Uvod - Putnici za Hag
"Kad se hoce, sve se moze!"
Postavljanje temelja za dugotrajnu kucu
Uscanske paralele
Sve blize evropskim standardima
Srbin - gradjanin Zemljine kugle
Povodom Svetskog dana astme - 7. maja 2002. godine
Kad su kraljevi setali Kraljevom

Vreme sadasnje - pise Ivan Rajovic
Putnici za Hag
  Uz sve sto nas je snaslo i svakodnevo nas snalazi, a sve u cilju da nas zabavi i odvrati nam misli od ruzne svakodnevice, ovih dana je glavna tema putovanje nekih nasih losih momaka za Hag. Citava nacija u patriotskom zanosu prati predaju, hapsenje iliti herojski prkos bivsih narodnih heroja, uslovno receno ratnih zlocinaca, a sasvim sigurno putnika za Hag. Tako oni koji su poput Sainovica i njemu priblizno slicnih, posto to majka vise ne radja, do juce vedrili i oblacili nasu nesrecnu sudbinu, sada cekaju na red da odgovaraju za ono sto su radili, bez obzira koliko je to dobro ili lise. Naravno, to je odlicna prilika da se srpski narod jos jednom podeli i dobro razmisli oko toga hoce li se i ubuduce emotivno vezivati za politicke likove koji, kako se pokazalo, uglavnom rade za sebe, ili ce racionalno ucestvovati u politickim desavanjima pokusavajuci da u svemu nadje i neki svoj interes koji u postojecim uslovima i nije tako veliki.
  I mada je vise nego jasno, a pametnima je to odavno znano, da ne mozemo protiv citavog sveta, pa makar on bio olicen i u takvom zenskom bicu kao sto je Karla del Ponte, pojedinci jos uvek pokusavaju da nas uvuku u svoje prljave poslove sve se trudeci iz petnih i vratnih zila da citav svet ubede kako smo svi mi isti i kako je krivica, ako postoji, zajednicka iliti nacionalna. Gadjenje izaziva to pozivanje na "moj narod" sto ne retko zvuci kao "moja stoka", pogotovu kada to izgovori drugarica Mira Markovic. I mada ne pristajem da budem ni njen narod, niti bilo sta sto bi se moglo vezivati za pomenuti lik i delo, dodje mi da se spalim iz cisto dostojanstvenih pobuda, ne bih li njoj, Vuceli i ostaloj bratiji onemogucio da se pozivaju bar na mene.
  Slicno stoji stvar i sa ovih dana aktuelnim sloganom "Svi su Srbi Radovani". Oni koji pristaju da budu Radovani sigurno za to imaju jake razloge za koje vecina nas i ne zna. Na kraju krajeva nije tako jednostavno biti istorijska licnost poput Radovana koga citav svet ganja, a on se ne da, pa ne da. A stvar je vrlo prosta, svako kome je iole stalo do sopstvenog naroda trebalo bi sam da ucini sve, pa i vise od toga, ne bi li taj narod ucinio koliko-toliko rasterecenim svekolikih pritisaka takozvane mecunarodne zajednice. Tako se postaje nacionalni heroj, a ne skrivanjem po jazbinama i spiljama i guranjem citavog naroda u konflikt sa celim svetom. Onda bismo svi mirno mogli da se bavimo prezivljavanjem, svecanim otvaranjem narodnih kuhinja i borbom za grobno mesto koje je, bar u nasem gradu, pored svega ostalog, postalo vrlo deficitarna iliti nedostajuca pojava. Ali ono sto se nama desava samo nama i moze da se desi, pa se lako moze zakljuciti da nista nije slucajno. Posten covek, ako takvih jos uvek ima, citajuci novine, gledajuci televiziju, a i iz licnog iskustva, lako moze zakljuciti da zivi medju ljudima koji sa moralnog stanovista i nisu bas u najboljem fazonu. Zapravo, okruzuje nas masa prevaranata, od sitnih lopova koji kradu da bi preziveli i zato sto je to u trendu, pa do osvedocenih lopuza koje su od pljackanja naroda napravile karijeru, pokusavajuci cak da to podvedu pod patriotske aktivnosti. U tome lezi i najveci promasaj, a i nesposobnost nove vlasti koja nije uspela, a skoro da nije ni pokusala, da raskrsti sa onima za koje se dobro zna sta su i kako radili. Cekaju valjda da to uradi medjunarodna zajednica, pa da posle ratnih zlocinaca pocne da hapsi i domace jajare, kokosare i kriminalce najviseg nivoa. A posto bas oni i dalje najbolje zive lako je zakljuciti da je ovde najunosnije biti lopov. I dok lopovi mirno setaju medju nama, krckajuci svoje olako steceno bogatstvo, mi se bavimo smenom Ivkovica i gledamo srceparajuce scene oprastanja Ojdanica sa unucima na koznom visesedu. Kako na sve to gledaju oni koji nemaju sta da jedu, niti sa kim da se oproste, a bas zahvaljujuci putnicima za Hag i onima koji su vec tamo, samo oni znaju. Zato, nadajmo se da, ipak, nismo svi Radovani, jer nam , u suprotnom, nema spasa.

Sa 13. sednice Skupstine opstine Kraljevo i oko nje - pise Boban Rajic
"Kad se hoce, sve se moze!"
 Zbog nedostatka kvoruma 8. aprila odlozena 13. sednica Skupstine opstine Kraljevo odrzana, u skladu sa Statutom i Poslovnikom o radu, u roku od 10 dana, u cetvrtak, 18. aprila, ostace upamcena najpre po tome sto je prva i do sada jedina skupstinska sednica u ovom mandatu, od kada je DOS na vlasti, koja je odlozena upravo zbog neslaganja unutar ove koalicije i bojkota te sednice od strane same Odbornicke grupe DOS-a (bez DSS-a), sto bi se moglo nazvati samobojkot iliti samobojkotovanje, zatim po u medjuvremenu ekspresnom sporazumu iliti "pomirenju" izmedju dve "struje" unutar DOS-a ("prodeesovska" i "prodeesesovska"), kao i po tome sto je prvi put zasedanjem od pocetka do kraja, zbog opravdanog odsustva predsednika SO Kraljevo dr sci. LJubise Jovasevica (DSS) zbog prisustva sednici Veca gradjana Skupstine SRJ, od pocetka do kraja "sesije" predsedavao potpresednik SO Kraljevo Jovan Djurovic (DS). Podsecanja radi, interesantan je podatak da je sazvanoj sednici za 8. april prisustvovao samo 31 odbornik (za kvorum potreban broj od 36 ili 50 odsto od ukupno 70 odbornika), dok je ponovljenoj 13. sednici - 18. aprila, kao rezultat kompromisa, prisustvovao cak 51 odbornik (20 vise!), bez predsednika SO i jednog broja drugih opravdano odsutnih. Takodje, ovo je bila jedna od radnih sednica sa najkracim dnevnim redom u istoriji skupstinskog zivota Kraljeva - 7 predlozenih, 2 dopunske i 2 "skinute" tacke. Narod bi rekao: "Kad se hoce sve se moze!"!?
  Naravno, i ovo zasedanje, kao i nekoliko prethodnih, ostace upamceno i po ponovnom neizboru (4. po redu) nove "opstinske vlade" (IO SO Kraljevo) koja je od juna prosle godine ( 10 i po meseci) u ostavci zbog odlaska predsednika IO SO Mila Koricanca jos u maju 2001. na duznost nacelnika Raskog okruga. Naime, kako je obrazlozio predsedavajuci Jovan Djurovic, "ne postoji predlog mandatara pa se 2. i 3. tacka koje se odnose na izbor predsednika i clanove novog IO SO odlazu" za neku narodnu sednicu. Apsurd svoje vrste je uvrstavanje ove dve tacke u dnevni red, umesto da budu eleminisane jos prilikom utvrdjivanja dnevnog reda, zbog cega se kada su dosle na dnevni red za rec javio Darko Vilotijevic, ispred OG SPO, i rekao da "DOS neuspesno pokusava da sakrije svoje slabosti jer nema Izvrsni odbor vec 10 meseci i nije imao kvorum za sednicu" i nakon gromoglasnog "aplauza", pre svega odbornika Aleksandra Lazovica (DS), kojim je bio onemogucen da govori, upitao "Predsedavajuci nadam se da ovo nije Vasa slika?" i iznerviran napustio govornicu. Predsedavajuci Jovan Djurovic je uzvratio Vilotijevicu da "ne kvari sliku o sebi i da se ova tacka odlozi" i presao na sledecu tacku dnevnog reda.
  A sto se tice tacaka usvojenog dnevnog reda koje su razmatrane, dosta polemike izazvao je Nacrt Statuta opstine Kraljevo, u okviru usaglasavanja sa nedavno donetim novim Zakonom o lokalnoj samoupravi Republike Srbije. Najvise dilema bilo je oko izbora predsednika opstine, jer je jedan broj odbornika osporio ustavnost i zakonitost odredbe da kandidat za predsednika opstine mora imati prebivaliste u opstini Kraljevo najmanje 10 godina, kao i clan koji predvidja cenzus od najmanje 10 odsto birackog tela (potpisi) za kandidaturu za predsednika opstine, dok je jedan broj odbornika podrzao data resenja. Dati su i predlozi da se odbornicka pittanja obavezno razmatraju na posebnoj sedniicii jednom u 6 meseci i da se posebno razradi porez na promet kao izvor opstinskih prihoda u budzetu, kao da se obavezno uvedu institucije gradskog arhitekte i opstiinskog menadzera, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi. Pored toga, odbornici su narocitu paznju posvetili dopunskoj tacki dnevnog reda koja se odnosi na zahtev odbornika Nove demokratije Pokreta za Kraljevo dr Dragise Kostica i Branislava Radusinovica u vezi resavanja prioritetnih problema u Mesnoj zajednici Bogutovac. Zakljuceno je da se na rekonstrukciji putne mreze, popravci objekata ostecenih u NATO-bombardovanju i obezbedjivanju uslova za pracenje programa TV Kraljevo angazuju nadlezni organi i javna prteduzeca u opstini (Direkcija za izgradnju, Putevi, Komisija za procenu ratne stete, Beopetrol, Ibarske novosti), i to uz koordinaciju Izvrsnog odbora SO Kraljevo.
  Odbornici su upoznati i sa podacima o nabavci sudova za smece za potrebe JKP "Cistoca" cime je, kako je rekao predsedavajuci Jovan Djurovic "angazovanjem IO SO ovaj problem prevazidjen", (iako je ova tacka naslovljena kao "Razmatranje zahteva JKP "Cistoca" Kraljevo za pruzanje pomoci radi nabavke sudova za smece"). Potpresednik IO SO Dejan Sreckovic tom prilikom rekao je da u drugim gradovima (Beograd) opstinske i gradske vlade ucestvuju maltene 100 posto u sredstvima za kupovinu kontejnera za smece, a da je kraljevacko JKP "cistoca" sopstvenim sredstvima nabavilo vec 250, a ucescem IO sa oko 25.000 evra jos 100 sudova za smece (ukupno 350), cime je ta "misija zavrsena i broj kontejnera za smece doveden na zavidan nivo"! U raspravi, odbornik Veroljub Radakovic postavio je pitanje kada ce se i u Kraljevu smece odlagati putem specijalnih plasticnih vreca i dobio odgovor od g. Djurovica da to jos nije moguce do izrade specijalnih fabrika reciklaze smeca (ili za spaljivanje smeca) i da se na tome radi i opasku odbornika Dragana Kitica da je i ova nabavka kontejnera dokaz da Izvrsni odbor, bez obzira sto je u ostavci, kontinuirano (dve sednice mesecno) i uspesno funkcionise.
  Skupstina je dala saglasnost na Odluku o uvodjenju samodoprinosa za podrucje Mesne zajednice Stubal za period od 2002. do 2006. godine, cime je ovaj postupak otvoren. Mesnim samodoprinosom u Stublu u visini od 3% na plate, 2% na penzije, 20% na katastarski prihod (itd.), kako je planirano, u naredne 4 godine prikupila bi se sredstva u iznosu od oko 62 miliona dinara prvenstveno za asfaltiranje puteva. Na 13. sednici SO Kraljevo doneto je i vise odluka iz oblasti kadrovske politike : umesto Gordane Tosic za clana Upravnog odbora JP Ibarske novosti imenovan je Zvonko tertzic, za clana Komisije za izbor i imenovanja SO Kraljevo advokat Srdjan Spasojevic i za clana Komisije za odnose sa verskim zajednicama SO Kraljevo Aleksandar Pljakic, dok je umesto Slavice Vujovic za clana Komisije za urbanizam, gradjevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti SO Kraljevo imanovan odbornik Veroljub Radakovic. Pored dve odlozene tacke dnevnog reda nije prihvacena ni jedna dopunska - predlog OG SPO da se uputi apel Vladi Srbije za hitnu sanaciju ratne stete izazvane NATO bombardovanjem sto je izazalo veliko nezadovoljstvo odbornika SPO. Sednica je bila jedna od nakracih u ovom mandatu i trajala je nepunih dva sata.

Intervju: dr Srdjan Djordjevic, docent ustavnog prava
Postavljanje temelja za dugotrajnu kucu
  Dr Srdjan Djordjevic (35), docent je na Pravnom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici na predmetu Ustavno pravo. Magistriirao je na temu "Institucija sefa drzave u ustavnom sistemu Republike Srbije" 1997. godine, a doktorirao sa disertacijom "Teorija i praksa suverenosti juznoslovenskih naroda 20. veka" 2000. godine na Pravnom fakultetu u Banja Luci. Clan je jugoslovenskog Udruzenja za Ustavno pravo. Objavio monografiju magistarskog rada "Predsednik Republike Srbije" i vise drugih naucnih radova, a pocetkom ove godine knjigu "O novom Ustavu Srbije" u izdanju "DOROTEUSA" u Kraljevu. Rasprava o ustavnim promenama i reformama u Republici Srbiji izuzetno je aktuelna i to je povod za razgovor sa dr Djordjevicem za ovaj (dvo)broj, dok cemo u narednim brojevima lista ukratko dati prikaz do sada podnetih predloga i nacrta Ustava Srbije.
  - Gospodine Djordjevicu, kakav je znacaj ustava i ustavnih promena za stabilnost drzave, za stabilnost jednog drustva, pa i Srbije?
  - Ono sto sasvim sigurno predstavlja jednu od karakteristika ustavnog razvoja Srbije jeste skoro dvovekovna istorija ustavnosti. S druge strane, interesantan je detalj da su svaki novi vladar ili svaka znacajno nova vladajuca politicka garnitura u Srbiji donosili novi ustav. Kao sto kaze prof. Pavle Nikolic "U nasoj istoriji nikada nije nacinjen pokusaj da se novi ustav donese na osnovu prethodnoga", ili srpski ugledni pravnik Lazar M. Kostic :"Svaki ustav sahranjen je bez traga, bez potomstva, bez nasledja".
  - To, sa jedne strane, moze znaciti, ukoliko je rec o kvalitatitivnim ustavnim promenama, pozitivan pomak, ali, s druge strane, moze biti i dokaz nedovoljne stabilnosti drzave i rizik po drustveni razvoj. Uslovno receno, jer ima izuzetaka, po pravilu, u onoj meri u kojoj ustav jedne drzave uspe da se odrzi duzi niz godina ili decenija u toj meri moze se ocekivati da ta drzava bude stabilna. Najvaznije je da postoji harmonicna uskladjenost izmedju ustava i drustvene stvarnosti i da ustav, kao najopstiji i najvisi pravni akt i temelj jedne drzave, u najvisoj meri bude saglasan drustvenoj stvarnosti.
  - Kakva je na tom planu trenutna situacija sa Ustavom Republike Srbije, koliko je on sada uskladjen sa drustvenom stvarnoscu?
  - Za sadasnji Ustav Republike Srbije s pravom se moze reci da on pripada kategoriji tzv. "nominalnih ustava" zato sto nije uskladjen sa stvarnoscu. Mnoge njegove odredbe su prevazidjene, deplasirane i ne primenjuju se u praksi, a mnogi novonastali drustveni odnosi nisu ni regulisani, pa postoje ustavne praznine.
   "MILOSEVICEV USTAV"
  - Ilustrovao bih to na primeru institucije predsednika Republike. Naime, od 1997. godine, dakle odlaskom Slobodana Milosevica sa mesta predsednika Srbije na mesto predsednika SRJ, ta institucija postaje umrtvljena gotovo do nepostojanja tako da se pojavljuje kao problem koji mozda ugrozava legalno funkcionisanje ostalih iinstitucija ustavno-politickog poretka u Srbiji. S druge strane, nakon 5-oktobarskih izbornih promena dolazi do izrazaja upravo ta minornost institucije predsednika Srbije, iako sam Ustav garantuje sasvim drugaciju poziciju u odnosu na fakticko stanje. Zato, pitam ja Vas kad ste poslednji put bili u prilici da cujete jednu zivu rec predsednika Republike Srbije Milana Milutinovica iako mu to pravo po Ustavu itekako pripada!? Takodje, to se ogleda i u pasivnom odnosu prema prekoj potrebi konstituisanja Ustavnog suda Srbije.
  - Da li bas zbog te neuskladjenosti stvarnog i normativnog treba doneti novi Ustav Srbije?
  - Sasvim je izvesno da je Ustav Republike Srbije iz 1990. godine skrojen po meri potreba licne vlasti Slobodana Milosevica i ne bih ovom prilikom ulazio u vise puta ponovljenu pricu, i kroz vase novine, da se tom Ustavu moze itekako osporiti legitimitet. Medjutim, upravo cinjenica nedovoljne uskladjenosti tog Ustava sa aktuelnom stvarnoscu jedan je od osnovnih razloga za ulazak u ustavne promene. - Naravno, pitanje ustavnih promena je oduvek bilo pitanje odnosa politicke vlasti prema ustavu, a meni se cini da je sada vazeci Ustav Srbije pravni akt za kojim ce retko ko da zazali, posebno u sadasnjoj vladajucoj strukturi vlasti. Evidentno je da je sadasnja vlast u Srbiji resila da krene u ustavne promene. Kadrovska nepopunjenost Ustavnog suda Srbije, pak, takodje moze da predstavlja ilustrativan pokazatelj da ova vlast ne namerava da znacajnije stiti postojeci Ustav. Dakle, Ustav je na neki nacin ostao bez sopstvene zastite i prepusten manje ili vise arbitrarnoj volji zakonodavne, izvrsne pa i sudske vlasti da ga postuju u onoj meri u kojoj to odgovara njihovim interesima.
  - Je li jedan od razloga za donosenje novog Ustava Srbije i prilagodjavanje savremenim, razvijenim evrpskim ustavnim standardima?
  - Naravno. Ocigledno je da ovde postoji radikalno drugaciji pogled na pitanje teritorijalne organizacije vlasti u Srbiji, zatim na pitanje kataloga ljudskih prava i njihove zastite.
   PRILAGODjAVANJE
  - Cini mi se da Srbija ne moze da postane punopravni clan evropskog razijenog sveta ukoliko i sopstveni Ustav ne prilagodi i ne harmonizuje ga sa evropskim standardima. Pogotovo sto Evropa biva sve vise prisutna u Srbiji, a i Srbija nastoji da sto pre udje u evropske integracije. U Skupstini Srbije svedoci smo donosenja jednog radikalno novog paketa novih zakona u poreskom sistemu, pravosudju, lokalnoj samoupravi, prosveti, informisanju, tu je i "omnibus" Zakon o Vojvodini... Sve su to dokazi da je Srbija fakticki vec usla u svojevrsnu ustavnu promenu, samo je treba legalizovati i formalizovati donosenjem novog Ustava.
  - Da li se u ustavnoj reformi i donosenju novog Ustava kasni, s obzirom da je 5. oktobar 2000. daleko iza nas?
  - Licno polazim od pretpostavke da je 5. oktobar jedan izrazito revolucionarni cin cega novi akteri vlasti izgleda da nisu ni bili svesni, a dokaz je upravo nepristupanje ustavnim promenama ni posle skoro dve godine od tada. Smatram da smo u znacajnom zakasnjenju, a sa druge strane zapadamo u jednu zamku, ili kontradikciju zato sto istovremeno insistiramo na legalnosti i precutno dozvoljavamo neprimenjivanje samog Ustava Srbije. Opet, treba imati u vidu da je Srbija u specificnoj poziciji zbog neregulisanog statusa Kosova i Metohije, kao i redefinisanja odnosa u saveznoj drzavi, tako da su to sve opterecujuci faktori koji uspopravaju donosenje novog Ustava Srbije, dok se prethodno ne napravi politicki konsenzus relevantnih politickih subjekata po pitanju tih sustinskih drzavnih problema i nacionalnih interesa. Mi jos nemamo te odgovore, pa ako bismo naprecac pristupili donosenju novog Ustava, primera radi, mogli bismo da upadnevmo u zamku da Kosmet formalno prikazemo kao sastavni deo naseg ustavnog poretka, dok medjunarodna zajednica sve vise o tome odlucuje.
   PREDLOZI I NACRTI
  - Trenutno imamo nekoliko predloga-nacrta novog Ustava Srbije. Koji su to predlozi i kakva je procedura donosenja ovog akta po vazecem Ustavu?
  - Po mojim saznanjima, prvi je objavljen predlog za novi Ustav Srbije nezavisne ekspertske grupe Beogradskog centra za ljudska prava (6 eksperata), par meseci nakon toga pojavio se Nacrt Ustava kraljevine Srbije profesora dr Pravla Nikolica i kao treci u formi nacela pod naslovom "Osnovna nacela za novi Ustav Republike Srbije" ciji je autor Demokratska stranka Srbije (DSS). Vidi se da je od politickih stranaka jedino DSS predlozio nacela za novi Ustav Srbije, dok su ostala dva predloga ekspertska jer su ih sacinili ljudi koji se ne nalaze u vlasti, vec ljudi od struke i nauke. Mislim da ovi eksperti zasluzuju svaku pohvalu jer nisu bili motivisani politickim interesima i nalozima, vec patriotskom svescu i brigom za Srbiju.
  - Kako doci do novog Ustava Srbije? S pravom da pogresim, cini mi se da oko nacina za donosenje novog Ustava Srbije postoji jedno relativno saglasje u okviru DOS-a, ili DOS-a i DSS-a, da se novi Ustav ne moze doneti na bazi postovanja odredaba postojeceg Ustava Srbije iz 1990. godine zato sto on pripada grupi cvrstih ustava koje je fakticki nemoguce promeniti. Najpre, da se pristupi uopste postupku promene potrebna je 2/3-inska vecina u Skupstini Srbije. U drugoj fazi, problem postovanja revizionioh normi postojeceg Ustava je dodatno opterecen cinjenicom da biraci sa Kosmeta takodje pripadaju jedinstvenom birackom spisku Republike Srbije, a u startu se zna da kosmetski Albanci nece da se odazovu ni na kakav poziv na referendum o promeni postojeceg Ustava Srbije. To dodatno umanjuje mogucnost da se dostigne Ustavom propisana vecina ukupnog broja upisanih biraca, neophodna za promenu Ustava Srbije.
   USTAVOTVORNA SKUPSTINA?
  - Sam nacin donosenja novog Ustava Srbije zavisi od politickog dogovora stranaka na vlasti. Cini mi se da postoje dva osnovna modela koji, medjutim, nisu utemeljeni u vazecem Ustavu i bilo koji od njih bice sporan po pitanju legaliteta. Jedan nacin jeste zalaganje za organizovanje izbora za novu ustavotvornu skupstinu koja bi onda imala pun demokratski legitimitet da moze pristupiti donosenju novog Ustava, a drugi nacin je da dodje do transformisanja postojece Narodne skupstine Republike Srbije u ustavotvornu skupstinu koja bi, pak, onda pristupila izradi i donosenju novog Ustava. Naglasavam, i jedan i drugi nacin su sporni po pitanju legaliteta, dok je legitimitet znatno vise na strani izbora za ustavotvornu skupstinu. - Treci faktor koji treba imati u vidu jeste pitanje prakticne delotvornosti ili blagotvornosti, to jest mogucnosti da bude donet uopste novi ustav imajuci u vidu potpunu disharmoniju u birackom telu Srbije, kao i velike razlike u sadasnjem sastavu Skupstine Srbije, vecine, pa i opozicije, pa je tesko ocekivati da i u ustavotvornoj skupstini bude iskristaliizovana jedna stabilna vecina za donosenje novog ustava. Iz prakticnih razloga, cini se delotvorniji drugi nacin da se postojeca Skupstiina pretvori u usttavotvornu, uz opet postavljanje pitanja legitimiteta, odnosno ovlascenja sadasnjih poslaniika da donesu novi Ustav, od strane biraca na izborima 23. decembra 2000. godine. Licno mislim da se gradjani tada nisu izjasnili o nekim osnovnim pitanjima novog Ustava kao sto je oblik vladavine, teritorijalna organizacija vlasti, odnosi sa Crnom Gorom itd. O svemu mora da se postigne politicki konsenzus.
   - Imajuci u vidu postojeca tri predloga, ali i nove koji ce se pojaviti, kako usaglasiti sva misljenja i doci do jedinstvenog, optimalnog nacrta novog modernog Ustava Srbije, Srbije na pocetku 21. veka?
   - Da budem otvoren, za politicku vlast su apsolutno nebitni ustavni predlozi koji poticu od nepolitickih faktora ili subjekata. Stvar je pameti same drzavne vlasti da uvazi stavove struke i nauke po tom pitanju. Tako predlog nezavisne grupe eksperata i nacrt prof. dr Pavla Nikolica nisu akti koji mogu imati zvanicnu tezinu za razliku od predloga DSS-a koji ima poluzvanicnu tezinu jer je potekao od politicke partije koja je parlamentarna i participira u vlasti.
   NAJSIRA RASPRAVA
  - Najidealnije bi bilo, a takav je i moj licni stav po pitanju procedure, da se najpre obrazuje jedna siroka ustavna komisija u ciji sastav bi usli predstavnici svih politickih opcija unutar Skupstine Srbije, i vlasti, i opozicije. Novi Ustav Srbije ne bi smeo biti proizvod samo i iskljucivo predstavnika vlasti, vac bi morao da uvazi sve korisne predloge, da bi racunao i na dugovecnost. Zbog raskida sa dosadasnjom praksom cestog menjanja postojecih i donosenja novih ustava, Srbija bi trebalo da se ozbiljnije posveti ovom problemu. - Znaci, smatram da bi trebalo formirati siroku parlamentarnu ustavnu komisiju i da bi sve to trebalo da bude praceno jednom najsirom javnom raspravom u koju bi bili ukljuceni i predstavnici Akademije nauka, i univerziteta, i nevladinih organizacija, i predstavnici, sindikata, Srpske pravoslavne crkve i drug
  najvaznije institucije i pojedinci, tako da taj Ustav bude zaista PROIZVOD NARODNE VOLJE. Politicka volja nije apsolutna u smislu njene neogranicene vremenske vaznosti. Treba se podsetiti da je 1946. godine ukinuta monarhija na jedan potpuno nelegalan i nelegitiiman nacin. Smatram da bi ponovo trebalo proveriti tu volju gradjana sto bi se moglo uciniti putem referendumskog izjasnjavanja o tome da li su gradjani za monarhiju ili republiku, tim pre sto je Srbija privilegovana postojanjem prestolonaslednika, s jedne strane, a s druge sto smatram da Srbiji treba jedan potpuno pasivizirani sef drzave, bilo da je monarh ili predsednik republike, jer to, istorija je pokazala, najvise odgovara srpskom mentalitetu. Time bismo sprecili i svaku mogucu zloupotrebu vlasti od strane sefa drzave!
  - Uz najsiru, strucnu pre svega javnu raspravu, mislim da bi Srbija u dogledno vreme, ali ne tako brzo, mogla da dobije novi moderan Ustav i time 2004. godine obelezi dva veka svoje moderne drzavnosti, racunajuci od Prvog srpskog ustanka do tada, i da upravo tada konacno razgovaramo i o samostalnoj drzavi Srbiji .
   Svi ustavi Srbije
  Prema podacima, Srbija je u novijoj istoriji, od oslobadjanja od turskog ropstva do danas, donosila veci broj ustava, od Sretenjskog do "Milosevicevog" : 1835. ("Sretenjski"), 1838., 1869.,1888., 1901., 1903., 1921. ("Vidovdanski"), 1931., 1947., 1953. (Ustavni zakon), 1963., 1974. i 1990. godine.
   Regioni
  - Kraljeva i Raske oblasti ima u Nacrtu Ustava prof Pavla Nikolica (12 oblasti), a nazalost nema u predlogu DSS-a (pet regiona), dok nezavisna ekspertska grupa predviidja jedan politipni oblik teritorijalne organizaciije sa opstinama, okruzima, oblastima, i autonomniim pokrajinama (medju pokrajinama nema Raske oblasti). Zato apelujem na kraljevacke polititicare da sednu ii dogovore se o pravljenju kraljevackog lobija koji bi obezbedio Kraljevu sediste jednog regiona-oblasti-pokrajine, jer bi svaka druga varijanta jos vise unazadila Kraljevo.
   Posebna povelja
  - Sto se tice ljudskih prava, ono sto mi se cini i do cega sam dosao iscitavanjem svih ovih predloga, jeste da svi oni stoje cvrsto utemeljeni na poziciji potrebe postovanja medjunarodnih standarda u oblasti ljudskih prava. Ja bih ovde samo dodao stav da bi postojanje posebne povelje o ljudskim pravima koja bi bila sastavni deo Ustava bi mozda uzdiglo i naglasilo znacaj tih prava. Ovakav predlog je postojao i formulisan od strane GSS i smatram da bi to bio nacin da se Srbiija cvrsto veze za Evropu...

Uscanske paralele - pise Predo Markovic
DELEGACIJA MARIBORA U KRALJEVACKOJ OPSTINI
"Primat" i "Ekonom" nastavili razgovore
   Na inicijativu nacelnika Raskog okruga Mileta Koricanca, prilikom posete delegacije grada Maribora nasoj opstini, obnovljeni su nedavno prekinuti razgovori izmedju "Primata" iz Maribora i "Ekomoma" iz Usca. Predmet razgovora bili su nereseni vlasnicki odnosi, usled kojih je uscanskom "Ekonomu" onemoguceno da udje u proces privatizacije.
   Mariborcani, koje su zastupali generalni direktor Slavka Marinic i tehnicki direktor Erih Stefanec, istakli su svoj zahtev za 51 odsto vrednosti preduzeca, sto, po njima, iznosi oko milion maraka. "Ekonom" osporava izvrsenu privatizaciju "Primata" u Mariboru i smatra da ova firma u Uscu rspolaze sa najvise 15 odsto vrednosti preduzeca. Na kraju razgovora zakljuceno je da obe strane angazuju strucne eksperte koji bi radili na ovom pitanju i do polovine maja bi se moralo doci do novih predloga.
   U ime "Ekonoma" razgovore su vodili generalni direktor Dragan Goljovic, predsednik Skupstine Dragan Tosic, predsednik Upravnog odbora Dragos Bojanic i sindikalci Radovan Lekic i Momcilo Erdoglija. Uscanska ekipa je jedinstvena u stavu da su svi argumenti na njihovoj strani i da ce njihove stavove potvrditi i svaki ekspertski tim, a ako bude trebalo i sud.

   PRILIKOM NEDAVNE POSETE POMOCNIKA MINISTRA PROTICA
Najavljeno formiranje opstine Usce
   Prilikom nedavne posete nasoj opstini i odrzanog predavanja u organizaciji G-17 +, pomocnik ministra lokalne samouprave i jedan od celnika Demohriscanske stranke gospodin Dusan Protic, najavio je formiranje opstine Usce.
   Tom prilikom izjavio je da ce Uscu biti vracen status opstine, nakon donosenja novog Ustava republike Srbije i proglasenja Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republilke. Propisanu proceduru proslo je 7 novih opstina koje ce taj status dobiti, kako se ocekuje, u drugoj polovini godine.

   "CISTOCA" DODELILA MZ USCE SPECIJALIZOVANO VOZILO ZA PREVOZ SMECA
Smece se vise ne vozi za Kraljevo
   Kraljevacka "Cistoca" odlukom svog Upravnog odbora i direktora Milana Veskovica, dodelila je Mesnoj zajednici Usce specijalizovano vozilo za prevoz smeca. Procenjuje se da je vrednost vozila oko 50.000 DM. Smece se iz Usca nece vise odvoziti na kraljevacku deponiju, a MZ Usce ce od 1. juna preuzeti i cetiri radnika "Cistoce".
   U ime Mesne zajednice Usce vozilo su preuzeli celnici MZ Novica Planojevic i Milan Boskovic i odbornik Dragos Bojanic koji je istakao da je ovo prvi korak u pravcu formiranja javnog komunalnog preduzeca za koje je zahtev upucen Izvrsnom odboru SO Kraljevo.
  Ocekuje se da ce se na ovaj nacin poboljsati nivo pruzanja usuga na citavom podrucju, kao i veca zainteresovanost gradjana za placanje usluga, sto ce neminovno dovesti do cistije sredine, odnosno poboljsanja uslova zivota.   

Konferencija za novinare u Telekomu - pise Ivan Rajovic
Sve blize evropskim standardima
  Na konferenciji za novinare Telekoma u Kraljevu o fiksnoj i mobilnoj telefoniji i inovaciji pod nazivom "Vasa poslovna mreza" govorili su Rade Zivkovic, direktor Filijale Kraljevo Krusevac i Srdjan Tomasevic i Srdjan Radic, menadzeri Mobilne telefonije Srbije.
   Govoreci o trenutnom stanju u fiksnoj telefoniji na podrucju mrezne grupe Kraljevo (036) i Novi Pazar (020) Zivkovic je saopstio podatak da u mreznoj grupi 036 ima ukljucenih 58848 brojeva, od cega 65% direktnih, a 35% dvojnika.
   U Novom Pazaru ima 21438 ukljucenih brojeva od cega 84% direktnih, a 16% dvojnika. To znaci da na ovom podrucju ima ukupno 70 % direktnih prikljucaka i 30% dvojnika, odnosno ukupan broj prikljucaka je nesto preko 80.000.
   U ovoj godini se planira pustanje kapaciteta na podrucju mrezne grupe (036) oko 11.000 novih brojeva i to 350 u Mesnoj zajednici Rocevici, gde je pristupna mreza vec zavrsena, a ocekuje se da u drugoj polovini godine bude pustena u rad i digitalna centrala. Sto se samog grada tice u Ribnici ce biti pusteno oko 120 novih brojeva, u centru oko 500 i u Jarcujku i delu grada do Ulice Zelena gora oko 150 brojeva. Takodje se ove godine radi i prosirenje pristupne mreze u Grdici, a centrala se ocekuje u iducoj godini, kada ce biti prikljuceni i novi pretplatnici i izvrsice se zamena odredjenog broja dvojnickih prikljucaka.
   Ove godine se u Kraljevu ocekuje zamena oko 250 dvojnickih prikljucaka sa novim brojevima sa digitalne centrale.
   U mreznoj grupi Novi Pazar u septembru prosle godine je prosirena digitalna centrala za 2640 novih brojeva i 72 IDM broja. Poceli su radovi u mrezi i kontinuirano ukljucivanje novih pretplatnika, tako da se u toku ove godine, do pocetka leta, ocekuje ukljucenje ukupno 1000 novih pretplatnika.
   javne govornice
   Trenutno na podrucju mrezne grupe 036 ima ukljucenih 220 javnih govornica, od toga na podrucju kraljevacke opstine 130, u Vrnjackoj Banji 40 i u Raski 50. Na podrucju Novog Pazara, opstine Sjenica i Tutin, ima 60 ukljucenih govornica.
   U toku ove godine planirano je ukljucenje novih 150 govornica na podrucju mrezne grupe 036 i jos 60 u mreznoj grupi Novi Pazar.
   Zivkovic je saopstio i podatak da je prosecan racun fizickih lica u proslom mesecu bio 552, a pravnih 2953 dinara, ili, iskazano u impulsima, za fizicka lica 1533, a za pravna 3402 impulsa. On je, takodje, najavio i promenu izgleda racuna koji ce biti u koverti, a pretplatnici na digitalnim centralama ce dobijati specifikaciju svih obavljenih razgovora uz svaki racun.
   "vasa poslovna mreza"
   Srdjan Tomasevic, menadzer Mobilne telefonije Srbije, najavio je citav niz inovacija u oblasti mobilne telefonije. Jedna od nabitnijih novina, kako je receno, jeste "Vasa poslovna mreza" koja se, pre svega, tice velikih poslovnih klijenata koji imaju potebu za komunikacijom medju zaposlenima To resenje podrazumeva fleksibilnu sistemsku komunikaciju uz veliku ustedu troskova. Ukratko, skup mobilnih korisnickih postpejd brojeva se u centrali definise kao posebna grupa brojeva. Prosto receno, poziv se prepoznaje kao lokalni i tarifira se 6,5 puta jeftinije. Nesto slicno kao centrale fiksne telefonije koje u preduzecima vec postoje. Zapravo, putem mobilnog telefona, birajuci samo cetiri cifre, bice moguce ostvariti veze na teritoriji pokrivenoj mrezom 064. na taj nacin se postize usteda u vremenu, a cena je 90 para za minut.

Dr Hranislav Milosevic, sestostruki prvak sveta u radio amaterizmu - pise Dragan Bajovic
Srbin - gradjanin Zemljine kugle
   Hranislav Milosevic je, kako sam za sebe voli da kaze, Kraljevcanin koji je 26 godina ziveo u Vitanovcu, a Vitanovac je, bas zahvaljujuci njemu, od obicnog sela u okolini ovoga grada postao pravi centar radio-amaterizma. Posle Vitanovca Milosevic je postao gradjanin sveta, pocev od Sarajeva, Kotora, Skoplja preko Svajcarske, Rusije, Austrije, pa do zemaljske kugle koju naziva svojim domom. To mu je omogucio radio-amaterizam, hobi putem kojeg komunicira sa svim tackama na planeti. Pored toga sto se bavi radio-amaterizmom i posao ga cesto navodi na putovanja. Voli da putuje i da susrece nove ljude i otkriva nova mesta i njihove obicaje.
   Osnovnu skolu je zavrsio u Vitanovcu, gimnaziju u Kraljevu, Elektrotehnicki fakultet i magistaturu u Sarajevu, a doktorirao je na magistarsko-tehnickim naukama u ruskom gradu Novosibirsku na Zapadnosibirskoj akademiji nauka.
   Sam protiv svih, pa prvi
  Baveci se poslom i naukom Milosevic je uspeo da obidje vise od 112 zemalja sveta, a baveci se radio-amaterskom aktivnoscu u zadnje 32 godine dobio je mnoga priznanja, povelje i prva mesta na mnogim takmicenjima regionalnog i svetskog znacaja. Do sada je vise od 15 puta pobedio na otvorenim svetskim prvenstvima, pocev od 1995. godine pa naovamo, a interesantno je da je u takmicenju u telegrafiji, na kojem je i ove godine dobio priznanje CQ WW WPX, osvojio prvo mesto po sesti put uzastopce u svetu, sto do sada nikome nije poslo za rukom. U tim takmicenjima se trosi mnogo vremena i sredstava, ali se dobija licna satisfakcija, jer napor koji je takmicar ulozio u takvu stvar postaje plodotvoran, kaze Milosevic.
   U ovom takmicenju je ucestvovalo vise od 6000 radio-amatera sveta, a organizuje se pod pokroviteljstvom Americke federacije za radio-amaterizam, ciji je Hranislav dozivotni clan. On takodje kaze kako je pored njega jos jedna grupa jugoslovenskih radio-amatera uspela da napravi odredjene rezultate u svojim kategorijama, ali jedina prava, svetska kategorija je SAM PROTIV SVIH na svim frekvencijama, koju Milosevic najvise voli i u kojoj je i postigao pomenuti rezultat. Mecutim, racunajuci i ostale kategorije, do sada je ukupno 15 puta bio prvak sveta, sto nikome na planeti nije uspelo.
   Trenutno je na funkciji predsednika Saveza radio-amatera Jugoslavije koji ima oko 25.000 clanova. NJih 9000 poseduje radio-stanice i zauzimaju zavidno mesto na svetskoj lestvici radio-amaterizma. Pored uspeha koji prate ovu organizaciju ona se, na zalost , susrece i sa odredjenim problemima. Savez radio-amatera Jugoslavije, pre svega, ima finansijskih poteskoca.
   " Ovih dana. u razgovorima sa odgovornim ljudima u zemlji, pokusavamo da resimo taj problem, mada - ne bez gorcine, naglasava Milosevic - drzava sve manje i manje ima razumevanja za njase zahteve. Kada smo bili potrebni svi su nas hvalili, a kada ona (drzava) treba nama da pomogne ponekad okrene ledja, ali postoji nada da ce nova vlast imati malo vise razumevanja za jedan koristan hobi, jer je radio-amaterizam sirenje tehnicke kulture, sirenje komunikacija i prijateljstva medju ljudima, to je hobi koji usmerava mlade ljude ka korisnom zanimanju prema nauci i tehnici, a ne prema dokolici i porocima gde, ne samo da nista ne mogu da nauce , vec samo mogu sebi da nanesu stetu i zlo"
   "Kada su u pitanju takmicenja, mi imamo jedan mali problem", kaze Hranislav." Ne mozemo kao takmicari u drugim oblastima da saznamo rezultate istog casa kada se zavrsi takmicenje, vec se rezultati dobijaju slanjem dnevnika elekronskom ili obicnom postom u Ameriku i posle sedam - osam meseci takmicari saznaju rezultate, sto istovremeno svemu tome daje i malu draz, jer svako iscekivanje daju odredjenu tenziju i kada priznanje stigne covek dobije i licnu satisfakciju".
   Zadovoljstvo pustih ostrva
  "Putujuci i radeci, kada covek dosegne vrh u radio-amaterizmu, ostaje mu da ode na neka pusta ostrva i da otud ostvaruje veze, sto je mozda najatraktivniji deo takmicenja u radio-amaterizmu. Pre nekoliko godina smo bili po nekim pacifickim ostrvima gde ne postoji civilizacija, a prosle godine smo u dva navrata bili na Konvoj Rifu. Ekspedicija je bila medjunarodna - Srbija, Makedonija, San Salvador. Konvoj Rif je malo ostrvo u Juznom Pacifiku izmedju Fidzija i Novog Zelanda, dugacko 160, a siroko 70 metara. Ostrvo je nenaseljeno, nema vegetacije, tamo slecu samo retke ptice. Sada se spremamo na put na ostrva Bejker i Holand, americka ostrva koja se nalaze na Ekvatoru, na 175 stepeni zapadne geografske duzine i od najblizeg kopna je udaljeno preko 1.500 kilometara. Putovace se avionom do Fidzija, potom sest dana brodom, a zadatak je da se postave satori, radio-stanice, generatori i uradi mnogo veza, da se takmici i postigne sto bolji rezultat".
   Kako sam o sebi skromno kaze, a odgovarajuci na pitanje da li je u pitanju njegova genijalnost ili ostali ne poznaju dovoljno oblast kojom se bave, Hranislav Milosevic tvrdi da se radi o iskustvu i poznavanju telekomunikacija, radio talasa i sklopa drugih pogodnosti koje su mu omogucile da se takmici sa lokacija koje je sam odabrao i koja u odredjenom takmicenju daju upravo mogucnost da se postignu dobri rezultati i prvo mesto u svetu.
  "Inace, u svetu ima izuzetno dobrih radio amatera, a ja sam srecan sto sam u svetskom vrhu, a narocito zato sto je jedan Srbin tako daleko dogurao", kaze Milosevic.
   Od avanture do univerzitetskog profesora
   Sto se buducnosti tice dr Milosevic kaze kako mu je pre svega zelja da nam zemlja bude srecna, da politicari sto manje grese, da budemo bogatiji od Svajcarske, sto su nam mnogi i obecavali, da ovaj narod vise ne ratuje, vec da zivi u miru, da se razmnozava i da bude sto vise Pupina,Tesli i drugih njima slicnih umova.
  A sto se tice samog radio-amaterizma, bilo je dosta tesko zadnjih desetak godina, ulozena su velika sredstva sto se i isplatilo, kaze Milosevic, i obecava da ce ubuduce dati sve od sebe da postigne jos kvalitetnije i bolje rezultate, mozda u nekoj drugoj oblasti jer sve sto je do sada uradio bilo je i mnogo , i tesko, i naporno, a sve je finansirao sam. Ipak bi trebalo postaviti jednu crtu. Svoje znanje pokazati i drugima.
  Zbog toga ovaj svetski putnik i gradjanin zemljine kugle, sto je privilegija retkih stanovnika ove planete, sve vise razmislja da prihvati ponudu da iskoristi svoje znanje i titulu i da malo svog znanja prenese i mladima i da pocne da se bavi naucnim radom, odnosno da predaje na nekom od univerziteta.
  Govoreci o svom iskustvu sa drugim narodima, Milosevic kaze :"Srpski narod nije nista posebno. Mi smo se mnogo zanosili da smo najpametniji , najhrabriji, najborbeniji , medjutim, putujuci svetom, ja sam upoznao mnoge narode koji su mnogo tise i ne tako agresivno uspeli da naprave mnogo vise nego mi Srbi. Ja mislim da se zadnjih godina polako spustamo i orijentisemo pravilno da iz ove bede krenemo napred , a sa svim tim pametnim glavama koje imamo, ja se nadam da cemo uspeti da napravimo jednu divnu drzavu, jer imamo sve uslove da Srbija postane jedna od najjacih ne samo evropskih, vec i svetskih drzava, i po kadru i po onome sto joj pripada u toj svetskoj istoriji i preraspodeli mesta koje drzave zauzimaju".
  Na kraju valja pomenuti i to da je dr Hranislav Milosevic u vreme bombardovanja NATO imao dozvole boravka u tri drzave, a on se ipak vratio u Srbiju gde je sve vreme bio prisutan, ostavivsi poslove u svim svojim firmama, da bi bio sa svojim narodom, sa svojim radio-amaterima, svojom vojskom, pomazuci da se ublaze posledice bombardovanja, za sta je dobio i odredjena priznanja.

Medicina - pise Mr sc. med. dr Branislav Gvozdenovic, Internista - pulmolog, istrazivac saradnik
Povodom Svetskog dana astme - 7. maja 2002. godine
  SPrema proceni Svetske zdravstvene organizacije (SZO), izmedju 100 i 150 miliona ljudi na planeti (4 do 12% populacije) ima astmu, a ovaj broj stalno raste (sto jos uvek predstavlja jednu od najvecih misterija u medicini). Broj smrtnih slucajeva u svetu iznosi oko 180.000 godisnje. Astma predstavlja zdravstveni problem kako za razvijene, tako i za zemlje u razvoju. Javlja se u svim dobnim grupama, ali najvise u detinjstvu. Ona predstavlja najcescu hronicnu bolest u decjem uzrastu.
  Ciljevi Svetskog dana astme 2002 su da se:
  - poveca svest da je astma globalni zdravstveni problem,
  - saopsti napredak u lecenju i programima edukacije pacijenata i
  - ukljuce regulatorna tela, profesionalne organizacije i udruzenja pacijenata u primeni efektivnih programa lecenja (obezbediti dostupnost inhalacionih kortikosteroida i sl.).
  Moto Svetskog dana astme 2002 je "Neka svako moze da dise." Širom sveta ce zdravstveni radnici, udruzenja lekara i pacijenata, zakonodavna tela i cela javnost rasvetliti potrebu da svaka osoba sa astmom ima pravovremenu dijagnozu, dobije odgovarajucu terapiju, nauci da leci svoju bolest zajedno sa svojim lekarom, kao i da smanji izlozenost spoljasnjim faktorima koji dovode do pogorsanja astme.
  Aktivnosti povodom Svetskog dana astme 2002 bice sprovedene od strane svake zemlje. Primeri obuhvataju: postavljanje postera, bilborda, nalepnica, pisanje novinskih clanaka, radio oglasavanja, organizovanje muzickih koncerata bolesnika sa astmom koji sviraju duvacke instrumente, organizacija prigodnih predavanja na javnim mestima (skole, pozorista) i elektronskim medijima (televizija, radio), klinicki i zdravstveni sajmovi i izlozbe sa informacijama u vezi sa ostvarivanjem dobre kontrole astme. Na taj nacin svako moze da stekne osnovna znanja o bolesti koja je sve vise medju nama i da shvati da cak i bolesnici sa astmom mogu imati savrseno normalan zivot i da se bave sportom ukoliko su pazljivo praceni od strane lekara i izbegavaju faktore koji prouzrokuju pogorsanja simptoma.
  Konacni cilj je:
  - znacajno smanjiti smrtnost od astme,
  - smanjiti broj hospitalizacija zbog astme i
  - smanjiti broj izgubljenih casova na poslu ili u skoli zbog astme.
  Korisnicima interneta preporucujem sledecu adresu na kojoj se mogu upoznati sa ovim vaznim datumom: http://207.159.65.33/njadsetup/materials/njad.doc.
  U nasoj zemlji bice sprovedene sve ove aktivnosti, a bice koordinisane od strane "Jugoslovenskog udruzenja za astmu i hronicnu opstruktivnu bolest pluca" (JUDAH) - adresa: www.yudah.org.yu.

Imendanske svecanosti proslih dana - pise Bojana Milosavljevic
Kad su kraljevi setali Kraljevom
  - Tokom prosle sedmice kulturne institucije grada priredile su niz programa posvecenih 12o-toj godisnjici imena Kraljeva. Jedna od uspelijih je i dokumentarna izlo`ba na tu temu, koju su u Narodnom muzeju priredili Istorijski arhiv i sam Muzej. U istom prostoru, nekoliko dana kasnije, Narodna biblioteka "Stefan Prvovencani" bila je domacin promocije knjige-studije mr Nenada Markuljevica, koja govori o vladarskim spektaklima u Srbiji 19. i 2o. veka.
   Hroniloski koncept izlozbe "12o godina imena Kraljevo, 1882 - 2oo2" (galerija Narodnog muzeja) naglasio je najznacajnije momente u zivotu jednog grada, cija je istorija mnogo duza od datuma kada je kralj Milan Obrenovic, austrofil, ali i prvi srpski vladar posle Kosovskog boja, kumovao lepoj srpskoj varosi, cuvajuci tako i sopstveno ime od zaborava. Kraljevskim ukazom od 19. aprila 1882. godine obelezen je i veliki politicki dogadjaj u nasoj novijoj istoriji - proglasenje Knezevine Srbije u Kraljevinu Srbiju. Uz sve ovo, uslisena molba Karanovcana pokazala je i teznju za uspostavljanjem kontinuiteta sa slavom stare dinastije Nemanjica.Obilje dokumenata, fotografija, knjiga i predmeta iz perioda kada je Karanovac dobio sadasnje ime - cini ovu zanimljivu, i za lokalnu istoriju dragocenu, postavku. NJeni kljucni prilozi odnose se na kratkotrajne posete (s povodom) ostalih srpskih vladara Kraljevu, cija su danasnja obelezja (grb, zastava, praznik Kraljevdan) u duhu manastira Zice, tog vekovnog cuvara srpske duhovnosti i drzavnosti.
   Pri kraju ovog praznicnog ciklusa programa koji su obelezavali jedan od jubileja Kraljeva, predstavljena je u ponedeljak knjiga "Efemerni spektakl i vladarska ideologija srpskih dinastija u 19. veku," ciji je autor mr Nenad Markuljevic, asistent na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Ova studija analiticki govori o spektakularnim zvanicnim pojavljivanjima srpskih vladara pred narodom, sa kojim su se najcesce i poistovecivali.
   Efemerni, odnosno kratkotrajni i povremeni spektakli u srpskoj politickoj tradiciji prvobitno su bili vezani za crkvene arhijereje, a tek potom za svetovne vladare u 19. i proslom veku. Iako nedovoljno izuceni u nasoj nauci, imali su osnovnu znacajku: javne, artificirane svecanosti ciji zaceci datiraju jos iz vremena antike, odnosno rimskog doba. Iako su uvek imala javni karakter, ova spektakularna pojavljivanja srpskih kraljeva nosila su i sasvim odredjenu politicku poruku. Tek sa formiranjem srpske drzave, pocetkom 19. veka, pocinje promisljenije organizovanje javnog prikazivanja vladara. Scenario podrazumeva niz neophodnih radnji: podizanje trijumfalnih kapija, posipanje puta cvecem, ulazak u grad, vecernje svecanosti (bakljade, vatromet) - kao naglasena simbolika borbe svetlosti i tame, pri cemu ce kralj, zastitnik naroda, biti pobednik. Sve to je, po pazljivoj zamisli kraljevskog propagandnog tima, podredjeno zelji da se izrazi velicanstvenost licnosti kojoj je spektakl priredjen. Po ovakvom scenariju je, na primer, reziran dolazak kneza Milosa Obrenovica iz Carigrada u Pozarevac, kao i proslava 5o. godisnjice Takovskog ustanka na Topcideru.
   Tokom ovih, danasnjim jezikom receno, politickih turneja, srpski vladari su priliko svojih ophoda po narodu delili milostinju, svracali kod odredjenih ljudi i na sasvim odredjena mesta. Manastir Zica je bila krunidbena crkva srpskih vladara i kao takva - nezaobilazna. Odlazak u nju imao je samo jedan cilj: pokazati javno kontinuitet sa proslom dinastijom. Gradovi na mapi kraljevskih turneja po Srbiji bili su potpuna i osmisljena scena za te retke, svecane posete. Pri svemu tome, majstori parada insistirali su na prisustvu naroda, koji se, dakle, nije okupljao spontano, nego je pozivan da dodje. U ovakvim okolnostima bilo je moguce dvosmerno poimanje poruke da su srpski knezevi i vladari najvise voleli da budu primljeni kao vodje narodnih dinastija.
   U novijoj istoriji Kraljeva (od 1882) ostalo je zabelezeno da su grad, na putu za zicku svetinju, posetili poslednji Obrenovici i svi potonji vladari iz dinastije Karadjordjevica.