Poziv na saradnju
  Postovani citaoci "Ibarskih novosti", pozivamo Vas da aktivnim ucescem doprinesete kvalitetu Vaseg i naseg lista. Svojim pismima, sugestijama, kritikom, kao i prilozima za "Strsljen" pomoci cete nam da "Ibarske" zadovolje interesovanje i potrebe sve sireg kruga citalaca i u pravom smislu postanu "rec i slika nase stvarnosti". Takodje pozivamo i nase sugradjane koji se trenutno ili trajno nalaze u drugim gradovima ili drzavama da nam se javljaju, buduci da se nase novine od nedavno nalaze i na Internetu, cime je krug nasih citalaca daleko prevazisao lokalne okvire , a nase novine postale dostupne svim Kraljevcanima na svim tackama Zemljine kugle. Posebno se obracamo ucenicima osmogodisnjih skola da nam salju svoje likovne radove, pesme, kratke price i zapise iz skolskih klupa, koje cemo objavljivati u posebnoj rubrici. Vase priloge, ne duze od jedne kucane strane, saljite na adresu: "Ibarske novosti" , Ulica Cika Ljubina broj 2, Kraljevo 36000. ili na e-mail uredniku
Redakcija

Uvod - Ministar pravde i nepravde u Kraljevu
(Ne)ostvareni ciljevi
Skola po evropskim standardima
Kuda sa fakultetskom diplomom?
"Magnohromove" opeke postigle rekord
Godine rada bez uplacenih doprinosa
Licemerna "faks-demokratija"

Vreme Sadasnje - pise Ivan Rajovic
Ministar pravde i nepravde u Kraljevu
   Tu pre neki dan ministar pravde( i nepravde) licno, glavom , bradom i jos nekim istaknutim delovima i ekstremitetima svog nekada opozicionog, a sada vladajuceg tela i duha, posetio je nas grad i nas Okruzni sud. Koliko su i grad i sud nasi tema je za razmisljanje, mada svi dobro znamo da zivimo u zemlji gde je malo toga sto se moze svojatati pa makar i iz najiskrenijih i najpatriotskijih pobuda. Jos nisam cuo da neko kaze " nasa vlast", "nase cene", "nasi otkazi", "nasa nada u bolje sutra" ili tome slicno. Za sada je, kako se cini , jos samo strepnja pred onim sto dolazi i ogorcenje necinjenjem nove vlasti nase i zajednicko.
   I ma kako bilo sve manje dogadjaja, posto smo labudove vec propratili, a led jos niko da ukloni, koji zavredjuju da se o njima nesto kaze, ipak je neprofesionalno, a moze se smatrati i nepravednim, a i drskim, da poseta jednog ministra pravde ( i nepravde) ne bude propracena u nasem malom mestu. A ono, mislim nase malo mesto, kako se cini, ima sve izglede da to i ostane i pored sve veceg broja onih koji pod ovim nasim nemanjickim i svetosavskim nebom traze utociste pred nedacama koje im je zivot naneo, a narocito oni gospodari zivota i smrti koji su imali tu privilegiju da o tudjim sudbinama odlucuju. Ali to sto su poslusnici bivseg rezima i dalje na pozicijama sa kojih mogu da odlucuju o sudbinama onih koji su bili na nekim drugim stranama toliko je normalno da postaje bolno. Davno smo vec naucili da je ovde samo nenormalno normalno, a normalno odavno vec i ne postoji. Tako je i jedno od pitanja koje se vec godinama postavlja, a postavljeno je i ministru pravde (i nepravde) gospodinu dr Vladanu Baticu prilikom gostovanja u nasem gradu, pitanje prozivanja, hvatanja i kaznjavanja onih koji su se divno zabavljali potkradajuci sopstveni narod na izborima, a i posle njih. Za to sto su radili dobijali su stanove, koferima nosili pare, napredovali u sluzbi, a i dan danas mnogi su ostali tamo gde su i bili. Zato se logicno postavlja pitanje: da li je ministar Batic ministar pravde ili nepravde? Odgovor nije tesko naslutiti. Medjutim, oni koji i te kako imaju putera na glavama i koji su svoje pravosudne rucice do lakata ukakali dostampavanjem listica, pisanjem tuzbi i resenja za nepriznavanje glasova opozicije, a i drugim nepostenim gafovima koji nam jos nisu ni poznati, danas se pravdaju da niko iz nove vlasti nije podneo nikakvu prijavu ni protiv koga od onih koji su pomenuti, a dobro se zna ko su. No, niko da kaze kako je Javno tuzilastvo na neki nacin, makar i moralno, obavezno da to uradi i pored toga sto su neki vajni dojucerasnji opozicionari u nekadasnjoj pravosudnoj poslusnickoj eliti nasli svoje bliske saradnike. A kada tako stvari stoje onda je sasvim razumljivo sto ostali, koji se mogu smatrati obicnim ljudima, cute i sto im ni na pamet ne pada da se zameraju sa onima koji umesto da budu pohapseni i dan danas rade ono za sta je postenje prvi uslov, a onda sve ostalo sto bi trebalo da karakterise jedno ljudsko bice, pa makar bilo i srbijansko, sto bi rekao Patrijarh Pavle.
  Zapravo, a kada je nas grad u pitanju, i pre nego sto se sudijama podeli po 1000 maraka, u dinarima ili eurima, svejedno, trebalo bi jos jednom objasniti ko je kada sta radio, ko je gde bio, ko je pare u koferima nosio, ko je stanove za obavljeni, necasni, posao dobijao, ko je resenja prepravljao i sve ostalo radio ne bi li narod i Gonzalesa izradio. Mali je ovo grad - sve se zna. To sto su mnogi tako brzo zaboravili sve one Zore, Ace, Mace, Zike, Mike, Laze, Pere i ostale najbolji je dokaz da mnogima iz takozvane nove vlasti i nije bilo toliko stalo do promene sistema, vec, kao sto se i dokazalo, da se dokopaju vlasti, sto im je nasim glasovima omoguceno. A onda su naprasno zaboravili, ako nista drugo, a ono bar stubove srama na koje je trebalo okaciti portrete svih onih koji su se ogresili o svoj narod i svoje gradjane. I ne samo sudije, vec i direktore, profesore, narocito lekare koji su lecili samo pododbne i novinare koji su, dobro je poznato, svojim govorom mrznje najvise zla i najvise zle krvi uneli medju narod. Tek potom, a to je, bate, i Batic naglasio, istakao i podvukao, mogu se sudijama podeliti pomenute marke, a potom i ostalima, nadamo se. Ukoliko se tako ne uradi, bice to jalov posao, pa ce ispasti da se jos i nagradjuju i oni koji su krali, ali i oni koji ih cuvaju. Ipak,cini se da godine koje su prosle nisu donele ocekivani zaborav, vec naprotiv. Mnogi dogadjaji i mnogi ljudi tek sada bivaju osvetljeni svetlom koje i zasluzuju. Sve ostalo je na novoj vlasti koja sa balastom Milosevicevih poslusnika na vaznim funkcijama ne moze racunati na neku narocitu perspektivu drzave i naroda, ali moze mnogo doprineti da se ostane na polozaju i bude isti kao sto su bili i oni. Dakle svi oni koji su mesecima setali, setkali, pistali i gacali kroz smetove, oluje, barustine i kaljuge naseg gordog posrtanja da bi nam bilo bolje, jos uvek cekaju da se to dogodi. To sto se mnogi brane da su mnogo toga zaboravili, da nije vreme ili da ne znaju - nije nikakvo opravdanje. Uostalom, ima ko zna.

   Sve to nije skupa investicija, a rukave bi mogla da zasuce i da se najzad pozabavi necim pametnijim i nasa moderno transformisana Vojska Jugoslavije. Videla sam u ponedeljak ujutro kako citava jedna ceta VJ cisti sneg na tri kvadrata trotoara, pred ulazom u restoran Doma VJ u Kraljevu. Umalo se momci od tolike guzve nisu poubijali asovcicima na tolikom prostoru. Setila sam se da se sprema docek nekom vrlo vaznom "drugu" u uniformi, pa se ispostavilo da bi to bio vojskovodja Pavkovic, koji, medjutim, nije ni dosao u Kraljevo, jer mu se tih dana u generalstabu ponovo ljuljala fotelja. Dan-dva uoci te najavljene famozne posete najveceg junaka Drugog kosovskog boja moje kolege iz firme, i to: Moma Djikic, Marko Slavkovic i Preda Markovic (koji zajedno imaju oko 178 godina) pozvani su na vojnu vezbu, s tim sto je Markovic dezertirao, a ova dvojica su, kao heroji, sa ostalim ispisnicima, na minus 15, sredjivali zavejanu kasarnu u Jarcujaku, za tu veliku generalsku smotru, a u koju veliki strateg Pavkovic nije nazalost ni krocio.
  Samo da vise, bar u Novoj 2oo2. godini, ne presipamo iz praznog u prazno.

Godinu dana posle - pise Boban Rajic
(Ne)ostvareni ciljevi
  Proslo je vise od godinu dana od tzv. "Oktobarske revolucije" i decembarskih republickih parlamentarnih izbora u Srbiji.
   Na stolu je Program Demokratske opozicije Srbije (DOS) koji je posle pobede na saveznim izborima, 24. septembra, a uoci proslogodisnjih republickih izbora, 23. decembra, ponudio "G17 plus", kao inicijator promena, a potpisali, ili trebalo da potpisu (novinar te potpise nije video) predstavnici svih 18 clanica DOS-a. Sta je od planiranih obecanja i ciljeva u tom Programu ispunjeno, a sta nije?
   Kako pise u samom Programu, "pobeda na saveznim izborima 2000. samo je prvi korak ka glavnom cilju - demokratizaciji i ekonomskom preporodu Srbije". Realno gledano, taj glavni cilj samo je polovicno realizovan : demokratizacija je u najvecoj meri ostvarena, ali je privredni preporod Srbije u najvecoj meri izostao. To pokazuje i ostvarenje pojedinih, konkretno razradjenih tacaka u Programu DOS-a.
  ***
   Od deset obaveza koje su trebale da se realizuju vec prvog dana rada Skupstine Srbije skoro polovina nije ostvarena. Tako nisu doneti : deklaracija o hitnim pripremama za promenu Ustava, rezolucija o ukidanju ekonomske blokade Crne Gore, program mera o Kosmetu koji ce biti predocen Savetu bezbenosti OUN, Zakon o zabrani gomilanja funkcija, rezolucija o stavljanju na uvid policijskih dosijea gradjanima, rezolucija o imovinskom stanju drzavnih funkcionera, rezolucija o obustavi dejstva stetnih zakona. Ruku na srce, ove deklaracije, rezolucije i programi nisu formalno usvojeni u Skupstini pod tim imenom, ali je na nekim poljima, koje bi ti dokumenti trebalo da regulisu, na drugi nacin u praksi preduzeto dosta mera, a ni rezultati nisu zanemarljivi.
  Tako su zapoceti razgovori o ustavnim promenama na saveznom (sa C. Gorom) i republickom nivou (postoji vise nacrta ustava), ekonomska blokada Crne Gore je ukinuta, raznim merama, u sadejstvu sa KFOR-om i Unmikom, zapoceto je resavanje problema Kosmeta (povratak VJ u zonu bezbednosti, povratak rasenjenih), skoro sva policijska dosijea su stavljena na uvid zainteresovanim gradjanima, neki funkcioneri su objavili imovno stanje, dejstvo stetnih zakona je ukinuto (ali uglavnom uredbama)... U potpunosti je realizovan plan o osnivanju komisije za ispitivanje kriminala u proteklih 10 godina i angazovanju revizorske kuce za temeljan pregled budzeta, kao i smanjenju broja ministara i ministarstava za trecinu (pitanje je da li je smanjena administracija za trecinu).
  Sto se tice poglavlja o zadacima u prvih 100 dana nove Vlade, vecina ovih obaveza (cak 7 od 10) nije realizovana u roku, a neki nisu ni do danas. Tako jos uvek nisu doneti novi antikorupcijski zakon, Zakon o javnom informisanju, Zakon o Univerzitetu, Zakon o lokalnoj samoupravi, paket izbornih zakona, zakoni o vojsci i policiji i novi Krivicni zakon. Doneti su novi Zakon o sudovima i sudijama, novi Zakon o javnim tuzilastvima i paket reformskih ekonomskih zakona, a raznim izmenama i dopunama i na druge nacine, doduse van predvidjenog roka, izvrsene delimicne promene u vojsci (skracenje vojnog roka) i policiji (premestanje DB u drugi sektor), krivicnom zakonodavstvu (ukidanje smrtne kazne)...
  Najzad, u odeljku koji govori o prvoj godini nove Vlade veci deo obaveza je realizovan (u dve od tri oblasti, u 9 od 14 vaznijih tacaka ), sto je mozda i normalno imajuci u vidu predvidjen duzi rok. Tako je u proteklih godinu dana od republickih izbora i 11 meseci od konstituiisanja Vlade Srbije zemlja vracena u svet i medjunarodne institucije, zapocele su radikalne ekonomske reforme medju kojima posebno reforma poreskog sistema, uveden stabilan novac, obnovljeno poverenje u finansijski i bankarski sistem, obezbedjena finansijska podrska makroekonomskim reformama, uravnotezeni budzeti uz povecanje javnih prihoda i smanjenje javnih rashoda, izvrsena liberalizacija cena (gotovo u celini), izvrseno reprogramiranje spoljnih dugova zemlje (skoro u celini, uz veliki otpis), zapocet novi proces privatizacije (formalno i prakticno), uvedena nova agrarna politika (dobrim delom na trzisnim osnovama)....
  Jos uvek, medjutim, nije obezbedjena znacajna spoljno-trgovinska liberalizacija, nije osnovan Trezor pri NBJ (u pripremi), nisu uvedene elektronske registar-kase, nije obezbedjena dovoljna socijalna i zdravstvena sigurnost gradjana, nije izvrsena reforma poreske administracije (delimicno)... Zapocete su i velike investicije u infrastrukturu, ali delimicne i pre svega u oblasti energetike i telekomunikacija i mnogo manje u oblasti putne privrede (saobracajnice) i vodoprivrede.
  Naravno, na putu realizacije ovog Programa isprecili su se i brojni ogranicavajuci faktori, objektivni i subjektivni, kao sto su katastrofalno nasledje iz prethodnog rezima (osiromasena, opljackana i porusena zemlja), totalno poremecen sistem drustvenih i moralnih vrednosti (najteze je promeniti ljude i njihove navike!?), jos uvek nepovoljno medjunarodno okruzenje uz zadrzano zaziranje pojedinih faktora od SRJ i Srbije, neregulisani odnosi u Federaciji itd. Osnovno je, medjutim, u tome se vecina analiticara slaze, da su zapocete znacajne refrome koje su i obecane i planirane i da one idu uzlaznim trendom ali ne i zeljenim tempom. Potreban je novi zamajac, pre svega od strane razvijene Evrope, i on ce sigurno doci jer nam ta Evropa nece dozvoliti (ako smo mi vec glupi i ludi!?) da se ponovo medjusobno poubijamo i remetimo njen razvoj.

Konferencija za novinare u gimnaziji - pise A. Ivezic
Skola po evropskim standardima
  Pocetkom nedelje u prostorijama Gimnazije u Kraljevu odrzana je konferencija za novinare na kojoj je javnost obavestena o pripremama za projektovanje i izgradnju nove zgrade Gimnazije. Pored direktora skole Milorada Senica na konferenciji su govorili i predsednik Skolskog odbora Gimnazije, prof. dr Predrag Stojanovic i predstavnik Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljeva Mirko Miladinovic.
   Kada je Generalnim urbanistickim planom Kraljeva 2000. godine predvidjen prostor za izgradnju skolskih objekata, Skolski odbor Gimnazije podneo je zahtev za izgradnju nove zgrade. Nova lokacija odobrena je na uglu Pljakine i Ulice Cetvrtog kraljevackog bataljona. U listu "Politika" objavljen je 29. decembra konkurs za idejno i arhitektonsko-urbanisticko resenje. Prema recima prof. dr Predraga Stojanovica, radovi na izgradnji nove zgrade trebalo bi da pocnu 2003. godine, a okoncani za najvise cetiri godine.
  Nova zgrada Gimnazije, ukupne povrsine 6500 metara kvadratnih, imace prizemlje i dva sprata, a moci ce da primi 960 ucenika. Trideset dve ucionice, dve radionice i sesnaest kabineta bice opremljeni po evropskim standardima. Pored ovoga Gimnazija ce dobiti i fiskulturnu salu, biblioteku, klub.
  Sredstva za izgradnju nove zgrade Gimnazije obezbedice opstina, republika i, po recima Stojanovica, Pakt za stabilnost.
   Javni konkurs za idejno, arhitektonsko i urbanisticko resenje bice zavrsen 26. aprila ove godine, a najbolji rad bice nagradjen sa 24. 000 dinara. Do kraja godine trebalo bi da bude okoncan status objekata na lokaciji predvidjenoj za izgradnju nove zgrade, zavrsena sva potrebna dokumentacija, posle cega bi otpoceli radovi.
  Izgradnjom nove zgrade gimnazije bice popravljeni uslovi skolovanja, i zadovoljena potreba za opstim obrazovanjem.

Na trzistu rada sve vise evidentiranih diplomaca - Pise A. Ivezic
Kuda sa fakultetskom diplomom?
   Umesto zadovoljstva i olaksanja koji bi trebalo da prate uzimanje fakultetske diplome, u poslednjih deset godina ovi mladi ljudi suoceni su sa strahom i zebnjom koja se svodi na pitanje: "Sta posle?". Pitanje isplativosti diplome, strah da ih i posle zavrsene skole ne izdrzavaju roditelji, gubitak dostojanstva, deo su onoga sto opterecuje diplomce. Da li ce im novac koji je bio potreban za studije vratiti, zamenio je strah hoce li se uopste i zaposliti. Jer, opsti trend nezaposlenosti nije mimoisao ni ove ljude koji su u ucenju proveli preko petnaest godina.
  U Kraljevo se u proseku svake godine naTrziste rada evidentira preko tri stotine novih diplomaca. Gde smestiti ove ljude kada se zna da privreda ovog grada jedva da daje poslednje znake zivota. Na Trzistu rada u Kraljevu je evidentirano 1210 osoba sa fakultetskom diplomom i diplomom vise skole. Njih 600 je bez zaposlenja, dok je 486 lica angazovano na poslovima na odredjeno vreme, sto znaci da jedan broj od zaposlenih moze opet biti vracen na Trziste rada. Kako smo saznali na Trzistu rada ima slucajeva koji su registrovani pre 12 godina a da jos uvek nisu nasli posao. Suficitarna zanimanja su: diplomirani ekonomisti, pravnici, masinski inzenjeri, diplomirani inzenjeri agronomije, kao i profesori razredne nastave. Sa druge strane Trziste ima potrebu za profesorima fizike, psiholozima, profesorima tehnickog obrazovanja i defektolozima.
  Obeshrabruje cinjenica da ce brojka od 600 nezapolenih diplomaca porasti sa procesom privatizacije koji nas ocekuje. Na Trzistu rada jos uvek ne mogu da daju podatke o eventualnom broju otpustenih, ali se pretpostavlja da ce brojka biti udvostrucena. Jedno je sigurno - u susret primeni novih zakona, sa ovim brojem nezaposlenih diplomaca, u Kraljevu se ne moze mirno cekati prolece.

U ruskoj celicani "Lipeck"
"Magnohromove" opeke postigle rekord
   Pocetkom ove godine jos jednom je, na najbolji moguci nacin, potvrdjen i dokazan visoki kvalitet "Magnohromovih" vatrostalnih materijala. U jednoj od najvecih svetskih celicana - Metalurskom kombinatu "Lipeck" u Rusiji, postignut je novi rekord u izdrzljivosti vatrostalnih opeka. U 350- tonskom konvertoru magnezit-karbonske opeke iz "Magnohroma" izdrzale su 3.208 sarzi, sto predstavlja svetski rekord.
   Radi poredjenja valja pomenuti da je izdrzljivost prethodnog ozida drugih proizvodjaca, kako tvrdi tehnicki direktor "Magnohroma" Miodrag Brkovic, bila ispod 1.000 sarzi. Konvertor sa ugradjenim opekama "Magnohroma" mogao je da izdrzi jos 300 - 400 sarzi, sto je potvrdjeno i zvanicnim protokolom predstavnika celicane, ali je morao biti zaustavljen zbog odredjenih problema u radu pratecih metalurskih agregata. Postignuti rekord u izdrzljivosti opeka , kako tvrdi Brkovic, zajednicko je delo radnika "Magnohroma" , od istrazivaca i projektanata do radnika u proizvodnji i pratecim sluzbama, dok je celokupan posao zavrsen u saradnji sa poslovnim partnerima "Bomedz - group".
  "Prve intervencije na konvertoru celicane u "Lipecku" odradio sam pocetkom oktobra prosle godine", kaze Vojo Borovicanin, najiskusniji VK torketar "Magnohromove" Vatrostalne gradnje. Do tada su opeke izdrzale 1216 sarzi i samo zahvaljujuci svakodnevnim intervencijama - torketiranjem na najugrozenijim delovima ozida, konvertor je bez zaustavljanja nastavio da radi do pocetka januara 2002. godine. Pri stalnoj temperaturi od 1000-1500 stepeni Celzijusovih, za saniranje ovog agregata utroseno je oko 120 tona vatrostalnih masa iz "Magnohroma". Na taj nacin ostvaren je novi rekord od 3. 208 sarzi neprekidnog rada konvertora.
  Za pozrtvovani rad, pod izuzetno teskim uslovima na konstantno visokoj temperturi, rukovodstvo celicane je Voji Borovicaninu urucilo specijalno priznanje, sto je istovremeno i veliko priznanje svim radnicima i strucnjacima "Manohroma" koji su ucestovali u ovom poslu. Ovakvi rezultati su , takodje, i najbolja preporuka za buducu prodaju "Magnohromovih" vatrostalnih materijala na novim trzistima u zemlji i svetu.  

Svetozar Krstic, direktor Direkcije za zaposljavanje, na Televiziji Kraljevo
Godine rada bez uplacenih doprinosa
   Ova situacija je ovakva kakva jeste i sve sto je propusteno za proteklih deset godina, mora biti nadoknadjeno ubrzanim reformama, rekao je Svetozar Krstic, direktor Direkcije za zaposljavanje, prilikom gostovanja na TV Kraljevo . Krstic je podsetio da je Jugoslavija pre dvanaest godina bila medju prvim zemljama u tranziciji i da je tada od svih socijalistickih zemalja bila najbliza Evropskoj uniji i trzisnoj privredi.
   Dogadjanja koja su usledila tokom tih godina, okoncavsi se ratom sa NATO paktom, ucinila su da nasa zemlja tapka u mestu dok se u ostalim zemljama koje su bile u tranziciji, ovaj proces zavrsio, rekao je Krstic.
   - Mi danas samo obznanjujemo javnosti ono cega su ljudi svesni, a to je da je deo privrede potpuno neprilagodjen trzisnoj privredi, da je malo toga uradjeno od raspada Jugoslavije i da je dobar deo nasih preduzeca bio usmeren na trziste ondasnje Jugoslavije. Bili smo okrenuti socijalistickim zemljama i vrlo malo se izvozilo na Zapad, objasnio je Krstic, rekavsi da preduzeca koja rade sa 20 odsto kapaciteta, moraju da se prilagode trzistu, ukljucujuci u ovaj proces i radnike.
   Sve ovo ce dovesti do pojave velikog viska radne snage na Trzistu rada, ali ce, po njegovim recima, zaposljavanje u drugim oblastima biti podstaknuto.
   - Posao koji ce se izgubiti u propalim preduzecima, u kojima ljudi po sest-sedam godina nisu primali plate, u kojima doprinosi nisu uplacivani, ne predstavlja nikakvu veliku tragediju. Ona ce postojati ukoliko ispustimo mogucnost da se prikljucimo reformama i ukoliko ih ne sprovedemo dovoljno brzo da ljudima ponudimo alternativu. Sve nase aktivnosti i jesu usmerene ka tome, kaze Krstic.
   Stepen nepostovalja propisa i elementarnih obaveza prema radnicima u minulom vremenu, sada su vec cinjenice, koje su kako kaze Krstic frapantne.
   -Radnici gradjevinskog preduzeca ,,Rad,, su, saznao sam nedavno od ljudi, sest godina bili bez uplacenog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Oni su ostali uskraceni za sest godina svojih prava u ovim oblastima i pretpostavljam da ce biti slicnih primera i u Kraljevu, rekao je Svetozar Krstic na kraljevackoj televiziji.

Zasto je smenjen direktor Zavoda za zastitu spomenika kulture - Kraljevo ? - pise Bojana Milosavljevic
Licemerna "faks-demokratija"
  P - Odmah po novogodisnjim praznicima u Kraljevu je smenjen dugogodisnji direktor Zavoda za zastitu spomenika kulture, arhitekta Slobodan Djordjevic, sto je razlicito odjeknulo u ovdasnjoj javnosti. Ekspresno razresavanje bez valjanog obrazlozenja vec je vidjen i podobro uvrezen manir demokratske republicke vlasti i zbog toga ostavlja veci osecaj gorcine
   Da li je arhitekta Slobodan Djordjevic najzad zasmetao nekima u novoj politickoj i kadrovskoj kombinatorici vladajuce koalicije? Da situacija nije sasvim jasna, ili je mozda i bez krajnjih namera naknadno zamucena u Zavodu i oko njega, dokaz je da zainteresovane strane navode razlicite razloge za ovakvu kadrovsku promenu, dok svoju pricu ima i carsija. Sam Djordjevic o svom razresenju saznao je iz sluzbenog glasnika, neposredno po 1. januaru. Ovaj sturi akt bez i jedne reci obrazlozenja potpisao je dr Zarko Korac, u svojstvu potpredsednika vlade Srbije, koja je i osnivac svih ovih ustanova. Gest je, u najmanju ruku, nesto vec vidjeno ali i krajnje neuko i necivilizovano, tim vise sto propust ni do odlaska ovog teksta u stampu (sreda, 17. o1) nije valjano ispravljen. Smenjeni direktor i njegov naslednik arheolog Gordana Tosic jesu u medjuvremenu dobili resenja o svojim novim radnim angazmanima, ali ponovo bez ikakvih objasnjenja. To se zove "faks-demokratija" i oprobani je recept nove vlasti u oblastima zdravstva, prosvete, vojske i td.
   Neposredan povod da Djordjevic ode sa funkcije direktora po jednima je - njegovo predlaganje istoricara umetnosti Zorice Ivkovic, inace direktora Muzeja Staro selo u Sirogojnu, na mesto predsednika upravnog odbora kraljevackog Zavoda (Uzicki okrug takodje potpada pod nadleznost ustanove u Kraljevu). Naime, deo zaposlenih u Zavodu spocitava Zorici Ivkovic u greh jak politicki angazman u JUL-u.Na molbu da pojasni zasto je prenebregao ovu cinjenicu, g-din Djordjevic kaze:
   - Kao direktor Muzeja Staro selo u Sirogojnu Zorica Ivkovic je ostvarila brojne i dobre poslovne veze u zemlji i inostranstvu. Smatrao sam da bi sa takvim pozicijama bila od koristi i Zavodu u Kraljevu. Pre nego sto sam je predlozio za predsednika Upravnog odbora ovde, raspitao sam se u vladi da li je razresena sa direktorske funkcije i dobio odgovor da - nije. Predlazuci Zoricu Ivkovic zanemario sam sve ono licno prema njoj. Ona je pre desetak godina radila u Zavodu u Kraljevu i moram da kazem da je ponekad prema meni bila konfliktna i neprijatna, tako da sam u ovoj ustanovi poslednji koji bi je iz nekih licnih motiva protezirao na funkciju predsednika Upravnog odbora."
   Novi direktor Zavoda za zastitu spomenika kulture u Kraljevu je arheolog Gordana Tosic. Uz opasku da joj u nacelu smeta sto se danas o razresenjima govori uglavnom jednostrano (uvek se pominju imena odlazecih, a ne i onih koji umesto njih dolaze), ovaj strucnjak sa desetogodisnjim radnim iskustvom u Zavodu kaze:
   - Vlada Srbije je ovlascena da obrazlozi zasto nekoga razresava, a drugog imenuje i sva takva pitanja treba postaviti njoj. Ja licno ne zelim da dajem zvanicne informacije."
   Konkretniji od novog direktora bio je jedan od zaposlenih, sa stazom od dve decenije:
   - Sve to bih nazvao duvanjem novih vetrova u nasoj ustanovi, a ne smenom Slobodana Djordjevica, kome i dalje pripada sve nase uvazavanje i uverenje da ce tek sada doci do izrazaja njegovi strucni kvaliteti. Promena nije politicke prirode. Kolega Djordjevic je u onim proslim vremenima prolazio kroz teza iskusenja, kao dokazani opozicionar ondasnjem rezimu. Ne mislim da je strasno sto je do ovakve promene doslo, dogodio se jednostavno "zamor materijala". Najmanji "greh" Djordjevica je sto je Zoricu Ivkovic predlozio za predsednika upravnog odbora naseg Zavoda, jer je ona "prosla" na republickom odboru DOS-a za kulturu i vlada je i nju verifikovala u ovaj organ. Kolektiv se digao protiv takvog predsednika upravnog odbora, zato sto je Zorica Ivkovic ostavila gorak utisak odlazeci od nas. Nismo pisali nikakvu peticiju, niti smo spominjali njen politicki angazman. Mozda je ona negde dobra, nama ne odgovara. Ovde je ostavila ruznu sliku o sebi."
   Nije li, ipak, sve - politika?
   Neprestano stizu uveravanja da smena Slobodana Djordjevica nema politicku pozadinu, jer je on dokazani opozicionar bivsoj vlasti, a sadasnji direktor Zavoda je clan stranke u koaliciji DOS. Gledajuci tako - oboje su i dalje na istoj strani, ali sa razlicitim intenzitetima delovanja. Istina je da je Djordjeviceva "politicka" biografija, do koje on, uostalom, slabo drzi, vrlo skromna, za razliku od strucne. On je, naime, jedan od osnivaca DEPOS-a u Kraljevu, kao jezgra demokratske opozicije Srbije. Svojevremeno je prvacima ovog poluilegalnog pokreta pruzao gostoprimstvo u Zavodu, za odrzavanje sastanaka i dogovora. On je uz to u zimu 1996 - 97. godine bio jos i neumorni "setac" (sa celom porodicom), na gradjanskim protestima u zemlji, posle kradje glasova na lokalnim izborima. Ovaj istinski intelektualac i strucnjak pre i posle svega smatrao je neprilicnim svaki savet da svoje istinsko demokratsko uverenje "ukorici" ma cijom clanskom kartom.
   NJegovo dugo rukovodjenje ustanovom bilo je u mnogome nametnuto, a mnogo manje izraz sefovske ambicije. Iako je sasvim tacno da nigde nema bogomdanih i vecitih, manje je znano da se Djordjevic uvek drzao principa da u vremenima reizbora za direktora svaki put konkurise poslednjeg dana, tek posto bi se uverio da nema drugih zainteresovanih. Prvo radno mesto u njegovoj karijeri (od 1968) takodje je u ovom Zavodu, a njegov direktor bio je neprekidno od 1978. godine. Vlada Republike izmenila je u medjuvremenu uslove konkursa, mozda i kao izvesnu nedorecenost, a na koju do sada nije ukazano, u smislu da direktorski mandat od 1996. godine moze da traje bez izricitog vremenskog ogranicenja. Isto je tako notorna cinjenica da su Djordjeviceve zasluge za rad kraljevackog Zavoda nemerljivo vece od eventualnih propusta i da je on u svojoj struci, a u sferi zastite kulturnog nasledja, ime na nivou Srbije ili, bolje, Jugoslavije.
   Ovo napred raceno je svojevremeno itekako procenila i, pokazalo se, cenila bivsa Miloseviceva ministarka kulture dr Nada Popovic-Perisic, kojoj je pre nekoliko godina partijskim kanalima SPS-a stigla klevetnicka predstavka o direktoru Zavoda u Kraljevu kao losem rukovodiocu. Ministarka nije tada, kako se ocekivalo, odigrala na "prvu loptu" i nije smenila Djordjevica, zarad njihovog proverenog kadra, inace, potpunog laika u oblasti zastite kulturne bastine, iako joj je to izricito bila nalozila tada svemocna Gajeviceva, gen-sek SPS-a, vec ga je pozvala na dug, iscrpan razgovor, posle kojeg su se svejedno razisli kao saradnici nepomirljivih politickih stavova (jer je, naravno, i ta njegova "karakteristika" bila servirana dobro obavestenoj, pametnoj, demokraticnoj i hrabroj ministarki). Ali je Djordjevic ipak ostao direktor. Na zalost i na sramotu vlasti, koju smo ustolicili verujuci da ce vredeti samo ako u svemu bude bolja od stare, potpredsednik vlade Srbije dr Korac olako je potegao olovku, a da bivseg direktora nije udostojio pravovremenog i valjanog objasnjenja. Svoj necasni udeo u tome kako se treba zahvaliti nekome ko je duze od dve decenije nosio najveci teret poslova i obaveza takve jedne kuce imaju i razni emisari iz Kraljeva, medju kojima deo sumnje pada i na one umesane u pokusaj divlje gradnje "Francuske kuce", koju je Slobodan Djordjevic sprecio dosledno tumaceci zakon.
   "Julovka" u ulozi trojanskog konja
   Famozna Zorica Ivkovic, agilna direktorka Muzeja Staro selo u Sirogojnu, i dalje je, kako saznajemo, covek od poverenja kod vlade Srbije, koja je oktobra prosle godine potvrdila Djordjevicev predlog (i, uzmimo i tako- njegovu proceduralnu gresku, u smislu konsultacija sa delom kolektiva oko kandidata za predsednika i clanove upravnog odbora) da ova bude postavljena za predsedavajuceg u tom organu, isto kao sto je mogla i da ga glatko odbaci. Dakle, dobra Beogradu, a nepodobna pojedincima u Kraljevu. Jesmo li to prvi zapoceli decentralizaciju kulture i vlasti uopste? Neki glasovi u Zavodu ovo potvrdjuju, druga misljenja isto to sasvim iskljucuju. Ovaj nesklad pokazuje da su stvarni razlozi odlaska Djordjevica sa mesta direktora mozda neki drugi. Demokratska vlast u Srbiji, isto koliko i ona bivsa, ako li ne i vise, ne podnosi slobodnomislece i politicki samosvojne rukovodioce. Neki smatraju da je krajnji neukus uzeti za zlo Zorici Ivkovic stranacki angazman. Politikantski asketizam, medjutim, ne moze da svari cinjenicu da je ona bila favorit "julovskog bosa" Mihalja Kertesa, te da je, zahvaljujuci samo tome, stvorila jake pozicije, licne i profesionalne, a da je zbog te svoje politicke proslosti (i sadasnjosti) vidjena za pad iz direktorske fotelje u Sirogojnu. Manje ostrasceni, pak, govore da su sefovski i strucni kvaliteti Ivkovicke nesporni i veliki, te da ce ona sigurno ostati direktor Muzeja na Zlatiboru, uprkos tome sto je i sada odbornik JUL-a u cajetinskoj opstini. Sama licno, kako se saznaje u Zavodu, nije do sada videla nista sporno u tome sto je postavljena za predsednika upravnog odbora Zavoda za zastitu spomenika kulture u Kraljevu, svojoj bivsoj firmi, u kojoj je provela nesto vise od deset godina. Tvrdokorno je takodje odbila "da se zahvali" na pocasti, kada joj je to, posle pobune koja se digla, savetovano, a uz obazlozenje da je njen izbor verifikovala republicka vlada. Ivkovicka je, cini se, trezveno naslutila da joj je u slucaju smene Slobodana Djordjevica dodeljena uloga "trojanskog konja", jer - gde bi to bilo da zbog jednog, kod osnivaca neobavezujuceg, predloga bude razresen direktor? Iz dobro obavestenog izvora u ovoj Kuci dolazi i prica da je svih ovih godina g-dja Ivkovic sa kolegama u Kraljevu (ili bar sa vecinom njih) ipak zadrzala krajnje srdacne odnose, te da su jedni drugima uzajamno cinili dobre usluge, kako i dolikuje intelektualcima koje zblizavaju ista interesovanja, mada neki danas u Zavodu ne vole da se secaju tog prijateljstva. Daleko je od pameti da bi ta kontroverzna dama blage arogancije, uz to radna i ambiciozna, a sa razvijenim smislom za komunikaciju, sve i da je dobila priliku, ista ucinila na stetu svoje nekadasnje "firme." Ako je ta gospodja bas u svemu ovome bila toliko vazna, odnosno sporna.