Poziv na saradnju
  Postovani citaoci "Ibarskih novosti", pozivamo Vas da aktivnim ucescem doprinesete kvalitetu Vaseg i naseg lista. Svojim pismima, sugestijama, kritikom, kao i prilozima za "Strsljen" pomoci cete nam da "Ibarske" zadovolje interesovanje i potrebe sve sireg kruga citalaca i u pravom smislu postanu "rec i slika nase stvarnosti". Takodje pozivamo i nase sugradjane koji se trenutno ili trajno nalaze u drugim gradovima ili drzavama da nam se javljaju, buduci da se nase novine od nedavno nalaze i na Internetu, cime je krug nasih citalaca daleko prevazisao lokalne okvire , a nase novine postale dostupne svim Kraljevcanima na svim tackama Zemljine kugle. Posebno se obracamo ucenicima osmogodisnjih skola da nam salju svoje likovne radove, pesme, kratke price i zapise iz skolskih klupa, koje cemo objavljivati u posebnoj rubrici. Vase priloge, ne duze od jedne kucane strane, saljite na adresu: "Ibarske novosti" , Ulica Cika Ljubina broj 2, Kraljevo 36000. ili na e-mail uredniku
Redakcija

Uvod - Stize Nova godina
Hitno sazvati Odbornicku grupu DOS-a
Velja Ilic - Uslovi za vecu saradnju
Obren i dalje upravlja zdravstvom u Srbiji
Predsednik SO novinarima zapretio privatizacijom
Proslava na Masinskom fakultetu
Pismo iz Nemacke premijeru Djindjicu

Vreme Sadasnje - pise Ivan Rajovic
Stize Nova godina
   Mi, koji smo prvo serpama, trubama i pistaljkama prokrcili tegoban revolucionarni put kroz scile i haribde diktature, a potom sa bubnjevima, cinelama i kastanjetama, uz ono poznato daga-dam, daga-dam, daga-da-dam Dragoljuba Djuricica i njegovih kompanjona usli u takozvanu demokratiju i nismo mogli da ocekujemo, bar u prvoj godini, nesto vise od lupanja, da ne kazem lupetanja. Uostalom, svaki kraj godine, pa i ove koja je prekretnica u nasoj novijoj , ni malo prijatnoj i podnosljivoj uciteljici zivota, prilika je da se pogledamo oci u oci i zakljucimo sta smo to uradili.
  Svi pokazatelji govore da nemamo puno razloga da se radujemo, ne smenom vlasti, sto je svakako izuzetno znacajan dogadjaj, vec onima koji su dosli na vlast. Medjutim, svaka kritika pstojeceg sistema, i onih koji taj sistem olicavaju, potpuno je bespredmetna i besmislena jer, izgleda, nema tog novinara koji bi se, sa razlogom ili bez njega, mislim razloga, obrusio na novu vlast. Oni sami, a da to niko od njih ne trazi, tako dobro to rade da coveku ostaje samo da gleda, slusa, da se krsti, cupa kosu sa glave i, prosto receno, zgrazava.
  Buduci da se neka nova varijanta srpskih vlastodrzaca jos ni iz daleka ne naslucuje moze se steci utisak da je to sto imamo ono najbolje ili da nista drugo i ne zasluzujemo. Da li je to i koliko demokratija o kojoj smo sanjali na svakome od nas je da sam prosudi, bas sada i bas ovde, na temperatuti koja je, sticajem okolnosti, daleko ispod nule. Pominjati sve propuste DOS-a koji vise i nije DOS, ali se oni koji su kao DOS dosli na vlast i dalje drze DOS-a , kao pijan tarabe, odvelo bi nas daleko, a nasu muku ucinilo jos vecom. Prosto i najkrace receno, dovedeni smo u situaciju da zivimo u zemlji, jos uvek ne znajuci kojoj i kakvoj, u kojoj se niko nista ne pita, u kojoj nema zakona, pravila i prihvacenih normi ponasanja pa se svako snalazi onako kako zna ili misli da je to dobro. Ono sto je najgore jeste da ni oni od kojih se to ocekuje, i koji su za nase prilike dosta dobro placeni, ni sami ne znaju sta i kako da rade, pa zato rade na sebi ili po radi sebe. Sve to mozda i ne bi bilo tako strasno, imajuci u vidu velicinu znacaja demokratskih promena, da nam jos opijenim od osvojene demokratije vec ne prete privatizacijom i svim onim nedacama koje ta blagodet nosi. Zato bi se ovo vreme, takozvano prelazno doba, moglo shvatiti i kao period u kojem se zauzimaju pozicije za ono sto sledi i u cemu ce mnogi vajni srpski politicari postati veliki biznismeni, fabrikanti, menadzeri, svetske face i vidjeni likovi u dzet-setu. Sto se nas prostih, obicnih, nadom izmozdenih i vise nikome potrebnih obicnih Srbijanaca tice , slobodno se moze reci da nas ne ocekuje sjajna buducnost, bez obzira na sve one humanitarne paketice zizljivog pasulja, Trumanovih (ili Bus-Klintonovih) jaja, bajatih ulozaka i, hvala bogu, neupotrebljenog toaletnog papira. Toliko smo, za sve ovo vreme, naucili da zivimo od tudje brige i otpada da ce nam to jednoga dana kada to prestane, ukoliko taj dan uopste dodje, vrlo tesko pasti. U drugim demokratijama, koliko mi je poznato, ljudi se bore za cist vazduh, prava zivotinja da kake gde im se svidi, legalizovanje lakih droga , prostitucije i abortusa i jos kojekakve gluposti a mi se jos uvek, i tek sada, borimo za ono sto nam je ostalo od golog zivota. Jedina dobra stvar u svemu tome je sto smo i na tom polju originalni, pa kao sto imamo Srpsku Novu godinu, tako imamo i srpsku demokratiju. A dokle se u svemu tome otisli dokaz je i to sto imamo cak i srpske Srbe, za razliku od onih Americkih, Bosanskih, Kosovskih, Vojvodjanskih i mnogih drugih, sve do nebeskih, sto cemo svi jednoga dana neminovno biti. Bitno je samo da taj dan ne bude tako skoro, sto opet ni malo ne zavisi od nas. No, ima jos vremana da se nesto epohalno i u prepoznatljivom dosovskom maniru ucini do kraja godine, jer danas je tek 21. decembar leta gospodnjeg 2001. godine. Zato se slobodno prepustite onima kojima smo vlast gurnuli u sake i glasno zapevajte daga-dam-daga-dam-daga-da-dam, jer izgleda da samo od lupanja glava ne boli. Deda Mraz ce u svakom slucaju doci, mada ovoga puta i za Kraljevcane, kako neki najavljuju, ne u crvenoj bundi i kapici. Ukoliko to tako bude, onda ce to biti jedan od retkih i ociglednih dokaza demokratskih promena, a mozda i jedini.

Konferencija za novinare OO DHS Kraljevo - pise Slobodan Rajic
Hitno sazvati Odbornicku grupu DOS-a
   Postoji utisak da u lokalnoj vlasti u Kraljevu, povodom izbora mandatara Izvrsnog odbora pre svega, vlada konfuzija, jer zvanicno nismo obavesteni sta se desava - receno je na konferenciji za novinare ovdasnjeg Opstinskog odbora Demohriscanske stranke (OO DHS), odrzanoj krajem prosle sedmice.
   - Vec duze vreme Odbornicka grupa DOS-a ciji je predsednik gospodin Vukomir Mitrovic se ne sastaje, a cujemo i da je g. Mitrovic predlozen za novog predsednika Izvrsnog odbora SO Kraljevo. Nama je drago zbog toga, ali red je da mi iz DOS-a odlucimo o tome, a ne Demokratska stranka. Iznenadjeni smo i konspiracijom oko odrzavanja naredne sednice Skupstine opstine, jer je bilo nagovestaja da ce ona biti sazvana najpre 15. decembra (to je sada deplasirano), pa onda 28. ovog meseca, uoci Nove godine, a na tom zasedanju treba da se razmatraju vrlo bitna pitanja kao sto je predlog budzeta opstine za 2002. godinu,za sta bi trebalo da imamo i dobre pripreme!? Zbog toga smo prinudjeni da zatrazimo hitno sazivanje Odbornicke grupe DOS-a, jer i dalje postoji opasnost od uvodjenja privremenih mera u nasoj opstini, poput nekih drugih u Srbiji. Izvrsni odbor zbog ostavke predsednika vec vise meseci radi u ostavci, predsednik opstine je istovremeno i direktor zdravstvene ustanove, sekretar je iz bivse vlasti...istakao je prof. dr Predrag Stojanovic, predsednik OO DHS.
   Profesor Stojanovic je rekao i da nema nista protiv Zorana Nikolica kao kandidata kojeg ceni kao politicara, ali da je za mandatara predlozen i Marko Petrovic i da bi u kraljevackom DOS-u o tome trebalo da se dogovore, kao i o predlogu za Vula Mitrovica koji bi mogao da se pojavi kao zajednicki kandidat DS-a i DSS-a, mimo DOS-a, ako te dve stranke obezbede 36 glasova, ali i da je uzrok visemesecne konfuzije upravo nemogucnost dogovora DS-a i DSS-a i istupanje ove druge stranke iz DOS-a!?
   Govoreci o zbivanjima na republickom nivou, prof. Stojanovic je istakao da je Skupstina Srbije jedna od najproduktivnijih institucija jer je usvojila brojne zakone, uprkos nekorektnoj opstrukciji mnogih, i da je ocekuju druga i treca jesenja sednica na kojoj treba da razmotri budzet za iducu godinu, a potom i Zakon o univerzitetu i Zakon o lokalnoj samoupravi, u okviru celokupne reforme ove dve oblasti "po evropskim standardima sto nece da shvate samo oni koji se celog zivota prave gluvi". Za predloge zakona o saradnji sa Haskim tribunalom je rakao da su losi i nepotrebni, i da bi svima koji su okrvavili ruke najbolje bilo da se sudi u zemlji uz ucesce i inostranih sudija.
   Prof. Stojanovic je pokazao tekst iz lista "Danas" koji, kako je naveo, prenosi da je dr Kostunica, predsednik SRJ, za predsednika i clanove Saveznog suda predlozio minorne kandidate (neiskusne ili pred penzijom, pripadnike bivseg rezima), napomenuvsi da dr Kostunica verovatno "o tome nije bio obavesten ili list Danas laze". On je naglasio i da je Biljana Nikolic u Odboru za pravosudje potvrdjena kao kandidat za predsednika Okruznog suda u Kraljevu i da ce uskoro biti otvorena procedura za izbor novih tuzilaca (opstinskog i okruznog).
   Najzad, u osvrtu na aktivnosti DHS-a, prof. Stojanovic istice da ova stranka ostaje cvrsto u DOS-u i krece u kampanju za demokratsku Srbiju (ciji je jedan deo i akcija "I Srbija se pita" o opstanku SRJ), kako bi do kraja mandata 2004. godine, "sa ili bez DSS-a svejedno", DOS ispunio zahteve naroda i nakon tranzicije ovu zemlju uveo u red normalnih i srednje razvijenih u Evropi.

Gradonacelnik Cacka Velja Ilic o odnosima susednih opstina - pise Slobodan Rajic
Uslovi za vecu saradnju
  Susedne opstine u Zapadnom Pomoravlju imaju velike mogucnosti za saradnju, a uslovi za to su sve realniji posle proslogodisnjih oktobarskihh promena i ulaska Srbije u proces tranzicije - istakao je Velimir Velja Ilic, predsednik Nove Srbije i Skupstine opstine Cacak, ucestvujuci u emisiji "Otvoreno o svemu" Televizije Kraljevo. Ilic je bio gost TV Kraljevo proslog utorka, bas na Dan Cacka, i u osvrtu na komsijsku saradnju, pre svega Kraljeva i Cacka, ali i ostalih opstina u ovom regionu, posebno ukazao na nekoliko kapitalnih investicija koje su u toku ili predstoje i u kojima postoje realni preduslovi za vecu saradnju.
   To je, po Ilicevim recima, najpre izgradnja autoputa trasom sadasnje Ibarske magistrale (Beograd-Cacak-Kraljevo), koja je predvidjena Prostornim i Urbanistickim planom Republike Srbije. Za projektovanje novog autoputa i prikupljanje druge potrebne dokumentacije, kaze Ilic, bice potrebno dve godine, da bi se potom "uhvatio red" kod evropskih i svetskih finansijskih institucija i investitora i po zatvaranju konstrukcije finansiranja zapocela izgradnja. U prvoj fazi gradila bi se deonica Beograd-Preljina, a zatim i Preljina-Kraljevo-Krusevac, a ova investicija obuhvatila bi veliki broj izvodjaca radova, ne samo iz Kraljeva i Cacka, vec i iz citave Srbije.
   Druga kapitalna investicija u kojoj bi Cacak, Kraljevo, Gornji Milanovac i druge opstine ovog podrucja mogle da nadju zajednicki interes jeste izgradnja fabrike reciklaze gradskog otpada, za sta su, tvrdi Ilic, zainteresovani italijanski investitori. Umesto da grade skupe i nikada dovoljno ekoloski bezbedne deponije, o lokaciji i imovinsko-pravnim odnosima da se i ne govori, udruzenim sredstvima susedne opstine bi mogle da izgrade modernu fabriku za industrijsku preradu otpada, sto bi bilo i ekonomski i ekoloski opravdano.
   Velja Ilic je ponudio Kraljevcanima i saradnju u oblasti vodosnabdevanja, jer je, kako je informisao gledaoce, voda sa Rzava, izgradjenim vodovodom, vec stigla do Mrcajevaca i Slatine i ne bi bilo problema da ta visokokvalitetna pijaca voda stigne i do Kraljeva, pogotovo sto su kapaciteti izvorista izdasni.
   Predsednik SO Cacak je ukazao i na znacajne mogucnosti saradnje Kraljeva i Cacka u oblasti poljoprivrede, narocito u oblasti proizvodnje duvana jer su Cacani zapoceli pripreme za izgradnju moderne fabrike cigareta, u oblasti vocarstva jer su zahvaljujuci inicijativi Velje Ilica brojni Cacani dobili besplatne vocne sadnice a takva akcija je usla i u program Vlade Srbije, i u oblasti stocarstva gde bi po istom principu seljaci dobijali rasna priplodna grla stoke.

Mini intervju / dr Dragan Arsic, bivsi direktor Zdravstvenog centra" Studenica" - pise Ivan Rajovic
Obren i dalje upravlja zdravstvom u Srbiji
   Dr Dragan Arsic (DS) bio je predsednik Sindikata radnika u zdravstvu i socijalnoj zastiti, pre nego sto je dosao na mesto vrsioca duznosti direktora Zdravstvenog centra. Posle kraceg perioda, a bez nekih narocitih argumenata, biva smenjen, a na njegovo mesto postavljen dr LJubisa Djokovic (DSS). U anketi koju je pomenuti Sindikat organizovao veliki broj zaposlenih se izjasnio protiv sadasnjeg rukovodstva, a poverenje je ukazano bivsem direktoru. Usledila su reagovanja druge stane, sto sve skupa situaciju u kraljevackom zdravstvu cini krajnje napetom i gotovo neresivom. To je bio i povod za ovaj mini intervju.
  Dr Arsicu, kako je, uopste, doslo do toga da se medju zaposlenima sprovede anketa o popularnosti sadasnjeg rukovodstva Zdravstvenog centra "Studenica"?
   Ideja o anketi je proizasla iz ogromnog nezadovoljstva zdravstvenih radnika zbog krajnje nepovoljnog stanja u Zdravstvenom centru , a za sta najvecu odgovornost snosi sadasnje rukovodstvo.
  Artikulisuci zahteve svojih clanova Izvrsni odbor Reprezentativnog sindikata Zdravstvenog centra "Studenica" formirao je delegaciju koja se obratila najpre nacelniku Raskog okruga, a potom i potpredsedniku Vlade Republike Srbije. Tom sastanku su prisustvovali i zamenik ministra dr Uros Jovanovic i njegov pomocnik dr Zoran Maricic. Tada je, koliko je meni poznato, zbog predocenih problema i zahteva da i radnici ucestvuju u izboru rukovodeceg kadra i snose solidarnu odgovornost, postignuta je saglasnost da se uradi anketa o poverenju sadasnjem rukovodstvu i predlozima za, eventualno, neko novo rukovodstvo.
  Druga strana vas, buduci da ste Vi ranije bili na celu tog Sindikata, proziva da rezultati ankete nisu objektivni, kao i to da ste u vreme Milosevicevog rezima bili drzavni sindikat. Kako to komentarisete?
  Sumiranje rezultata ankete obavljeno je pred oko 30 poverenika, dakle potpuno javno i regularno. Rezultati ankete su pokazali, kao sto je vec objavljeno, da sadasnje rukovodstvo , koje je samovoljno imenovao Obren Joksimovic, nema poverenje zaposlenih u nasoj ustanovi. Po pitanju predloga za poslovodne funkcije, prema toj anketi, za generalnog direktora ja sam dobio 11 puta vise glasova od drugoplasiranog sadasnjeg generalnog direktora.
   Sta to Vama znaci, buduci da ste ,prakticno, voljom pojednih politickih struktura smenjeni sa mesta direktora?
  Za mene licno to predstavlja veliku satisfakciju i javno priznanje zdravstvenih radnika pretpostavljam zbog mog dugogodisnjeg opozicionog delovanja, zbog kritickog odnosa prema svemu losem sto je u zdravstvu radjeno, zbog borbe za bolji standarad radnika i bolji kvalitet zdravstvenih usluga i za devetomesecni period posle 5. oktobra, dok sam obavljao duznost direktora.
   Kako ocenjujete situaciju u zdravstvu u proteklih godinu dana od dolaska DOS na vlast.
  Na zalost, u poslednjih godinu dana na polju zdravstva je malo toga pozitivnog ucinjeno. Prepoznatljiv je ucinak Republickog fonda za zdravstveno osiguranje u pozitivnom pristupu prema sredstvima iz doprinosa, kao i ravnomernoj raspodeli tih sredstava, koja su, na zalost, nedovoljna. Ali, moram reci da se sistemski u zdravstvu nista nije promenilo na bolje i to zahvaljujuci bivsem ministru Obrenu Joksimovic, koji je kao glavni cilj imao rusenje Vlade Republike Srbije od samog njenog formiranja, pa je svoje aktivnosti usmeravao ka tom cilju, sto je javnosti dobro poznato, a sto je ostavilo nesagledive posledice u zdravstvu.
  Cini mi se da predsednik Vlade gospodin Zoran Djindjic nije shvatio koliko je zdravstvo osetljivo podrucje, pa mu nije posvetio dovoljnu paznju. Uvazavajuci njegove napore i uspeh na polju reformi, na polju saradnje sa svetom, mislim da ne bi smelo da se zaboravi da su na zdravstvu mnoge vlade polagale ispit zrelosti. Nije zgoreg da podsetim da su po nekim procenama socijalisti izgubili oko 400 000 glasova zbog poznatog osionog i neproduktivnog ponasanja gospodina Bojica u peredizbornoj kampanji.
  Ko u stvari , po Vama, sada upravlja zdavstvom?
  Bicu slobodan da kazem da je sada zdravstvo trenutno u pat poziciji. Formalno pravno funkciju Ministra obavlja dr Uros Jovanovic, kao zamenik ministra, a sustinski i dalje zdravstvom upravlja Obren Joksimovic, preko svojih kadrova koje je samovoljno postavljao krseci sve sporazume politickog saveta DOS ignorisuci zahteve zdravstvenih radnika i strucne javnosti.
  Poznato je da su ti kadrovi, osim izuzetaka, iz redova SPS i JUL, pa samim tim Bojiceva politika se u zdravstvu i dalje sprovodi, sto je svojevrsni paradoks. Pomenuti kadrovi posluju prema uputstvima koja su suprotna interesima zaposlenih i interesima korisnika zdravstvenih usluga, cesto zloupotrebljavajuci sluzbeni polozaj radi licne koristi, sto sve ima pogubne posledice po zdravstvo u celini. Veliki broj tih kadrova ima po pet i vise funkcija, sto je krajnje nemoralno jer ne obavljaju cestito ni jednu. Zbog takvog stanja nama koji smo ogromnu vecinu zdravstvenih radnika ubedjivali da ce odmah posle smene Milosevicevog rezima zdravstvo izgledati drugacije, najteze nam je da te iste ljude pogledamo u oci, a njihove oci i prsti se upiru u nas, a najvise u Vladu Republike Srbije, jer sada bar zvanicno, nema Obrena Joksimovica u Ministarstvu zdravlja.
   Kakav je, u svemu tome, uticaj direktora pojedinih ustanova?
  Direktori u zdravstvenim ustanovama mogu doprineti u mnogome, pod uslovom da poznaju problematiku, da imaju opsti cilj umesto licnog, ako su maksimaalno angazovani u tim zdravstvenim ustanovama. Oni mogu dati ogroman doprinos sprovodjenju reforme zdravstva koja je tako nuzna, a koja se mora sprovesti kroz tri zakona
   Koji su to zakoni?
  Pre svega, Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o zdravstvenoj zastiti i Zakon o lekarsjkoj komori. Potrebno je da se ovi zakoni naprave po ugledu na zakone savremenih evropskih zemalja.
  Sumnjam da postojeci kadrovi, odnosno direktori, u najvecem broju zdravstvenih centara shvataju znacaj reformi u zdravstvu. Naprotiv, uveren sam da su prema necijem uputstvu najveci kocnicari reformi.
   Kako Vi vidite resenje situacije u kojoj se kraljevacko zdravstvo, ali i zdravstvo u celini, nalazi?
  Reforma, naravno, podrazumeva i decentralizaciju zdravstva, pa samim tim i izbor poslovodnih organa putrem konkursa, na koji nacin se suspenduje mogucnost da bilo ko, bez ikakvih konsultacija, samovoljno postavlja direktore. Tako se omogucava da zaposleni preko svojih predstavnika ucestvuju u izboru direktora, sto nesumnjivo donosi novi kvalitet u zdravstvu, a sto je u skladu sa proklamovanim demokratskim principima.

Povodom izvestaja na TV Kraljevo - pise Ivan Rajovic
Predsednik SO novinarima zapretio privatizacijom
  Povodom dela reportaze objavljene na Televiziji Kraljevo u emisiji "Danas" 18.12. 2001. godine, saopstenjem za javnost se oglasio predsednik SO dr LJubisa Jovasevic, koji je, kako istice, smatrao neophodnim da apostrofira cinjenice koje su, po njemu, dovele do toga da se na televiziji emituije sporni prilog, koji predsednika opstine prikazuje u sasvim pogresnom svetlu.
   Naime, kako tvrdi predsednik i direktor "Agensa" u Mataruskoj Banji dr Jovasevic, montaza priloga, odnosno izbacivanje izjave korisnika kuhinje Crvenog krsta i izvlacenje iz konteksta drugog dela njegovog(Jovasevicevog) pojavljivanja, vec vise puta u zadnje vreme se dogadja, namerno ili nenamerno, od strane uredjivackog tima TV Kraljeva zbog cega on konstatuje da je u celosti prilog maliciozan sa elementima dezinformacije.
   "Istina je da je Crveni krst u Kraljevu pokusao da iskoristi vremenski cajtnot, smatrajuci da ce na taj nacin prinuditi opstinu da resi stambeni problem porodici Avramovic, koja je korisnik dela objekta u kome se nalazi i Crveni krst. Izjava pravobranioca je da opstina nema zakonskog osnova da resava stambeno pitanje zasticenih podstanara.
   19.11 2001. god. dobio sam dopis od predstavnika Crvenog krsta sa zahtevom za lokaciju Crvenog krsta. Odmah sam ponudio resenje koje je besplatno za Crveni krst, ali odgovor nisam dobio. Kada su predstavnici Crvenog krsta shvatili da nisu u stanju da pronadju adekvatan prostor i kada je doslo do otvorenih ucena opstine od strane pojedinih drustvenih preduzeca u Kraljevu, prihvaceno je kao idealno ovo resenje koje sam ponudio 19. novembra", kaze dr Jovasevic.
   U nameri na bolje objasni punu istinu o problemu dr Jovasevic je ponovo naglasio da je deo objekta, inace namenski pravljen u Zavodu "Agens", ustupljen za smestaj opreme i pripremu hrane za potrebe korisnika na podrucju Skupstine opstine Kraljevo , a da se o trosku Zavoda "Agens" hrana doprema do punktova u Kraljevu, odakle se vrsi distribucija.
   Na kraju svog saopstenja Jovasevic je ponovio da mu je potpuno nejasno zasto pojedini urednici i novinari TV Kraljevo nebitne stvari isticu, a kljucne ne prikazuju i direktono se obracajuci prozvanim novinarima dodaje:
   "Gospodo novinari, ni jedan predstavnik lokalne samouprave nije pokusao da se mesa u vasu uredjivacku politiku. Prihvatili smo i vas predlog za naimenovalje direktora i suocavamo se sa iznosenjem poluistina uz sakrivanje istine. To se odnosi na konkretan slucaj kuhinje Crvenog krsta, ali i na izjavu povodom godisnjice pozara u Radio Kraljevu, ponovljenih zahteva za dodelom imovine, zahtevom za 2000 m2 poslovnog prostora, neistinitim tvrdnjama da stranke DOS-a nisu placale svoje predizborne nastupe na vasoj televiziji, itd.
   Kao osnivaci razmisljamo da predlozimo privatizaciju vase kuce, onda cete valjda morati da shvatite da postoje i drugi oblici radne discipline, profesionalne etike i brojcane prisutnosti novinara i saradnika."

Povodi - pise Anica Ivezic
Proslava na Masinskom fakultetu
  Univerzitetska nastava iz masinske tehnike u Kraljevu zapocela je 1970. godine. Tim povodom danas ce na Masinskom fakultetu u Kraljevu biti obelezen 31. rodjendan ovog fakulteta. Na svecanosti ce biti nagradjeni najbolji studenti po godinama i radnici koji obelezavaju jubilej rada na ovom fakultetu. Pored ovoga, univerzitetski radnici dace ocenu rada u minuloj skolskoj godini i iznece plan za predstojecu skolsku godinu.
  Iako spada u red mladih fakulteta, Masinski fakultet u Kraljevu uspesno parira ostalim tehnickim fakultetima.Vec se dokazao na naucnom i strucnom polju kroz realizaciju velikog broja projekata za potrebe privrednog okruzenja. Fakultet cini velike napore da izadje u susret zahtevima privrede, posebno u sticanju novih znanja iz oblasti informacionih tehnika, merenja i ispitivanja, nivoa kvaliteta i pouzdanosti.
   Na Masinskom fakultetu u Kraljevu je od postojanja diplomiralo 710 studenata, a pored osnovnih na fakultetu se izvode i poslediplomske studije iz oblasti Teske masinogradnje.Sa oko 450 studenata, 65 stalno zaposlenih radnika, od cega 44 u nastavi, Masinski fakultet u Kraljevu svrstava se u red visokoskolskih ustanova sa efikasnom organizacijom.
  

Pismo iz Nemacke premijeru Djindjicu
POMAGACEMO I DALJE, ALI...
  Postovani gospodine premijeru,
   Iako sam 1946. rodjen u Nemackoj, kao sin srpskog ratnog zarobljenika, veoma sam privrzen svojoj domovini. Sa zaprepascenjem sam pratio nemire poslednjih decenija i zato cenim Vasa stremljenja i Vas trud oko postizanja mira u domovini.
  Tokom nemirnih vremena trudio sam se da u okviru svojih mogucnosti pomognem svojim zemljacima, kako ovde tako i u regionu zahvacenim ratom, a narocito gradu Kraljevu. Po zavrsetku rata 1999. i sa padom diktatora Milosevica, na svu srecu pojavili su se novi nacini da se pomogne nasim sunarodnicima u onolikoj meri koliko zahteva situacija u Kraljevu.
  Na osnovu ucesca mojih prijatelja i poznanika koji su mi pomagali u mojim stremljenjima da pomognem srpskom narodu, 1999-te mi se prvi put ukazala mogucnost da sa njima zajedno organizujem i izvedem prevoz humanitarne pomoci u gore navedeni region pod nepovoljnim uslovima.
  Tokom vremena i posebno prilikom mog sestog i do sada poslednjeg transporta u septembru ove godine, ustanovio sam da su teskoce prilikom ulaska u Jugoslaviju porasle .
  Poslednji transport obavljen je minibusom koji je bio specijalno osposobljen za stare i hendikepirane osobe. U vozilo sam ugradio platformu za invalitska kolica koja su morala odmah biti na raspolaganju zajednici Kraljevo.
  Na jugoslovenskoj granici se ulazak, zbog neznanja nadleznih organa, pretvorio u dugotrajno cekanje. Odgovorni sluzbenici su moje nemacko drzavljanstvo doveli u vezu sa poklanjanjem vozila.
  Nakon dangubljenja, setkanja tamo-amo i izjave da vozilo pod tim uslovima ne moze biti prijavljeno i registrovano u zemlji, jedna nasa zemljakinja sa jugoslovenskim drzavljanstvom je omogucila formalno poklanjanje tog vozila i njegovu predaju toj zajednici.
  Zeleo bih da naglasim da je humanitarna pomoc, koju sam ostvario uz pomoc nekoliko poslovnih prijatelja, pretezno privatno organizovana i izvedena uz gore opisane komplikacije. Takve komplikcije mogu da dovedu do prevazilazenja mogucnosti svih ucesnika i pucanja svih okvira zbog nepredvidljivih vremenskih i novcanih rashoda.
  Iz razgovora koji sam vodio sa damama i gospodom koji su se slicno angazovali, zakljucio sam da se pomenute teskoce ne desavaju prvi put. Iz ovoga rezultirajuce i ocigledne nesaglasnosti izmedju poziva u pomoc, zbog propagirane teske situacije i nacina ophodjenja onih autoriteta koji su vam potcinjeni kod odvijanja akcija humanitarne pomoci.
  To sve ne odgovara onome sto ste u intervjuima u Nemackoj izjavili i postavlja se pitanje integriteta odnosno spremnosti na pomoc onih koji s tim izlaze u javnost.
  Uzimajuci u obzir ono sto ste vec za nasu drzavu uradili, moji poznanici, prijatelji i ja tezimo da ponovo dobijemo jugoslovensko drzavljanstvo da bi otvarali firme i uposljavali nezaposlene.
  Nadam se da cete, u nastojanjima da smanjite oskudicu i da ponovo izgradite zemlju, biti spremni da pomognete i prihvatite one koji se zalazu za iste ciljeve. Zato vas molim za savet i podrsku u pogledu daljih humanitarnih akcija koje planiraju moji poznanici, prijatelji i ja.

   Srdacan pozdrav
  Milenko Davidovic
  Menhendgladbah, Nemacka ñ