloge, ne duze od jedne kucane strane, saljite na adresu: "Ibarske novosti" , Ulica Cika Ljubina broj 2, Kraljevo 36000. ili na e-mail uredniku
Redakcija

Uvod - Od lopatara do bogatasa
DOS u klin, DSS u plocu
"Borba" se brani zivotom
Mutno oko sokolovo
Narodni kazan "trazi" krov nad glavom
U hotelima docek od 1200 do 6600 dinara
Kultura

Vreme Sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Od lopatara do bogatasa
   Ako smo do juce naslucivali, a neki bili i sigurni, da smo ziveli, i jos uvek zivimo, u ludoj zemlji, posle svega sto se proteklih dana dogadjalo, i jos uvek dogadja na razlicitim nivoima i u razlicitim oblastima, mirne duse covek moze da zakljuci kako nasa, jos uvek tuzna, svakodnevica poprima manijakalne razmere. Cak i da nista drugo nije ucinjeno posle oktobarske revolucije dovoljno je i to sto su mnoge stvari isplivale na povrsinu, pa tek sada imamo prilike da vidimo gde smo, kako i s kim ziveli i koliko je onih koji jos uvek, a mozda tek sada, javno manifestuju mentalne poremecaje svojih, uslovno receno, licnosti. No, da krenemo redom. Vec nocima mi se, sto u snu, a bogami i na javi, javljaju uvazene politicke velicine tipa Samija, Marsicanina, Mihajlova i njima slicnih osvedocenih i prekaljenih politickih znamenitosti postdiktatorske Srbije. Likuju, marsiraju, masu onako transparentno i legalisticki kao sto samo oni znaju, skromni u svojoj oslobodilackoj ponesenosti i dostojanstveni u svom revolucionarnom zanosu. Gledajuci ih tako srpski uzvisene, spartanski hrabre i atinjanski mudre, tesko je oteti se utisku beskrajne zahvalnosti prema onima koji su nam sa grbace skinuli velikog diktatora, sto deset godina dobrom delu gradjana Srbije, i jadne srbijanske opozicije, nije poslo za rukom, serpom i pistaljkom. No, pojavise se Sami, Marsi i ostalih stotinak transparentnih legalista i TRAS (kako bi to rekao moj prijatelj Danil Harms) Milosevic puce k'o zvecka. Nesrecni Velimir Ilic, zvani Velja Cacanin, prevrce se u kabini buldozera, a dsetine hiljada dokonih gutaca suzavca pred Skupstinom, iz svih krajeva lepe nase domovine, pitaju se sta im je sve to trebalo kada je jedan Marsi bio dovoljan da diktator, sa sve svojim legijama, tabadzijama, bornom mehanizacijom i hemijskim osvezivacima klonulih masa popusti i preda tako voljenu vlast. Svaka mu cast! Srbija, ona koja tek dolazi, bice mu zahvalna, gde cuo i gde ne cuo, zbog svega sto je ucinio za nju, a svi ostali mogu da se pitaju cemu su mesecima i godinama svirali po ulicama i trgovima svojih ojadjenih gradova.
  Ali, to ne bi bilo tako strasno da najveca tekovina Marsijeve revolucioarne kampanje, Nova RTS, nije omogucila svekolikom srpskom demokratskom narodu da vidi i cuje Bogoljuba Karica, u visokim i strucnim krugovima poznatog kao Amadeus Falusic. U emisiji poznate novinarke Bojane Lekic, koja je od istog tog Bogoljuba, magistra, akademika, ministra bez portfelja i jos kojecega, muzikanta i veoma svestrane i nadarene biznismenske pojave, nedavno primila 33,333 DM. gospodin Karic je, konacno, pokazao pravo lice Miloseviceve Srbije. Valjda je sada i najvecim postovaocima lika i dela S.M. i njegove zene jasno da sve ono sto je ucinjeno na uspostavljanju novog poretka nije bio samo hir besposlene mladezi i zavera stranih izdajnika, spijuna i ostalih placenika, vec borba za goli zivot i proterivanje onih koji su na narodnoj bedi i muci sticali basnoslovni kapital i ziveli kao faraoni. To sto je za Bogija dva-tri miliona maraka ili dolara gore-dole sasvim relativna stvar, najbolje govori koje su razmere visedecenijske pljacke Srbije i svega sto se u njoj nalazi. A to sto je humanista Bogoljub zakonski sticao svoje bogatstvo (kako sam tvrdi) i skladistio ga sirom sveta, najbolje govori o takvom zakonu i onima koji su iza njega stajali. Zemlja u kojoj je diktatorov licni muzikant i uspesni inovator asova, pijuka i lopata, uspeo da postane multimilijarder, a sve zahvaljujuci svom talentu i poznanstvu sa diktatorom, trebalo bi da zabrine svakog roditelja koji bi da od svog deteta napravi akademskog gradjanina. Kako stvari stoje, a sto je tek sada valjda svima postalo jasno, ovde je svih ovih godina bilo jedino vazno biti poslusan, prost i zeljan vlasti i para. Sve ostalo je dolazilo samo po sebi. Zato nije ni cudo sto su ovde na vlasti, po pravilu, bili najgori. I zato, hvala gospodinu Marsicaninu koji nas je ratosiljao bede i uveo u svet civilizovanih zemalja, pa ma kako to nelogicno i cinicno moglo da zazvuci. I moglo bi se jos stosa reci o Karicu i svemu onome sto je vezano za njegovo ime i delo, da to ne izaziva gadjenje svakog iole postenog gradjanina, a o ponizenju da i ne govorim. Jer dok nasa deca bukvalno nisu imala sta da jedu, on i njemu slicni su uzivali u blagodetima kakve je tesko i zamisliti. Sto je najgore, taj tip se ni malo ne kaje, naprotiv. E, to je ono sto je problem nove vlasti, koja jos uvek nema petlju da sa takvima izadje na kraj, da ih tretira onako kako su zasluzili, a narodu vrati ono sto je njegovo. Ipak, sada su mnoge stvari jasnije, pa je, u skladu s tim, moguce ocekivati nova desavanja na nasoj politickoj sceni. A sudeci po nasem Parlamentu i onima koji su u njemu, cini se da je , ipak, na narodu da kaze poslednju rec, demokratski ili na neki drugi nacin.

Najnoviji sukobi u vrhu vladajuce koalicije - pise Slobodan Rajic
DOS u klin, DSS u plocu
   Zbog nacelnog suprostavljanja novom Zakonu o radu poslanika DSS-a i ostavke Dragana Marsicanina na funkciju predsednika u Skupstini Srbije, u ponedeljak je zasedalo Predsednistvo ove koalicije ali bez predstavnika DSS-a. Predsednistvo je jednoglasno, uz potpise predstavnika 17 clanica i G17, donelo odluku da ne prihvati, kako je receno, ultimatum predsednika DSS-a dr Vojislava Kostinice da se Dragan Marsicanin vrati na duznost predsednika Skupstine Srbije, kao i zakljucak da DOS u parlamentu ima dovoljnu vecinu od 131 poslanika da nastavi zapocete reforme donosenjem odgovarajucih sistemskih zakona. Na sednici, zbog neprisustva predstavnika DSS-a, nije usvojen plan za resenje krize u DOS-u koji su predlozili Miroljub Labus i Goran Svilanovic.
  Vec sutradan na zasedanju Skupstine reagovala je poslanicka grupa DSS-a koja je zahtevala da Skupstina pokrene inicijativu za raspisivanje vanrednih republickih izbora i da se po hitnom postupku razmotri i donese Zakon o saradnji sa Haskim tribunalom. Ovi zahtevi, medjutim, nisu prihvaceni, uz obrazlozenje da nisu u skladu sa predvidjenom skupstinskom procedurom.
  Da li ce ova dva krupna dogadjaja u vladajucoj koaliciji dovesti do konacnog raskola ili ce se naci kompromisno resenje - pitanje je sad? "Mozda bidne, al ne mora da znaci", sto kaze narod. Jedino sto preostaje jeste da sacekamo i vidimo, uz napomenu citaocima da je do izlaska ovog broja Ibarskih novosti moguce svasta da se desi i da ono sto smo saznali do zakljucenja broja u sredu, 12., vec u petak, 14. decembra, mozda ne vazi. Ocigledno, u Srbiji se brzo i nepredvidivo zivi.

  PREMA NAJAVAMA IZ CENTRALE DSS-a
   Prema agencijskoj vesti beogradske Bete, poslanici DSS-a najavili su u utorak da ce ostati u Skupstini Srbije, iako su odbijeni njihovi zahtevi za raspisivanje vanrednih iizbora i hitnu raspravu o Predlogu zakona o saradnji sa Haskim tribunalom.
   Sef poslanickog kluba DSS-a Dejan Mihajlov rekao je novinarima u parlamentu da je ostanak poslanika te stranke u Skupstini i ucestvovanje u raspravi o Predlogu zakona o radu njihova obaveza prema gradjanima Srbije.
   Mihajlov i donedavni predsednik Skupstine Srbije Dragan Marsicanin ocenili su da su zahtevi DSS-a za vanredne izbore i hitnu raspravu o Predlogu zakona o saradnji sa Haskim tribunalom bili jedini nacin da se resi sadasnja kriza, a odbijanje tih predloga nazvali nekorektnim.
   Ovu agencijsku vest prenosimo jer nam je u Opstinskom odboru DSS-a u Kraljevu receno da prema Statutu Demokratske stranke Srbije i principijelnim stavovima ove stranke, njeni opstinski odbori i drugi nizi organi ne komentarisu odluke visih organa i izjave funkcionera iz stranacke centrale.

   LJILJANA RADONJIC, PREDSEDNICA OO DS KRALJEVO:
   "Ono sto je u ovom trenutku osnovno to je da postoji visok stepen politickog konsenzusa svih clanica DOS-a osim DSS-a, bez ikakvih dilema, oko toga da se zapocete reforme moraju nastaviti i do kraja realizovati i da svi problemi koji se na tom putu postavljaju moraju biti reseni!!!
   A resenja postoje, ponudjene su razne varijante, medju njima je i vrlo znacajan predlog Labusa i Svilanovica, ali da bi se ouopste uslo u razuman dijalog o tim predlozima ne moze i ne sme biti ultimatuma, kao sto je ultimatum sadrzan u pismu javnosti upucenom od strane predsednika DSS-a dr Vojislava Kostunice. Takav ultimatum Predsednistvo DOS-a jednostavno nije moglo da prihvati i mi smatramo da je takva reakcija bila sasvim adekvatna.
   Smatram da je jako vazno sto je obezbedjena vecina DOS-a (131 poslanik od 250, prim. nov.) u Skupstini Srbije i bez prisustva i ucesca poslanika DOS-a.
   Isto tako veoma je vazno da se DSS sto pre i definitivno opredeli hoce li da bude u vlasti ili u opoziciji i da o tome ima jasno definisanu politicku odluku za koju ce snositi odgovornost!?
   Zahtev DSS-a za vanrednim izborima govori da neki pojedinci ali i organizacije i stranke nisu iznutra sazreli da nose popularnost i odgovornost. Taj zahtev podseca na olako bacanje politickog kapitala do kog su iznenada dosli, kao kod ljudi koji se preko noci obogate. Vanredni izbori bi zadovoljili sitnostranacke ali ne i drzavne interese.
   Mi bismo, inace, na lokalnom nivou vlasti, bez obzira na povremene probleme i nesporazume, bili zadovoljni da postojeca koalicija (DOS sa DSS-om, prim. nov.) opstane na svim nivoima pa i na lokalnom".

   PROF. DR PREDRAG STOJANOVIC, PREDSEDNIK OO DHS KRALJEVO:
   "Konacno je pocela konsolidacija DOS-a na reformskim osnovama! Obezbedjena je sigurna skupstinska vecina, ai potpisnici su jako znacajni jer se ovog puta pojavljuje i G 17, sto znaci da isti kurs imaju reformske snage i na republickom i na saveznom nivou.
   U Srbiji je definitivno proslo vreme, tako da se pisma nebitnog politickog sadrzaja mogu pisati ili svojoj stranci ili svojoj familiji, jer u realnoj, svakodnevnoj politici odlucuju dela a ne reci! Posebno zbog toga sto se pokazalo da su mnoge reci "velikih" mudraca u Srbiji bile potpuno prazne!?
   Srbija jednostavno nema vise vremena za razgovore gluvih. Ima samo vremena za rad i reforme"!

  MARKO PETROVIC, PREDSEDNIK OO NOVE SRBIJE KRALJEVO:
   "Mislim da ovo nije definitivan raskol u DOS-u, vec samo ispoljavanje trenutnih politickih strasti, jer je tu bilo vise dokumenata i predloga koje su, recimo, dali g. Labus i g. Svilanovic. Smatram da ce se uskoro usvojiti jedno od tih kompromisnih resenja. Ubedjen sam da ce doci do pomirenja, rekonstrukcije republicke vlade Srbije i vracanja na pozicije na kojima je DOS i bio".

Posle odluke gradske vlade - Pise Ivan Rajovic
"Borba" se brani zivotom
  Izmeštanje tri trafike, koje se nalaze u najuzem centru grada, a ispred ulaza u Narodnu biblioteku, poprimilo je razmere skandala koji je mogao i tragicno da se završi. Posle javnog objašnjenja direktora Biblioteke Dragana Hamovica o neophodnosti uklanjanja kioska iz više razloga od kojih su mnogi, ako ne i svi, bili opravdani, ali teško izvodljivi, što ce i dalji tok dogadaja pokazati, usledila je odluka Izvršnog odbora koja se zasniva na cinjenici da je odavno istekla zakupnina za gradevinsko zemljište na kojem se kiosci nalaze. Naravno, premeštanje pomenutih objekata na neku slicnu lokaciju je iskljuceno buduci da se radi o specificnom postupku u kojem su mnoge cinjenice u igri, što je vec dobro poznato, mada su sve lokacije koje se smatraju povoljnim poodavno zaposednute ili ce uskoro biti. Vazno je pomenuti i to da su kiosci o kojima se radi vlasništvo "Politike", "Borbe" i "Papirprometa". Nadlezne sluzbe su u utorak ujutru izašle na teren sa namerom da odluku Odeljenja za urbanizam sprovedu u delo. Ali, kako se moglo i ocekivati, suprotstavili su im se zaposleni za koje izmeštanje prodajnih objekata istovremeno podrazumeva i ostajanje bez posla, odnosno gubitak radnog mesta za šest radnika.
  Zapravo, u svom obrazlozenju oni kazu kako prihvataju pomeranje kioska ali zahtevaju da im isto Odeljenje za urbanizam dodeli alternativnu lokaciju, što je, kako je iz navedenog ocigledno, neizvodljivo. Kako do kompromisa nije došlo, radnici su se zakljucali u kioscima spremni da na taj nacin brane svoju egzistenciju i sprece nadlezne da svoj naum sprovedu u delo. Ali, to je bio i razlog za intervenciju pripadnika kraljevackog SUP koji su obili brave na kioscima "Politike" i "Papirprometa" posle cega je zapocelo višesatno ubedivanje dve suprotstavljene strane u kojem su obe nastupale sa svojim "neoborivim" argumentima. Bilo je i incidenata, o verbalnim razmenama emocija nije ni potrebno govoriti, a u meduvremenu su viljuškari bukvalno odneli kioske "Politike" i "Papirprometa".
  Za to vreme prodavacica Zorica Zivkovic, koja je, i dalje, bila zakljucana u kiosku "Borbe", polila je unutrašnjost trafike benzinom spremna da se spali ukoliko se izvršenje odluke Izvršnog odbora ne obustavi. Na lice mesta, uz sve ono što prati ovako dramaticne dogadaje, stigla su kola hitne pomoci, ali i vatrogasna jedinica, što je uz vec prisutne policajce, clanove kolektiva pomenutih preduzeca, novinare, znatizeljnike i slucajne prolaznike, citavom dogadaju davalo karakter spektakla. Kako cak ni upornim ubedivanjem nadlezni nisu uspeli da Zoricu odvrate od namere da ni po cenu zivota ne dozvoli viljuškaru da odnese njeno radno mesto, nije im preostalo ništa drugo nego da se pokupe i odu.
  U obrazlozenju Izvršnog odbora, koji i dalje radi u ostavci, kaze se kako je odluka o pomeranju trafika donesena još pre nekoliko godina, ali se sa izvršenjem odugovlacilo. "Politika", "Borba" i "Papirpromet" su 16. novembra obavešteni da ce Odeljenje za inspekcijske poslove pristupiti prinudnom izmeštanju spornih objekata. Tim povodom oni su Izvršnom odboru uputili molbu za pomeranje trafika na neku od lokacija predvidenih programom o postavljanju kioska u centalnoj gradskoj zoni. Naravno, njihova molba je odbijena uz obrazlozenje da je rok za zakup istekao i da ce za nove lokacije morati da sacekaju do raspisivanja sledece licitacije.
  Za sada, kako stvari stoje, kiosk "Borbe", bar do srede ujutru, ostao je na svom mestu. A koliko ce Zorica Zivkovic istrajavati u svom specificnom nacinu borbe za pravo na rad - pokazace vreme. Uglavnom, sigurno je da ni nadleZni ne sede skrštenih ruku.

Lovacke price - Pise Bojana Milosavljevic
Mutno oko sokolovo
   U jednoj skroz neobaveznoj drzavi, u kojoj brojna ministarstva lice na prcije iz Nusicevog doba, gde obnoc pljusnu ostavke a obdan se pljunuto polize (kao onaj Marsicanin, bivsi predsednik skupstine Srbije, sa podocnjacima do opasaca - sve od prevelike danonocne revnosti i bdenja za stolom i pod njim) i dok njen predsednik svuda i na svakom mestu vergla monolog, na temu sustine Haskog tribunala (sve dok mu ne pripreti simpatizer Zak Sirak i kaze "pazi, mali, da se ne zaleces"), malo je u toj zemlji njenih savesnih i ozbiljnih podanika, izuzev ako ne rade u inspekciji.
   Podsmesljivo ih nazivaju torbari, kenguri, kesarosi, odskora - dosmanlije, pa najzad i pravilno - inspektori. Onima kod kojih imaju posla, kada nailaze, ne znam zasto odmah lice kao na neku inkviziciju, sta li? Ulaze bezvoljni, izlaze veseli, ulaze sa rukama u dzepovima - izlaze sa kesama i smotuljcima. Ruku na srce, ne bas svi: ima tu (kao i u svakoj profesiji) ljudi od obraza i gospodstva. Ali, sta ce oni drugaciji, kad ni sami nisu toliko krivi, jer je srpski preduzetnicki narod domacinski srdacan i navalentno gostoljubiv. Taman posla da "dragi" gost, posebno ako moze da bude koristan, ode "bez nista."
   Van sumnje je da znaju onol'ko zakona koliko im treba, iako su kod nas ovi (to ce svaki pravnik reci) vrlo relativni i tumacenja daju mnogo prostora za varijacije. Uz ovakvu snabdevenost znanjem, pozeljno je, cak bi bilo obavezno, u svakoj prilici imati i malo obicne, ljudske, dobre volje. Tako bi se u jednoj javnosti podloznoj sluzbi, kakva je inspektorska, sasvim potisnule ruzne price, insinuacije i teske posledice po javni moral. Samo zato sto u srcu, ustavsi toga jutra, nije poneo jedno zrnce dobre volje, neki inspektor je ovih dana ostao bez poklona: price koja bi mu, sigurna sam, ulepsala i preobratila zivot. Banuo je sluzbeno u jedan frizerski salon, ciji zakupac nije imao radnu dozvolu, ali je njeno sticanje vec bilo u proceduri i toku, sto ce reci - uplacena prva rata od trista i kusur maraka, neke takse i td. i td. Prekrsaj za kaznu, ako se ima losa volja. Zasto bi "sokolove" oci inspektora imale da gledaju u nekakve kvite o uplati, koje mogu da putuju i preko Subotice, ako famozne radne dozvole, koju on toga jutra - popodneva trazi, stvarno nema? Eksces gledan tako zlovoljnim ocima stvarno poprima tezinu prestupa. Ali bi inspektor, da je usao dobronamerno, pre svega kao savetnik u slucaju i, na primer, rekao "Zdravo zivo, vredne zene", pa jos da je prihvatio i poziv za kaficu, sigurno dobio i raspolozenja da cuje da je: pod jedan - mlada gazdarica buduca majka (to se cak vrlo lepo i vidi) i jedini hranilac porodice, jer joj suprug ne radi; a pod dva - saznao bi da joj je pomocnica jedna cestita gospodja, sa imenom muskog cveta, koja je preko 3o godina obigravala oko zakudravelih muskih glava, te je, valjda, tako presla pola ekvatora ili cak rastojanje od Zemlje do Meseca. A da je u razgovoru s njima (jer zene vecinom brzo i slikovito pricaju) jos i dolivao iz yezve, saznao bi, na primer, da je ta starija gospodja uz to i samohrana majka troje dece, blistavih studenata biologije, genetike i medicine, od kojih je srednji - cisti genije i buduci naucnik, sa prosekom u indeksu od preko 9 i po, a za koje ona nikada nije cak ni trazila opstinski kredit ili ma kakvu stipendiju ("Mozda ima onih kojima je potrebnije, a ja se za svoju decu snadjem"). Stavio bi tada taj strasitelj - istrazitelj i lovac samom sebi katanac na usta, samo jos da je cuo da je ta majka - lavica stigla da bude cak i ratni frizer, dok je dobrovoljno sisala po Kosovu nase nesrecne sunarodnike u uniformama, kada ih je ono Milosevic terao u sramotu i pogibiju (kolega i ona, jedini iz firme, bili su se prijavili, a trazeno ih je tada osam). Zar to nije jasno: ne sme se na takvu licnost tako uskogrudo i kruto, ni po zakonu, ni zbog zakona. Pred njom, gde se pojavi, moraju s postovanjem da ustuknu ne samo inspektor, nego i premijer i predsednik drzave i vaseljenski patrijarh. Pa da joj tek posle kazu:"Napravili ste problem, dajte da ga resimo." Ovako je taj vazni cinovnik toga jutra bio ustao na levu nogu i zapretio je mladoj trudnici da ce joj voskom zapecatiti iznajmljeni salon i jos da ce, stavise, zalepiti etiketu kao objavu, da se valjda dozovemo pameti kako je ovo ozbiljna, savrseno ustrojena, spartanska drzava, u kojoj i nismo neki njoj dragoceni gradjani, nego vise statisticki brojevi.
   Iz vremena dok se one zime i po Kraljevu setalo li, setalo (a bas tada joj je iznenada umro voljeni muz i nije docekao veliki, poslednji zvizduk, a ostavio joj je radnicku penzijicu i njenih deset neumornih prstiju i tri sjajna deteta), stekla je gospodja jednog prijatelja, jednog pravdoljupca i emotivca, i on je zbog ocaja dveju bespomocnih hraniteljica, sve da ne bi zaplakao, urlao narednog dana tamo po nedlestvu, na te cuvare provizorijuma od drzave, da nekako odbrani gospodju sa imenom muskog cveta, karanfila, njeno troje savrsene dece i ono jos nerodjeno, njene mlade ortakinje. Iako se ne zamara "zenskim poslovima" osetio je sam sav ocaj majki u samohranom domu u kome je hladan sporet stalna pretnja. I srecom da je taj gospodjin prijatelj na toj drugoj strani sreo - coveka.
   Nije zla namera, gospodine, gradjanine, druze, galamdzijo! Nije, bre, nase ministarstvo turska Porta, a njegovi inspektori neke kabadahije. Pa, ko bi zgazio taj karanfil u imenu udovice i majke troje prekrasnih ptica?! Znamo mi da ona, kada na kraju svoga mukotrpnog dana, isprazni fioku u frizeraju, tek napabirci za nove suve "desetke" u svoja tri indeksa, a ona mladja dometne na gomilu paketic "pampersa" ili "zeke", jer samo sto joj nisu zatrebale. Nego, inspektor je, ljudska dusa, nesto bio nadrndan i umoran. Nije iznajmljeni frizerski saloncic, u pasazu u centru, biser iz imperije Karica, koju sada, Bogu hvala, pretresaju od vrha do dna, pa ce je, ako bude pravde, na tom dnu i ostaviti, a drzavnu kasu napuniti, to jeste - vratiti u nju opljackano od Milosevica i njegovih hijena, racunajuci i te limare Karice iz Peci. Pa ce nam posle svima biti lagodnije u zivotu i poslu i manje ce biti norme za uterivace u drzavnu kasu. I tek onda ce oni imati mnogo volje i vremena da pred sobom vide najpre coveka, a tek posle, mozda, i prestupnika. I, naravno, nece mu gledati kroz prste, nego ce ga poduciti kako da bude sto savesniji gradjanin - obveznik. Te, tako ce se odsad u toj nasoj gustoj, vekovnoj i balkanskoj sumi obavezno uvek videti i - cvet.

Da li ce kuhinja vredna 60.000 maraka zaobici kraljevo? - pise Predrag Markovic
Narodni kazan "trazi" krov nad glavom
  Po svoj prilici da ce kraljevacka opstina tesko moci da se nadje medju onim opstinama u kojima ce Crveni krst postati vlasnikom nove opreme vredne 60.000 nemackih maraka, koju je Medjunarodni komitet Crvenog krsta namenio narodnim kuhinjama u Srbiji iz donatorskog kontingenta, jer jos uvek nije pronadjen odgovarajuci prostor u kome bi se pripremali obroci za na ,,narodni kazan".
   Iz Ugostiteljskog preduzeca ,,Srbija,, koje je od 8. juna 1999. godine pripremalo hranu za korisnike narodne kuhinje u restoranu ,,Ibar,, - menza, direktor Dusan Mitrovic porucuje da uz minimalnu nadoknadu za svaki obrok oko sedam dinara ukoliko se koristi u restoranu i devet dinara ukoliko se razvozi, nema racuna za dalje pruzanje ove vrste usluga. Najveci razlog za novu cenu koja je zatrazena od strane ,,Srbije,, od 6.500 maraka mesecno, za organizivanje celog ovog posla u restoranu koji bi bio opremljen od strane donatora, Mitrovic vidi u enormnim utroscima elektricne energije koju bi nova kuhinja zahtevala, jer bi za jedan sat rada trosila 65 kilovata struje, za razliku od sadasnje kuhinje koja upotrebljava plin za zagrevanje svojih uredjaja. On takodje kaze da ,,Srbija,, i dalje nudi usluge po starim uslovima za najsiromasnije Kraljevcane, ukoliko bi ih pripremala stara kuhinja ,,na plin,,.
   U opstinskoj vladi se ubrzano traze nova resenja kako bi se pronasla kuhinja koja ce biti jeftinija od ,,Srbijine,,. Kako kaze Dejan Sreckovic, potpredsednik IO SO Kraljevo, o ovom problemu ce se razgovarati na sednici zakazanoj za iduci ponedeljak, dodavsi da je u medjuvremenu stigla ponuda od Gradjevinskog preduzeca ,,Kablar,, u kojoj se za pripremanje ,,narodnog kazana,, trazi da opstina izdvoji 4.500 nemackih maraka mesecno.
   I dok se u opstini trazi nacin za razresenje ovog problema, u Crvenom krstu u Kraljevu isticu da su i tokom prethodnih godina, opstinske vlasti bile upoznate sa zahtevima ove organizacije za prosirenjem postojeceg prostora, ali da nisu imale ni para ni sluha za razresenje imovinsko pravnih odnosa u najblizem susedstvu Crvenog krsta. Rec je o obezbedjenju odgovarajuceg stambenog prostora porodici Avramovic u zgradi koja je u vlasnistvu Crvenog krsta, cime bi ova organizacija dobila i odgovarajuci prostor u kome bi mogla da bude smestena i narodna kuhinja, kaze Mira Tenjovic, sekretar Opstinskog Crvenog krsta u Kraljevu.
   U svakom slucaju, ukoliko se ne pronadje nov prostor za narodnu kuhinju u Kraljevu, posle marta meseca iduce godine, kada Crveni krst Nemacke prestane sa dodelom sredstava za pripremanje obroka u narodnim kuhinjama, 850 korisnika ,,narodnog kazana,, ostace najverovatnije bez svog jedinog obroka.
   Tokom pisanja ovog teksta stigla je informacija da se program narodnih kuhinja Nemackog Crvenog krsta zvanicno zavrsava 15. decembra , a da su u toku pregovori za produzetak ovog programa.

Novogodisnji docek
U hotelima od 1200 do 6600 dinara
  U susret novogodisnjoj noci turisticki i ugostiteljski centri izasli su sa bogatim ponudama. Svecani docek sa vecerom u hotelima u Bogutovackoj i Mataruskoj Banji iznosi 2400 dinara, dok je cetvorodnevni novogodisnji aranzman u ovim banjama 4400 dinara.Sedmodnevni aranzman u hotelu "Dobre vode" na Gocu, koji je rasprodat jos pre godinu dana, iznosi 10.350 dinara po osobi.
   Ugostiteljsko udruzenje Srbija-Kraljevo za docek 2002. godine ponudilo je: u hotelu "Studenica" dvodnevni aranzman iznosi 200 DM, dok je novogodisnja repriza 30 DM. Docek Nove godine u Ibar basti iznosi 2400 din. u Kamin sali, a 2100 dinara u Fontani. Za reprizno vece posetioci ovog restorana placaju ulaz od 200 dinara.
   Cena provoda u novogodisnjoj noci u, uvek atraktivnoj Vrnjackoj Banji, iznosi od 1200 dinara u hotelu "Sloboda" do 3600, u hotelu "Zvezda", gde ce pevati Biljana Jeftic i Aleksandar Ilic. Cene trodnevnih aranzmana u hotelima "Borjak", "Zeleznicar" i "Slatina" iznose od 5250 do 5500 dinara. Ekskluzivni hoteli "Breza", "Jezero" i "Zvezda" nude izvanredan boravak od 29. decembra do 2. januara, ukljucujuci i svecani docek, po ceni od 11000 u proseku.
   Turisticko sportski centar Vrnjacka Banja organizuje docek Nove godine na Trgu u V. Banji.

KULTURA - Pise Bojana Milosavljevic
Nove knjige: "Pesme" - Ivana Rajovica
  -Prosle sedmice u Kraljevackom pozoristu odrzana je promocija nove knjige poezije, nepretencioznog naslova "Pesme" Ivana Rajovica, koju je objavila izdavacka kuca "Prosveta" iz Beograda sredinom jeseni. Rec je o devetom po redu poetskom delu autora (od kojih su i dve knjige poezije za decu), koji je u medjuvremenu objavio i dve zbirke dokumentarne proze i reportaza
   Pred neuobicajeno brojnom publikom, koju su cinili njegovi prijatelji, postovaoci i citaoci skloni Rajovicevim stihovima (sudeci po tome, on je zaista bogat covek) pretproslog cetvrtka Knjizevni klub Kraljevo uprilicio je predstavljanje najnovije knjige njegove poezije jednostavnog naziva "Pesme." Milos Milisic, kao aktuelni predsednik ovog Udruzenja, ciji je clan od osnivanja i Ivan Rajovic, podsetio je na njegove prve objavljene pesme, kao i to da ce Rajovicev pesnicki angazman naredne godine dobiti znacaj 2o-godisnjeg jubileja. Istovremeno je govorio i o Rajevicevom doprinosu zajednickim knjizevnim ostvarenjima ove organizacije (pokretanje edicije, manifestacija i glasila domacih pisaca).
   Milisav Savic, direktor prestizne izdavacke kuce "Prosveta" koja je objavila Rajovicevu najnoviju knjigu, smatrao je potrebnim da napomene kako je u ovogodisnjoj "Prosvetinoj" izdavackoj delatnosti zbirka naseg sugradjanina jedna od boljih. Knjizevno vece bilo je pravo mesto i da g-din Savic podseti na i dalje prisutan negativan trend komercijalizacije knjige, kao kulturnog dobra, posebno poezije, pa je i ovom prilikom ponovio svoj apel javnosti i pojedincima da uvek, koliko mogu, pomognu objavljivanje vrednih rukopisa. Uz ogradu da je veci poznavalac proze, Savic je ipak izneo nekoliko zapazanja ("kao obican citalac") i o "Pesmama" Ivana Rajovica, rekavsi da su "pune, sa jakim narativnim slojem, kao kada se citaju Ilijada i Odiseja, uglavno nastale kao poetska vidjenja svakodnevice."
   Cini se da je Savicev pogled na Rajovica kao pesnika bio neuporedivo blizi ukusu i misljenju publike na promociji, negoli kasnije siroko i na vise mesta uopsteno prikazivanje zbirke, od strane pesnika Adama Puslojica, koji je priznao da je blizak s njim u zestini preispitivanja sveta. Pesnik - gost podsetio je prisutne i na prve komentare na Rajovicevu pojavu u nasoj poeziji, u kojima je bio oznacen kao "momak koji zestoko udara". Vise nego u poeziji, "udarao" je Rajovic proteklih godina svojom ljudskom savescu i angazmanom, pa makar i u politickim okvirima, ali mu ta iznudjena "transparentnost" nicim nije narusila lican i umetnicki integritet.
   Rajoviceva mladalacka zestina prepoznatljiva je i u danasnjim pesmama, ali je svakako natkriljuju zrelost i promisljenost. Iznadjena formula, koja i ne treba da se menja, ne svodi njegovu poeziju na - svet nedovrsene apokalipse, kako je to ustvrdio Puslojic. Generalni opis Rajovicevih poetskih motiva, slika i preokupacija ne moze stati u jednu do dve sintagme. Barokni oblici pesnikove naracije, koji mestimicno sezu do mitolosko-antickih prizora i metafora, samo su putokazi ka glavnom: "Veselo je moje bice. Vidim nevidljivo, cujem necujno. Opipavam kosti vetrenjaca…" (iz programske pesme zbirke); sve to jednako je - pesnik, ali takav da je ni veci, ni manji od onoga sto jeste ("Veliki pesnik"). U istoj ravni sa ovim pesmama, prvima u nizu u zbirci, su i "Pauk", a iznad svih - autoportret, ispovest, priznanje najvernijoj i najdragocenijoj - "Znam ja dobro."
   Atmosferu na promociji Rajoviceve nove knjige, koja je sve vreme odisala uzajamnom razmenom dobrih vibracija, ulepsali su mladi muzicari na akusticnim gitarama, braca Borko i Igor Rajovic, glumac Vukman Rakocevic i njegov stariji kolega Mile Nedeljkovic.

Neobicni susreti
Takmicenje skola - imenjaka
  Unazad nekoliko godina zazivela je zanimljiva ideja da se u toku skolske godine u raznim susretima i takmicenjima ogledaju ucenici - predstavnici obrazovnih kolektiva koji nose isto ime. Prosle subote je u Citluku kod Krusevca odrzano takmicenje "svetosavaca" iz Srbije i Republike Srpske (sve osnovne skole sa nazivom Sveti Sava). Osim takmicarskih disciplina, kao sto su testovi iz istorije i maternjeg jezika, na susretima imenjaka ucestvovali su i ucenici-slikarski talenti. Nevena Mladenovic, ucenica zavrsnog razreda u OS "Sveti Sava" - Kraljevo, osvojila je prvu nagradu, radeci pred troclanom komisijom likovni rad inspirisan likom i delom svetog Save. NJen portret svetitelja i prvog ucitelja, sa pratecim simbolima, ziri je ocenio kao najlepsi i najoriginalniji. Mladenoviceva je, kako nam je napomenuo njen nastavnik Zoran Savkovic, neposredno pre ovog takmicenja pobedila i na regionalnoj smotri ucenika osnovnih skola, odrzanoj u Arandjelovcu.

Kolekcionarstvo
Razglednice Kraljeva u "Marziku"
   U Milanko Jemuovic, kraljevacki kolekcionar umetnina i likovni stvaralac -amater, u utorak je u Galeriji "Marzik" predstavio zanimljivu kolekciju razglednica sa 15 motiva Kraljeva i okoline, Maglica i Zice. Rec je o mapi serigrafija koju cini i 15 slika - ulja na kartonu, istovetnih motiva kao i razgledice, a koje je "preslikao" sam Jemuovic.
   Zanimljivo je da je pomenuta mapa serigrafija razglednica starog Kraljeva prvi izdavacki poduhvat Galerije "Marzik", koji je realizovan u "Leteru." Istovremeno, Jemuovic je od nedavno i nosilac jedne od deset nagrada slikarima-graficarima amaterima, koja ima republicki rang.
   U predstavljanju ove kolekcije ucestvovali su Stojan Djogatovic, vlasnik "Letera", Velimir Zelenovic, predsednik Udruzenja likovnih umetnika "Vladislav Marzik" i dr Milan Matijevic, hronicar starog Kraljeva i istrazivac njegove proslosti.

Kraljevacko pozoriste
Na repertoaru - premijera
   U utorak, sa pocetkom u 19,3o casova, glumacki ansambl Kraljevackog pozorista na svojoj sceni premijerno ce prikazati komediju "Nista bez Trifolija", savremenog makedonskog autora Rusomira Bogdanovskog, koji je i profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju. Reditelj ove predstave, radjene u maniru "puckog teatra", kao komedija antickog stila, je Aleksandra Kovacevic - Aleksic, koja je, pak, tekst osavremenila i priblizila ga okvirima danasnjeg vremena.
   Zanimljivo je da u komediji gostuje Danica Krljar, prvakinja Tetra "Joakim Vujic" u Kragujevcu, koja je, inace, svoju umetnicku karijeru zapocela u kraljevackom pozoristu. NJen povratak na glumacku scenu rodnog grada usledio je posle dvadesetak godina.