Poziv na saradnju
  Postovani citaoci "Ibarskih novosti", pozivamo Vas da aktivnim ucescem doprinesete kvalitetu Vaseg i naseg lista. Svojim pismima, sugestijama, kritikom, kao i prilozima za "Strsljen" pomoci cete nam da "Ibarske" zadovolje interesovanje i potrebe sve sireg kruga citalaca i u pravom smislu postanu "rec i slika nase stvarnosti". Takodje pozivamo i nase sugradjane koji se trenutno ili trajno nalaze u drugim gradovima ili drzavama da nam se javljaju, buduci da se nase novine od nedavno nalaze i na Internetu, cime je krug nasih citalaca daleko prevazisao lokalne okvire , a nase novine postale dostupne svim Kraljevcanima na svim tackama Zemljine kugle. Posebno se obracamo ucenicima osmogodisnjih skola da nam salju svoje likovne radove, pesme, kratke price i zapise iz skolskih klupa, koje cemo objavljivati u posebnoj rubrici. Vase priloge, ne duze od jedne kucane strane, saljite na adresu: "Ibarske novosti" , Ulica Cika Ljubina broj 2, Kraljevo 36000. ili na e-mail uredniku
Redakcija

Uvod - Srecna vam duga dve hiljade druga!
Intervju - dr Ljubisa Jovasevic - Buducnost nam nije ljubicasta
Intervju - Mile Koricanac - Ceka nas razvojno zestoka godina
Do trazenog broja - za pola minuta
Ekoloski pokret "ibar"
Privatizacija je spas za Srbiju
Prvih 3o godina "Povelje"

Vreme Sadasnje - pise Ivan Rajovic
Srecna vam duga dve hiljade druga!
   Godina koja, za samo tri dana, i definitivno ostaje za nama, po mnogo cemu ce biti upamcena kao jedna od, svakako, najinteresantnijih za sve one koji su imali to zadovoljstvo da je u zdravlju i veselju isprate. Vec po tome sto je prva u trecem milenijumu, ona je drugacija, novija, inspirativnija i znacajnija , naravo. Oni koji pazljivije prate stvari, pogotovu dogadjaje koji ih se direktno ticu, mogli su to lako i sami da zakljuce. I ne samo kod nas, mada smo tokom svih dugih godina, koje su prethodile ovoj, pokazali citavom svetu do koje mere zivot obicnog smrtnika na ovoj planeti moze biti zabavan, uzbudljiv, opasan, bedan, nistavan, srecan i sve ostalo sto vam padne na pamet.
  Zapravo, ovo ovde i nije zivot, ovo je avantura u kojoj, na zalost, ne ucstvuju samo oni koje adrenalin podstice na raznorazne vratolomije, vec i svi drugi, slucajno ili namerno zateceni u areni gde su ciljevi jasno postavljeni, a sredstva se vise ne biraju. A koliko je sve to zabavno, moze se videti i po tome sto je manija milenijumskog ludila, ovde rodjena i brizljivo odnegovana, zahvatila citav svet ususkan u svom egzistencijalnom spokoju i ubedjen da se balkanske grozote dogadjaju samo Balkancima. Medjutim, ma koliko mi sami, odnosno oni koji su nas, na zalost, vodili bili krivi za nasu nesrecnu sudbinu, cini se da neka visa pravda ipak postoji. Nije to razlog da likujemo nad tudjom nesrecom, ali je ocigledno da je citav svet zahvatila groznicava potreba medjusobnog obracunavanja koja sve vise ukazuje na to da je covek coveku definitivno postao ono sto jeste - covek. Ali, kako civilizacija napreduje, kako se ljudski um usavrsava, a stanovnistvo mnozi, tako i zlocini posaju masovniji, sadistickiji, savrseniji, perverzniji i, prosto receno, moderniji. Bin Laden, Hasim Taci, Milosevic, Tudjman, Izetbegovic i mnogi drugi, ostace upamceni po tome koliko su ogrezli u zlocinu, ali , neka o tome sudi Hag. A da smo mi i u ovoj oblasti nenadmasni, i daleko ispered svih drugih, dokaz je i najnoviji slucaj masovnog pokolja nevinih pticica selica i pevacica. Oni kojima je, valjda, bilo malo ljudske krvi svih proteklih godina, krenuli su da uniste i ono sto predstavlja olicenje cistote, cednosti, blagosti i slobode - pticice. O, zar je i to moguce, uskliknuo bi pesnik, da je normalan, ali nije. I bolje. Kako bi, inace , zdrav ljudski um mogao da primi k znanju cinjenicu da se neko drzne i potamani pola miliona pticica samo zarad toga da bi perverzni italijanski snobovi na svojim stolovima imali specijalitete od pohovanih mozgica, jezicaka i jetrica srpskih pticica?
  Ali, vreme je slavlja, pa nije bas prikladno govoriti takve stvari, makar one bile i objektivna istina o nama kakvi zapravo jesmo. I dok se jedni spremaju da slave, drugi krstare Srbijom, prosipajuci sadrzaje svojih pilecih mozgica pred nesrecni narod, a sve u zelji da se domognu vlasti i svega onoga sto ta privilegija u Srbiji podrazumava, a podrazumeva sve. I mnogi Srbin, i onaj koji se tako oseca, postao je stranka, postao je individua sa licnim stavom iza kojeg se kriju sve najgore ljudske osobine. Postao je srpski politicar. Nadajmo se da ce se ovaj narod, konacno, opametiti i uspeti da prepozna prave vrednosti. U protivnom, morace da prihvati kolektivnu krivicu za sve sto mu se dogodi. Jer, ne moze se zaboraviti, da su svi oni koje danas traze u Hagu i te kako imali podrsku svekolikog zanesenog i nacionalizmom opijenog naroda, a sto je najgore, delimicno je imaju i danas. Zato bi najbolja i najprikladnija novogodislja zelja bila : Pamet u glavu, dragi sugradjani i ne dozvolite jos jednu prevaru, jer ona moze biti poslednja.
  Sto se nas tice, u okolnostima koje su vise nego konfuzne, pokusavali smo da budemo sa vama, da budemo i ostanemo rec i slika nase i vase stvarnosti. Ukoliko nas ne sprece, nastojacemo u tome i dalje, i bolje i vise.
  I neka vam je srecna Nova 2002. Godina, Bozic i svi nastupajuci praznici.

U retrovizoru - pise Bojana Milosavljevic
Parada "lego - kockica"
   U ovoj godini prosli smo sjajno, mnogo bolje od Avganistanaca, a takodje i od Amerikanaca, koji sada u svoje putnicke avione ulaze u carapama (sto im je najnovija mera zastite od Ladenovih terorista; za ocekivati je da odbrambene mere dodatno usavrse, pa ce se po svojim aerodromima ubuduce setkati jos i goli). NJima, u tom budzaku od kontinenta i drzave, kako Bog da, a Srbija je najzad postala - svet. I to je najvaznije i najlepse. Cudim se kako republicki ministar finansija ovakvu jednu tekovinu postmilosevicevske Srbije moze skromno da meri procentima. Obecao nam je, naime, da cemo u 2oo2. ziveti za 4-5 posto bolje nego u prethodnoj. Kao da vec i ne zivimo milion puta lepse nego sto smo do 5. oktobra 2ooo.
   A mogli bi jos uspesnije, samo da premijer Srbije i njegova vlada hoce da slusaju predsednika Jugoslavije. I da sacekaju da Vojce obavi neke hitne i vazne poslove, kao sto su - ukidanje Haskog tribunala, a ako ne to, onda - njegovo izuzece kada su u pitanju Srbi-ratni zlocinci. Posle toga mogao bi Vojkan da se baci i na Crnogorce i najzad ih istera iz ovo malo zajednicke drzave. Ako se njemu i njima drugacije ne naredi, cega je on, s vremena na vreme, potpuno svestan, ali uvek voli da govori drugacije. Ustvari, nemam sustinskih primedbi na novog predsednika SRJ, osim sto bih mu predlozila da u novoj 2oo2. malo promeni imiy. Mogao bi da stavi minival ili pusti bradu i brkove, kako bi se dovoljno jasno razlikovao od svog slavnog prethodnika.
   U protekloj godini nema prigovora ni nasoj lokalnoj upravi. Skroz su nevidljivi, a statistiku uspeha, privrednog i svakog drugog, dace nam Crveni krst i druge humanitarne i nevladine organizacije. I kod nas u Kraljevu zivot se odvijao izmedju onoga sto smo ocekivali, a nismo dobili. I obrnuto. Na primer - sneg, ako krenemo od kraja kalendara za prostu 2oo1. Zamalo da skorije nismo dobili i novu kulturnu instituciju galskog stila, zvanu "Francuski kulturni centar", koju nam je u delovima poklonila vlada ove prijateljske drzave. Investitori sa nase strane su brze-bolje iskopali i temelj, tako reci "na divljaka" jer je prostor iza cuvene carsijske starine "Adzica kuce" takodje zakonom zasticeno kulturno dobro. Osim sto su pokazali da su nedostojni kulture sopstvenog naroda, a tek o tudjoj nemaju ni pojma, sada ce lepo da idu i na sud, jer je tu meru preduzela republicka ustanova u Kraljevu koja stiti nacionalnu bastinu. Svoj "Francuski kulturni centar" mogu, do daljnjeg, da iseckaju u "Lego-kocke", pa da im kao takav ispadne jos mastovitiji i mobilniji.
   Kraljevu koje je u medjuvremenu poraslo za par desetina hiljada zitelja potrebni su sportski tereni i bar jedan zatvoreni bazen - tacno ono sto komsijski gradovi i naselja odavno imaju. Oko takvih zamisli mogli bi da se okupe vlast, humanitarci, institucije i svi koji ne misle da je dovoljno sto smo nasoj deci tek nagovestili bolju buducnost, posle proslog Vidovdana. Ovo tim pre sto mi je nedavno jedna lekarka-pedijatar ispricala kako se deformiteti kicme javljaju cak i kod trogodisnjaka, a o "starijima" (predskolcima, na primer) da i ne govorimo. Umesto svima dostupnih igralista, Kraljevo je zatrpano skupim, privatnim teretanama, a adolescenti treniraju fudbal i kosarku u pretponocnim terminima sirom skolskih sala, koje se takodje izdaju u zakup.
   Sve to nije skupa investicija, a rukave bi mogla da zasuce i da se najzad pozabavi necim pametnijim i nasa moderno transformisana Vojska Jugoslavije. Videla sam u ponedeljak ujutro kako citava jedna ceta VJ cisti sneg na tri kvadrata trotoara, pred ulazom u restoran Doma VJ u Kraljevu. Umalo se momci od tolike guzve nisu poubijali asovcicima na tolikom prostoru. Setila sam se da se sprema docek nekom vrlo vaznom "drugu" u uniformi, pa se ispostavilo da bi to bio vojskovodja Pavkovic, koji, medjutim, nije ni dosao u Kraljevo, jer mu se tih dana u generalstabu ponovo ljuljala fotelja. Dan-dva uoci te najavljene famozne posete najveceg junaka Drugog kosovskog boja moje kolege iz firme, i to: Moma Djikic, Marko Slavkovic i Preda Markovic (koji zajedno imaju oko 178 godina) pozvani su na vojnu vezbu, s tim sto je Markovic dezertirao, a ova dvojica su, kao heroji, sa ostalim ispisnicima, na minus 15, sredjivali zavejanu kasarnu u Jarcujaku, za tu veliku generalsku smotru, a u koju veliki strateg Pavkovic nije nazalost ni krocio.
  Samo da vise, bar u Novoj 2oo2. godini, ne presipamo iz praznog u prazno.

Intervju / Dr Ljubisa Jovasevic, predsednik SO Kraljevo - pise Ivan Rajovic
Buducnost nam nije ljubicasta
   Gospodine predsednice, kako vidite godinu (kalendarsku) koja je sada vec za nama?
   Svi se dobro secaju da smo mi, po preuzimanju vlasti, naišli na jedan finansijski kolaps u SO Kraljevo koji je iznosio otprilike 2 miliona maraka.
  Mi necemo ici na rebalans budzeta, vec na novi budzet koji ce 34 odsto biti vecI od proslogodisnjeg i iznosice oko 18 miliona maraka, sto je za Kraljevo veliki novac. Deo tih sredstava ce biti utrosen za neke projekte koji su od kapitalnog znacaja za grad.
  Kako mislite da obezbedite toliki novac?
  To je vrlo jasno. Po novom zakonu o lokalnoj samoupravi predvida da se oni porezi koji su išli kao republicki ustupe opštinama.
   Problemi postoje i ti problemi ce doci do izrazaja. Takode je obavljen i jedan deo razgovora sa predstavnicima vaše Kuce u vezi pravljenja televizijskog studija u sklopu tog projekta, ali ne mogu obecati da ce biti realizovan do polovine iduce godine, taj studio , koji bi se napravio u toj zgradi gde se sada nalaze novine i radio gradevinski bi bio perfektan.
  Kada smo vec kod i oko "Ibarskih novosti", šta mislite o lokalnom informisanju uopšte?
  Pa, pitanje informisanja je sigurno sporno. Mi znamo da TV Kraljevo i ostali lokalni mediji imaju veliki domet. Mi smo poceli pregovore sa RTS da se uz programa RTS vrši programa koje ce praviti, recimo TVKraljevo, da bi pokrili severnoga dela Kosovske Mitrovice I dela Kosova gde zive naši gradani. Smatamo daimaju pravo na taj program , tim pre što nisu samo lokalne teme u pitanju,nego i neke šire teme koje se pojavljuju na televiziji.
  Mi smo malo iznenadeni reakcijama onih koji danas upravljaju televizijom Kraljevo i njihovim izjavama…
  A, ko upravlja?
   Pa, direktor, vi znate, direktor, glavni i odgovorni urednik i tako dalje..
  Zar niste izjavili da je direktor clan Vaše stranke?
  Zašto, kad sam izjavio da je direktor clan DSS? Direktor je bio predlog koji je DSS prihvatio na inicijativu predstavnika DS. Mi smo zajednicki podrzali tu direktorku, a DSS je obecao da ce izbegavati da dovede osobu sa strane koja ce da bude direktor, nego da ce gledati da neko od onih koji rade u televiziji bude direktor i kao osnivaci smo to obecanje I ispunili. Zašto vi mislite da je direktorka clan DSS? Ja mogu da vam kazem da i neki drugi direktori javnih preduzeca nisu clanovi ni jedne clanice DOS-a. Nije sporno ni da jeste ni da nije, ali se, posle jedne vaše izjave na televiziji koju kritikujete, stekao utisak da je Vaš clan, a sada se stice utisak da je u DS, što moze biti i dobar razlog za takav Vaš odnos prema ovom delu naše medijske kuce.
   Pa, ne znam, verujte mi, ja ne znam da li je clan DS.
  Bez obzira na to, mene zanima kreiranje uredivacke politike. Da li mislite da direktorka J.P."Ibarske novosti" ima odrešene ruke u tom delu" ili se opet radi po starom, da direktive stizu iz nekih centara moci podeljenog DOS?
     Ja mogu sa svoje strane da kazem da nikada ni novinama, ni radiju ni televiziji Kraljevo nisam sugerisao šta da rade, niti je to moja obaveza, ni ti ja imam statutarno pravo to da radim. Zato ocekujem da radite profesionalno, ali moram da kazem da moze i profesionalnije. Ali, to vazi za sve poslove, ne samo za poslove koji su vezani za medije. Drugo, mislim da TV Kraljevo moradapcne sa pojacanom produkcijom svog programa , shodno novom zakonu o medijima , telekomunikacijama itd. otprilike 30 odsto programa morace da se produkuje u okviru vaše kuce. To se odnosi i na radio, a verovatno ce nekakav zakon biti usvoje i kada su novine u pitanju.
   A, šta mislite o novinama, odnosno o "Ibarskim novostima" ?
  Kad su novine u pitanju, smatram da dosta toga fali. Tacno je da je to sada vezano za finansijska sredstva. Jednaod prvih mojih zamerki je to što su novine sedmicne, što izaziva kašnjenje nekih informacija. Drugo, mislimdabi tebalopromenitiizgled "Ibarskih novosti", on jejoš uvek onakav kakav je bio i pre cetrdeset godina. Trebalo bi, takode, dati više prostora tekstovima iz oblasti kulture, nauke itd. daautori rade taj posao, ne moraju novinari da budu strucnjaci za sve. Mislim da bi to novinama dalo daleko vecu prolaznost. Takode mislim da bi to i marketinški dalobolje rezultate, no to je sada stvar urednika i urednickog tima kako ce to uraditi. Ali, ja ponavljam da je sve to vezano sa novcem i ne bi trebalo ocekivati mozda cak razmišljati da novine izlaze jednom u deset dana sa pojacanim prilozima, mozda zaposliti još nekog novinara koji bi bio ekspert za neku oblast…
   Govori se o Regionalnoj televiziji,štoje ideja koju zagovaraju ljudi iz demohrišcanske stranke. Šta Vi mislite o tome?
   Za mene je TV Kraljevo interregionalna televizija,a to pokazuju I gledaoci kojise javljaju iz Jagodine, Cacka, Kruševca, Trstenika,Vrnjacke Banje i ostalih gradova gde nas gledaju, što znaci da je to više nego što je regionalna televizija. A ako dodemo do severnog Kosova,uz pomoc RTS. Mislim da su RTS i Kraljevo u regionalnim uslovima superiorni.
  Znaci, po Vama,regionalna televizija nam nije potrebna?
  Ne vidim razlog jer ova televizija obuhvata, koliko sam obavešten 700.000 gledalaca, a Region Kraljeva ima oko 335.000 stanovnika.
   Cemu nam onda sluzi dopisništvo RTS-a u Kraljevu?
  E, to cete morati da pitate RTS. Verujte da mi nemamo nikakve ingerencije, cak DSS ni sa vrha nema ingerencije nad RTS-om. To cete pitati, ipak, one stanke koje su dale predstavnike u upravne odbore i koje su izabrale direktore i urednike programa. Moguce je da i blizina Kosova ima velikog uticaja na to da predstavništvo RTS ovde i dalje radi.
  Pretpostavicete da ima razloga što Vas pitam, šta mislite o Sluzbi drzavne bezbednosti na lokalnom nivou?
   Za nas je Drzavna bezbednost u Kraljevu vrlo interesantna, u tom smislu ako se odrekne onih svojih sitnih delatnosti koje su se svodile na ogovaranje naših gradana i pravljenje gluposti u prethodnom periodu, koji je vec iza nas. Trebalo bi da se pozabave onim za šta DB postoji u svim civilizovanim zemljama, a to je, zaista, bezbednost i integritet drzave. Prema tome, njihova lokacija ovde verovatno bi trebalo da bude povezana upravo sa tom granicom koja je uspostavljena na Kosovu, sa prometom i privrednim kretanjima koja postoje i u Crnoj Gori.
  No, da se vratimo na ono što je bitno i od cega se zivi. Kako stoji kraljevacka privreda, ili ono što je od nje ostalo, u ovom trenutku?
  Fakticki, sa pivredom u celoj drzavi nije uradeno ništa .Sve te price o tome da su ušle pare, da pocinju radovi, da pocinje proizvodnja,to su uglavno planovi i lepe zelje i ja licno ne vidim neku veliku realizacviju. Postojinešto što je uradeno, zove se Magnohrom, gdeje uveden red,radna disciplina, što su malo povecali plate I redovnije ih primaju ali celovito rešenje ni za Magnohrom ne moze uvek da ostane ovakvo. Znaci , Vlada, ukoliko joj je zaista stalo do Magnohroma mora da se angazuje da potrazi strateške partnere, izvuce Magnohrom iz sanacije I da vidi šta ce i kako da se proizvodi i da se izvozi. Ovako svetolici na puko prezivljavanje što je opet i bolja varijanta nego onaj ponor u kojem se Magnohrom nalazio do pre godinu dana.
  A Fabrika vagona, Jasen, konfekcije I svi ostali?
  Od Fabrike vagona znamo da je zatrazeno mišljenje lokalnih vlasti o Gibnjari za privatizaciju. Mi smo propratili te pregovore sa agencijama. Znate da je predstavnik Gibnjare ušao u, po prvi put se dogodilo i jedini put, na zalost. Licno nikad nisam bio za neku društvenu svojinu, ali sam bio za to da se titular zubilja zna, bilo da je to drzava u pitanju, bilo da je privatnik, bilo da su pomešane svojine drzavno-privatna ili privatno-drzavna. U svakom slucaju nacin ove privatizacije koja se radi preko agencija meni je u velikoj meri vrlo nejasan. Stigao je zahtev, takode, da se da mišljnje o privatizaciji Stugare, verovatno da postoji neki strateški kupac I skoro je stigao zahtev da se da mišljenje o privatizaciji Doma društvenih organizacija, kao I ugostiteljskog preduzeca Srbija. Mi smatramo da bi trebalo privatizovati neke institucije, neka preduzeca recimo bilo ko da uzme taj ce imati novac, a taj ko ima novac morace da investira . Hotel Turist je u vrlo lošem stanju pa je naš grad, prakticno ostao bez jedinog hotela i mi to smatramo velikom sramotom zagrad. Sa druge strane vi ste svedoci da je uprava Utro Srbije koja ne placa nikakvu kiriju za Pariz, Jugoslaviju, London… koja je prodala Zenevu neverovatno jeftino,restoran koji se nalazi na izvanrednoj lokaciji trazila I 6.5000 maraka mesecne kirije za Kuhinju Crvenog krsta za socijalno ugrozene gradane Kraljeva. Sa druge strane imamo vrlo nejasnu privatizaciju koja se zove Dom društvenih organizacija. Onaj ko je osmislio da se izdvoji ipak je morao da shvati da su radnici Magnohroma I sindikati Magnohroma, alii gradani Kraljeva svojim doprinosima podigli tu zgradu I mi cemo ici ili da potvrdimo namertu agencije zaprivatizaciju da se zgrada zaista privatizuje I da vidimo u kom opsegu ili, naravno da krenemo u ispitivanje svih tih akata, nacina zbog kojih je došlo do jedne uzurpacije Doma društvenih organizacija. Jer je to, jednostavno, institucija koja je van kontrole.- Ne kazem ja da bi opštinska vlast trebalo da ima kontrolu ali da vidimo šta je sa onm delom koji je Magnohrom ulozio tu, da li su ta sredstva vracena Itd. Tu je bilo predvideno Dom omladine da bude. Tu je bila Narodna biblioteka koja se kasnije iselila i citav niz projekata je tu bio. Uglavnom,neki se ponašaju kao da su zgradu dobili na poklon, ali videcemo šta dalje.
  Šta je sa Fabrikom vagona?
   Pitanje Fabrike vagona nije rešeno, tu postoji još niz problema I objektivnih,ali I subjektivnih I pitanje je koliko imate sposobnih radnika u pojedinim segmentima bivše Fabrike vagona. Tako, recimo, nacin te licitacije za gasoviod u Kraljevu , ponašanje uprave Fabrike vagona je vrlo bizarno. Ja sam uvek stajao na stanovištu da bi trebalo pomoci Fabrici vagona I svakom našem preduzecu , bilo ko da je vlasnik, koje na teritoriji Kraljeva nešto radi, ali nemozete vikad viditedasu vašeponude skuplje od tudih da mennjat eponude. To nije u skladu sa zakonom. Pematome, Uprava Fabrike vagona mora da se uzme u pamet i dabude malo agilnije. Jednostavno, ponekad imam utisak da sede i lamentiraju nad svojom sudbinom, a onda kad nešto zategne dodu ovde da ih mi tešimo, a mi nemamo nikakva sredstva da pomognemo Fabrici vagona. Taj period kada se drzava mešala treba jednostavno zaboraviti jer politika više ne sme da se meša sa privrednim tokovima.
   Kako vidite situaciju u Z.S "Studenica"
  Ovaj naš Zdravstevni centar ima 2200 zaposlenih. Mislim dato što radi taj bivši drzavni sindikat prelazi granice pristojnog i ja kao osoba koja bi mogla da bude direktor te ustanove to nikada ne bih dozvolio. I to jeono štozameram sadašnjojupravi Z.C."Studenica". Sindikat bi trebalo da vodi racuna o drugim stvarima, a ne dakreira poslovnu politiku. Kada je u pitanju "Studenica" I neke druge institucije u gradu ja moram da napomenem da sam ja insistirao i zabranio da se ne otpuštaju naši gradani , koji su rodeni i zive ovde , a rade na neodreedeno vreme po 5,6, godina, a da se primaju neki drugi koji su izbegli ili raseljeni ovde. Ne vidim nikakav smisao jedne takve drzavne politike da pravi socijalni problem od domaceg stanovništva da bi se zaposlio neko konije u situacijidasa jednom takvom platom izdrzava porodicu. A imamo slucajeve da su medu nama raseljeni koji i primaju platu i rade po ugovoru o delu. To što se tice prijema radnika odnosi se na Telekom, na Poštu,Carinu,Elektro srbiju, za škole iza citav niz organizacija. Tacno je da pojedini direktori , pored predloga lokalnih vlasti da to ne rade, oni slušaju naredbe koje dolaze od strane Vlade . I onda dolazi do tih neprijatnih situacija kad imate, recimo, otpuštanje i po 30 medicinskih sestara.
   Mislim da Z.C. "Studenica" ovakav kakav je ne moze da opstane shodno analizama koje je pravilo Ministarstvo zdravlja ali i strucnjaci Zavoda za socijalnu zaštitu iz Kraljeva. Postojani fond kojije odreden za Kraljevo I granicna podrucja treba da iznosi upravo onoliko, a šta mi imamo, da se pojedina odeljenja ponašaju neverovatno,oni kazu "nama je odredeno da imamo toliki broj postelja, a da li je on popunio 25 odsto ili 40 odsto poslovnog fonda, to je sada druga stvar. S druge stane, koliko sam ja upoznat, sem psihjatrije i centra za dijalizu, sva ostala odeljenja morace da napuste staru zgradu i predu u novi deo bolnice. Osim toga, tamo postoji mnogo prostora koji se ne koristi .To je, recimo, restoran koji ima 500 mesta, to su, da kazem, silni coškovi, hodnici, kao da celo Kraljevo treba da ude tamo da ceka da se pregleda, ali to su bili neki zastareli arhitektonski koncepti po uzoru na zgrade podizane pre pedeset godina u Americi i Švedskoj.
   Ja cu vam kazati i ovo, konacno nekaznai javnost, zahvaljujuci upravo pojedinim predstavnicima lokalne samouprave , predstavnicima Privrednog suda i nekim drugim pojedincima i organizacijama mi smo došli do podatka da Klinicki centar Srbije duguje veliki novac. Mismopošliod toga da su akceptni nalozi za Bolnicu napisani 96. i 97. godine zafirmu koja tada nije postojala, koja je otvorena 99. Godineikoja je u Crnoj Gori. Malo je falilo da gradani Kraljeva ostanu bez ove bolnice koja je izgradena I jedva smo uspeli to da saniramo. Ove izjaveo tome kogace za direktora,što sindikati rade,toje zaista neozbiljno,ne bi trebalo time da se bave, a razlog jevrlo jasan. Kad pogledate šta su radnici , zaposlenu u Bolnici pisali, pa izmedu ostalog predlagali i onu Pamelu Anderson za direktora i portire, i penzionere, onda je potpuno jasno da oni nisu shvatili ozbiljnost ovog pitanja. Mislim da bi trebalo uvesti red jer se bolnica ne odrzzava, Hirurška da ali ona stara nema adekvatnu higijenu. Postoje tu još mnoge stvari koje nisiu domena medicine, ali o njima cu govoriti kada dodem do kompletnih podataka.
   Šta je sa rendgenom, za koji se prica da je otuden iz Ambulantne u Magnohromu?
  Znao sam da trideset godina star rendgen stoji u Magnohromu i da je van opticaja. Poslao sam ljude da pogledaju i oni su našli rendgen u šupi. Napravio sam ugovor sa Bolnicim koja taj rendgen ne koristi vec 15 godina i on je sada u funkciji.
   Kako vam izgleda politicka situacija u gradu?
  Prva stranka koja je napustila DOS bila je DSS, a prvi gradu kojem se to dogodilo Kraljevo. Sada se ponašamo samostalno ali smo uvek otvoreni zapregovore sa najjacim koalicionim partnerom DS, a koliko vidim oniimaju blize kontakte sa jednom grupom stranaka , a DSS sa drugom grupom, tako da na toj relaci kontakti postoje uz jednu napomenu da DSS , koliko vidim I sada DS nisu angazovane napostavlanju odredenih ljudi na odredenefunkcije .Verovatno, a to mozete i napisati zato što su se i jedna i druga strana malo opekle. Ali nama je cilj da grad funkcioniše, a što se tice direktorai nekih nacelnika njih mozemo da menjamo i na svakih pet dana. Kada je dobar sistem ministri nisu bitni, bitan je sistem.
   Kako sagledavate problem Izvršnog odbora?
   Zašto problem? Za mene IO jako dobro funkcioniše s obzirom da je smanjen za jednog clana koji ne prisustvuje, a to je predsenik IO kojije sada i nacelnik Izvršnog odbora. Mislim da sada još bolje funkcioniše jer su se ljudi u meduvremenu uhodali .Ako mene pitate ja ga ne bih ni menjao jer je iovakav kakav je sasvim dobar. Ne vidim da je išta naopako uradio . Ponekad se dogodi neka lloša odluka koja se donese zbog nepoznavanja materije ,ponekad su clanovi dovedeni u zabludu ali se to vrlo brzo otkrije i onda usledi nova odluka koja anulira pricinjenu štetu. Nigde zakonodavac nije poredvideo da ce nastupiti ovakva siutuacija kakva je nastupila u Kraljevu, pa zato nisu predvidene ni prinudne mere zbog ovakvog stanja. Što se mene tice, to moze da traje igodinu dana,ukolliko nešto ne naprave naopako ja necu ni insstirati da se ljudi menjaju. Sa druge strane ne mogu da prihvatim poziciju da neke stranke sa 2,3,4, odbornika ,u odnosu na neke druge stranke koje imaju ipo 15 ili 20 odbornika , kao SPS i a koje u opoziciji, diktiraju licnost ko ce biti predsednik IO.To je u mojoj nadleznosti, a ja intenzivno razmišljam kome cu dodeliti mandat. Ponudicu onome ko je zainteresovan za funkcionisanje grada, naravno da cu postici politicke dogovore da imam podršku pri izboru IO, ali ne mislim da je to najhitnija stvar u gradu.
  Vi ste, ne retko i osporavani i hvaljeni predsednik opstine. U oba slucaja u meri u kojoj se to nikada do sada nije desavalo. Kako to objasnjavate?
   Ako mislite na Predraga Stojanovica on sam o sebi govori jako dobro i jako mnogo. Ja necu uopste da dajem nikakve odgovore na sva njegova nastojanja, jer sve ono sto bih ja rekao, a mene moje vaspitanje i nivo obrazovanja onemogucavaju da ga objasnim u potpunosti, ali on to sam radi. Nacin na koji se pojavljuje , govorima koje drzi, uostalom , sve sto je ovih godinu dana obecao - nista nije uradio. Obecao je da ce da me smeni, pa me nije smenio; obecao je da ce da bude nacelnik Raskog okruka, pa nije bio; a ja mogu da vam kazem sada posle godinu dana da Predrag Stojanovic nije rekao da ce da bude predsednik SO Kraljevo, a to je bilo negde oko 6-7. Oktobra prosle godine, ja nikad nikad ne bih prihvatio da obavljam tu duznost. Tog trenutka moja procena je bila, ne samo moja, da jedini ko moze da ga zaustavi u njegovoj navalentnosti ka tom mestu jesam ja i ja sam to prihvatio, a da li se kajem ili ne to je drugo pitanje. Ponekad je tesko i naporno, posebno sa koalicionim partnerima pregovarati, ali ipak je lepo kad vidite da je nesto uradjeno, kad vidite da ovaj grad, posle svega, ima vode, da se ponesto, tu i tamo asfaltira.
   Poznati ste i po specificnom ili da kazem objektivnom odnosu kada su u pitanju raseljeni sa Kosova I metohije, zbog cega su vas , opet, neki kritikovali. Kako danas gledate na problem sa raseljenim licima koji je u Kraljevu izrazen vise nego bilo gde drugde?
  Ja i dalje tvrdim da Kraljevo ne moze to da prihvati. Mi danas imamo veliko smanjenje broja raseljenih lica, realno. Na papairu to nije tako, ali dokle god svi budu primali beneficije, a niko ne zeli da zivi od svoga rada, dotle mi ne mozemo taj problem da resimo. Moj predlog je bio da drugi gradovi, koji se ponasaju vrlo zatvoreno i autisticno, odnosno na nesrecu srpskog naroda, preuzmu teret obaveza kad su u pitanju raseljena lica, mislim u prvom redu na Cacak, Gornji Milanovac, Trstenik, to su gradovi koji moraju da pomognu Kraljevu, a mi cemo krenuti i dalje, da na drugi nacin resimo i taj problem.
   Problemi postoje i u mikrosttrukturi, videli ste ovih dana sta je bilo sa vodom, pojavljuju se zdravstveni problemi sa skolama, ne mozemo mi da imamo 44 djaka prvaka u jednom razredu osnovne skole danas. Od toga nema nista.
  Sta mozete da obecate gradjanima ciji ste predsednik opstine , u godini koja dolazi.
   Nista lepo ne mogu da obecam sa pozicija na kojima sam. I dalje vidim neophodnost pritezanja kaisa, vidim veliki broj radnika koji ostaju bez posla, ocekujem da ce republicka Vlada ipak napraviti kakve-takve socijalne ili prekvalifikacione programe gde bi ta radna snaga mogla da se zaposli. Doslo je vrlo tesko vreme, ali to nije vreme koje je doslo sa DOS-om, to je vreme koje se kupilo, kupilo pedeset godina i onda je sada samo eskaliralo. DOS, bez obzira na svoje manjkavosti, imao je snage da prikaze stanje u kom se nalazimo. Nadam se da ce pojedine clanice DOS imati snage da pocnu da resavaju i neke druge probleme.
  Trazim od gradjana Kraljeva da se strpe i ove, a mozda i sledece godine, znam da je to nepopularno, ocekujem da neto bude malo bolje, ali ne mogu da dajem nikakva obecanja bez osnove, ja bih izgubio na tezini kada bih proizvoljno govorio .
  Znaci i dalje ostajete "u sedlu" kakao bi to lepo rekli nasi drugovi kauboji sa Divljeg zapada?
   Ostavku da dajem necu, ako neko zeli da me smeni, moze to da uradi, postoji statut kako to moze da se izvede. Pa nema nikakvih problema, neka izvoli.
  Na kaju moram da pohvalim policiju u gradu Kraljevu koja je vrlo azurna I moram da kazem da kao gradjanin Kraljeva ne mogu da shvatim neke stvari na relaciji tuzilastva i sudova. Ako je neko pracen tri meseca da bi bio uhapsen sa 200 grama heroina, ne vidim nikakvo opravdanje da ga istazni sudija nekoliko puta pusta posle petnaest minuta saslusanja, jer to se nigde u svetu ne dogadja, a pri tom da se konstatuje da je to DOS-ov zakon. To DOS-ov zakon nije, vec samovolja istraznog sudije ili tuzioca koji takve stvari rade, cime onemogucavaju policiju da radi ono sto joj je prioritetno, a to je borba protiv kriminala, narkotika, borba protiv sverca, sivog trzista i svega toga. Saradnja sa opstinskim sluzbama je znatno poboljsana na relaciji MUP - opstinske sluzbe, premda bi mogla da bude i bolja.
   Kakav je Vas status u stranci kojoj pripadate.
   Vi znate da jedna stranka kad naraste uvek postoje ambicije. Te ambicije dolaze do izrazaja. Neko kad sebe kandiduje pa izgubi, mora da se povuce. Prema tome OO DSS broji 30 clanova, a Predsednistvo 9. Funkcionise demokratski sve do onog trenutka dok se glasanjem stavovi ne konstatuju. Onog trenutka kad je verifikovan, jednostavno, onda su svi duzni da ga zastupaju.
   Konkretno, Vas status u stranci.
  Pa, ja sam clan Predsednistva stranke.
  Na drzavnom nivou, a ovde sam samo clan Opstinskog odbora, statutarno kao predsednik SO, nisam ni clan Predsednistva.
  Postoji uverenje da je Vasa stranka postala cistiliste za socijaliste i njima slicne "prevrtace" kako ih danas zovu. Da li je to slucaj i sa Vasim Opstinskim odborom?
   Za akoga konkretno mislite. Neka kazu. Ne, ja ne vidim ni jednog takvog. To su pausalne price, neka mi kazu ime i prezime. Mozda je neko i promakao, da udje u stranku, mi ne znamo, neka nam neko kaze ko je taj.
  

Intervju / Mile Koricanac, nacelnik Raskog okruga - pise Ivan Rajovic
Ceka nas razvojno zestoka godina
  Gospodine Koricanac, kako Vi, sa mesta na kojem se nalazite, ocnjujete proteklu godinu?
   Ovo je najteza godina u mom zivotu, bez obzira na svih ovih jedanaest godina u politici. Najteza u smislu obaveza, jer mi vise nismo opozicija, pa da mozemo da budemo slobodni strelci. Odgovornost je velika. Ja licno sam tu odgovornost shvatio veoma ozbiljno i smatram da covek na mom mestu mora da bude odgovoran do perfekcije. Da bismo uspeli u ovome sto hocemo, sto smo obecali narodu, moramo da radimo mnogo vise, mnogo ozbiljnije i stoga je izazov veci. Izazov je u tom smislu sto su problemi evidentni i covek na funkciji mora da shvati da je tu da ih resava. Mi moramo da radimo tri puta vise nego ostali, da budemo primer drugima.
  problemi
  Prvo bih se osvrnuo na one u privredi jer je teren koji ja, jednostavno, volim i u tim problemima "najbolje plivam". U nasoj industriji su problemi su bili strasni i zapanjujuci. Mi nismo znali sta je unutra, dok nismo usli, a kada smo usli videli smo da je to izraubovan sistem. U tome momentu se nije znalo kuda ni kako .
  Moram da pohvalim ljude u tim fabrikama, jer su imali najvise entuzijazma.Nije napravljen neki epohalan korak, ali se ide u pozitivnom smeru. Da krenemo redom. "Magnohrom" je, kada smo mi usli, bio u teskom stanju. LJudi su strajkovali gladju, direktori su se brzo smenjivali. Mi smo videli da to ne resava problem. Problem resava prilazenje situaciji onakvoj kakva jeste. Cinjenica je da je socijalno stanje ljudi takvo da se nije mogao ocekivati neki nagli pomak. Ali, ljudi su nas doziveli ozbiljno i po prvi put osetili da je neko zainteresovan za njih. To je bio presudan momenat.
  U fabrikama su radnici shvatili da je neko iz drzave zaintereovan za njih i krenuli su u resavanje problema. "Magnohrom" ima jedan problem, uvozio je sirovinu duzi niz godina i zapostavljao rudnike. Mi smo procenili da je nase rudno bogatstvo veliki kapital, pa smo mu u tom smislu i dali podstrek. Uveli smo privremene mere, zamenili rukovodstv i krenuli prema rudnicima., da jednostavno vadimo nasu rudu, meljemo, pecemo i prodajemo u svetu, a ne da uvozimo. Sto je interesantno, tu su se pojavile interesne grupe da kroz te poslove zaduze "Magnohrom" kako bi posle mogle da ga preuzmu.To smo presekli i sada "Magnohrom" ide polako u pozitivnom smeru. Rudnik na Zlatiboru pocinje da radi , a kada on dodje u pun kapacitet, "Magnohrom" ce obezbediti sirovinu za narednih 30 godina.
  u sred hale raste drvo
  Kada je Fabrike vagona u pitanju, tamo sve bilo prazno kada smo usli, bez radnika, lete golubovi,a na sred hale raste drvo. U takvoj situaciji smo krenuli u potragu za poslom.Fabriku vagona su svi otpisali, jednostavno, ona vise nikom nije bila potrebna. Trebalo se nametnuti, objaviti da fabrika postoji, da tu postoje ljudi, da postoji taj kadar koji je sposoban da obavi i najteze poslove. Zahvaljujuci inzenjerskom kadru, koji nije otisao iz fabrike, kada su se pojavili prvi poslovi prema Termoelektrani "Obrenovac ", Zeleznici, pocelo se sa nekakvim radom sve dok se nije pojavio Belgijanac koji je ugovorio poslove vredne 4 miliona maraka samo za ruke. To je posao koji ce Fabriku da vrati na svoje mesto.
  Veliki problem u Fabrici vagona je organizacija. Po dobijanju pomenutih poslova ici ce se u privatizaciju.
   Jasen
  Jasen je bio u velikom razdoru, podelio se u tri preduzeca , a sva tri su bila na kolenima. Fabrika namestaja krenula je da posluje zahvaljujuci entuzijazmu tih ljudi unutra. Danas tamo radi oko 250 radnika. Daleko je to od dobrog, ali ide u pozitivnom smeru. Strugara ne radi zbog toga sto je trziste tog proizvoda u svetu stalo. A "Jasen" radi zahvaljujuci nekim poslovima koje smo dobili nakon one lomljave u Skupstini i jos nekih poslova koje smo nakon toga dobili.
  svetla tacka
  Najsvetlija tacka u kraljevackoj privredi je "Ekonom" Usce, koji radi punom parom i to je medju najboljim preduzecima u Srbiji. Mi smo tu ubrizgali neka sredstva iz Fonda za razvoj, oko 500.000 DM. Oni sada pustaju novi pogon koji ce utrostruciti proizvodnju na Uscu , imaju program transformacije preduzeca, jer oni su osnivacki iz Maribora.
  Sto se privrede Kraljeva tice, ne mozemo se pohvaliti da smo ucinili epohalan korak, ali je pomak pozitivan.U kakvom su stanju bili,a u kakvom su danas, mozemo reci da je ucinjen korak napred. U narednoj godini imamo jako puno posla. Trazicemo nova ulaganja. Dosta se ulagalo iz Fonda za razvoj,a dosta nam je i Vlada pritekla u pomoc, buduci da je stanje na trzistu tesko, nasledjena hipoteka starih dugova, ipak se ljudi nekako snalaze.
   pobedio je entuzijazam
  Sve u svemu, kada je kraljevacka privreda u pitanju, u prethodnoj godini je pobedio entuzijazam. Nikakva politika, nacelnici, politicari. LJudi su me odusevili, oni su i meni dali jednu injekciju i dodatnu snagu da se borim.
  Koliki je Vas doprinos tom entuzijazmu sa mesta nacelnika Raskog okruga?
   Ja sam na mestu nacelnika Raskog okruga ucinio ono sto niko pre mene nije. Postao sam njihov serviser, odradjujem ono sto njima treba, ne idem da im pricam sta bi trebalo da rade. Jednostavno dodjem, prihvatim deo problema i idem, otvaram vrata koja je potrebno da otvorim u ovoj drzavi. A, hvala Bogu, jesam u situaciji da mogu svaka vrata da otvorim. Zato zelim da se zahvalim svim ljudima iz privrede sa kojima sam saradjivao, da im pozelim bolje dane, a ja cu i dalje raditi ono sto sam do sada, zajedno sa njima, radio.
  U kojoj meri Vam, kao nacelniku, drzava pomaze u planovima i njihovoj realizaciji?
   Sto se ljudi iz lokalne samouprave tice, mi smo se od pocetka dogovorili da cu ja da radim privredu, a da ce drugi funkcioneri raditi na drugim poslovima. To je bio moj teren i moj zahtev. Uslovni dogovor je da se jedni drugima ne mesamo, vec samo da trazimo pomoc. Kada sam trazio pomoc ,imao sam . Da su se nesto pretrgli ljudi sami da mi pruze pomoc, nisu. Nemam razloga da se zalim, pa ni da se hvalim. Ja bih jako voleo da u ovom gradu postoji vise ljudi koji su zainteresovani za pravljenje drzave. To je moj moto i zbog toga sam se nasao u politici. Moji planovi su bili da se, kad se ova vlast skloni, bavim privredom, da odem tamo odakle sam i dosao. Medjutim, video sam da tek kada smo njih promenili nastaju problemi. Onda je bilo nekorektno da se iz toga povucem. Ostao sam jos neko vreme da dam od sebe onoliko koliko mogu. Vise ne mogu, ovoliko koliko znam i umem ja sam sebe dao . Ja svoj privatan posao ne radim od kada sam dosao na funkciju, vise nikada u svoje preduzece nisam usao, sudski sam preveo preduzece na decu i nikada vise nisam u njega krocio. Smatram da covek na funkciji ne moze da se bavi drzavnim I privatnim poslom. Ili jedno ili drugo. Ja sam se opredelio,dok budem ovde - radicu samo ovo, a kada odatle budem otisao, radicu samo to odakle sam dosao. Mislim da je ulog veliki. Niko me na to nije naterao, jednostavno sam zeleo sam da ucestvujem u tome do kraja. Bicu srecan, i time cu se naplatiti, kada budem video da smo uspeli da uradimo ono sto smo obecali. Ja cu se truditi koliko god budem mogao da nasoj deci ostavimo jednu stabilnu drzavu koja ce biti locirana u Evropi.
   nasledli smo propalu drzavu
  Kako Vam, u ovom trenutku, na kraju ove godine, izgleda neka nasa bliza buducnost
   Mesta za zadovoljstvo neko posebno nemamo. Ali, ako se vratimo unazad pa vidimo kako je bilo, onda mesta za zadovoljstvo imamo. Kada bi na ovome stali bili bi jako maliciozni . Kada bi sa ovim presekli, mogli bi da kazemo da smo nezadovoljni. Ali sa onim sto planiramo nadalje da radimo , mislim da idemo u pozitivnom smeru. Ja sam zadovoljan. Znam sta nas ceka. Posteno da kazem, nisam ocekivao da je drzava koju smo nasledili toliko propala. Ali kada smo se zatekli tu gde smo, sa tim sto imamo, moramo t da radimo ono sto se raditi moze. Ja sam u neku ruku zadovoljan sto su suzbijene neke pojave. Benzin vise ne kupujemo na ulicama, ne cekamo u redovima za ovo i ono. Tu sam zadovoljan . Nisam zadovoljan socijalnim stanjem ljudi. To je jos jedan poriv zbog koga cu da se borim jos . Verovatno I ja imam rok trajanja i izdrzljivosti u svemu ovome. njemu Kritike od koalicionih partnera?
  I Vi ste jedan od funkcionera kome se cesto i sa raznih strana upucuju kritike. Kako to tumacite i podnosite?
   Ja sam u samom spicu svih ovih jedanaest godina.Tacno je da dolaze napadi i to, uglavnom, od ljudi koji zele da skrenu paznju na sebe, ne radom, nego napadajuci mene. Ja im to ne zameram, to je ljudski. Ja to ljudima ne mogu da radim , sto ne znaci da to meni neko ne moze da radi . Nisam zasticen i ne zelim da budem zasticen od kritike. Pozivam te ljude da me demantuju samo radom, da urade vise i bolje od mene. Kada to urade ja cu da im skinem kapu i priznacu da su bolji od mene. Znam da postoje ljudi koji znaju vise, ali to svoje znanje nisu primenili. Kada ga budu primenili ,ja cu ih pozdraviti.
   covek za odstrel
  Cuo sam, a i znam, da ste bili jedan od opozicionara na crnoj listi Drzavne bezbednosti? Kako danas gledate na to?
   Ja sam imao problema , a njihov izvor je jasan. Bavio sam se privatnim poslom,a oni su cinili sve da me sruse . Uspeli su u tome. U jednom momentu ja sam izgubio sve i glava je bila u pitanju . Sklonio sam se na jedno izvesno vreme u Republiku Srpsku. Sacuvao sam sebe i porodicu. Taj period u RS, nesto oko 10 meseci, je bio nesto sto ni neprijatelju ne bih pozeleo i molim Boga da se nikada, nikome, nigde ne dogodi , jer sam otisao iz svoje kuce ostavio dete od 15. Godina u Gornjem Milanovcu, zensko dete u srednjoj skoli. Otisao sam tamo da se borim da prezivim i da se prehranim. A danas, kada sam u poziciji da to, eventualno, vratim , ja to njima necu raditi. Znam i ko su ljudi i odakle je izvor problema bio . Necu im to vracati jer njihovoj deci ne zelim da prezive ono sto su moja deca prezivela. Moja zelja je da ti ljudi zive noramlno. Nadam se da ce jednog dana da se pokaju, a to ne moraju ni da mi kazu. Neka se bar pokaju u dusi.
  Kada sam posao u Skupstinu Srbije 1993. Godine, okupio sam porodicu i rekao im da idem da se borim i da mogu da zavrsim u zatvoru. Nisu me hapsili, ne znam zbog cega, ali su sve drugo ucinili da mi napakoste , i u krajnjoj liniji znao sam iz pouzdanog izvora da sam bio medju 40 ljudi koji su trebali da budu uklonjeni iz Srbije. Hvala Bogu, ziv sam i zdrav. Neka im oprosti Bog , nisu znali sta rade.
  Stice se utisak da se mnogi ljudi u ovim novonastalim okolnostima uopste ne snalaze i da svi cekaju da se nesto dogodi, povlaceci se u sebe i radeci za sebe.
   Dobro ste skenirali taj problem. Demokratizacijom je ucinjeno nesto da se jednostavno otvara prostor da svako resava svoj problem onako kako zna, a drzava je tu da stvori taj ambijent. Taj ambijent jos nije stvoren, on se stvara. Mnogo sta jos nije profunkcionisalo- tek kada se to dogodi ljudi ce imati prostora da se iskazu. Sada je jedno lutanje, sa jedne strane se presecaju neke stvari- to je sverc, kriminal, i u toj situaciji ljudi se ne snalaze.
  Ono sto je za mene problem je to sto ljudi od znanja ne mogu da nadju sebe. Ima divnih ljudi , obrazovanih koji jos nigde ne mogu i ne umeju da se otisnu. Interesantno je da je mlada generacija strucnjaka spremna. Ovi stariji nisu spremni da se vrate nesto malo unazad , da pocnu iznova, a mladi to cine. Ja sam se potrudio da, gde god sam bio u situaciji da se neko kadrovsko resenje napravi, da ga dodelim mladim ljudima. Videli ste po javnim preduzecima, uglavnom su to mladi ljudi i to je jedno kaljenje kadrova za ovaj grad. Ocekujem dosta od tih mladih ljudi. Interesantno je da programi koji se pojavljuju nemaju konzumente. Negde postoji neki strah i nepoverenje. Nemaju ljudi reference da se poslovima bave na nov nacin. Sve u svemu tu negde plivamo, ali otvara se jedan prostor gde ce ljudi da se nadju. Privatni sektor negde luta, ne moze da se organizuje i trazi nekoga da mu bude tu da se organizuje. Ja ne volim previse da se mesam. Mi moramo da oslobodimo ljude straha od svega sto se dogadjalo. Imamo problema tamo gde kadrve nismo zamenili, koji su ostali sa prevazidjenom ideologijom I oni unose veliku pometnju. Tu mogu da pomenem Upravu prihoda, koja tera svoju pricu zastrasivanja, stopostotne naplate, bez respekta u kakvom se stanju covek nalazi.
  U narednoj godini bi trebalo da se izborimo da mladim ljudima u zemlji omogucimo da ostanu tu gde su. Ja sam imao sastanak sa nasim talentovanim studentima i svako je od njih razmisljao da ide napolje jer nema stan, nema gde da zasnuje porodicu, nema gde da pocne da radi. Tu mi se rodila ideja da uradimo 40 stanova , gde bi mladi ljudi mogli da zapocnu svoj zivot , da se ozene, formiraju porodice, i da im omogucimo radno mesto. Mladi ljudi su prihvatili da se vrate u Kraljevo ako im se to obezbedi. To ce biti plan boj jedan za narednu godinu. Ono sto smo zapoceli to cemo isterati .
   na prvom mestu poljoprivreda
  Koliko ste ucinili na planu poljoprivrede, kao jedne od kljucnih privrednih grana kojima bi ovo podrucje ubuduce trebalo da posveti mnogo vise paznje?
   Poljoprivreda ce biti grana broj jedan. Najvise smo priprema u ovom gradu napravili bas iz oblasti poljoprivrede. Oformili smo jedan tim strucnjaka iz Veterinarskog zavoda , iz Poljoprivredne skole i iz Zavoda za unapredjenje poljoprivrede. Doveli smo izraelsku firmu Agrojunifud koja se instalirala ovde i dobila sve papire, Upravo spremamo uvoz i pripremu materijala. Junifud je doneo odluku da kreditira 50 odsto ovcarske proizvodnje kod nas. Firma Agrojunifud je registrovana i ona ce uskoro poceti da radi. 50 odsto ovcarske proizvodnje finansira ova firma, 40 odsto Fond za razvoj . U registraciji je firma Ibar tabako, koja ce biti nosilac duvanske proizvodnje. Nas problem je sto mi nemamo registrovanih firmi za sve oblasti.. Prostor je jako ogranicen. Zelim da pozovem sve ljude koji imaju ideje , da te ideje napisu i posalju nam
  Koliko se placaju ideje?
  Za to nema sredstava. Medjutim ako je ideja dobra i ako je neko spreman da je realizuje, naci cemo i pare. U ovoj drzavi manjkaju ideje i kadrovi koji mogu da iznesu te ideje. A imamo ih. Cela filozofija bavljenja politikom, u ovom momentu, je kako pokrenuti ljude da resavaju probleme. Trebaju nam ideje I njihovo angazovanje. Ali je problem volontarizam. I on ima kraj. Za ovu drzavu, da bi je napravili da bude bolja, svi moramo nesto ponaosob da ucinimo.
   gradjani su pametniji od politicara
  Kako Vi gledate na politicku situaciju u gradu koa, cini se, nije bas sjajna?
   Opsta politicka situacija u opstini je jako dobra . Moram da kazem da su gradjani pametniji od politicara. Politicari prave zbrku, a ja se trudim da sto manje u tome ucestvujem, da se bavim resavanjem problema. Zadovoljan sam politickom situacijom u gradu, ali politicari su ispod nivoa svojih gradjana. Sto se IO tice, to je jedno neprimereno ponasanje politicara. Ukoliko se ovako nastavi, ja cu insistirati na privremenim merama , jer ovde, konacno, mora da se uvede neki red . Lokalna samouprava je funkcionisala dobro i bez mene. Ja sam se sklonio i samo sam sam nadzirao problem. Ali, tamo mora da postoji covek koji ce morati da objedini dve funkcije. Ja sam pratio sta rade, to je dobro, ali nije dobro da ovaj grad nema predsednika gradske vlade.
  Mediji su nezaobilazno pitanje u jednom ovakvom razgovoru. sta vi mislite o kraljevackim medijima i informisanju u celini?
   Zadovoljan sam profesionalizmom u medijima i nisam se mesao u njihov rad , niti cu to nadalje da radim. Da moze vise i bolje, ja znam, ali to moze na svim tackama. Politicari tu ne bi trebalo da kroce. Vasa medijska kuca je trazila da ima na celu profesionalca. Mi smo to omogucili. U uredjivacku politiku se nismo mesali . Kad god su ljudi dosli da traze bilo kakvu pomoc ja sam im bio na raspolaganju i uvek cu da budem.
   U medjuvremenu ste poceli da se bavite i sportom, ali opet kao funkcioner. Kako tamo stoje stvari?
   To je najgora sfera u koju sam usao . Nisam ocekivao da su tu tako strasni odnosi, pogotovu sto se fudbala tice. Nasa svetla tacka je kosarka. U fudbalu mora da se napravi jedan rez. Ja ne znam kolkiko cu imati snage da to ucinim. Ako ne budem mogao ustupicu to mesto drugome, jer ne smatram to prioritetom. Moja zelja je bila da tu pomognem, ali koliko mi se cini da to nije tako lako. U narednim danima cu odluciti da li cu i dalje to da radim ili cu se povuci.
  Napravite jedan kraci, ali globalni ,osvrt i na Raski okrug.
   Jako je to bolje nego sto sam mislio. To je visenacionalni Okrug. Moram da pohvalim ljude i muslimanske veroispovesti, da su jako kooperativni i, sto mi se dopada, zele razvoj. Uvazavaju drzavu u kojoj zive, mastaju za svojom, a politicari su i ovde napravili veliku zbrku, narod se tamo sam bolje snalazi bez politicara. Ja tamo prilazim na takav nacin. Idem da vidim kakve probleme imaju i pomazem u resavanju. Ja sam zadovoljan, a koliko vidim i oni su zadovoljni.
  Sta biste porucili gradjanima u ovom, relativno, svecanom trenutku?
   Zelim da pozdravim narod, da im pozelim srecnu Novu godinu i Bozicne praznike, da se pripreme za narednu godinu koja ce biti razvojno zestoka. Bitno je da narod mora da bude motivisan u tom pravcu.

Najsavremeniji kompjuterski sistem u kraljevackom Telekomu - pise Predrag Markovic
Do trazenog broja za pola minuta
   Od proslog ponedeljka u kraljevackom ,,Telekomu,, radi najsavremeniji kompjuterski sistem za sluzbu 988. Sada korisnici telefonskih usluga na trazeni broj cekaju najvise 37 sekundi, a o brzini i tacnosti pruzenih informacija u jednoj smeni, brine se pet operatera.
  ,,Telekom,, u Kraljevu je jedan od pet regionalnih centara u Srbiji koji je prikljucen na ovaj sistem.Izmedju 18,00 i 22,00 casa on ce pruzati informacije za 40 opstina u Srbiji, medju kojima je i Beograd. Mnogi korisnici koji su broj 988 pozvali posle 22,oo casa, bili su zbunjeni odgovorom operatera koji ovu sluzbu predstavlja kao beogradsku, jer zbog racionalizacije, kraljevacka sluzba u ovom intervalu ne radi. Korisnici ce ovaj poziv placati po istoj ceni kao i kad traze informaciju od poste Kraljevo, odnosno 5 impulsa za pruzenu informaciju. Ukoliko trazenog broja nema u terminalu, usluga se nece naplacivati.
   Tokom radnog dana u sluzbi 988 u Kraljevu, odgovori se na oko 60.000 poziva, a raspolaze se sa oko 70 odsto od ukupno trazenih informacija. Prema recima Dragana Milosavljevica, rukovodioca Sektora za razvoj odnosa sa klijentima, ovo je zbog toga sto mnoga pravna lica nisu sluzbi 988 prijavila prave brojeve telefona, vec koriste brojeve koji se vode na fizicka lica.

Ekoloski pokret "Ibar"
Obelezavanje biodiverziteta
   Podsecamo svoje sugradjane na 29. decembar koji je proglasen za svetski dan zastite BIODIVERZITETA, koji je nastao nakon Deklaracije iz Rija koju su juna 1992. pod pokroviteljstvom OUN potpisali predstavnici 153 zemlje sveta. Nakon dklaracije otpocela je serija posebnih programa zastite okoline i odrzivog razvoja koja je, narocito u Evropskoj Uniji, ili i na drugim mestima u svetu, definisala zastite biodiverziteta, pravila zabrane biotehnoloskih manipulacija i zastite genetskih resurs, koriscenja zemljista.
  Na inicijativu Zavoda za zastitu prirode Srbije koji je pokrenuo proceduru za proglasenje Golije za zasticeno prirodno dobro-park prirode, a koji je podrzao Izvrsni odbor opstine Kraljevo, na svojoj 22. sednici odrzanoj 22. juna 2001. odine, a Vlada Republike Srbrije je donela Uredbu o zastiti parka prirode Golije 10. juna 2001. godine.
    Rezervati prirode su osmisljeni sa ciljem da zadovolje i rese jedan od najvecih izazova naseg doba: kako zastiti rznovrsnot biljaka, zivotinja i mikroorganizama koji cine nase okruzenje i odrzavaju funkcionisanje zdravih prirodnih sistema, a istovremeno obezbediti materijalne potrebe sve veceg broja ljudi na planeti-kako usaglasiti zastitu bioloskih resursa sa njihovim odrzivim koriscenjem.
   Sadasnji trend rasta i distribucije ljudskih populacija, sve veci zahtevi za izvorima energije i prirodnih resursa, globalizacija ekonomije i efekti savremenih oblika trgovine na ruralna podrucja, opadanje razlika medju kulturama, centralizacija i otezan pristup odgovarajucim infomacijama, neravnomeran rasored tehnoloskog napretka, predstavlja realnu sliku moguceg pravca razvoja i stanja u zivotnoj sredini u buducem periodu. Rezervati biosfere predstavljaju podrucja kopnenih ili marinskih ekosistema, medjunarodno priznatih u okviru UNESCO-vog programa Covek i biosfera (Man And Biosphere - MAB), koji zajedno cine svetsku mrezu.
   Koncept rezervat biosfere bio je kljucni za postizanje cilja: ravnoteza izmedju naocigled surotnih ciljeva zastite biodiverziteta, promocije ekonomskog i drustvenog razvoja i ocuvanje pridruzenih kulturnih vrednosti. Rezervati biosfera nominuju se na nacionalnom nivou, a za proglasenje moraju zadovoljiti minimalan skup uslova a oni su: funkcija zastite, funkcija razvoja i funkcija odrske.
  Rezervati prirode biosfere sastoje se od centralnog odrucja, zastitne i prelazne zone. Ustanovljenje biosfere zahteva uspostavljanje odgovarajuceg mehanizma, odnosno tela, koje treba da planira i koordinira sve aktivnosti koje se odvijaju u rezervatu biosfere. Upravljanje rezervatom je u stvari dogovor izmedju lokalne zajedice i drustva u celini.

ZA EKOLOSKI POKRET "IBAR":
Miroslav S. Pavlovic
 

PINTERVJU/ MIRKO CVETKOVI], ZAMENIK MINISTRA ZA PRIVATIZACIJU
Privatizacija je spas za Srbiju
   Gospodine Cvetkovicu, hocete li nasim citaocima i gradjanima da objasnite sta , zapravo,podrazumeva pojam privatizacija u nasim okolnostima?
  Po novom konceptu, koji se primenjuje od juna ove godine, privatizacije je prodaja drustvene i drzavne imovine privatnom sektoru. Drzava prodaje svoju imovinu i organizuje prodaju drustvene imovine. Novi koncept privatizacije se bitno razlikuje od dosadasnjih u tome sto je u dosadasnjoj privatizaciji vecinski kapital besplatno podeljen zaposlenima.To bilo 60 odsto, a zatim je manjinski isao na prodaju. Uzgred je bilo tesko naci nekog ko bi kupio manjinski paket, jer time ne ostvaruje kontrolu nad preduzecem. Zbog toga smo mi sada promovisali jedan drugi sistem po kome vecinski paket, 70 odsto kapitala, dajemo na prodaju, a onda taj novi kupac automatski postaje vlasnik i kao vlasnik dobija punu kontrolu nad preduzecem, tako da moze da ostvaruje sve tekuce i razvojne ciljeve.To je uporisna tacka ovog koncepta privatizacije.
dva modela privatizacije
Druga uporisna tacka jeste da su modeli prodaje, koji su promovisani ovim Zakonom, ono sto mi zovemo transparentnim, a to znaci da se prodaja odvija u jednom konkurentskom ambijentu, nadmetanjem izmedju veceg broja potencijalnih kupaca, gde kupac postaje onaj koji daje najpovoljnije uslove. Dva su modela na kojima mi insistiramo: jedan jeste tenderska prodaja, a drugi je aukcija. Razlika izmedju ova dva modela jeste u tome sto kod tenderske prodaje postoji vise kriterijama na osnovu kojih se bira najpovoljniji kupac. Ja bih spomenuo cetiri najznacajnija kriterijuma :prvi je prodajna cena, ali to ne mora da bude najvazniji, drugi je investiranje u preduzece, na cemu mi najvise insistiramo, treci je resavanje socijalnih problema u tom preduzecu, a cetvrti je resavanje pitanja ekologije u slucaju da se radi o odredjenim tehnologijama, koje imaju uticaj na zivotnu okolinu, onda je potrebno resavanje tih problema.
   Polazeci od ova cetiri kriterijuma, u okviru tenderske prodaje, daju se ponude. Ti potencijalni kupci, za svaki od ovih kriterijuma, daju neke cifre i onda se vrsi evalvacija. Prethodno se utvrdjuju kljucevi, koliko koji od ovih kriterijuma ima tezinu , pa se na kraju utvrdjuje koja je ponuda najbolja i tako se odredjuje kupac. Tenderska prodaja je relativno komplikovana i procedura je znacajno kontrolisana od pocetka do kraja. Uvek se angazuju finansijski savetnici i investicioni bankari, koji u tehnickom smislu pomazu preduzecu da sprovede taj posao . Komisija na osnovu njihovih analiza i saveta proglasava najpovoljnijeg kupca. Imamo situaciju da je sada lansirano tridesetak i vise preduzeca u okviru tenderske prodaje. Procesi su u toku, a pocece da se okoncavaju krajem marta posto je duzina trajanja procesa izmedju sest meseci i godinu dana, zavisno od toga kako se odredjuje savetnik , koliko treba vremena da se uradi tenderska dokumentacija.
  sledeca godina - godina privatizacije
  Imamo tri preduzeca koje su prosle kroz sve te faze i upravo 28. ovog meseca se ocekuje zavrsetak i proglasenje pobednika za te tri fabrike, tako da cemo na primeru tih cementara videti kako tece taj proces. Za ostala preduzeca koja su u tom procesu ( ima ih oko trideset) ti procesi su u razlicitim fazama i pocece da se zavrsavaju od marta. Istovremeno, mi cemo od pocetka naredne godine lansirati oko 40 preduzeca u tenderskoj prodaji. Oni ce se zavrsati u kalendarskoj godini, imajuci u vidu ono sto sam rekao da proces traje oko devet meseci. Tako ce nam sledeca godina biti godina privatizacije, godina u kojoj se lansiraju procesi i dovrsavaju. Treba imati u vidu da je koncepcija da se tenderi zbog velike komplikovanosti upotrebe uz angazovanje finansijskih strucnjaka i bankara. Oni se primenjuju na velika preduzeca, preduzeca od strateskog interesa.
  Kakav je postupak u slucajevima malih I srednjihperduzeca?
  Tu se primenjuje drugi model- aukcija. Kroz aukcijsku prodaju doci ce relativno veliki broj preduzeca. Procena je da ce od ukupno 7 hiljada preduzeca par stotina proci kroz tendersku prodaju , a ostala ce proci kroz aukcije. Aukcijska procedura je manje komplikovana, mada je i ona transparentna. Ona podrazumeva da se pripremi odredjena aukcijska dokumentacija, sama prodaja se obavlja u jednom konkurentskom ambijentu, koji je u sustini slican licitaciji. Na kraju je nadmetanje javno i daju se ponude za odgovarajuci tender. Kod aukcije se primenjuju dva tipa aukcije - tzv. engleska i holandska aukcija . Razlika je u tome sto se kod engleske cene povecavaju od nize do vise, dok se kod holandske ide od vise ka nizoj . U sustini oba tipa aukcije primenjuju se u istom procesu i to na sledeci nacin : kada se utvrdi ko su potencijalni ucesnici oni prethodno moraju da se registruju, da uplate depozit, pripreme dokumentaciju, onda se zakazuje aukcija na odredjeni dan. Tog dana dodje komisija, dodju ucesnici, oglasi se pocetna cena, daju se ponude za pocetnu cenu, onda se ona povecava za, na primer 10 odsto, pa se onda daju nove ponude, onda se cena opet povecava, sve dok ima ponuda. Onda se proda za najvecu cenu. Ukoliko se za pocetnu cenu ne javi niko , ima zainteresovanih, ali niko ne da ponudu za najnizu cenu, onda se odredjuje visa cena od pocetne. To je taj raspon. Pre pocetka aukcije definise se rang vrednosti za kapital nekog preduzeca, na primer od 10 do 15. i ta pocetna cena je 10 . Ako ima ponuda onda ide ta engleska aukcija , cena ide na vise, ukoliko nema onda se prekida engleska i ide se na holandsku koja pocinje od 15 i onda se snizava i ide na dole.Sistem je sledeci: oglasi se 15 ima nekog -nema , 14 ima nekog- nema, 13 ima nekog-nema. Prvi koji vikne ja , taj je kupio. Glavna razlika izmedju aukcije i tendera je u tome sto je kod aukcije jedan kriterijum , a to je prodajna cena, i po tom kriterijumu se odredjuje ko je kupac. Kod tendera postoji vise kriterijuma. Sto se tice drugih kriterijuma moguce je i njih ukljuciti kod aukcijske prodaje, recimo zastita sredine i socijalni program. Medjutim, oni se daju kao fiksni parametri na pocetku, tako da svi koji konkurisu znaju koliki iznos investicija moraju da uloze. Dakle, nas sistem predvidja ova dva modela privatizacije. Ne predvidja direktne pregovore, tako da se na taj nacin omogucava transparentnost i omogucava se da svi budu u istom polozaju.
  Ono sto se kod nas postavlja kao problem jeste pitanje sigurnosti za ulaganje i investicije. Kako je to regulisano novim Zakonom?
  Ova problematika je vezana kako za domace tako i za strane ulagace, ukljucujuci i dijasporu. Situacija je sledeca: potencijalni kupci i ulagaci su izjednaceni,nezavisno od toga da li su domaci ili strani, a Zakon predvidja da oni mogu biti i domaca i strana i fizicka i pravna lica. Oni imaju jednaka prava, nezavisno od toga da li su domaci ili strani. Onaj ko da vecu ponudu, bice kupac. Mi ne dajemo bilo kakve garancije, sto ne bi bilo ni logicno. Da li ce neko zaista biti uspesan u biznisu, to je njegova stvar, on preuzima trzisne rizike. Ali dajemo garancije da ce ta privatna svojina, koja ce biti ulozena kod nas, biti potpuno zasticena i da nece biti dovedena u pitanje kasnije u izmenama Zakona, oduzimanjem ili na drugi nacin
  svojina je potpuno zasticena
  To smo demonstrirali vec u samom zakonu i da ne postoji bilo kakva retroaktivna mera kojom bi se ponistavali prethodni procesi. Mnogi od prethodnih procesa nisu bas odgovarajuci sa stanovista drzave. Upravo taj distributivni sistem je doveo do toga da jedan broj preduzeca koja su usla u taj proces privatizacije po prethodnom zakonu, sada bude u neprijatnoj situaciji jer ne moze da nadje strateskog partnera. Nama je to jasno ali mi nismo namerno hteli da vrsimo nikakav ponistaj onoga sto je legalno uradjeno. Rekli smo "U redu. Vi ste na to imali pravo, to ste uradili, niste prekrsili zakon. Mi vama sve to priznajemo." Na isti nacin sve sto se bude radilo po ovom Zakonu, bice priznato zauvek. Dakle, privatna svojina je potpuno zasticena i garantuje se. I u principu, ova vlast je prihvatila ne samo da garantuje tu privatnu svojinu koja je sada u rukama privatnika , vec i da izvrsi sva obestecenja za oduzimanje privatne svojine koja su se desila u prethodnom periodu.
  Kako to mislite da sprovedete?
  Vi ste, verovatno, upoznati sa Zakonom o denacionalizaciji koji se priprema, kojim ce se izvrsiti povracaj neopravdano oduzete imovine posle Drugog svetskog rata. Taj Zakon jos uvek nije donet. No, nezavisno od toga , u nasem Zakonu o privatizaciji , od prihoda dobijenih od privatizacije predvidjeno je formiranje jednog posebnog fonda iz koga ce se finansirati i obestetiti svi oni kojima je nekada oduzeta privatna svojina, a vise nije moguce da se ona vrati u naturalnom obliku. Dakle , tamo gde ona mora da se vrati u novcu mi smo formirali poseban fond i, moram da kazem , da je to prvi Zakon koji je takvu jednu obavezu preuzeo i predvideo da se obezbede sredstva. Zakon o denacionalizaciji jos uvek je u obliku nacrta, on nije stvar naseg Ministarstva, njega priprema Ministarstvo pravde i lokalne samouprave, ali je spona izmedju naseg zakona i tog zakona u tome sto nas zakon obezbedjuje sredstva za novcanu nadoknadu. Kada bude donet Zakon o denacionalizaciji on ce predvidjati sta se nadoknadjuje u novcu, sta u naturi
  rehabilitacija "drzavnih neprijatelja"
  Imovina je ovde, tokom proteklih decenija, oduzimana na razlicite nacine. Kako je vratiti istim Zakonom?
  Da, postojali su razliciti "zakoni" na osnovu kojih je imovina oduzimana, pa tako i konfiskacijom koja je podrazumevala da neko pre toga bude kaznjen i proglasen narodnim izdajnikom i td, sto ce podrazumevati sada da se poniste ti procesi i da se izvrsi neka vrsta rehabilitacije tih ljudi koji su kaznjeni pa tek onda da oni mogu da traze kroz institucije povracaj. Tu se trazi najpovoljnije resenje da bi se skratio taj proces. No, to nije predmet privatizacije. Ja to spominjem samo u okviru toga da se razume da je koncept svega toga napravljen tako da ce privatna svojina biti garantovana od strane drzave. Drzava daje sve garancije u prilog privatne svojine kao takve, ali ne daje garancije da ce neko stvarno biti ekonomski uspesan. Te garancije se u trzisnim privredama ne daju, daju se garancije za neprikosnovenost svojine.
   Imate li utisak da se jedan deo gradjana pribojava privatizacije, dok je drugi sa nestrpljenjem ocekuju?
  Mi smo na pocetku procesa privatizacije angazovali jednu kucu koja se bavi istrazivanjem javnog mnjenja, da vidimo sta ljudi misle o privatizaciji. To je bilo pre 5 meseci. Dosli smo do toga da je podrska privatizaciji relativno niska. Oko 20 odsto ljudi je u potpunosti podrzavalo, dok je 80 odsto ljudi uglavnom rezervisano. U oviru toga pokusali smo da saznamo razloge zbog kojih se podrzava ili ne podrzava privatizacija. Najveci broj koji ne podrzava privatizaciju u stvari ne poznaje njene osnovne namere. Posto smo dosli do tog zakljucka mi smo krenuli u jednu siroku edukativno- propagandnu kampanju, koja je obuhvatila dvadesetak gradova u Srbiji. Mi smo se u Ministarstvu podelili u tri grupe da bismo mogli to da realizujemo. Obisli smo skoro celu drzavu. Nakon toga smo izvrsili nova ispitivanja janog mnjenja. Bili smo prijatno iznenadjeni jer smo videli da nas oko 70 odsto ljudi podrzava. Pri tome nas oko 30 odsto podrzava u potpunosti i bez rezerve, dok nas oko 30 odsto podrzava uz neke, da tako kazem, opservacije. Nastavicemo i dalje da kontaktiramo sa ljudima, da sirimo informacije. Racunamo na to da ce jedan broj ljudi i iz ideoloskih razloga biti na drugoj strani.
  ovde nisu svi za Evropu
  Privatizacija za koju se mi zalazemo predstavlja jedan koncept reformi i koncept ukljucivanja u evropske tokove. Naravno, u drzavi nisu svi sto posto za Evropu, i taj deo nas ne podrzava i mi ne zelimo njih da ubedjujemo. Nama je problem, koji smo resili, da ove ljude koji su imali otpor iz neznanja, da njima kazemo o cemu se radi.
  Najvise je bilo pitanja vezanih za radna mesta. Bilo je vazno da im se objasni da privatizacija sama po sebi ne kreira gubitak radnog mesta. Ona samo pokazuje gde se nalaze ti viskovi i obezbedjuje sredstva da se upravo kroz proces privatizacije kreiraju nova radna mesta, da se oni ljudi za kojima na tom radnom mestu vise ne postoji potreba, mogu stvoriti nove mogucnosti da se ljudi ponovo zaposle. Podrska privatizaciji je velika i stabilna, i ja sa velikim nadama ulazim u 2002. godinu, za koju ocekujem da ce biti godina privatizacije. Ocekujem da se oko 500 aukcija sprovede u toj godini.
  mi smo zemlja visokog rizika
  Da li je, po Vama , logicno ili je paradoksalno sto se u prvoj fazi privatizuju najuspesnija preduzeca? Bar ovde je takav slucaj.
   Privatizacija je orocena na cetiri godine za drustvenu svojinu, u tom periodu ce sva preduzeca proci kroz taj proces. Mi moramo da shvatimo da je nasa zemlja zemlja sa visokim rizikom za ulaganja. To znaci da je jedan broj potencijalnih investitora odbijen, a oni koji zele traze visoke stope prinosa da bi se uopste pojavili. Zbog toga je vazno, na pocetku procesa, krenuti sa onim firmama za kojima postoji traznja, tako da ja nisam sasvim siguran da je dobra konstatacija da ulaze samo dobra preduzeca. Ulaze preduzeca za koje ima zainteresovanih partnera koji su se javili.
  Istina je da za jedan broj preduzeca ima zainteresovanih bas zato sto su dobra. Ali, nije bio kriterijum da su ona dobra. Uzmite na primer "Gibnjaru" u Kraljevu, koja se uzima za uspesno preduzece. Ona radi sa izuzetno niskim stepenom iskoriscenja kapaciteta i ona se smatra za dobro preduzece sa stanovista nasih uslova poslovanja. Kada bi ona sa ovakvim stepenom iskoriscenja radila u Nemackoj, oni bi je smatrali za izuzetno losu firmu. Nasa ideja je bila da u prvom procesu uzmemo preduzeca za koja ima zainteresovanih i da na kraju celog tog procesa dovedemo jedan broj globalnih svetskih igraca, na ovo trziste. Dolaskom tih igraca mi automatski smanjujemo rizik ulaganja u zemlju kao celinu i onda ozivljavamo i ona preduzeca za koja u datom trenutku ne postoji traznja, da smo startovali od njih. Ja se vracam na tri fabrike cementa koje ce u ove nedelje okoncati privatizaciju. Vi cete videti da ce se na nasem trzistu pojaviti tri najveca proizvodjaca cementa. Sama njihova pojava ce biti pozitivan signal i za druge. Ako mi u narednih 6 meseci napravimo 15 do 20 ulaza velikih igraca na ovo trzista to ce samo po sebi smanjiti rizik naseg trzista , a podici atraktivnost, tako da ce nam privatizacija u narednom periodu biti znacajno olaksana.
   vece plate i bolji standard?
  Da li se Kraljevo uklapa u nekakvu generalnustategiju, ili za svaki grad postoje pojedinazni planovi iprogrami?
   Mi nismo posmatrali stvar regionalno. Posmatrali smo globalno da vidimo sta je moguce uciniti u datom trenutku. Sticajem okolnosti je ispalo da gotovo iz svih regiona ima po neka firma u okviru ovih trideset u prvom krugu privatizacije. Neki regioni su ostali po strani zato sto u datom trenutku nije bilo niceg interesantnog . Ja se vracam na aukcije gde smo mi inicijativu spustili do nivoa preduzeca i ja pozivam sva preduzeca iz Kraljeva, za kojima postoji interes, da pokrecu inicijative, mi cemo to staviti u promet i naredne godine, nadam se , ubrzati privatizacju sa jedne strane, a sa druge strane omoguciti da se stvori jedna povoljnija privredna struktura koja bi omogucila veci prihod u drzavni budzet i vece plate za radnike i za njihov zivotni standard.
   Razgovarao : Ivan RAJOVIC

Praznici - pise Bojana Milosavljevic
Prvih 3o godina "Povelje"
  PPreksinoc je Narodna biblioteka "Stefan Prvovencani" iz Kraljeva u galeriji Narodnog muzeja priredila svecanost povodom znacajnog jubileja - tri decenije izlazenja casopisa za knjizevnost, umetnost i kulturu "Povelja". Tim povodom javnost se podsetila da je prvi broj ove publikacije izasao s proleca 1971. godine, kao i da se u prvo vreme pojavljivao pod nazivom "Oktobar."
  Sa svojih 79 svezaka danas "Povelja" zauzima znacajno mesto u sirem knjizevno-kulturnom prostoru srpskog govornog podrucja, u kojem se nametnula svojom otvorenoscu prema stvaraocima, raznorodnoscu priloga i rubrika. Povodom jubileja u galeriji Narodnog muzeja okupile su se brojne zvanice - autori, urednici, saradnici, prijatelji i citaoci. Ovo knjizevno vece bilo je dobar povod da Strahinja Vojinovic, nekadasnji profesor i direktor Gimnazije, kao prvi urednik "Povelje," evocira secanja na pocetak, koji ovaj casopis vodi ka dugovecnosti. Kao gosti pojavili su se i akademik Milosav Tesic, najveci pesnik srpskog jezika, Goran Petrovic, koji je prvi put u "Povelji" objavio (prica "Vozni red" - p.a) 1983. godine, kao i dejan Vukicevic, autor Bibliografije kraljevacke knjizevne periodike (u kojoj se drugi tom odnosi na "Povelju", njene urednike, autore i priloge). Zvanicama se obratio i sadasnji urednik casopisa Dragan Hamovic.
  Uz knjizevni program prezentovana je i dokumentarna izlozba o slavljeniku, a autor ove postavke je Dragana Tipsarevic, visi bibliotekar. Glumac Mile Nedeljkovic citao je izbor tekstova objavljivanih u casopisu, a u muzickom delu programa ucestvovale su Marija Drenovakovic i Natalija Tisarevic, ucenice Muzicke skole. "Poveljin" jubilej obelezen je, pored ostalog, i izlaskom nove sveske, a koja otpocinje dramatizacijom romana Gorana Petrovica "Opsada crkve Svetog Spasa."