Uvod - Sprem'te se, sprem'te, ponovo
Statut za efikasniju lokalnu samoupravu
Bakijevi "Konzervativci" protiv Banetovih "Reformista"
Drzava svih gradjana
Dr Batic nakratko u Kraljevu
Ministri razgovarali sa privrednicima, sindikatima i nezaposlenima
Za seljake nikad gore
Kultura: Labudovi na ibru / "Ukradena vrata" Milosa Milisica

Vreme sadasnje - pise Ivan Rajovic
Sprem'te se, sprem'te, ponovo
  Putujuci zemljotres pod zvucnim nazivom "Srbija na dobrom putu" prosle nedelje je zadesio i Kraljevo. Ekipa vrsnih strucnjaka, ministara i eksperata razlicitih profila pokusala je da na razlicitim nivoima i iz raznih uglova sagleda nasu bednu situaciju i, verujuci kako je ova zemlja zaista na dobrom putu, ulije bar malo nade u posustale duse napacenog nam naroda. Zapravo, i pored obecanja koja su sastavni deo politike na ovim, a i drugim prostorima, a koja ni ovde nisu manjkala, stice se utisak da je delegacija Vlade, ovoga puta bez premijera, imala zadatak da Kraljevcane pripremi na ono sto ih ceka, a sto se ni iz bliza ne moze smatrati svetlom buducnoscu. Naprotiv, ono sto se sprema "Magnohromu" gde bi polovina radnika trebalo da se nadje na ulici iliti dobrom putu, a i najava da bi pored 800.000 nezaposlenih u Srbiji jos 600.000 novih tehnoloski prekobrojnih individua trebalo da im se pridruzi, zaista deluje impresivno i daje pravi pecat citavoj kampanji. Sve u svemu, ni posle pomenutih dogadjanja nista konkretno nije dogovoreno i sve jos uvek visi u vazduhu i svodi se na onu narodnu "Ne lipsi magarce do zelene trave". Ali mi ne bismo bili ono sto smo da nas revolucionarni duh i ovog puta nije dosao do izrazaja pa je razgovor, za ovu priliku ujedinjenih drzavnih i nezavisnih sindikalaca, sa ministrom Draganom Milovanovicem, liderom treceg slobodnog sindikata, poprimio odlike prave kafanske rasprave sa psovanjem i na granici fizickog obracuna. Buduci da je ovaj grad poznat kao jedan od najopozicionih u Srbiji, sto se vrlo brzo zaboravilo, to daje nadu da se Kraljevcani nece pomiriti sa sudbinom kakva im se sprema, a koja je vec sada jedna od najtragicnijih u Republici.
  Uglavnom, sve ovo sto se dogadja ovde, a i sire, upucuje na to da mnogo toga sto se ocekivalo posle petooktobarskih, uslovno receno, promena nije ispunjeno i da situacija postaje sve dramaticnija zahtevajuci sto hitnije resenje. Zanimljivo je da i covek koji nije politicki ostrascen, ali je nezadovoljan, nije u stanju da izrekne goru kvalifikaciju na racun DOS nego sto su to u stanju sami clanovi ove politicke organizacije koju vise niko nije u stanju da definise i za koju se sve vise cini da je zavrsila svoje. Stavise, ocigledno je da se situacija zahuktava i da pravi obracun unutar takozvane Demokratske opozicije tek predstoji dok levicari mirno stoje po strani i posmatraju sta se desava pokusavajuci uzgred da malo konosliduju i svoje razbucane redove. Radikali su do jeseni izbaceni iz Skupstine posle incidenta koji se umalo nije zavrsio opstom makljazom, drcna radikalka je pomokrila predsednicu Parlamenta i pocupala mikrofone, demokrate najavljuju izbacivanje poslanika DSS iz Skupstine, a premijer Djindjic delovanje svojih koalicionih partnera iz DSS naziva politickom shizofrenijom sto nije daleko od istine, ali bi se moglo prosiriti i na jos neke sudionike u nasem burnom politickom zivotu. Uz sve to sve je vise i prigovora kako je dobar deo sadasnjih vlastodrzaca na polozaje dosao direktno iz redova bivse Drzavne bezbednosti, sto je svakome ko objektivno posmatra nasu situaciju i ranije bilo jasno. To potvrdjuje i cenjenica da su uglavnom svi elitni predstavnici bivseg rezima ostali na svojim mestima, a da se sa zakonom o lustraciji, koji bi trebalo da regulise ovo pitanje, svesno odugovlaci. Tako mnogi, cak i u nasem gradu, koji su davno morali da napuste politicku i svaku drugu javnu pozornicu i dalje zare i pale ponasajuci se kao pobedioci, a ne kao oni koji bi trebalo da odgovaraju za ono sto su radili u proteklim godinama. A, sve je to zasluga ove vlasti i sve su to rezultati demokratskih promena kojih, kao sto se da primetiti, gotovo da i nije bilo ili je ono sto je promenjeno jos gore nego ranije. Za to vreme vrli predstavnici nove vlasti u punoj spaljivackoj opremi, pod slemovima, u azbestnim odelima i sa pobednickim osmesima na ozarenim licima pred ocima svekolike fascinirane domace i svetske javnosti spaljuju tone i tone zaplenjenih cigareta. Stice se utisak da se radi o akciji od sustinskog znacaja. I umesto d se zaplenjene cigarete preprodaju, a novac podeli siromasnima i onima koji nemaju hleba da jedu, hiljade i hiljade evra, dinara i maraka odlaze u dim, a sve zarad utiska koji izaziva savim suprotne efekte. U svemu tome ankete pokazuju da je 70 odsto gradjana Srbije nezadovoljno postojecim stanjem i da bi rado nesto da menjaju. U takvim okolnostima "Ibarske novosti" jos uvek vegetiraju bez rukovodstva, a resenja koja se nude ne samo da ne ulivaju bilo kakvu nadu, vec samo govore o tome koliko je problem izbora direktora ove firme slozen i koliko oni koji bi o tome trebalo da odluce neozbiljno pristupaju tom poslu. Tako se vec sada moze ocekivati da ce, uslovno receno, rasplet ove krize tek izazvati nove nesporazume, ali o tom - potom. Ulavnom, sve sto se dogadja na republickom i lokalnom nivou ukazuje da se pripremaju izbori na svim nivoima i da se predizborna kampanja polako zahuktava, bez obzira sto bi neki da to sakriju, pa deluju iz potaje. Dakle, najverovatnije do kraja godine imacemo priliku da ponovo izadjemo na izbore i izaberemo lepotane koji ce nam ulepsati zivot. Zato, sprem'te se, sprem'te, ponovo, ali ovoga puta sa vise pameti nego u svim prethodnim slicnim situacijama. Vremena za greske ovde vise nema.

Odrzana 14. sednica Skupstine opstine Kraljevo - pise Boban Rajic
Statut za efikasniju lokalnu samoupravu
 Odbornici Skupstine opstine Kraljevo na prekjucerasnjoj 14. sednici "lokalnog parlamenta" usvojili su novi Statut opstine, usaglasen sa takodje novim Zakonom o lokalnoj samoupravi Republike Srbije kojim su izvrsene brojne izmene u ovoj oblasti drustvenog zivota. Skupstina je usvojila novi Statut opstine zajedno sa predlozima iz javne rasprave koji su prihvaceni od strane Komisije za statut i upravu i prethodno usvojenim amandmanima odbornika Darka Vilotijevica.
   IZMENE I DOPUNE
  Naime, u javnoj raspravi o Nacrtu Statuta opstine Kraljevo dat je veci broj predloga za njegove izmene i dopune, pre svega od saveta mesnih zajednica ali i drugih subjekata. Komisija za statut i upravu SO Kraljevo razmotrila je sve te predloge i neke usvojila i ugradila u tekst predloga Statuta a neke ne. Komisija je prihvatila predlog Saveta MZ Jarcujak da Opstinsko vece, zbog smanjenih ovlascenja po novom Zakonu u odnosu na dosadasnji Izvrsni odbor, umesto 11 broji 7 clanova, kao i predlog Saveta MZ Vrba da se umesto termina "osnivanje" i "obrazovanje" (MZ) uvede jedinsttven termin "osnivanje". Prihvaceni su i predlozi Opstinskog odbora Ujedinjene seljacke stranke da opstina ustanovljava nagrade i priznanja, pored ostalih oblasti, i za dostignuca "u privredi" i da Skupstina opstine kao stalno radno telo ima i "Komisiju za poljoprivredu i razvoj sela". Od strane Komisije za statut i upravu, medjutim, nisu prihvaceni predlozi saveta mesnih zajednica "Druga cibukovacka ceta", Metikosi, Beranovac i Mataruska Banja i deo predloga MZ Vrba i Ujedinjene seljacke stranke.
   Prihvacen je amandman odbornika Darka Vilotijevica (SPO) kojim se regulise da se predsednik opstine bira neposrednim tajnim glasanjem "A NA PREDLOG 2% BIRACKOG TELA", kako je obrazlozio Vilotijevic, zbog toga sto se po prvi put u lokalnoj samoupravi uvodi predsednicki sistem sa velikim ovlascenjima predsednika opstine i amandman istog odbornika kojim se predvidja da glavni arhitekta, pored sa arhitektonskim moze biti i sa "GRADjEVINSKIM FAKULTETOM".
  Inace, kao sto smo u prethodnim brojevima lista opsirno pisali, novim Zakonom o lokalnoj samoupravi i upravo usvojenim novim Statutom opstine znatno je prosiren delokrug lokalne samouprave, a posebne novine predvidjene su u nacinu izbora i delokrugu predsednika opstine (pored predsednika opstine postoji i predsednik Skupstine opstine, kao i do sada, ali sa malim ingerencijama), uvedene su i neke nove institucije kao sto je opstinsko vece, glavni arhitekta, opstinski menadzer, savet za razvoj i zastitu lokalne samouprave, gradjanski branilac (ombdusman), a odredjene izmene izvrsene su u nacinu finansiranja lokalne samouprave i organizaciji i nacinu rada opstinske uprave. Cilj je da se lokalna samouprava ovakvim normativnim a time i prakticnim izmenama ubuduce ucini efikasnijom i modernijom poput onih u razviijenim evropskim zemljama.
   BORAVISNA TAKSA
  Skupstina je donela Odluku o boravisnoj taksi koja, prema usvojenom tekstu, trenutno iznosi 25 dinara dnevno i ubuduce ce se uskladjivati sa kretanjem cena na malo u prethodno periodu koje objavljuje organ za statistiku. Od boravisne takse oslobodjena su deca do 7 godina starosti, lica sa culnim ii telesnim smetnjama, lica upucena na lecenje, ucenici na redovnim ekskurzijama, strani drzavljani koji su po medjunarodnim konvencijama oslobodjeni placanja ili se nalaze u humanitarnoj misiji, a sa 50% umanjenja taksu placaju lica starosti od 7 do 15 godina. Taksu naplacuje davalac smestaja, posebno je evidentira i prenosi na racun budzeta opstine. Predvidjene su i novcane prekrsajne kazne za fizicka, pravna i odgovorna lica (zbog nenaplacivanj i neuplacivanja takse), u rasponu od 2.000 do 100.000 dinara. Sredstva od boravisne takse koristice se po programu SO Kraljevo za informativno-propagandnu delatnost i unapredjenje kvaliteta turisticke ponude opstine.
   O SELU - USKORO
  Na ovoj inace vrlo kratkoj sednici dosta rasprave bilo je o 13. tacki dnevnog reda o problemima poljoprivrede i sela koju je predlozio odbornik Slobodan Radakovic (DS) iz Vrbe. Opsta je ocena da su poljoprivreda i selo vec godinama totalno zapostavljeni i da taj odnos pod hitno mora da se promeni na svim, pa i na lokalnom nivou!!! Medjutim, posto materijal o stanju u toj oblasti sa predlogom mera nije pripremljen, dalja rasprava i odlucivanje o ovom pitanju odlozeni su za narednu sednicu Skupstine, za koju Odeljenje za privredu i finansije, u saradnji sa Komisijom za poljoprivredu Raskog okruga i drugim institucijama iz ove oblasti, i Izvrsni odboro SO treba da pripreme pisanu analizu stanja u poljoprivredi i selu sa predlogom zakljucaka-odluka.
  Veci broj odluka iz oblasti urbanizma i gradjevinsrstva usvojen je "u paketu".

Raskoli u SPS-u uz najave raspleta na vanrednom kongresu partije - pise Boban Rajic
Bakijevi "Konzervativci" protiv Banetovih "Reformista"
  - Opstinski odbor SPS Kraljevo jos avgusta prosle godine zahtevao vanredni kongres, a isti zahtev ponovio pre mesec dana -
   Od svog osnivanja Socijalisticka partija Srbije (SPS) nije bila toliko podeljena kao sto je danas i to oko kljucnih pitanja organizacije, strategije, demokratizacije i rukovodjenja. Za razliku od proslih dogadjanja i vremena kada su socijalisti svoje unutrasnje probleme, trzavice i neslaganja manje ili vise uspesno skrivali od javnosti, kao svoju "unutrasnju stvar", sada ociti sukob ne kriju ni funkcioneri u najvisim organima ali ni obicni clanovi iz tzv. "baze".
  Dobri poznavaoci prilika u trenutno najjacoj opozicionoj partiji tvrde da je na delu nepomirljiva konfrontacija izmedju nosilaca dva koncepta u partiji : dogmatsko-konzervativnog olicenog u grupi socijalistickih kadrova sa generalnim sekretarom ove partije Zoranom Andjelkovicem i predsednikom SPS ("u odsustvu" Slobodana Milosevica zbog sudjenja u Hagu) Mirkom Marjanovicem na celu, i reformskog, gradjanskog i proevropskog koji predvodi doskorasnji potpresednik partije i sef njenog Poslanickog kluba u Skupstini Srbije prof. dr Branislav Ivkovic koji je pre nesto vise od mesec dana iskljucen iz SPS-a. Podsetimo da je ista sudbina kao dr Ivkovica (iskljucenje) ovih dana zadesila jos neke uticajne clanove SPS-a koji su, ne mireci se sa autoritarnim "komandovanjem" partijom, stali na njegovu stranu. Oni, kao i mnogi drugi clanovi SPS-a, kako kazu, ne prihvataju ni kazne niti se slazu sa Andjelkovicevim i Marjanovicevim prevazidjenim stilom rada. Krenuli su u odlucnu akciju da reformisu SPS, jer ta partija kakva je sada, naglasavaju, tesko da moze da promeni sebe a kamoli drustvene odnose i procese. S druge strane dolaze takodje teske optuzbe za "krsenje Statuta i Programa partije", "frakcionastvo", "nebiranje sredstava i sluzenje ucenama"...
  Presudna bitka, cini se, vodi se u "bazi", mesnim i opstinskim odborima. Dr Branislav Ivkovic i njegove sve brojnije pristalice nastoje da obezbede odluke 63 opstinska odbora koliko je, prema Statutu, neophodno za sazivanje vanrednog kongresa, dok Andjelkovic i Marjanovic izjavljuju da je to nemoguce jer Ivkovic nema toliku podrsku. Medjutim, prema dosta pouzdanim saopstenjima koja stizu iz Ivkovicevog "staba", za kongres se do zakljucenja ovog broja lista izjasnilo 58 opstinskih odbora, medju kojima je kraljevacki ciji je predsednik Rade Milicevic, u izjavi TV Kraljevu jos pre mesec dana, rekao da bi to bilo najbolje resenje. Druga strana, pak, tvrdi da je broj "disidentskih odbora" duplo manji!?
  Da nijedna strana ne sedi skrstenih ruku potvrdjuje vest da je prosle subote na Vracaru u Beogradu, u prostorijama FONAS-a, formiran inicijativni odbor za odrzavanje sestog vanrednog kongresa SPS-a, u kojem ima i kraljevackih socijalista - osnivaca partije. Takvu aktivnost, kako saznajemo, podrzavaju i mnogi bivsi vrlo uticajni clanovi ove stranke medju kojima i akademik Mihajlo Markovic koji je prihvatio da bude i predsednik organizacionog odbora kongresa koji bi, prema najavama iz Ivkovicevog tabora, trebalo da se odrzi 15. i 16. juna u Beogradu. Da li bi to znacilo i pobedu Ivkovicevog koncepta organizacije i delovanja SPS-a, preostaje da se vidi.

STA DONOSE PREDLOZI NOVOG USTAVA SRBIJE: : "OSNOVNA NACELA ZA NOVI USTAV REPUBLIKE SRBIJE" DSS - pise Boban Rajic
Drzava svih gradjana
   ---- Posle 5-oktobarskih demokratskih promena 2000. godine donosenje novog Ustava Srbije namece se kao imperativ. Novi Ustav Srbije ima ogroman znacaj jer bi trebao da obuhvati sve ralno izvrsene drustvene promene i nove drustvene odnose i da kroz jedan dugotrajniji ustavni tekst projektuje buducnost Srbije u 21. veku, oslanjajuci se i na tradiciju ali i prilagodjavajuci se savremenim standardima razvijene Evrope. Do sada je uradjeno nekoliko predloga i nacrta novog Ustava Srbije. Zbog aktuelnosti teme Ibarske novosti u nekoliko brojeva predstavice te predloge i nacrte, polazeci od originalnih tekstova, pre svega predocenih u knjizi doc. dr Srdjana Djordjevica "O novom Ustavu Srbije" koja je u izdanju kraljevackog "Doroteusa" ovoh dana izasla iz stampe. ----
  "Osnovna nacela za novi Ustav Srbije" koja je sacinila Demokratska stranka Srbije (DSS) stampana su 21. januara ove godine.
   Kao sto sam naziv kaze, ne radi se o nacrtu ili predlogu "gotovog" Ustava, vec o osnovnim nacelima za pravno uoblicavanje ustavne materije. U uvodu "Osnovnih nacela..." naglasava se potreba donosenja novog Ustava Srbije da bi se "tekudje politicke promene uvele u institucionalni poredak u kojem bi bili zajemceni vladavina prava, socijalna pravda, trzisna privreda, slobode i prava coveka i gradjanina". Osim toga, novi Ustav bi "utemeljio moderan pravni poredak koji bi na sistemski nacin strecavao restauraciju oblika vladanja u prethodnom rezimu", a njime bi se istovremeno uoblicile zapocete ii predstojece drustvene reforme. Nacelima se takodje uvazava cinjenica da je Kosmet de facto i de iure pod upravom Ujedinjenih nacija, kao i okolnost da odnosi izmedju Srbije i Crne Gore jos nisu redefinisani.
  S druge strane, istice se u uvodu, na rasplet tih odnosa ne bi trebalo cekati jer bi se novim Ustavom Srbije, pored navedenog, omogucila racionalna decentralizacija drzavne uprave, regionalna autonomija i razvijena lokalna samouprava, "kao jedini demokratski odgovor na zateceno stanje".
  U uvodnom delu se takodje naglasava da je za DSS nacin za donosenje novog Ustava Srbije institucija Ustavotvorne skupstine, kao "instrument podoban da nacini diskontinuiitet sa vazecim ustavnim poretkom i zapocne novu ustavnu eru Srbije", pri cemu bii se najpre raspustila sadasnja Narodna skupstina, zatim bila izabrana Ustavotvorna skupstina na neposrednim izborima, a ona bi donela nov Ustav 2/3-inskom vecinom ukupnog broja poslanika.
   REPUBLIKA
  Nacelima Ustava Republike Srbije definisali bi se osnovni principi na kojima se temelji ova drzava. Prema ovom tekstu, pojam drzave bi trebao da glasi : "Republika Srbija je DRZAVA SVIH GRADjANA koji u njoj zive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi". U tekstu se objasnja da pojam "drzava srpskog naroda" nije unet "zato sto definicija u sebi neminovno implicira pojam suverenosti (izvora vlasti) koja moze da se zasniva samo na gradjaninu, kao apstraktnoj pravnoj tvorevini". Nosioci suvereniteta su gradjani a oblici u kojem ga vrse neposredni i predstavnicki.
  U ovom delu sadrzana su i sva ostala tradicionalna i savremena ustavna nacela kao sto su jedinstvo ii nedeljivost suvereniteta, vladavina prava, podela vlasti, zabrana sukoba interesa, sekularna drzava (odvojenost od verskih zajednica) i zastita ravnopravnosti nacionalnih i etnickih zajednica... Teritorija Srbije je jediinstvena i neotudjiva, a unutar njenih granica predvidjena lokalna i regionalna samouprava. "Privreda u Srbiji pociva na trzisnim principima koji se usmeravaju socijalnom politikom". Pitanja drzavnih simbola (grb, zastava i himna) uredjuju se posebnim organskim zakonom, a u sluzbenoj upotrebi su srpski jezik i cirilicno pismo.
   LJUDSKA PRAVA
  "Osnovna nacela" slede pravnu praksu evropskih demokratskih drzava da ljudska prava neotudjivo pripadaju svakom pojedincu, da su pravno garantovana i da stite pojedince ili grupe protiv svake samovolje i uzurpacije, uz postovanje svih medjunarodnih sporazuma i deklaracija. Ustav, prema tekstu predloga DSS-a, "odbacuje pozitivisticko-normativisticku koncepciju koja polazi od toga da su slobode i prava sfera dozvoljenog", vec "polazi od toga da je zabranjeno samo ono sto je po njemu kao najvisem zakonu zabranjeno ili ono sto je u sustini suprotno nacelima savremene demokratske drzave zasnovane na vladavini prava, humanizmu ii socijalnoj pravdi".
  Ustavni principi kao osnova tih prava i sloboda su postovanje dostojanstva i vrednosti pojedinca, univerzalnost, neotudjivost, nedeljivost, medjusobna povezanost i zavisnost, a osnovni opsti uslovi : neposredna primenljivost i obaveznost, zabrana diskriminacije, posebna zastita ugrozenih kategorija, zabrana zloupotrebe, protivustavnog ukidanja, ogranicenja i tumacenja.
  Ustavom bi se garantovala sva ljudska prava prema klasifikaciji prihvacenoj od strane evropskih demokratskih drzava i medjunarodnih dokumenata, a u posebnim odeljcima prava nacionalnih manjina i institucija branioca ljudskih prava (ombdusman).
   UREDjENJE VLASTI
  Uredjenje drzavnih organa zasnovano je na podeli vlasti na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku. Zakonodavnu vlast cini Narodna skupstina sastavljena iz dva veca : Veca gradjana (150 poslanika) i Veca regiona (100 poslanika), uz neposredne izbore po proporcionalnom sistemu i mandatom od po 4 godine. Veca odlucuju na odvojenim sednicama, a zajednicki delokrug postoji samo kod sukoba veca, a odluke se donose relativnom vecinom glasova osim kod organskih zakona gde je potrebna apsolutna vecina. Veca imaju i samostalan delokrug odlucivanja propisan Ustavom, uz mogucnost apsolutnog veta Veca regiona o pitanjima od neposrednog interesa za regione. Poslanici uzivaju materijalni i procesni imunitet (izuzetak : neposredno zaticanje u izvrsenju krivicnog dela sa zaprecenom kaznom zatvora duzom od pet godina), a posebnim odredbama propisan je nacin prestanka mandata pojedinih veca.
  Predsednika Republike biraju gradjani na neposrednim izborima apsolutnom vecinom (prvi i eventualno drugi krug), on predstavlja zemlju, ukazom proglasava zakone, predlaze Vecu gradjana kandidata za predsednika vlade, jedan broj clanova Visokog saveta pravosudja, imenuje predsednika Vrhovnog suda i vrhovnog tuzioca Srbije, imenuje jedan broj sudija Ustavnog suda Srbije, odlucuje o pomilovanju i dodeli odlikovanja itd. Zamenjuje ga predsednik Veca gradjana. Pored ostavke, duznost predsednika Republike moze prestati povredom ustava i zakona i osudom za krivicno delo, a potupak za razresenja moze pokrenuti Vece gradjana 2/3-inskom vecinom.
  Vlada je koncipirana slicno kao danas, s tim sto je blize i potpunije razradjen postupak izbora i razresenja, odnosno glasanja o nepoverenju (potrebna apsolutna vecina poslanika u Vecu gradjana), a moze odgovarati za povredu Ustava i pred Ustavnim sudom.
  U odeljku o sudstvu posebno se potencira nezavisnost i stalnost sudija koje imenuje i razresava Visoki savet pravosudja. Vrste sudova, osim Vrhovnog suda Srbije, uredjuju se zakonom, dok Ustav uredjuje izbor, duznosti i organizaciju javnog tuziilasttva i Visokog saveta pravosudja.
   REGIONI
  Teritoriija Republike Srbije, prema ovom predlogu, podeljena je na pet regiona, s tim sto bi Kosmet bio sesti region, po resenju njegovog statusa. Regioni su autonomne teritorijalne zajedniice uredjene Ustavom i organskiim zakonom (granice). Oni su izraz dvostruke decentralizacije jer imaju samostalni delokrug i poverene poslove od republike. Srbija se sastoji od pet regiona sa sedistima u Beogradu, Kragujevcu, Nisu, Novom Sadu i Uzicu. Sesti region, naknadni, kosmetski, imao bi sediste u Pristini. Ustavom bi se odredili uslovi pod kojima mogu da se formiraju novi regioni i to po postupku predvidjenom za promenu Ustava. Nazive regiona bi odredjivale regionalne skupstine koje bi imale svoje vlade, a teritoriju organskim zakonom, uz mogucnost izmena granica samo 2/3-inskom vecinom poslanika u Vecu regiona.
  Detaljno su nabrojane i nadleznostii regiona, uredjenje njihovih organa, nadzor nad njihovim radom i zastita regionalne autonomije (specifiicna Ustavna zalba i redovni postupak zastite ustavnosti i zakonitosti pred nadleznim sudovima).
  Lokalna samouprava (opstina i grad) ima takodje izvorni i povereni delokrug poslova i njen sttatus regulise se posebnim organskim zakonom.
  Ustavnost i zakonitost obradjeni su u posebnom poglavlju, narocito obezbedjivanje vertikalne hijerarhije pravnih akata, nacin objavljivanja propisa i funkcije Ustavnog suda kojeg cini 13 sudija sa mandatomod 12 godina.
  Najzad, predlog za promenu Ustava Srbije mogu da podnesu najmanje 100.000 biraca, najmanje 1/3 poslanika u Vecu gradjana ili Vecu regiona, predsednik Republike i vlada. Promena se usvaja 2/3-inskom vecinom poslanika u oba veca Narodne skupstine, a ako se ta vecina ne postigne saziva se zajednicka sednica i promena je usvojena ako za nju glasa 167 poslanika, a ako se i tada ne usvoji ne moze joj se ponovo pristupiti majmanje godinu dana. (Nastavak u narednom broju)

DEMOHRISCANSKA STRANKA STRANKA SRBIJE (DHSS)
Dr Batic nakratko u Kraljevu
   Predsednik Demohriscanske stranke Srbije i ministar pravde dr Vladan Batic posetio je nakratko Kraljevo, "u prolazu" sa Kosmeta gde je sa predstavnicima Unmika razgovarao o angazovanju sudija iz Srbije u juznoj srpskoj pokrajini.
  Tom prilikom dr Batic je posetio sediste kraljevackog Opstinskog odbora DHSS gde se susreo sa clanovima tog Odbora i novinarima, kao i "stand" za potpisivanje peticije za samostalnu Srbiju preko puta Robne kuce, interesujuci se kakav je odziv gradjana Kraljeva u ovoj kampanji. Inace, peticiju za samostalnu Srbiju u Kraljevu je vec potpisalo 2.000 gradjana, a prikupljanje potpisa se odskora vrsi po stanovima i kucama, po sistemu "od vrata do vrata".

U okviru kampanje "Srbija na dobrom putu" - pise Predo Markovic
Ministri razgovarali sa privrednicima, sindikatima i nezaposlenima
  Prosle subote, u okviru kampanje Srbija na dobrom putu, u opstini Kraljevo su boravili clanovi srpske vlade, Aleksandar Vlahovic i Dragan Milovanovic sa saradnicima, a u Vrnjackoj Banji, Dragoslav Sumarac.
  Na sastanku sa rukovodstvom drustvenog preduzeca ,,Magnohrom,, ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahovic, posto ga je prethodno vd direktora dr Milovan Bacanac upoznao sa pozitvnim i negativnim trendovima poslovanja, izrazio je ocekivanje da ce ,,Magnohrom,, privesti kraju poslove na putu prema restrukturiranju. Vlahovic je tom prilikom istakao da je dug ,,Magnohroma,, tezak 580.000.000 dinara rezultat poslovanja u ranijem periodu, kada su dobavljaci niskim cenama ostetili ,,Magnohrom,, Ministar za privredu i privatizaciju je kazao u najvecem privrednom kolektivu Raskog okruga da ce u proces restrukturiranja do kraja ove godine uci 4o preduzeca u Srbiji.On je istakao da je u ovom trenutku neophodno da se u ovim firmama, pa i u ,,Magnohromu,, izrade celoviti programi poslovno finansijske konsolidacije, redefinisanje odnosa pojedinih ekonomskih io tehnickih celina, a u skladu sa tim utvrdjivanje ekonnomskog i tehnickog viska.
  U razgovorima se pominjala brojka od 2.500 radnika u ,,Magnohromu,, koji bi mogli da se nadju na spiskovima prekobrojnih,ali je bilo i reci o mogucnostima da se jedan broj ovih ljudi zaposli u celinama koje bi poslovale kao profitrabilne. Sa ovom brojkom se nije slozio ni nacelnik Raskog okruga Mile Koricanac i pored uveravanja ministara da je u mnogim velikim fabrikama i do 70 odsto radnika uz otpremninu otislo iz njih.
  ,,Mi ne vodimo socijanu politiku kroz niske cene elektricne energije, stvaranje dispariteta cena strateskih proizvoda, kroz niske cene poljoprivrednih proizvoda, odnosno pljacku poljoprivrednih proizvodjaca, nego zelimo da pokazemo koja je cena socijalnog programa, kazao je Vlahovic i dodao da je zadatak Vlade srbije da kroz privatizaciju i restrukturiranje obezbedi da veliki broj domacih preduzeca postane ,,uspesan privredni subjekt u sistemu trzisne ekonomije,, , ali i da kroz mala i srednja preduzeca, zahvaljujuci direktnim stranim investicijama, napravi nova radna mesta za armiju nezaposlenih koji dje ostati bez posla zbog neefikasne ekonomije,, .
  U razgovoru sa predstavnicima sindikata (Nezavisni sindikat i ,,Nezavisnost,,) ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahovic i ministar za rad i radne odnose su Dragan Milovanovic, su upoznati sa problemima u radu sindikata i njihovim vidjenjem resavanja viska zaposlenih. Tom prilikom, Blagodar milenkovic, predsednik Nezavisnog sindikata Magnohroma je izrazio stav ovog sindikata da u buducoj proizvodnji ovog kolektiva nema potrebe za otpustanjem radnika.

 Ministar za rad i radne odnose razgovarao sa predstavnicima sindikata
  NEZADOVOLJNI ODGOVORIMA NAPUSTILI SASTANAK
   MSastanak sa ministrom za rad i radne odnose Draganom Milovanovicem odrzan sa predstavnicima sindikata u okviru kampanje ,,Srbija na dobrom putu,, kretao se sasvim drugim tokovima. Uprkos nastojanjima ministra Milovanovica da da se najvise razgovara na temu odnosa Vlada i sindikati, predstavnici UGS ,,Nezavisnost,, i Samostalnog sindikata iz nekolicine kraljevackih firmi koje su na ivici opstanka postavljali su pitanja koja se ticu konkretnog polozaja i mesta radnika u ovim kolektivima, trazeci izmedju ostalog i krivce za takav polozaj .Oni su bili posebno nezadovoljni predlogom za formiranje saveta na nivou opstina koje ce ciniti predstavnici vlasti, rukovodstava i sindikata, proglasavajuci ovakav predlog pokusajem uvlacenja sindikata u politicke vode.
   Poverenik UGS ,,Nezavisnost, Rade Markovic, optuzio je ministra Milovanovica za brojne u predvidjenom roku neregistrovane organizacije ovog sindikata u preduzecima, a ministar je uzevsi u ruke spisak ovih sindikata proglasio laznim.
   Zucna rasprava tokom razgovora sa ministrom je prekinuta napustanjem sednice od strane clanova sindikata UGS ,,Nezavisnost,, i samostalnog sindikata.

Nezavisni sindikat poljoprivrednika - pise Ivan Rajovic
Za seljake nikad gore
  Ni posle skoro dve godine od promene prethodnog rezima nema pomaka u razvoju poljoprivrede i sela, cak se cini da je situacija u ovoj grani jos teza i dramaticnija nego sto je bila. Svesni cinjenice da je od prethodne vlasti nasledjena "prazna vodenica" i da je trebalo poceti od nule kraljevacki poljoprivrednici nemaju opravdanja sto, kako kazu, za dvadeset meseci nije resen skoro ni jedan bitan segment poljoprivrede. Kada jedna Vlada nije u stanju da resi i obezbedi plasman poljoprivrednih proizvoda, a samim tim i da garantuje cene seljacima, pa obezbedi subvencije, onda ta Vlada nece ili ne moze da resava kljucne probleme razvoja i revitalizacije sela. Na zalost, kaze se dalje u saopstenju Nezavisnog sindikata poljoprivrednika, u Republickom parlamentu sedi samo jedan covek koji pokusava da brani interese seljaka, a to je gospodin Risticevic, a ponekad se oglasi i Zaharije Trnavcevic. Medjutim, njih dvojica nisu u stanju da izdejstvuju usvajanje bilo kojeg predlozenog amandmana. A selo je potpuno razbijeno i politicki, i ekonomski, i socijalno, i sa natalitetom i u svakom drugom pogledu. Zapravo, seljaci su razbijeni u male i velike stranke umesto da su svi ujedinjeni u sindikatu poljoprivrednika ili Seljackoj stranci koja bi danas u Skupstini Srbije imala najmanje 30 poslanika i bila bi snaga koja bi branila i odbranila interese seljaka.
   Kada je u pitanju socijalno i penzijsko osiguranje stav Nezavisnog sindikata poljoprivrednika je da su ovi vidovi osiguranja seljacima nametnuti mimo volje jos od prosle vlasti, a ova sadasnja nastavlja sa istm politikom samo sa jos vecim dazbinama, taksama, porezima i doprinosima. U ovom tenutku se oko 15 penzija duguje seljacima, a kamate na to nema. U saopstenju se dalje kaze kako su mnogi ljudi sa sela dali veliki doprinos promenama, a sada su razocarani i vise po selima kraljevacke opstine nisu popularni niti rado vidjeni ni pojedni republicki funkcioneri, a pogotovu ne lokalni od kojih vecina gleda samo licne, a ne nacionalne interese, kaze se na kraju saopstenja koje je potpisao predsednik Nezavisnog sindikata poljoprivrednika kraljevacke opstine Milan Stevanovic.

Foto - izlozba o labudovima na Ibru - pise Bojana Milosavljevic
SVITA BOGA APOLONA
  (Povodom izlozbe umetnicke fotografije na temu ptica - labudova; otvorena u ponedeljak, u holu SO Kraljeva, a na kojoj su izlagali: Vuksan Radovanovic, Milivoje Matovic, Petar Radoman, Branislav Binic, Radul Plasic, Nenad Jerotijevic, Milan Miskovic, Olga Djusic, Vesna Djuric i Dragan Jovanovic. Sponzori izlozbe "Labudovi ponovo medju nama": RTV Kraljevo, SO Kraljevo, Poljoprivredna skola - Kraljevo, MV Komerc-Kraljevo, Dom drustvenih organizacija)
   Da je fotografija zapis o jednom vremenu i zaustavljanje zbilje, pokazuje izlozba "Labudovi ponovo medju nama." Pocetkom januara sletelo je na Ibar deset labudova, gde su i ostali do kraja meseca. Od tada je sve vreme trajalo hodocasce na reku. Zaljubljenici i radoznalci su ih posmatrali znatizeljno, hranili, fotografisali… Po ideji Petra Radomana, profesora, organizovana je i ova izlozba, na kojoj ucestvuje deset autora, fotografa-amatera. Da smo bili dobri domacini potvrdjuje i spasavanje ranjenog labuda. Da li ce ptice ponovo doci, ostaje nam da se nadamo, jer ovo sto se dogodilo zimus bio je ekoloski i bioloski fenomen.
   Od Egipta, Grcke, pa sve do Sibira, preko Male Azije, do slovenskih i germanskih plemena - labud je neokaljana, bela ptica, koja se provlaci kroz mnoge mitove, kao simbol svetlosti: dnevne - solarne - muske i nocne - lunarne - zenske. Kada u prolece vide prvog labuda, zene sa severa, iz plemena Burjati, klanjaju mu se kao bozanstvu. Oni su uvek u pratnji boga Apolona, koji je rodjen na ostrvu Delosu, oko kojeg su labudovi preleteli sedam puta, napravili sedam krugova, a zatim se upregli u kocije i bozanstvo poveli ka Suncu. Odneli su ga takodje na sever, kod tajanstvenog naroda Hiperborejaca. Kako je Apolon bog umetnosti, tako su labudovi simbol muzike i pevanja. Labudova pesma znaci ljubavnu smrt, jer labud umire pevajuci i peva umiruci. Ne mozemo zaobici Cajkovskog i "Labudovo jezero."
   Vratimo se antici: Zevs se pretvorio u labuda, da bi se u ljubavnom zanosu priblizio Ledi. Parovi labudova se nikada ne razilaze i verni su do kraja; putuju u paru, a po keltskoj mitologiji vezani su zlatnim ili srebrnim lancima. Zbog svoje beline, labud je simbol elegancije, plemenitosti, smernosti i devicanstva. Cesto se pominju i u bajkama; obojili su nase detinjstvo, dodirnuli su ili uzdrmali nase emocije. Svi pamtimo mladica sa labudovim krilom ili preobrazaj ruznog paceta. Rusi imaju prekrasnu bajku u kojoj tri labuda slecu na jezero, skidaju pernatu odecu i kupaju se kao prekrasne devojke. Lovac krade perje jednoj od njih, ona mu postaje zena, radja decu, ali kada se domogla svoje odece, vraca se labudovima, jer labud pripada suncu i nebu, a ne zemaljskom svetu.
   U nasoj baladi "Hasanaginica" takodje se javljaju labudovi: "da je snijeg, vec bi okopnio / labudovi, vec bi odlijeteli." Kod Andersena se pojavljuje crni labud, simbol zle devojke, koga tri puta uranjaju u vodu, te on postaje beo i oslobadja se strasne carolije. Labud je simbol pesnika i poezije i sam Gete mu posvecuje najlepse stihove:
  "Gordo uspravljena vrata/ glave ljuljaju i kljun…
  Ali jedan ispred sviju / ponosno nadimlje siju,
  Jedri kroz ostalih red / Pernata se nadu halja,
  sama val za valom valja. / Prodro je u prostor svet."

   Nase labudove doziveli smo zimus na slican nacin. Naucili smo dosta o njima, a koliko su nam dragoceni i koliko ih volimo, pokazuje ova izlozba, pa i nase porodicne fotografije, jer smo svi doveli svoju decu da ih fotografisemo pored ovih prelepih ptica, sto su se spustile na Ibar, ulepsale nam zimu i nasim ocima darivale zimsku idilu. Izmedju autora i ptica je objektiv. Kolika je umetnost i umesnost uhvatiti trenutak i docarati stvarnost - pokazuje ova izlozba. Izazov su bili i svetlost i voda, belina snega i belina labudova. Vestina, ljubav, precizno oko i sigurna ruka, napravili su citavu pricu, koja se odnosi na ranjenog labuda, sto je profesor Petar Radoman pratio od pocetka i ispratio ga i pri odlasku. Medju autorima je i nagradjeni profesor Milivoje Matovic, autor dobro poznate fotografije i plakata, koji je, prikazujuci par zaljubljenih labudova, dugo krasio nas grad.

Nove knjige domacih autora
   "Ukradena vrata" Milosa Milisica
   U Ovih dana iz stampe je izasla peta pesnicka zbirka kraljevackog autora Milosa Milisica - "Ukradena vrata." Izdavac je beogradska "Narodna knjiga" (edicija "Alfa, poezija 2oo2"). Ova Kuca, kao najproduktivniji domaci izdavac, tokom godine objavice sest pesnickih knjiga, medju kojima se, evo, nasla i Milisiceva, za koju je recenziju dao Vasa Pavkovic, urednik "Narodne knjige."
   Pedesetak pesnickih zapisa, koji cine zbirku "Ukradena vrata," rasporedjeno je u tri ciklusa (Pod zemljom Prizren, Ukradena vrata, Zajmljeni dani). Naslovna pesma predstavlja pesnicko svedocanstvo zle sudbine Kojica - zaduzbine u selu Zakuta.
   Inace, do kraja meseca iz stampe izlazi jos jedna zbirka Milosa Milisica. "Raspored udvaranja" je delo namenjeno mladoj publici. Zbirku ce objaviti kraljevacki "Publik - pres," a ilustracije u njoj su delo ovdasnjeg slikara Vlastimira D. Spasojevica.