Uvod - Jagma za direktorskim mestom
Borba za sistemske promene tek predstoji
Bankari cistog obraza
Humanost na delu - zivot ispod crte
"Senka i njen covek" putuju svetom
Promene u "Ibarskim novostima"
Savezni ministar za omladinu i sport u Kraljevu
Pismo iz Kanade

Vreme sadasnje - pise Ivan Rajovic
Jagma za direktorskim mestom
  Jos jedan direktor i glavni i odgovorni urednik JP "IN", ovoga puta Radmila Veskovic, podneo je neopozivu ostavku na ovo radno mesto.
   Nedugo potom, stopama direktorke krenuli su i gotovo svi urednici smatrajuci, verovatno, moralnim cinom da se solidarisu sa njom ili su, sto je manje verovatno, znali i znaju nesto sto drugi ne znaju. Dakle, odmah za direktorkom Veskovic ostavke su podneli: Dragan Rajicic, odgovorni urednik TV Kraljevo, Ivana Popovic, odgovorni urednik Radio Kraljeva i Elizabeta Todorovic i Dejan Matic urednici informativnih programa pomenutih medija. NJihovo obrazlozenje, kako je saopsteno, sastoji se u tome da ne mogu da obavljaju te poslove zato sto su imenovani od strane direktora Radmile Veskovic koja je podnela ostavku. Potom su ostavke podneli predsednik Dragan Hamovic i jos neki clanovi Upravnog odbora. Tako je usledila prava lavina ostavki koje su u ovoj kuci tokom proteklih godina postale sasvim uobicajena stvar, a ne retko i trik iliti manipulacija posle koje se avanzuje, napreduje ili odskace. Na svom mestu ostao je samo urednik novina i potpisnik ovog teksta koji, kako tvrdi, nije upoznat sa razlozima, niti mu se pomenuta obrazlozenja cine logicnim, niti je deo bilo kakve ekipe sa kojom bi trebalo da se solidarise.
   Zanimljivo je da kisa ostavki u "Ibarskim novostima" nije izazvala gotovo nikakve reakcije, sto samo potvrdjuje cinjenicu da se radi o vec sasvim uobicajenoj pojavi koja se nikoga ne dotice previse, osim potencijalnih pretendenata na mesto direktora kojih je toliko i tako razlicitih po obrazovanju, politickom ubedjenju, vaspitanju, iskustvu iz proslih, ali ne tako davnih, vremena da se stice utisak kako je ovo mesto do te mere degradirano da cak i oni koji su se lepo izbrukali svojim novinarskim angazmanom u prethodnom periodu sada mirne duse vide sebe kao potencijalne inokosne poslovodne organe "Ibarskih novosti". A ova firma je u jednom periodu vazila za najobjektivniju iliti najopozicioniju novinarsku instituciju na ovim prostorima. Nazalost, oni koji su posle 1997. brinuli o kadrovima, zavedeni valjda pricama o demokratskom i objektivnom novinarstu ili trazeci poslusnike medju onima koji su itekako imali putera na glavi, ne retko su bas na vazna mesta postavljali one koji tu nikako nije trebalo niti smelo da se nadju .
   Uglavnom, posle odlaska Milanka Danilovica, koji je pre svog odlaska "ojacao" firmu sa tridesetak novih radnika, sto zbog humanih, a sto iz nekih drugih pobuda koje nije tesko shvatiti i razumeti, ako se zna da je to vreme kada su novine paljene , a snimateljima televizije zabranjivano da snimaju. Dakle, radi se o vremenu iz kojeg nema gotovo nikakvih pisanih i snimljenih materijala, radi se o presudnoj borbi za demokratiju i promenu sistema, ali i misljenja na sta se neki sada pozivaju. Zanimljivo je da su svi tadasnji igraci i danas u igri i da se dosta dobro kotiraju, sto samo govori koliko pojedini takozvani politicari nista ne znaju, koliko se prave ludi, ili koliko je unosno biti bezlican, sebican ali i ideoloski odredjen u servilnosti prema pobednicima.
   E, potom, a u skladu sa neznanjem i postignutim dogovorom medju koalicionim partnerima, na mesto direktora dolazi slikar Nenad Stefanovic, koji daje ostavku, a za njim drugi, treci, pa cetvri. Sada smo dosli do trenutka kada se ceka novi kandidat koji ce se teatralno ustoliciti na mesto prve face "IN", a nedugo potom, rezigniran, neshvacen, uvredjen i sve cudeci se kako je to moguce, podneti ostavku da se vise nikada ne prihvati mesta prvog coveka u nasem dragom gradu. Oni koji poznaju stanje u ovoj kuce verovatno se, ne bez sete, a ozbiljno to kazem, secaju vremena Zorana Nikolica, pa i Radovana Tipsarevica. Reklo bi se da su komunisti to znali mnogo bolje da organizuju, a sto je takodje zanimljivo, oni su imalu i tu prednost da od samih pocetaka biraju svoje kadrove. No, to sada vise nije bitno, bar ne obicnim ljudima ali je i te kako bitno onima koji bi trebalo da vode firmu, a i onima kojima je u interesu da firma bude uredno i dobro vodjena. No, dok se ne sredi stanje na lokalnoj politickoj sceni, a i republickoj, tesko je ocekivati bilo kakav pomak u JP "Ibarske novosti". To tesko da uspevaju da shvate svi oni koji u ovom tenutku po ulicama, kafanama, stanovima, kancelarijama i kojekakvim adekvatnim prostorima kadruju ne bi li iskadrovali sebe ili nekog svog za direktora i glavnog i odgovornog urednika.
   Sta je to sto ljude tera da se zalecu za mesto direktora koje podrazumeva skoro najvise uticaja u gradu, nije tesko zakljuciti. No, oni verovartno nisu u stanju da shvate kako svaka privilegija podrazumeva i odredjene obaveze. A sto se tice slobodnog i objektivnog novinarstva davno smo sazvakali tu fazu narcisoidnog podilazenja pojedinaca koji su bas na taj fazon znali da pokupe mnoge poene i steknu stataus takozvanih objektivnih , apoliticnih itd. skoro svetackim oreolom okicenih novinara, sve do trenutka koji se u nasem narodu karakterise sintagmom "Svako ima svoju cenu".
   To sto su u revolucionarnom zanosu i lagodno shvacenim demokratskim promenama na mesta u upravnim odborima postavljani ljudi koji se u medije razumeju koliko i Marica u znamo vec sta, prica je za sebe.
  Na sve to dolazi i najnovija situacija u zemlji u kojoj se nista ne zna, u kojoj niko nikoga ne tretira ni za sta, u kojoj se najbolje vrednuje ono sto je najgore i u kojoj najlepse zive oni koji su svoju zlocu i ostale (ne)ljudima primerene osobine znali najbolje da unovce. Kada se sve to uzme u obzir postaje sasvim jasno zasto nam je tako kako jeste. A ne treba zaboraviti ni to da se radi o medijima koji su u svakom trenutku svakome dostupni i o cijem radu svako moze i ima pravo da izrekne svoj sud. Nositi takvo breme u ovakvim okolnostima nije ni malo lako. U tome i jeste stvar, mada ima i drugih stvarcica koje ce, bar se nadam, uskoro izaci na videlo.

Intervju : Bojan Brkic, clan Izvrsnog odbora OO NP "Otpor!" - pise Boban Rajic
Borba za sistemske promene tek predstoji
 - Bojan Brkic (26) rodjen je u Kraljevu gde je zavrsio osnovnu (OS "Dimitrije Tucovic") i Srednju elektrotehnicku skolu (SETS "Nikola Tesla", sa odlicnim uspehom). Apsolvent je Prirodno-matematickog fakulteta u Kragujevcu - smer informatika. Ucesnik je studentskih demonstracija 1996/97. godine i gradjanskog protesta te jeseni-zime. Od 1999. godine aktivista je (kasnije clan) Narodnog pokreta "Otpor!" ciji je trenutno jedan od celnika u Kraljevu, kao clan Izvrsnog odbora Opstinskog odbora ove organizacije, kao i ucesnik 5-oktobarskih promena koje su, po njemu, samo zapocele i prava borba za njih tek predstoji. U okviru Pokreta vodi i kurs informatike koji je nedavno zapoceo u prostorijama organizacije.
  - Najpre, otkuda i zasto ti u "Otporu" ?
  - O "Otporu" sam dosta slusao na slobodnim medijima i ta prica me je podstakla da sednem i razmislim o nekim svojim zivotnim stvarima. Iz prostog razloga sto sam bio aktivni ucesnik i studentskih demonstracija 1996/97. godine i trasverzale Kraljevo-Kragujevac-Beograd i ta prica se, po mom misljenju, prilicno neslavno zavrsila, zahvaljujuci nekim ljudima koji su celu tu pricu, uslovno receno, unovcili, a mnogi od njih se nalaze u danasnjoj vlasti, ali to je iza nas. Prvu pristupnicu "Otporu" sam popunio na internetu, na njegovom sajtu, a malo posle toga i formalno pristupio ovoj organizaciji - "Otporu" u Kraljevu i bio jedan od aktivnijih, relativno aktivnijih, jer nas je u tom mladalackom entuzijazmu, u tom prvom mahu bilo puno iz svih mogucih slojeva i uzrasta : osnovaca, srednjoskolaca, studenata, radnika, penzionera... Clan sam samo "Otpora", jer odskora clanstvo u ovoj iskljucuje clanstvo u organizaciji.
  - Po tvom licnom misljenju, pored prestanka ratova i mobilizacija, izolacije i sankcija, sta se to najvaznije promenilo u zemlji Srbiji 5. oktobra 2000. godine?
  - Koliko god bili cinicni prema toj prici o dogadjajima u jesen i zimu 2000. godine, i tvrdili kako nama sada nije bolje i kako nije bas ono sto smo mi hteli, ipak neke stvari jesu se promenile. Konkretno, smatram da je u narodu jedna tenzija, jedan konstatan strah nestao i to smatram izuzetno pozitivnom stranom i POENTOM ovih promena!?
  - Jednostavno, to je bilo osvajanje slobode i demokratije koja se, uslovno receno, tek 5. oktobra "porodila". E, sad, ono za sta se mi zalazemo u nekom narednom periodu jeste da to "dete" koje se rodilo 5. oktobra u samom povoju ne zavrsi neslavno.
  - Pa, kako se razvija to "novorodjence", kakav je stvarni ucinak DOS-ovske vlasti u proteklih godinu i po dana?
  - Sto se tice nove, DOS-ovske vlasti, narod na prvom mestu, a i mi kao narodni pokret smo ocekivali mnogo vise!? Imali smo sistemske promene do kojih ocigledno nije doslo! Dakle, sam sistem vladavine, u ovom momentu ne obazirem se na neko ekonomsko stanje jer za njega nije ni za ocekivati da bi moglo da dodje brze nego sto ono inace dolazi, samo stanje svesti, stanje funkcionisanja sistema u principu nije promenjeno!? Nazalost!
   BEZ REZULTATA
  - Meni je zaista strasno zao sto to nije promenjeno, ali to je nesto sto mi i daje snage da nastavim ovu, uslovno receno, prvo u svojoj glavi borbu, a onda i borbu u javnosti, da se prvo te sistemske promene izvrse. Ono sto mene najvise boli jeste sto svi oni ljudi koji su se smejali tog 5. oktobra, mozda jos juna-avgusta 2000. godine, a koji su se tako lepo i nonsalantno uhlebili u raznim dobrim firmama tipa Telekom, Elektrodistribucija i slicnim, i dan-danas tu sede. LJudi koji su maksimalno ulozili sebe u te promene nisu dobili adekvatnu satisfakciju, ne mislim materijalnu, vec prvenstveno moralnu, u smislu jednog priznanja. Na primer, ulogu i znacaj "Otpora" bolje je prihvatio neko ko ne poznaje dovoljno ovde situaciju, a to su medjunarodna zajednica i medjunarodne organizacije, nego nasa javnost, nazalost.
  - Da li je ta borba za vlast, za fotelje, osnov i ovog sukoba u DOS-u, izmedju DSS-a i DS-a pre svega, ili se ta borba vodi oko reformi, kako oni kazu?
  - Ja licno, znajuci otprilike ko su ljudi u vrhu tih stranaka, i licno smatrajuci ih intelektualcima, ne mogu da napravim jasnu razliku izmedju stranaka koje su reformske i koje nisu reformske. Ja bih pre definisao taj sukob kao borbu za prevlast. Na to navodi i sama pomisao da je koalicija Zajedno koja se u prethodnom mandatu u nasoj opstini bila na vlasti i uspela da sa 36:34 odbornika u SO Kraljevo odrzi vlast prilicno stabilno pune 4 godine, koliko god to mozda sada zvucalo malo profano, od nove vlasti koja u SO ima 50 odbornika a ne moze da sastavi kvorum, bila mnogo ozbiljnija!? I koalicija Zajedno se raspala jer je imala tri stranke sa potpuno razlicitim koncepcijama. Sadasnja vladajuca struktura sadrzi 18 partija, u nasem gradu 11, koje imaju totalno razlicitu politicku koncepciju, s jedne strane, a s druge strane i ljude koji ne razmisljaju o svom kredibilitetu i strucnosti nego samo i iskljucivo o svojim foteljama i uhlebljenju ljudi koji su fakticki njihove marionete!?
   CUDA NEVIDjENA
  - Kad vec pominjes novu kraljevacku lokalnu vlast, koliko si zadovoljan njenim dosadasnjim ucinkom,od konstituisanja do danas, pre svega na planu razvoja opstine?
  - Ne mogu da kazem da sam zadovoljan zato sto kompletan napredak pocinje i zavrsava se demagoskim floskulama o nekih navodnih "100 dana obnove kraljevacke privrede", o nekim "kapitalnim investicijama", o nekim "zaobilaznicama i autoputevima", o nekim "aerodrumima", o nekim "cudima", a u principu mi ovde od toga nista nismo videli. Znaci, od dolaska DOS-ovske vlasti ulice nam nisu nista cistije nego sto su bile pre, niti su asfaltirane pa i dan-danas u centru grada, na korzou, gazimo po rupama, automobili su i dalje parkirani po trotoarima i pesackim zonama...Cak i formalno ne mogu da kazem da je DOS-ovska vlast u Kraljevu nacinila neki pomak.
  - Da li se to odnosi i na javno informisanje ?
  - Sto se informisanja tice, vasoj kuci mogu jedino da se zahvalim, znaci Ibarskim novostima i Radio Kraljevu. Ta dva medija moram da odvojim od TV Kraljevo koja je na neki nacin pokusala da, moram reci, manipulise dnevno-politickim informacijama, da se vezuje za pojedince i licnosti sadasnje vladajuce strukture i da im tako lepo i servilno neke podatke plasira, sa konferencija za stampu i slicnih skupova politickih organizacija, zanemarujuci druge, cak i nase organizacije. Mi smo javno ulozili protest samoj Televiziji koji je bio objavljen, istini za volju, ne mogu da kazem da nije, ali, uredjivacka politika TV Kraljevo mi se zaista ne svidja i ja se iskreno nadam i svi mi koji smo te 2000. godine ucestvovali u protestima kada su gospoda Matic i Markovic i ostala JUL-ovska "klapa" krali pod okriljem noci predajnik TV Kraljevo a mi svi predvodili taj front borbe za povratak repetitora, da nismo tako nesto zasluzili i da ce se taj odnos promeniti.
   KADROVSKI "OKTOPODI"
  - Kad si pomenuo kadrovanja, da li mislis da je i dalje na delu kriterijum tzv. "moralno-politicke podobnosti", odnosno partijske pripadnosti, umesto strucnosti i sposobnosti kandidata za najodgovornija mesta i sta vi iz Otpora predlazete?
  - Moram da kazem da sam zaista razocaran celom tom pricom kadrovanja na nivou kraljevacke opstine iz prostog razloga sto mozemo na masi primera da dodjemo do zakljucka da pojedinci "odradjuju" 5, 6, 7, 8, 9, 10, cak se javljaju neki koji "odradjuju" po 17-18 funkcija, ne samo u opstini, vec i u Republici i saveznoj drzavi. Dakle, kao neki "oktopodi", zavrsavaju milion poslova, lececi valjda svoju sujetu, sta li vec, ne znam ni ja. Kadrovanje na nivou Kraljeva je, znaci, cast izuzecima, katastrofalno! - Kao mlad covek, koliko si (ne)zadovaljan pruzanjem sanse mladoj generaciji u tom kadrovanju? - Ne mogu to da generalizujem, ali jedan dobar deo mlade populacije se potrudio da se "uhlebi", dakle naucio od svojih starijih mentora kako se zavrsava "posao" i videli smo iz vremena prethodnog perioda da je veci broj mladih ljudi, zahvaljujuci bivsoj a sada, naravno, i novoj strukturi vlasti, nasao sebi neko dobro "uhlebljenje".
   AKTIVIZAM
  - Licno smatram da bi mladi ljudi ipak malo zesce trebalo da dizu glas i da malo zesce pokusaju, ako nista drugo, ne isnsistiram na tome da to bude "Otpor", da se aktiviraju, jer ako prepustimo kompletnu situaciju ljudima koji su iskljucivo zainteresovani za politiku necemo dobiti nista!? Jer, postoje ljudi koji su "profesionalni politicari", sto je strasno! Evo, pogledajte samo sastav SO Kraljevo : 80 posto DOS-ovog kadra su profesionalni politicari i nista drugo!? Ja nisam "profesionalni politicar", mene interesuje moja struka, a politikom se bavim iz muke, od muke!?
  - U NP "Otpor" postoji Sluzba za uterivanje istine, Antikorupcijski tim i tecaj informatike (koji ti vodis). Koliko cete i dalje pridavati znacaj tim aspektima delovanja, znaci borbi za istinu, pravdu i znanje, bez cega nema ulaska u razvijeni svet?
   - Borbi za istinu i pravdu, ako se to nije vec malo potrosilo i profanisalo, kao reci "patriotizam", "ponos", "transparentnost", "reforme" na kraju krajeva, pridavacemo i dalje maksimalni znacaj, a, inace, nove tehnologije, obrazovanje i nauka, kao jedni od ciljeva NP "Otpor" bice na samom vrhu lestvice naseg polja delovanja. Ja se iskreno nadam da cemo biti u situaciji, sto materijalnoj, sto personalnoj, da se i dalje bavimo nekom edukacijom mladih ljudi.
   NOVI NACIONALIZAM
  - Nezaobilazno pitanje je da li je u Srbiji danas u praksi prisutan sukob dva sistema misljenja, mozda i generacijska, konzervativnog, "nacionalisticko-patriotskog" i modernog, gradjanskog i proevropskog? Mogu li ta dva sistema da se priblize?
  - Mislim da se rec "NACIONALIZAM" u poslednjih 12 godina izuzetno "izraubovala" i da je iskoriscena na najgori moguci nacin, da je tumacena apsolutno pezorativno. Smatram licno da "nacionalizam", "ponos" i "patriotizam", kao reci koje su postale sinonim za bivsi rezim, nazalost, ako pogledamo njihovo semanticko znacenje, shvaticemo da je sve to bila jedna velika zabluda. Uocicemo da se sam koncept nacionalizma koji postoji u Francuskoj, Britaniji, u Nemackoj, u nordijskim zemljama i na kraju krajeva u Rusiji i Americi, zasto da ne, kod nas shvata vrlo pogresno, pod formom SOVINIZMA. Smatram da neki pozitivni nacionalizam kao u navedeniim zemljama treba da postoji i da on podrazumeva pozitivni stav prema svom narodu, svojoj istoriji koju treba postovati, ali ne od nje i ziveti.
  - Stoga, na drugi deo pitanja koji ste mi postavili, vezan za reformske i proevropske teme, mogu da odgovorim da ih naravno treba potencirati, kao glavni cilj da se sa razvijenim evropskim zemljama udje u sto blizu relaciju. Ukoliko sada to nije kasno, licno se nadam da nije. Ali, naravno, treba zadrzati i neki svoj stav, neku svoju osobenost, jer Srbin nije ni Englez, ni Amerikanac. Srbin je Srbin, ali Srbin treba da zivi i sa Englezom, i sa Francuzom, i sa Nemcem, posebno sa susedima, po principu "Postovati druge, uvazavati sebe". Mnogi nasi ljudi, medjutim, posebno mladi, ne znaju kako se danas zivi u Sloveniji, Hrvatskoj, Madjarskoj i drugim zemljama u tranziciji koje su nekad bile ispod nas. Zato bi im trebalo organizovati neke vrste ekskurzije da to vide i da se uvere kakav oni zivot i sistem danas imaju, da bi mogli to da cene i dobre standarde, uvazavajuci nasu tradiciju, da primenjuju ovde u Srbiji.

Otvorena ekspozitura JU Garant banke a.d. u Kraljevu
Bankari cistog obraza
  U prisustvi mnogobrojnih zvanica prosle subote je na Trgu srpskih ratnika br. 1 otvorena ekspozitura JU garant banke a.d. iz Beograda. Svecani cin presecanja vrpce obavio je predsednik SO Kraljevo dr LJubisa Jovasevic. Tom prilikom je urucena i stedna knjizica prvom stedisi, devojcici Slavici Jelenic, kojoj je u cast otvaranja ekspoziture, a zarad, kako je rekao gospodin Milan Blagojevic, generalni direktor, skolovanja i prosperiteta u zivotu, za njenu srecu i lepo detinjstvo, ova banka uplatila na ziro racun njenog oca 30.000 dinara.
   Ju garant banka a.d. radi od 1. januara 1997. godine, kao akcionarsko drustvo. Pre toga je radila kao deo Narodne banke Jugoslavije i bila je, zapravo, vojni servis . Kreditira poslove vezane za opremanje Vojske Jugoslavije, za izvoz, poljoprivredu, stocarstvo, ratarstvo... U poslovima sa inostranstvom ima velika ovlascenja, sto podrazumeva sve vrste poslovnih odnosa sa svetom, kao i sve druge velike i renomirane banke u Srbiji. U poslovanju sa stanovnistvom, takodje, radi i stednju, deviznu i dinarsku, tekuce i ziro racune, vodi platni promet u zemlji kao i ziro racune za privatne preduzetnike, za samostalne zanatske radnje, obavlja i devizne poslove sa stanovnistvom, prima sve vrste novcanih depozita, dinarske , devizne, oroceno, neoroceno. Ju garant banka ima 370 zaposlenih i bilansnu sumu od 132 miliona dolara. Jedna je od najstabilnijih banaka u Srbiji i permanentno najlikvidnija.
  Osnivac ove banke je SR Jugoslavija, odnosno Savezna vlada sa 95 odsto kapitala i 65 preduzeca iz oblasti privrede sa 5 odsto kapitala, sto znaci da je ovo trenutno jedna od dve banke u zemlji za koju se moze reci da je drzavna banka u klasicnom smislu, sa vecinskim drzavnim kapitalom.
   Predsednik Upravnog odbora JU garant banke a.d. je predsednik Savezne vlade Dragisa Pesic, a predsednik Skupstine banke je savezni sekretar za sport gospodin Vojislav Andric. Maticna adresa je Ulica Slobodana Penezica broj 25 u Beogradu gde se nalazi jos sest ekspozitura: u Saveznom ministarstvu inostranih poslova, u zgradi Savezne vlade, u Vasinoj ulici, zgradi Aeroinzenjeringa, i na putu su da rese status jos dve ekspoziture veceg prostora na Novom Beogradu.
   Sve to govori o zelji da se sto vise sire poslovi sa stanovnistvom. A tome u prilog ide i cinjenica da ova banka u ovom trenutku ima oko 13.000 tekucih racuna, a cilj je brojka od oko 25.000. Banka ima oko 1300 deponenata, iz oblasti privrede ima preko 200 najrenomiranijih srpskih firmi u kreditnom dinarsklom poslovanju i u dinarskim kreditima, obavlja platni promet sa inostanstvom u vrednosti od 80-100 miliona dolara godisnje u jednom pravcu, sto znaci blizu 200 milioan dolara u oba pravca, sto je, kako kaze Blagojevic, vrlo pohvalno u danasnjem vremenu mada je nekada, u nekim srecnijim vremenima, pre 90-tih godina, taj platni promet sa inostranstvom iznosio i do 2 milijarde dolara godisnje.
   Ono sto bi Kraljevcane posebno trebalo da orijentise ka ovoj banci, kako tvrdi gospodin Blagojevic, jeste to da se, pre svega, radi o permanentno likvidnoj banci. Potom, gradjanima se garantuje da ce novac koji stave na svoj tekuci ili ziro racun, na svoj stedni ulog, moci u ovoj ekspozituri da podignu 24 sata 365 dana u godini. Svakog radnog dana ce, bez ogranicenja, moci da podignu svoj stedni ulog. Vlasnici tekucih racuna u ovoj banci imaju u proseku od 9-19 cekova stalno na raspolaganju, a jednim cekom je moguce u ekspozituri podici citav saldo sa svog tekuceg racuna. Banka daje i potrosacke kredite vlasnicima tekucih racuna u visini od 1/3 plate puta 6. Kredit se vraca u sest mesecnih rata, a kamatna stopa je 2,5 odsto na mesecnom nivou. Dozvoljeni minus na tekucem racunu je 5000 dinara, s tim sto se radi na tome da to bude do 8.000 dinara. U izgledu je i otvaranje sefova u kojima ce gradjani moci da cuvaju svoje dragocenosti.
   To bi, uglavnom, bile performanse JU garant banke sto govori o tome da gradjani Kraljeva od sada imaju u sustini jednu pouzdanu banku, koja nema nikakve hipoteke vezane za staru deviznu ili dinarsku stednju, za raznorazne zajmove i sve one oblike u kojima su gradjanima Srbije propadale pare i zbog cega se, prakticno, izgubili poverenje prema bankama. Radi se , dakle, o banci koja nema okaljan obraz ni u jednom bankarskom poslu niti sa privrednicima, niti sa gradjanima. Direktor Milan Blagojevic tvrdi da su ljudi u ovoj banci cisti za rad i saradnju i da ce to tako biti i na podrucju Kraljeva kao sto je na podrucju cele Srbije.

Narodna kuhinja otvorena u Mataruskoj Banji - pise Predo Markovic
Humanost na delu - zivot ispod crte
   Proslog ponedeljka u Mataruskoj Banji je pocela da radi narodna kuhinja koju je opremio Medjunarodni komitet Crvenog krsta (oprema je vredna 60.000 maraka), a prostor joj obezbedio na pet godina Rehabilitacioni zavod "Agens". Kuhinja ce sve do 1. oktobra biti finansirana od strane Crvenog ksta Nemacke, a jedan obrok, pola litra kuvanog jela i pola vekne hleba od 600 grama se iz nekadasnje svakodnevno razvozi po punktovima u mesnim zajednicama. Sekretar Crvenog krsta u Kraljevu Mirjana Lisanin- Gostiljac, interesovanje za jednodnevni obrok koji trenutno dobija 840 najsiromasnijih Kraljevcana (korisnika socijalne pomoci, penzionera i invalida) sve je vece, a vecini korisnika je to i jedini obrok tokom dana.
   Na punktu u MZ "Zelengora" prvoga dana distribucije hrane iz "narodnog kazana" nasi najsiromasniji sugradjani, uredno su ocekivali porciju kiselog kupusa sa kobasicom.
   Rada Mijailovic zivi sa dvanesetogodisnjom devojcicom i muzem koji prima penziju od 2.400dinara.
   - Nikakvu drugu pomoc osim ovih obroka ne primamo. Hrana je dobra, a uostalom nismo u situaciji da biramo. Ipak, nisu dovoljni ovi obroci, pa se dete hrani i u skoli. Mi joj to od male penzije placamo, da bi bila sita, prica Rada.
   Sezdesetosmogodisnja Kristina Lazovic preuzima hranu za sina i muza.
   - Mnogo nam je lakse od kako dobijamo ovu hranu. Zivimo u baraci i nemamo svoj dom. Nece mi biti tesko da dolazim ovde po hranu, jer druge nema, kaze Kristina ciji muz, kao nekadasnji gradjevinski radnik ima malu penziju.
  -Pune su mi oci i prazno srce kada prolazim pored izloga punih hrane. Imam zenu koja je bolesna, a ni za lekove nemamo. Hvala ovima koji misle na nas sirotinju da nas jednom dnevno nahrane, kaze Rade.
   Od sekretara Crvenog krsta opstine Kraljevo Mirjane Lisanin- Gostiljac, saznajemo da ce Crveni krst Nemacke od 1. oktobra najverovatvije zameniti EKO... U medjuvremenu, u modernoj kuhinji planiraju da pocnu pripremanje i djacke uzine, a sredstva koja na taj nacin budu prikupljena posluzice za kupovinu zacina i slicnih potrebstina koje nedostaju u narodnoj kuhinji.

Kraljevcanka Marija Milanovic, novo ime u domacem animiranom filmu - pise Bojana Milosavljevic
"Senka i njen covek" putuju svetom
   - Mlada Kraljevcanka, Marija Milanovic, koja je nedavno zavrsila klasicnu animaciju na beogradskoj Filmskoj skoli "Dunav filma," osvojila je na 49. Festivalu jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometraznog filma izuzetna priznanja za svoj diplomski rad (petominutni animirani film "Senka i njen covek"). Milanovicevoj je pripala Zlatna plaketa, u takmicarskoj konkurenciji sa jos 1o filmova, kao i dve specijalne nagrade kolega-animatora i filmskih kriticara
   Cini se da je ovo sa vec toliko nagradjenim, a prvim filmom, tek pocetak za mladu umetnicu Mariju Milanovic, inace nasu sugradjanku koja je odabrala jednu neuobicajenu i retku zivotnu profesiju (barem u nasoj dosadasnjoj drustvenoj nomenklaturi). Danas je to izuzetno kreativno i perspektivno zanimanje, pre svega u najsavremenijim elektronskim medijima, a osim talenta i volje, podrazumeva i savladavanje velikog fizickog napora, strpljenje i veru u svoju idejuvodilju. Ilustracije radi, Marijin lucidan film "Senka i njen covek," nastao je posle skoro godinu dana mukotrpnog rada i hiljada crteza sklopljenih u magicne "pokretne slike." O svom velikom i pravom izboru, Marija prica:
   - Ranije sam crtala i slikala, pa su se kasnije tako povezale neke niti. Tek kada sam se upisala na Skolu "Dunav filma" videla sam koliko je to dobro. Zavrsila sam klasicnu animaciju, ali poznajem i kompjutersku. Tokom studija odgledala sam mnogo filmova, autorskih i raznih pravaca i tehnika, sa mnogo svetskih festivala, a radili smo i zajednicke filmove koji su takodje ucestvovali u selekcijama."
   Marija se vrlo rado seca tek proteklih studentskih godina. Atmosfera je bila vrlo pozitivna, saradnja sa profesorima svetski priznate "zagrebacke skole" vise nego dobra i plodotvorna. Diplomirala je u klasi prof. Rastka Cirica, a veliki mentor joj je bio i prof. Nikola Majdak. Tokom izrade diplomskog filma, Marija se, kako kaze, nije nesto narocito konsultovala sa ovom dvojicom, jer taj pozitivan sukob ideja moze citav rad da beskrajno otegne. Umesto toga, verovala je u ono sto radi, pa je na kraju sve ispalo sjajno. Manje vise za tu "desetku" na diplomskom ispitu, ali film se odmah nametnuo kao nesto nevidjeno. Kada ga je odgledao, profesor Majdak je iskreno priznao da tako nesto u zivotu jos nije video. Mlada umetnica danas priznaje da je taj zavrsni rad nameravala da uradi onako obicno, skolski:
   - Sve je to krenulo drugacije i ispalo dobro. Animirani film je veliki teret za samo jednog coveka. Sve mora da uradi sam - od zamisli i ideje, do crtanja i rezije. Samu zamisao sam osmislila kao univerzalnu pricu o coveku i palo mi je na pamet da to bude njegova senka, kao neki alter ego i on sam. Ali, sta reci u pet minuta, da bude vizuelno i dramaturski jasno? Kako opisati ceo jedan zivot u tih nekoliko minuta?"
   Marija Milanovic je, bez ikakvog preterivanja, sjajno pretocila svoju ideju u izvanredan film. On je od pocetka do kraja vrlo asocijativan. Deluje jednostavno, kao da je radjen sa lakocom, a ustvari je jedan mali filmski filozofski esej o svesnom i podsvesnom u svakom coveku i njegovom dozivljaju prolaznosti. Mlada umetnica je vrlo zadovoljna i time kako je beogradska publika primila njen film "Senka i njen covek." Nagrade nije ocekivala, jer ni sama posle tolikog rada na njemu nije stekla kriticku distancu.
   Zanimljivo je da je ovaj Marijin prvi samostalni film delom proizvod zdruzene snage i talenata porodice Milanovic. Naime, muziku za "Senku" uradio je njen brat Marijan, a za tu jaku umetnicku vokaciju svoje dece u velikoj meri zasluzna je mama Milanka, po profesiji vaspitacica, i to vrsna. Deo slave mladih Milanovica, prirodno, pripada i tati Draganu, koji ih je podsticao na svoj nacin. Marijin film u naredne dve godine putovace po festivalima sirom sveta. Licno je vec pozvana na svetski festival ANIMA-FEST u Zagrebu, u junu ove godine, i to u takmicarsku selekciju. Ovo originalno i zanimljivo ostvarenje, kako je vec javljeno, bice vidjeno i na smotrama-festivalima u Moskvi i Brazilu.

Promene u "Ibarskim novostima" - pise Dragan Bajovic
Direktor i saradnici podneli ostavke
   Direktor i glavni i odgovorni urednik Javnog preduzeca za informisanje (JP) "Ibarske novosti" u Kraljevu Radmila Veskovic je osnivacu preduzeca Skupstini opstine podnela ostavku na tu funkciju.
  U kratkom obrazlozenju, gospodjica Veskovic navodi da su "razlozi mnogobrojni, slozeni i razlicitog porekla". "Ocito, nastavlja ona, da mnogi ljudi u okruzenju nisu spremni za vreme koje trazi korenite promene, kako u shvatanju uloge novinarstva, tako i rukovodjenja."
  Oostavke su podneli i Dragan Rajicic, odgovorni urednik TV Kraljevo, Ivana Popovic, odgovorni urednik Radio Kraljeva, i Elizabeta Todorovic i Dejan Matic, urednici informativnog programa tih medija. Oni smatraju da ne mogu dalje obavljati te duznosti zato sto su imenovani od strane direktora Radmile Veskovic, koja je podnela ostavku. Odgovorni urednik "Ibarskih novosti" Ivan Rajovic, koji je imenovan u vreme kada je ovde na vlasti bila Koalicija "Zajedno", koji je bio urednik opozicionih "Kraljevackih novina", dopisnik "Nase borbe", a sada "Danasa", ne zeli, kako je izjavio za Tanjug, da podnese ostavku "zato sto nije deo tog tima".
  JP "Ibarske novosti" u Kraljevu osnovano je 1947. godine. Do 1970. izlazio je istoimeni list. Te godine preduzece je osnovalo radio-stanicu, a 1992. i televizijsku stanicu. Ta dva medija, prema nedavnim istrazivanjima Agencije "Strateski marketing", su najslusaniji i najgledaniji u grupi lokalnih radio i televizijskih stanica u Srbiji.

Pismo iz Kanade - pise dr Milorad Kovacevic, Otava, Kanada
Protracena proslost
  Cinjenica je da se nasa ekonomska situacija teze popravlja nego sto je to u prvi mah posle promena 2000.izgledalo. Mislim da je svima jasno da bez poboljsanja u ekonomiji nema napretka ni na jednom planu. Nazalost, trenutno, nasa pozicija u svetu je takva da oni od kojih trazimo pomoc zahtevaju razne koncesije i dodatne garancije. Ono sto posebno brine je da cak i kada ispunimo uslove, nemamo "tezinu" da dobijemo obecano. To govori o mnogo cemu, a najvise o nepoverenju u nas, i u nasu vlast.
   Politicari na vlasti, izabrani da urade nesto za zajednicko dobro, gube vreme i energiju na medjusobne sukobe i intelektualno presipanje iz supljeg u prazno. Atmosfera cesto podseca na zeleznicku cekaonicu gde prisutni galamom ubijaju vreme dok voz ne stigne, zaboravljajuci da je pruga odavno vec zavrsila na otpadu i da voz nece stici dok se nova ne sagradi.
   Mislim da nije vreme za nadmudrivanje. Proslost je potrosena, ili bolje receno - protracena. Vreme je da se buducnost stavi ispred proslosti i da se sposobni i posteni angazuju na stvaranje elementarnih uslova za: (1) ozivljavanje ekonomije koja ce nas hraniti i omoguciti napredak; (2) skolovanje omladine i stvaranje uslova da mladi ostanu u zemlji; (3) dostojanstvenu zdravstvenu i socijalnu zastitu; i (4) saradnju sa svetom, svakako na bazi ravnopravnosti i reciprociteta.
   Bez ovih uslova, bojim se, protracicemo i buducnost.