Uvod - Ubijanje demokratije
Kako preziveti tranziciju
Djindjic: Odgovornost umesto emocija
Ka efikasnijem resavanju problema
Doncafe u sluzbi zdravlja dece i beba
Geleri leteli na sve strane
"Plamena" sablja Ilije Bircanina
Jos jedan uzorak savremenog

Vreme sadasnje - pise Ivan Rajovic
Ubijanje demokratije
  Bas kada smo pomislili da i posle petooktobarskih promena, koje i nisu bile nekakve narocite promene, i dalje nema zemlje u kojoj se gore i teze zivi dogodilo se nesto sto bi bitno trebalo da promeni nase misljenje o nama samima, ali i o svetu koji nas okruzuje. Naime, u Holandiji - zemlji u kojoj je demokratija dostigla svoj najvisi nivo, sto se , izmedju ostalog, ogleda u ozakonjenoj narkomaniji, homoseksualnim odnosima, pa cak i istopolnim brakovima, i jos mnogim drugim blagodetima civilizovanog sveta, sto podrazumeva i fanaticnu ljubav prema lalama, dogodio se atentat. Tako je nesto sto je kod nas toliko normalno da se prosto zabrinemo kad prodje izvesno vreme a da neko ne bude brutalno ukokan, pretucen ili kidnapovan potpuno sokiralo svetsku, a narocito holandsku javnost, i bacilo senku na toliko hvaljenu holandsku demokratiju. Vodja holandske ekstremne desnice Pim Fortajn ubijen je u trenutku kada je poceo njegov politicki uspon i kada se shvatilo da se tip odlicno kotira u trci za predsednicko mesto. Sve to jos uvek, bar za nas, ne bi bilo neke narocite paznje vredno da se ne radi o ekstremnom desnicaru, nalik na neke nase, a uz to i homoseksualcu iliti pederu, kako se to kod nas lepo kaze.
  I bez obzira sto su seksualne sklonosti stvar licnog izbora, psihologije i egzibicionizma, ubistvo homoseksualca Fortajna, a uz to i politicara, diglo je pola Holandije na noge. Posle prvog atentata u savremenoj istoriji Holandije sokirani, zgrozeni, uzdrmani i do suza tuzni gradjani najdemokratskije zemlje na svetu oglasili su se transparentom : "Holandijo, probudi se. Demokratija je danas ubijena". Sve to deluje malo nestvarno kada se gleda iz pozicije posmatraca iz zemlje u kojoj ta i njoj slicna demokratija jos nije ni rodjena ali u kojoj je, kako se prica, takodje sve vise homoseksualaca u politici, pa i na funkcijama. To da su pripadnici ove seksualne orijentacije odavno zauzeli kljucna mesta u mnogim oblastima zivota malom broju gradjana je poznato. I bez namere da se izjasnjavamo za i protiv homoseksualizma u politici i javnim poslovima valja naglasiti da stvar postaje dosta ozbiljna kada se zna kako su jake emotivne veze medju homicima, koliko ih ima i na kakvim se sve pozicijama nalaze. Prosto receno, lako se moze zakljucti da homoseksualci vladaju svetom, a da sve vise osvajaju i ove nase prostore bez obzira na bunt i otvoreno zgrazavanje pojedinih pravoslavnih, cetnickih, etickih i ostalih klasicnom seksu sklonih grupacija i pojedinaca. Uostalom, nedavno smo imali priliku da vidimo kako se pravi Srbi obracunavaju sa onima koji su zeleli da u sred Srbije javno demonstriraju svoje homoseksualne sklonosti. I pored toga sto je ova tema skakljiva i sto je "upucavanje homica" ,kako su neke novine zzlurado objavile, izazvalo burne reakcije velikog broja njegovih istomisljenika, a i onih koji to nisu, izgleda da je demokratija ovim cinom zaista ubijena.
  Sto se nas tice mi do nje, mislim demokratije, jos nismo ni stigli pa prema tome jos uvek imamo vremena za razmisljanje kuda sve ovo vodi. No, bez obzira na sve, ovo sto se dogodilo, odnosno ovo sto se tek sada dogadja u vezi sa ubijenim homoseksualcem, uz to jos i ekstremno desnim pretendentom na mesto predsednika Holandije, baca sasvim drugacije svetlo na svet u kojem zivimo i daje sasvim nove argumente za razumevanje istog. Osim toga, kada se zna ko su sve bili homoseksualci u istoriji sveta dolazi se do zakljucka da covek mora biti sa njima da bi od njega nesto postalo u zivotu. Koliko ce se ovo pravilo primiti u Srbiji ostaje nam da vidimo. Za sada, kako stvari stoje, mozda je jos uvek bolje drzati ledja uza zid dok dobar deo sveta srlja u razlicite vrste ludila. Uglavnom, a bez zelje za bilo kakvom vrstom likovanja, ako je to uopste nekakva uteha, mozemo zakljuciti da ipak nismo najgori. Sto se tice homoseksualaca i njih bi trebalo prihvatiti kao ravnopravne clanove drusta tim pre sto se izgleda objektivno i sve vise postavlja pitanje da li bi, zapravo, oni trebalo da prihvate nas, uslovno receno normalne ili one koji bar misle da to jesu.

Prvomajske demonstracije UGS "Nezavisnost" i Samostalnog sindikata Srbije - pise Boban Rajic
Kako preziveti tranziciju
 "Zahtevamo posao i zaradu na osnovu rezultata rada, socijalni dijalog na ravnopravnim osnovama, slobodu sindikalnog organizovanja i delovanja i ravnopravne uslove za registraciju i rad sindikata, puno ostvarivanje prava na kolektivno pregovaranje, saodlucivanje i strajk, donosenje celovitog kodeksa rada, zastitu zaposlenosti i borbu protiv nezaposlenosti kao prioritetan zadatak Vlade, poslodavaca i sindikata, privatizaciju pracenu donosenjem celovitog socijalnog programa, hitno donosenje zakona o zaposljavanju, drustvenoj brizi o deci i penzijsko-invalidskom osiguranju, smanjenje javne potrosnje pri cemu obrazovanje, nauka, kultura i zdravstvo treba da dobiju priorittet i tretman razvojne drustvene komponente i raspodelu sindikalne imovine po principu reprezentativnosti, u zakonom predvidjenoj proceduri" - istaknuto je na prvomajskom protestu u Beogradu na kojem je organizovano ucestvovao i veci broj Kraljevcana.
  Prvi put u istoriji, a ovo je bio 116. praznik rada, prvomajske demonstracije zajednicki su organozovali Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" i Savez samostalnih sindikata Srbije. Tom prilikom, kolona od oko pet hiljada demonstranata iz citave Srbije prosetala je ulicama naseg glavnog grada, trasom izmedju dva trga (Slavija- Trg Nikole Pasica), uz protesno zaustavljanje ispred zgrada republickih ministarstava, Vlade i Skupstine Srbije. Na centralnom, zavrsnom protestu ispred Doma sindikata demonstrantima su se obratili sindikalni lideri iz zemlje i inostranstva, odslusana je i radnicka himna Internacionala (u cast poginulih radnika), a prvomajski protest je tradicionalno okoncan "opasuljivanjem" - porcijom posnog uskrsnjo-prvomajskog (corbastog, klot) pasulja.
  Branislav Canak, predsednik UGS "Nezavisnost", u ime domacina, pozdravio je prisutne, podsetio na poginule za radnicka i sindikalna prava, ali i uputio kritiku zbog nedovoljnog prisustva radnikai sindikalaca Srbije na prvomajskom protestu :
  - Danas ocekujemo da ne mora da gine niko od nas, vec da u miru resavamo probleme. Ova Vlada do sada nije imala sluha, nije zelela da nas cuje. Uskoro cemo to proveriti : da li ne ume da radi ili dobro ne cuje? Ali onda, ako ustanovimo da ne cuje dovoljno dobro i ako bude trebalo da nas dodje mnogo vise nego danas, dodjite i ne ocekujte da ja sam vicem za vas, ili kolega Smiljanic. Pogledajte veceras na televiziji koliko je nasih kolega bilo na prvomajskim protestima u Bolonji, u Parizu (po milion radnika), pogledajte kako se bori za radnicka prava. Trebalo bi danas da se dogovorimo da iduceg 1. maja ovaj praznik docekamo u civilizovanoj, demokratskoj i jos vise evropskoj Srbiji. To zavisi najvise od nas. Vlast je tu, i parlament, i vlada, da izvrsava ono sto je dobro za ovaj narod. MORAMO DA BUDEMO GLASNI, da dobro cuju sta zelimo! Ako ne budu culi, zna se sta se desava - onda odlazi vlada! Zelim vam mnogo srece i da iduceg 1. maja mnogo vise licimo na pobednike!
  Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Milenko Smiljanic u kracem izlaganju je istakao : - Sindikalno ujedinjeni radnici Srbije, srecan vam 1. maj! Nazalost, ne mogu da kazem praznik rada, jer Srbija ne radi i u neizvesnosti je kad ce da radi i kako ce da radi!? Bojim se da ce i ovog puta vlada da napravi pogresnu procenu da nas nema dovoljno u frontu otpora i nemirrenja sa neizvesnoscu u kojoj se radni svet nalazi. I ovog puta ce se prevariti. Ovo je samo jedan simbol protesta koji ce se, ako ne bude pod hitno reseno pitanje sveta rada i njegove stabilnosti u procesu tranzicije, razliti ulicama Srbije, u to neka budu sigurni. Ja vam dajem svecanu obavezu, na neki nacin, ispred mog sindikata i ispred kolega iz UGS-a, da cu biti u frontu te borbe, da sacuvamo svet rada, da prezivi ovu i ovakvu tranziciju!
  Ucesnike demonstracija pozdravio je i Emilio Gabaljo, generalni sekretar Medjunarodne federacije evropskih sindikata, koji je obecao punu podrsku sindikatima Srbije ove federacije u borbi za evropske standarde u zastiti prava radnika i sindikata u nasoj zemlji i "da Vlada Srbije shvati da slobodni i nezavisni sindikati predstavljaju stub svakog demokratskog drustva i da socijalnii dijalog predstavlja kljucni instrument za ekonomski i socijalni razvoj". On je i na cistom srpskom jeziku uzviknuo :"Zivelo jedinstvo i solidarnost radnog naroda! Ziveo 1. maj!"
  U ime Socijaldemokratije prisutne je pozdravio Slobodan Lalovic, demonstracije su prisustvom podrzali predstavnici NP "Otpor", dok je jedan broj organizacija iz zemlje i sveta poslao telegrame podrske.
  Odlazak kraljevackih radnika i sindikalaca na prvomejske demonstracije u Beogradu organizovalo Regionalno poverenistvo UGS "Nezavisnost" u Kraljevu koje je predvodio njen agilni poverenik Rade Markovic, uz poruku "Sindikalna borba se nastavlja".

DS proslavila krsnu slavu, Djurdjevdan, u Vrnjackoj Banji - pise Predo Markovic
Djindjic: Odgovornost umesto emocija
  Ispred hotela "Zvezda" u Vrnjackoj Banji, u kome je 6. aprila Demokratska stranka proslavljala krsnu slavu Djurdjevdan, pored brojnih Banjcana i visokih funkcionera ove stranke iz Beograda i drugih gradova, premijera Zorana Djindjica, predsednika DS-a i domacina slave, sacekala je i Vesna Celic sa cetvoro dece, koja posle izgnanstva iz Pristine zivi u kolektivnim centru EPS-a u ovoj banji. Vesnin muz se nalazi na listi od 1.300 nestalih Srba tokom rata na Kosmetu.
   - Ovde sam da pitam premijera ima li neku informaciju o nestalima. To je ono sto me najvise boli, jer evo, treca godina je mom muzu se ne zna trag, a ja sam sama sa decom, kaze Vesna.
   Djindjic je Colicki odgovorio da ce mnogi, ostati zrtve zbivanja koja su pratila srpski narod unazad nekoliko godina.
   - Ja nazalost, malo mogu da pomognem pojedinacno, ali ono sto Vlada moze da uradi, je da se normalno zivi i da vise nikada ne bude takvih dogadjanja, rekao je novinarima premijer Djidjic ispred hotela "Zvezda". Govoreci o povratku na kosmet Zoran Djindjic je kazao da je ova godina, godina testa, da se vidi sa medjunarodnom zajednicom da li se valjano sprovodi rezolucija na koju se svi pozivaju.
   - Videcemo da li se u rezoluciji sprovodi ono sto je najvaznije za nas, a to je povratak proteranih ljudi . Mislim da ce jul i avgust biti meseci u kojima cemo proveriti da li se to zaista desava kazao je srpski premijer u razgovoru sa novinarima, dodavsi da je zeleo prosle godine dva puta da obidje Kosmet, ali da je Hakerup zabranio njegov dolazak iz bezbednosnih razloga.
   Privatizacija bez profitera
  Govoreci na mini- konferenciji za novinare o privatizaciji preduzeca, Djindjic je kazao da ona tece nesto sporije nego sto je Vlada predvidela.
   -Ne zelimo da se dogodi ono sto se dogodilo u zemljama istocnog bloka ili Hrvatskoj i Makedoniji, pa su tamo neka preduzeca u prvom talasu privatizacije kupovali pojedinci koji nisu razvili proizvodnju, vec su izvukli novac i stavili ga na svoje racune u inostranstvu. Mi smo se opredelili za model direktne prodaje putem tendera, pa tako preduzece nece biti upropasceno i novi vlasnik ga nece dobiti ispod cene, rekao je Djindjic.
  - Jos uvek se mnogo rasipa u siromasnoj Srbiji
   Posle verskog obreda koji je sluzio vladika Atanasije Rakita i predaje slave gradonacelniku Pozege Milki Marinkovic ,od strane predsednika opstinske vlade Vrnjacke Banje Radeta Simica,predsednik demokratske stranke Zoran Djindjic se obratio okupljenim gostima rekavsi izmedju ostalog:
   "Nama je potrebna politika odgovornosti umesto politike emocija koja je obelezila prethodnih pedeset ili sezdeset godina, a odgovornost u jednoj siromasnoj zemlji znaci da pametno i domachinski raspolazemo onim sto imamo" kazao je premijer Srbije Zoran Djindjic na slavi Demokratske stranke Djurdjevdan, u Vrnjackoj Banji.
   "Niko ne sme da bude privilegovan i niko ostecen jer bi trebalo da vlada solidarnost sa ljudima kojima je tesko sugradjanima", kazao je Djindjic, dodavsi da se jos mnogo rasipa u siromasnoj Srbiji i da jos uvek ima mnogo javasluka.
   "Jos uvek se ponasamo kao da je ovo Alajbegova slama i neka tudjinska vlast, iako je to najiskonskije nase, sto bi trebalo da cuvamo i pazimo, kao da je ucesce u vlasti neki kratkotrajni period privilegija u kome treba obezbediti neku licnu poziciju" rekao je srpski premijer u Vrnjackoj Banji.
   Djindjic je takodje kazao da je obaveza i Vlade i stranke da u tranziciji u kojoj se drustvo nalazi cena promena bude pravilno podeljena, kao i da se na svaki nacin spreci da nastanu profiteri tranzicije. "Moramo da se potrudimo da u uspesnoj Srbiji koja nastaje svaki gracanin ima svoj udeo i svoju deonicu, jer samo tako ce se ljudi boriti za svoju buducnost ako znaju da imaju svoje mesto u toj buducnosti" kazao je sef Demokratske stranke u Vrnjackoj Banji, istakavsi da je to stranka koja je medju svoja osnovna nacela uvrstila socijalnu pravdu .
   "Iz toga proisticce i posebna odgovornost za Demokratsku stranku da ovazemlja bude zemlja u kojoj ce kroz promene biti vise pravde i manje nejednakosti za razliku od mnogih drugih zemalja u tranziciji gde su stvari bile drugacije" rekao je Zoran Djindjic u Vrnjackoj Banji.

Konferencija za novinare Mreze nevladinih organizacija Kraljeva - pise Boban Rajic
Ka efikasnijem resavanju problema
   "Uprkos teskom vremenu u kojem zivimo i problemima koji nas okruzuju, svesni evropskih stremljenja ka ujedinjenju i saradnji i sa zeljom da doprinose evropeizaciji i civilizacijskom napretku naseg drustva 13 nevladiinih organizacija je prevazilo specificne osobenosti i 15. marta 2002. godine oformilo Mrezu NVO Kraljeva" - saopsteno je na konferenciji za noviinare ove novoformirane asocijacije.
  Mreza NVO je osnovana, kako je receno, na inicijativu Partnerstva za demokratske promene i omladinske organizacije KVART, kako bi kroz nju NVO-clanice zajedno pomogle gradjanima Kraljeva u resavanju zivotnih, drustvenih problema.
  Mrezu trenutno cine kraljevacke nevladiine organizacije Azrael, Centar za regionalnui ii unutrasnju saradnju, Centar za situaciju Srbije, CeSid, Ekolosko drustvo "Car Stefan Dusan Silni", Kvart, Master fun, Otpor, Regionalni centar gradjanske akcije "Lingva", Socijalno-humanitarno udruzenje "Polet", Udruzenje distroficara za Raski okrug, Udruzenje multiple skleroze Raskog okruga i Udruzenje za socijalno-preventivne aktivnosti "Grupa OK 98".
  Na presskonferenciji je naglaseno i da je Mreza NVO otvorena za ukljucivanje svih drugih organizacija i udruzenja, odnosno NVO kojih u Kraljevu ima oko 40.
  Kako je istaknuto, oblasti delovanja NVO u okviru Mreze su ekologija, ljudska prava, socijalna i humanitarna pitanja, zenska pitanja, deca i omladina, kultura i umetnost. Sve aktivnosti se za sada zasnivaju na volonterskom radu. Mreza otvoreno nudi pomoc gradjanima u artikulaciji njihovih problema iz svih oblasti organizacija koje su clanice Mreze, organizovanim uticajem na vladin sektor, pre svega na organe lokalne samouprave. U proteklom periodu Mreza je vec imala dve kampanje. Najpre preko Radija 99,6 na uklanjanju urbanistickih prepreka za invalide u Kraljevu, u cemu je naisla na podrsku nacelnice Odeljenja za urbanizam SO Kraljevo Jelene Bekcic, Direkcije za izgradnju ii planiranje i JKP Putevi Kraljevo da se urade projekti i izvrse urbanisticke intervencije, kao i da se u prizemlju SO Kraljevu otvori poseban salter za invalide. Druga kampanja je borba protiv bolesti zavisnosti, ciji je deo "Igraj za zivot, droga ne" cemu kraljevacke NVO zele da daju pun doprinos.
  Mreza ima Pravilnik, u skladu sa kojim postoji Savet Mreze od 7 clanova ii SkupStina koja se odrzava tromesecno i konsenzusom donosi odluke o prioritetima u delovanju, s tim sto svaka NVO zadrzava samostalnost, a kordinirano deluje na zajednickim zadacima o kojima se postigne dogovor.
  Ova nevladina asocijacija trenutno za sve informacije i koordinaciju koristi telefon Partnerstva za demokratske promene broj 24-133 i njegove prostorije u Omladinskoj 11 u Kraljevu.

Humanitarne akcije - pise Ivan Rajovic
Doncafe u sluzbi zdravlja dece i beba
  Doncafe je proizvod kompanije Goledz Produkt koji je pozicioniran i prepoznatljiv na trzistu, sto je rezultat desetogodisnjeg iskustva. U ovoj firmi su, kako sami kazu, uporni u zelji da u svakom trenutku imaju visokokvalitetan i svez proizvod. U prilog tome govori i cinjenica da je DONCAFE dobitnik "Velike zlatne medalje" za kvalitet na Novosadskom sajmu 2001. godine.
   U toku je trece kolo velike DONCAFE nagradne igre, kao i druzenje sirom Srbije sa svim prodavcima stoo je prvi put da jedna kompanija radi nesto slicno. Do sada su organizovali ovakav vid druzenja u Nisu, Zrenjaninu, Pancevu, Novom Sadu, Krusevcu, Jagodini, a nedavno i u Kraljevu
  NJihovo opredeljenje je da stalno napreduju i prate nova trzisna kretanja i, pre svega, zahteve svojih potrosaca, a svoju buducnost grade kroz jedan humani aspekt gde ce se brinuti o svojim zaposlenim radnicima, njihovim porodicama, kao i mnogim clanovima drustva kojima je pomoc u ovim teskim vremenima zaista potrebna.
  Doncafe je zajedno sa Klinickim centrom Srbije (Centar za audiolosku rehabilitaciju) organizovao humanitarnu akciju u toku koje su prikupljana sredstva za nabavku opreme za ranu dijagnostiku slusnih poremecaja kod dece i beba. Akcija je trajala od 1. aprila do 1. maja ove godine. Fond za akciju je formiran tako sto je Doncafe za svaku kovertu koja ucestvuje u III kolu nagradne igre odvojio po 2 dinara. Formiranje fonda ce biti praceno u toku celog meseca i kontinuirano prezentovano javnosti.
  U Kraljevu, u kafeu "Status" organizovana je zabava za sve one koji su do sada, dve godine koliko postoji, radili sa ovom firmom i sa njom i zaposleenima u njoj pravli ovu robnu marku. Zelja je bila da se na ovaj nacin svima zahvale i da ih pozovu da se zabave. Zapravo, kako kaze direktor Marketinga Vladimir Popovic, radi se o ljudima koji su sve vreme nudili Doncafe u Kraljevu, preporucivali je, a sada su pozvani da se nadju na okupu kao jedan tim koji pobedjuje, a oni koji pobedjuju trebalo bi i da se zabavljaju.
  Zabava u Kraljevu je bila jedanaesta po redu, a bice ih jos s tim sto je namera da se "akcenat baci" na Beograd. To je deo prolecne kampanje u sastavu nagradne igre koja je bila u toku i cija je glavna premija bio stan u Beogradu. Ono sto je takodje bitno, kaze Popovic, jeste humanitarna akcija. On se nada da ce stici dovoljno koverata da se sakupi dva miliona dinara za kupovinu Odeljenja na Klinickom centru Srbije. Ukliko ne bude dovoljno koverata, kako je naglasio Popovic, Doncafe ce sam prkupiti ostatak sredstava i donirati to odeljenje.
  Govoreci o manifestaciji koja je organizovana u Kraljevu Popovic nije krio odusevljenje kako je rekao, divnim ljudima, fantasticnim prostorom i jednom od, kako je naglasio, boljih zabava koje su do sada priredjene sirom Srbije.

Pozar u vojnim magacinima u Bogutovcu - pise Predo Markovic
Geleri leteli na sve strane
   Pozar koji se dogodio u vojnim magacinima izmedju Bogutovca i Bogutovacke Banje uoci 1. maja , uznemirio je stanovnike sireg podrucja jer su se eksplozije pocevsi od podneva cule neprestano puna dva sata. Oko mesta pozara koji je izazvao lancane detonacije leteli su geleri, tako da je i vatrogascima i hitnoj pomoci bilo tesko da mu se priblize.
   U pozaru je jedno lice lakse povredjeno i posle ambulantnog pregleda je pusteno kuci.
   Kada su eksplozije postale sporadicne pozar je mogao da se ugasi, ali su sve do sutradan telefonske veze i elektricna mreza bili u prekidu.

   Neoprezno rukovanje uzrok pozara

   Strucna komisija Vojske Jugoslavije, saopstila je da je do pozara u vojnim magacinima u Bogutovcu 30. aprila doslo zbog neopreznog rukovanja ubojnim sredstvima smestenim na otvorenom prostoru.
   U saopstenju Informativne sluzbe General staba VJ, kaze se da su ovi vojni objekti znacajno unisteni tokom NATO bombardovanja, zbog cega je jedinica bila prinudjena da deo ubojnih sredstava smesti i cuva na otvorenom prostoru. Radi sanacije pozara u vojnom skladistu u Bogutovcu, anagazovana je strucna ekipa koja ima zadatak da unisti i neeksplodirana ubojna sredstva, kako bi stvorili potpuno bezbedni uslovi za rad i sprecilo ugrozavanje mesnog stanovnistva, kaze se u saopstenju i dodaje da ce u redovnom postupku biti utvrdjena i konkretna odgovornost ucesnika u dogadjaju, posle cega ce biti preduzete odgovarajuce mere.

Narodni muzej - Kraljevo: Izlozba "Iz riznice Vojnog muzeja" - pise Bojana Milosavljevic
"Plamena" sablja Ilije Bircanina
  U galeriji Narodnog muzeja u Kraljevu sinoc je otvorena reprezentativna izlozba naziva "Iz riznice Vojnog muzeja." Rec je o postavci grupe autora koji su sacinili izbor eksponata iz fondova Vojnog muzeja u Beogradu, kao jedne od najstarijih institucija ove vrste u Jugoslaviji (osnovan ukazom kneza Milana Obrenovica 1878. godine-p.a). Tokom decenija postojanja fond ovog Muzeja narastao je na cak 3o hiljada predmeta, svrstanih u deset studijskih zbirki.
   Organizatore izlozbe u Kraljevu, a svakako i u drugim gradovima Srbije, navela je na prezentovanje dela vojne nacionalne muzejske zbirke samo cinjenica da veliki broj gradjana nije do sada bio u prilici da se upozna sa ovom svojevrsnom bastinom. Tako je Vojni muzej iz Beograda krenuo u posetu sirem krugu publike. Za tu priliku autori izlozbe izvrsili su uzi izbor vrednih, retko ili nikada izlaganih predmeta.
   U Arheoloskoj zbirci Vojnog muzeja cuva se anticko i ranosrednjovekovno oruzje, kao i ostaci neolitskih kultura, starih i preko 7 hiljada godina. U periodu od 17 - 19. veka na Balkanu je izradjivano najraznovrsnije i najraskosnije vatreno i hladno oruzje, a autori izlozbe predstavljaju i predmete neizmerne istorijske vrednosti, iz zaostavstine istaknutih licnosti nase proslosti (takav eksponat je, na primer, sablja sa, tako zvanim, plamenim secivom - Ilije Bircanina). Zbirka zapadnoevropskog oruzja zastupljena je retkim i karakteristicnim primercima, a kao posebno znacajan registrovan je karabin vojvode Stevana Knicanina. Fabricko oruzje 19. veka do 1918. godine predstavljaju redje sacuvani primerci oruzja ili predmeti koji su pripadali srpskim vlaradima i istaknutim vojnim licnostima. Posebnu paznju u toj zbirci privlace, na primer, sablja kralja Aleksandra Obrenovica (poklon persijskog cara), dijamantsko nagradno oruzje kneza Arsena Karadjordjevica, kao i pesadijska oficirska sablja vojvode Zivojina Misica.
   Delovi odece i uniformi podsecaju na znacajne licnosti unazad dva stoleca, ali svedoce i o stilovima i ukusima vremena u kojima su nastali. Vojni muzej u Beogradu cuva admiralsku uniformu kralja Aleksandra Karadjordjevica, koju je nosio na dan pogibije u atentatu u Marseju 1934. godine. Umetnicku zbirku predstavljaju radovi poznatih majstora, kao i platna onih slikara koji su tek posthumno stekli zasluzenu afirmaciju. Zbirka odlikovanja predstavljena je znamenjima najistaknutijih licnosti Srbije i Crne Gore 19. i 2o. veka. Iz dragocenih kolekcija koje se cuvaju u foto-zbirci odabrana su dela profesionalnih i fotografa-amatera, pocev od 7o-ih godina 19. veka pa do pocetka Drugog svetskog rata. U ovoj muzejskog gradji je po istorijskoj vrednosti vrlo dragocen album sa fotografijama i stampanim iseccima iz zivota i poslednjih dana ruske carske porodice Romanov.
   Izlozba "Iz riznice Vojnog muzeja" trajace u Kraljevu do 23. ovog meseca.

Novi broj "Povelje" - pise Bojana Milosavljevic
Jos jedan uzorak savremenog
  Novi broj periodicnog casopisa za knjizevnost, umetnost i kulturu "Povelja," sa tradicijom koja zalazi u 32. godinu a ciji je izdavac Narodna biblioteka "Stefan Prvovencani" - Kraljevo, upravo je pred citaocima.
   Proza i poezija nasih savremenih autora, a po vidjenju urednistva, nasla je mesto u prvom odeljku "Procelje," koji zapocenjima malim ciklusom pesnika Aleka Vukadinovica (Cetiri pesme). "Pesnikov izbor" ovoga puta poveren je Nikoli Vujcicu, a rubrika "Predmet Povelje" bavi se nasom narodnom prozom. Uz prikaz knjige o kraljevackoj Gimnaziji (LJubodrag Dimic) i tekst istoricara Dragana Draskovica "Ko je na portretu Jovana Sarica", zavrsni deo ovog broja casopisa ispisuju nekoliki kriticari svojim ogledima o pesnicima i prozaistima domace i strane literature. og muzeja" trajace u Kraljevu do 23. ovog meseca.

Galerija "Marzik"
   Retrospektiva Kolonije "Maglic"
   U utorak uvece u umetnickoj galeriji "Marzik" otvorena je retrospektivna izlozba radova nastalih u Likovnoj koloniji "Maglic," koja je postala jedna od pratecih manifestacija "Dana jorgovana," a cija je inicijalna ideja bila negovanje tradicije francusko-srpskog prijateljstva, proisteklih iz istorijskih veza dveju drzava u srednjem veku (francuska princeza Jelena Anzujska bila je srpska kraljica i dobrotvorka).
   Dvadesetak slikara iz Kraljeva, Beograda, Novog Sada, jos nekih mesta iz Srbije, ali i Slovenije - naslo se u izboru za ovu retrospektivnu postavku, kao i poslednje, a nedovrseno delo Milica od Macve. U okruzenju srednjovekovnog grada Maglica nastala su raznorodna slikarska ostvarenja - kao ispovesti, ushicenje, impresije ili umetnicke imaginacije. Izlozba traje do nedelje, 12. maja.