Uvod - Sprem'te se, sprem'te, ponovo
Statut za efikasniju lokalnu samoupravu
Bakijevi "Konzervativci" protiv Banetovih "Reformista"
Drzava svih gradjana
Dr Batic nakratko u Kraljevu
Ministri razgovarali sa privrednicima, sindikatima i nezaposlenima
Za seljake nikad gore
Kultura: Labudovi na ibru / "Ukradena vrata" Milosa Milisica
Vreme
sadasnje - pise Ivan Rajovic
Sprem'te se, sprem'te, ponovo
Putujuci
zemljotres pod zvucnim nazivom "Srbija na dobrom putu" prosle nedelje
je zadesio i Kraljevo. Ekipa vrsnih strucnjaka, ministara i eksperata
razlicitih profila pokusala je da na razlicitim nivoima i iz raznih
uglova sagleda nasu bednu situaciju i, verujuci kako je ova zemlja
zaista na dobrom putu, ulije bar malo nade u posustale duse napacenog
nam naroda. Zapravo, i pored obecanja koja su sastavni deo politike
na ovim, a i drugim prostorima, a koja ni ovde nisu manjkala, stice
se utisak da je delegacija Vlade, ovoga puta bez premijera, imala
zadatak da Kraljevcane pripremi na ono sto ih ceka, a sto se ni iz
bliza ne moze smatrati svetlom buducnoscu. Naprotiv, ono sto se sprema
"Magnohromu" gde bi polovina radnika trebalo da se nadje na ulici
iliti dobrom putu, a i najava da bi pored 800.000 nezaposlenih u Srbiji
jos 600.000 novih tehnoloski prekobrojnih individua trebalo da im
se pridruzi, zaista deluje impresivno i daje pravi pecat citavoj kampanji.
Sve u svemu, ni posle pomenutih dogadjanja nista konkretno nije dogovoreno
i sve jos uvek visi u vazduhu i svodi se na onu narodnu "Ne lipsi
magarce do zelene trave". Ali mi ne bismo bili ono sto smo da nas
revolucionarni duh i ovog puta nije dosao do izrazaja pa je razgovor,
za ovu priliku ujedinjenih drzavnih i nezavisnih sindikalaca, sa ministrom
Draganom Milovanovicem, liderom treceg slobodnog sindikata, poprimio
odlike prave kafanske rasprave sa psovanjem i na granici fizickog
obracuna. Buduci da je ovaj grad poznat kao jedan od najopozicionih
u Srbiji, sto se vrlo brzo zaboravilo, to daje nadu da se Kraljevcani
nece pomiriti sa sudbinom kakva im se sprema, a koja je vec sada jedna
od najtragicnijih u Republici.
Uglavnom, sve ovo sto se dogadja ovde, a i sire, upucuje
na to da mnogo toga sto se ocekivalo posle petooktobarskih, uslovno
receno, promena nije ispunjeno i da situacija postaje sve dramaticnija
zahtevajuci sto hitnije resenje. Zanimljivo je da i covek koji nije
politicki ostrascen, ali je nezadovoljan, nije u stanju da izrekne
goru kvalifikaciju na racun DOS nego sto su to u stanju sami clanovi
ove politicke organizacije koju vise niko nije u stanju da definise
i za koju se sve vise cini da je zavrsila svoje. Stavise, ocigledno
je da se situacija zahuktava i da pravi obracun unutar takozvane Demokratske
opozicije tek predstoji dok levicari mirno stoje po strani i posmatraju
sta se desava pokusavajuci uzgred da malo konosliduju i svoje razbucane
redove. Radikali su do jeseni izbaceni iz Skupstine posle incidenta
koji se umalo nije zavrsio opstom makljazom, drcna radikalka je pomokrila
predsednicu Parlamenta i pocupala mikrofone, demokrate najavljuju
izbacivanje poslanika DSS iz Skupstine, a premijer Djindjic delovanje
svojih koalicionih partnera iz DSS naziva politickom shizofrenijom
sto nije daleko od istine, ali bi se moglo prosiriti i na jos neke
sudionike u nasem burnom politickom zivotu. Uz sve to sve je vise
i prigovora kako je dobar deo sadasnjih vlastodrzaca na polozaje dosao
direktno iz redova bivse Drzavne bezbednosti, sto je svakome ko objektivno
posmatra nasu situaciju i ranije bilo jasno. To potvrdjuje i cenjenica
da su uglavnom svi elitni predstavnici bivseg rezima ostali na svojim
mestima, a da se sa zakonom o lustraciji, koji bi trebalo da regulise
ovo pitanje, svesno odugovlaci. Tako mnogi, cak i u nasem gradu, koji
su davno morali da napuste politicku i svaku drugu javnu pozornicu
i dalje zare i pale ponasajuci se kao pobedioci, a ne kao oni koji
bi trebalo da odgovaraju za ono sto su radili u proteklim godinama.
A, sve je to zasluga ove vlasti i sve su to rezultati demokratskih
promena kojih, kao sto se da primetiti, gotovo da i nije bilo ili
je ono sto je promenjeno jos gore nego ranije. Za to vreme vrli predstavnici
nove vlasti u punoj spaljivackoj opremi, pod slemovima, u azbestnim
odelima i sa pobednickim osmesima na ozarenim licima pred ocima svekolike
fascinirane domace i svetske javnosti spaljuju tone i tone zaplenjenih
cigareta. Stice se utisak da se radi o akciji od sustinskog znacaja.
I umesto d se zaplenjene cigarete preprodaju, a novac podeli siromasnima
i onima koji nemaju hleba da jedu, hiljade i hiljade evra, dinara
i maraka odlaze u dim, a sve zarad utiska koji izaziva savim suprotne
efekte. U svemu tome ankete pokazuju da je 70 odsto gradjana Srbije
nezadovoljno postojecim stanjem i da bi rado nesto da menjaju. U takvim
okolnostima "Ibarske novosti" jos uvek vegetiraju bez rukovodstva,
a resenja koja se nude ne samo da ne ulivaju bilo kakvu nadu, vec
samo govore o tome koliko je problem izbora direktora ove firme slozen
i koliko oni koji bi o tome trebalo da odluce neozbiljno pristupaju
tom poslu. Tako se vec sada moze ocekivati da ce, uslovno receno,
rasplet ove krize tek izazvati nove nesporazume, ali o tom - potom.
Ulavnom, sve sto se dogadja na republickom i lokalnom nivou ukazuje
da se pripremaju izbori na svim nivoima i da se predizborna kampanja
polako zahuktava, bez obzira sto bi neki da to sakriju, pa deluju
iz potaje. Dakle, najverovatnije do kraja godine imacemo priliku da
ponovo izadjemo na izbore i izaberemo lepotane koji ce nam ulepsati
zivot. Zato, sprem'te se, sprem'te, ponovo, ali ovoga puta sa vise
pameti nego u svim prethodnim slicnim situacijama. Vremena za greske
ovde vise nema.
Odrzana 14. sednica Skupstine opstine Kraljevo - pise Boban Rajic
Statut za efikasniju lokalnu samoupravu
Odbornici Skupstine opstine Kraljevo na prekjucerasnjoj
14. sednici "lokalnog parlamenta" usvojili su novi Statut opstine,
usaglasen sa takodje novim Zakonom o lokalnoj samoupravi Republike
Srbije kojim su izvrsene brojne izmene u ovoj oblasti drustvenog zivota.
Skupstina je usvojila novi Statut opstine zajedno sa predlozima iz
javne rasprave koji su prihvaceni od strane Komisije za statut i upravu
i prethodno usvojenim amandmanima odbornika Darka Vilotijevica.
IZMENE I DOPUNE
Naime,
u javnoj raspravi o Nacrtu Statuta opstine Kraljevo dat je veci broj
predloga za njegove izmene i dopune, pre svega od saveta mesnih zajednica
ali i drugih subjekata. Komisija za statut i upravu SO Kraljevo razmotrila
je sve te predloge i neke usvojila i ugradila u tekst predloga Statuta
a neke ne. Komisija je prihvatila predlog Saveta MZ Jarcujak da Opstinsko
vece, zbog smanjenih ovlascenja po novom Zakonu u odnosu na dosadasnji
Izvrsni odbor, umesto 11 broji 7 clanova, kao i predlog Saveta MZ
Vrba da se umesto termina "osnivanje" i "obrazovanje" (MZ) uvede jedinsttven
termin "osnivanje". Prihvaceni su i predlozi Opstinskog odbora Ujedinjene
seljacke stranke da opstina ustanovljava nagrade i priznanja, pored
ostalih oblasti, i za dostignuca "u privredi" i da Skupstina opstine
kao stalno radno telo ima i "Komisiju za poljoprivredu i razvoj sela".
Od strane Komisije za statut i upravu, medjutim, nisu prihvaceni predlozi
saveta mesnih zajednica "Druga cibukovacka ceta", Metikosi, Beranovac
i Mataruska Banja i deo predloga MZ Vrba i Ujedinjene seljacke stranke.
Prihvacen je amandman odbornika Darka Vilotijevica (SPO)
kojim se regulise da se predsednik opstine bira neposrednim tajnim
glasanjem "A NA PREDLOG 2% BIRACKOG TELA", kako je obrazlozio Vilotijevic,
zbog toga sto se po prvi put u lokalnoj samoupravi uvodi predsednicki
sistem sa velikim ovlascenjima predsednika opstine i amandman istog
odbornika kojim se predvidja da glavni arhitekta, pored sa arhitektonskim
moze biti i sa "GRADjEVINSKIM FAKULTETOM".
Inace, kao sto smo u prethodnim brojevima lista opsirno
pisali, novim Zakonom o lokalnoj samoupravi i upravo usvojenim novim
Statutom opstine znatno je prosiren delokrug lokalne samouprave, a
posebne novine predvidjene su u nacinu izbora i delokrugu predsednika
opstine (pored predsednika opstine postoji i predsednik Skupstine
opstine, kao i do sada, ali sa malim ingerencijama), uvedene su i
neke nove institucije kao sto je opstinsko vece, glavni arhitekta,
opstinski menadzer, savet za razvoj i zastitu lokalne samouprave,
gradjanski branilac (ombdusman), a odredjene izmene izvrsene su u
nacinu finansiranja lokalne samouprave i organizaciji i nacinu rada
opstinske uprave. Cilj je da se lokalna samouprava ovakvim normativnim
a time i prakticnim izmenama ubuduce ucini efikasnijom i modernijom
poput onih u razviijenim evropskim zemljama.
BORAVISNA TAKSA
Skupstina je donela Odluku o boravisnoj taksi koja, prema
usvojenom tekstu, trenutno iznosi 25 dinara dnevno i ubuduce ce se
uskladjivati sa kretanjem cena na malo u prethodno periodu koje objavljuje
organ za statistiku. Od boravisne takse oslobodjena su deca do 7 godina
starosti, lica sa culnim ii telesnim smetnjama, lica upucena na lecenje,
ucenici na redovnim ekskurzijama, strani drzavljani koji su po medjunarodnim
konvencijama oslobodjeni placanja ili se nalaze u humanitarnoj misiji,
a sa 50% umanjenja taksu placaju lica starosti od 7 do 15 godina.
Taksu naplacuje davalac smestaja, posebno je evidentira i prenosi
na racun budzeta opstine. Predvidjene su i novcane prekrsajne kazne
za fizicka, pravna i odgovorna lica (zbog nenaplacivanj i neuplacivanja
takse), u rasponu od 2.000 do 100.000 dinara. Sredstva od boravisne
takse koristice se po programu SO Kraljevo za informativno-propagandnu
delatnost i unapredjenje kvaliteta turisticke ponude opstine.
O SELU - USKORO
Na ovoj inace vrlo kratkoj sednici dosta rasprave bilo
je o 13. tacki dnevnog reda o problemima poljoprivrede i sela koju
je predlozio odbornik Slobodan Radakovic (DS) iz Vrbe. Opsta je ocena
da su poljoprivreda i selo vec godinama totalno zapostavljeni i da
taj odnos pod hitno mora da se promeni na svim, pa i na lokalnom nivou!!!
Medjutim, posto materijal o stanju u toj oblasti sa predlogom mera
nije pripremljen, dalja rasprava i odlucivanje o ovom pitanju odlozeni
su za narednu sednicu Skupstine, za koju Odeljenje za privredu i finansije,
u saradnji sa Komisijom za poljoprivredu Raskog okruga i drugim institucijama
iz ove oblasti, i Izvrsni odboro SO treba da pripreme pisanu analizu
stanja u poljoprivredi i selu sa predlogom zakljucaka-odluka.
Veci broj odluka iz oblasti urbanizma i gradjevinsrstva
usvojen je "u paketu".
Raskoli u SPS-u uz najave raspleta na vanrednom kongresu partije -
pise Boban Rajic
Bakijevi "Konzervativci" protiv Banetovih "Reformista"
- Opstinski odbor SPS Kraljevo jos avgusta
prosle godine zahtevao vanredni kongres, a isti zahtev ponovio pre
mesec dana -
Od svog osnivanja Socijalisticka partija Srbije (SPS)
nije bila toliko podeljena kao sto je danas i to oko kljucnih pitanja
organizacije, strategije, demokratizacije i rukovodjenja. Za razliku
od proslih dogadjanja i vremena kada su socijalisti svoje unutrasnje
probleme, trzavice i neslaganja manje ili vise uspesno skrivali od
javnosti, kao svoju "unutrasnju stvar", sada ociti sukob ne kriju
ni funkcioneri u najvisim organima ali ni obicni clanovi iz tzv. "baze".
Dobri poznavaoci prilika u trenutno najjacoj opozicionoj
partiji tvrde da je na delu nepomirljiva konfrontacija izmedju nosilaca
dva koncepta u partiji : dogmatsko-konzervativnog olicenog u grupi
socijalistickih kadrova sa generalnim sekretarom ove partije Zoranom
Andjelkovicem i predsednikom SPS ("u odsustvu" Slobodana Milosevica
zbog sudjenja u Hagu) Mirkom Marjanovicem na celu, i reformskog, gradjanskog
i proevropskog koji predvodi doskorasnji potpresednik partije i sef
njenog Poslanickog kluba u Skupstini Srbije prof. dr Branislav Ivkovic
koji je pre nesto vise od mesec dana iskljucen iz SPS-a. Podsetimo
da je ista sudbina kao dr Ivkovica (iskljucenje) ovih dana zadesila
jos neke uticajne clanove SPS-a koji su, ne mireci se sa autoritarnim
"komandovanjem" partijom, stali na njegovu stranu. Oni, kao i mnogi
drugi clanovi SPS-a, kako kazu, ne prihvataju ni kazne niti se slazu
sa Andjelkovicevim i Marjanovicevim prevazidjenim stilom rada. Krenuli
su u odlucnu akciju da reformisu SPS, jer ta partija kakva je sada,
naglasavaju, tesko da moze da promeni sebe a kamoli drustvene odnose
i procese. S druge strane dolaze takodje teske optuzbe za "krsenje
Statuta i Programa partije", "frakcionastvo", "nebiranje sredstava
i sluzenje ucenama"...
Presudna bitka, cini se, vodi se u "bazi", mesnim i opstinskim
odborima. Dr Branislav Ivkovic i njegove sve brojnije pristalice nastoje
da obezbede odluke 63 opstinska odbora koliko je, prema Statutu, neophodno
za sazivanje vanrednog kongresa, dok Andjelkovic i Marjanovic izjavljuju
da je to nemoguce jer Ivkovic nema toliku podrsku. Medjutim, prema
dosta pouzdanim saopstenjima koja stizu iz Ivkovicevog "staba", za
kongres se do zakljucenja ovog broja lista izjasnilo 58 opstinskih
odbora, medju kojima je kraljevacki ciji je predsednik Rade Milicevic,
u izjavi TV Kraljevu jos pre mesec dana, rekao da bi to bilo najbolje
resenje. Druga strana, pak, tvrdi da je broj "disidentskih odbora"
duplo manji!?
Da nijedna strana ne sedi skrstenih ruku potvrdjuje vest
da je prosle subote na Vracaru u Beogradu, u prostorijama FONAS-a,
formiran inicijativni odbor za odrzavanje sestog vanrednog kongresa
SPS-a, u kojem ima i kraljevackih socijalista - osnivaca partije.
Takvu aktivnost, kako saznajemo, podrzavaju i mnogi bivsi vrlo uticajni
clanovi ove stranke medju kojima i akademik Mihajlo Markovic koji
je prihvatio da bude i predsednik organizacionog odbora kongresa koji
bi, prema najavama iz Ivkovicevog tabora, trebalo da se odrzi 15.
i 16. juna u Beogradu. Da li bi to znacilo i pobedu Ivkovicevog koncepta
organizacije i delovanja SPS-a, preostaje da se vidi.
STA
DONOSE PREDLOZI NOVOG USTAVA SRBIJE: : "OSNOVNA NACELA ZA NOVI USTAV
REPUBLIKE SRBIJE" DSS - pise Boban Rajic
Drzava svih gradjana
---- Posle 5-oktobarskih demokratskih
promena 2000. godine donosenje novog Ustava Srbije namece se kao imperativ.
Novi Ustav Srbije ima ogroman znacaj jer bi trebao da obuhvati sve
ralno izvrsene drustvene promene i nove drustvene odnose i da kroz
jedan dugotrajniji ustavni tekst projektuje buducnost Srbije u 21.
veku, oslanjajuci se i na tradiciju ali i prilagodjavajuci se savremenim
standardima razvijene Evrope. Do sada je uradjeno nekoliko predloga
i nacrta novog Ustava Srbije. Zbog aktuelnosti teme Ibarske novosti
u nekoliko brojeva predstavice te predloge i nacrte, polazeci od originalnih
tekstova, pre svega predocenih u knjizi doc. dr Srdjana Djordjevica
"O novom Ustavu Srbije" koja je u izdanju kraljevackog "Doroteusa"
ovoh dana izasla iz stampe. ----
"Osnovna nacela za novi Ustav Srbije" koja je sacinila
Demokratska stranka Srbije (DSS) stampana su 21. januara ove godine.
Kao
sto sam naziv kaze, ne radi se o nacrtu ili predlogu "gotovog" Ustava,
vec o osnovnim nacelima za pravno uoblicavanje ustavne materije. U
uvodu "Osnovnih nacela..." naglasava se potreba donosenja novog Ustava
Srbije da bi se "tekudje politicke promene uvele u institucionalni
poredak u kojem bi bili zajemceni vladavina prava, socijalna pravda,
trzisna privreda, slobode i prava coveka i gradjanina". Osim toga,
novi Ustav bi "utemeljio moderan pravni poredak koji bi na sistemski
nacin strecavao restauraciju oblika vladanja u prethodnom rezimu",
a njime bi se istovremeno uoblicile zapocete ii predstojece drustvene
reforme. Nacelima se takodje uvazava cinjenica da je Kosmet de facto
i de iure pod upravom Ujedinjenih nacija, kao i okolnost da odnosi
izmedju Srbije i Crne Gore jos nisu redefinisani.
S druge strane, istice se u uvodu, na rasplet tih odnosa
ne bi trebalo cekati jer bi se novim Ustavom Srbije, pored navedenog,
omogucila racionalna decentralizacija drzavne uprave, regionalna autonomija
i razvijena lokalna samouprava, "kao jedini demokratski odgovor na
zateceno stanje".
U
uvodnom delu se takodje naglasava da je za DSS nacin za donosenje
novog Ustava Srbije institucija Ustavotvorne skupstine, kao "instrument
podoban da nacini diskontinuiitet sa vazecim ustavnim poretkom i zapocne
novu ustavnu eru Srbije", pri cemu bii se najpre raspustila sadasnja
Narodna skupstina, zatim bila izabrana Ustavotvorna skupstina na neposrednim
izborima, a ona bi donela nov Ustav 2/3-inskom vecinom ukupnog broja
poslanika.
REPUBLIKA
Nacelima Ustava Republike Srbije definisali bi se osnovni
principi na kojima se temelji ova drzava. Prema ovom tekstu, pojam
drzave bi trebao da glasi : "Republika Srbija je DRZAVA SVIH GRADjANA
koji u njoj zive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi".
U tekstu se objasnja da pojam "drzava srpskog naroda" nije unet "zato
sto definicija u sebi neminovno implicira pojam suverenosti (izvora
vlasti) koja moze da se zasniva samo na gradjaninu, kao apstraktnoj
pravnoj tvorevini". Nosioci suvereniteta su gradjani a oblici u kojem
ga vrse neposredni i predstavnicki.
U ovom delu sadrzana su i sva ostala tradicionalna i savremena
ustavna nacela kao sto su jedinstvo ii nedeljivost suvereniteta, vladavina
prava, podela vlasti, zabrana sukoba interesa, sekularna drzava (odvojenost
od verskih zajednica) i zastita ravnopravnosti nacionalnih i etnickih
zajednica... Teritorija Srbije je jediinstvena i neotudjiva, a unutar
njenih granica predvidjena lokalna i regionalna samouprava. "Privreda
u Srbiji pociva na trzisnim principima koji se usmeravaju socijalnom
politikom". Pitanja drzavnih simbola (grb, zastava i himna) uredjuju
se posebnim organskim zakonom, a u sluzbenoj upotrebi su srpski jezik
i cirilicno pismo.
LJUDSKA PRAVA
"Osnovna nacela" slede pravnu praksu evropskih demokratskih
drzava da ljudska prava neotudjivo pripadaju svakom pojedincu, da
su pravno garantovana i da stite pojedince ili grupe protiv svake
samovolje i uzurpacije, uz postovanje svih medjunarodnih sporazuma
i deklaracija. Ustav, prema tekstu predloga DSS-a, "odbacuje pozitivisticko-normativisticku
koncepciju koja polazi od toga da su slobode i prava sfera dozvoljenog",
vec "polazi od toga da je zabranjeno samo ono sto je po njemu kao
najvisem zakonu zabranjeno ili ono sto je u sustini suprotno nacelima
savremene demokratske drzave zasnovane na vladavini prava, humanizmu
ii socijalnoj pravdi".
Ustavni principi kao osnova tih prava i sloboda su postovanje
dostojanstva i vrednosti pojedinca, univerzalnost, neotudjivost, nedeljivost,
medjusobna povezanost i zavisnost, a osnovni opsti uslovi : neposredna
primenljivost i obaveznost, zabrana diskriminacije, posebna zastita
ugrozenih kategorija, zabrana zloupotrebe, protivustavnog ukidanja,
ogranicenja i tumacenja.
Ustavom bi se garantovala sva ljudska prava prema klasifikaciji
prihvacenoj od strane evropskih demokratskih drzava i medjunarodnih
dokumenata, a u posebnim odeljcima prava nacionalnih manjina i institucija
branioca ljudskih prava (ombdusman).
UREDjENJE VLASTI
Uredjenje drzavnih organa zasnovano je na podeli vlasti
na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku. Zakonodavnu vlast cini Narodna skupstina
sastavljena iz dva veca : Veca gradjana (150 poslanika) i Veca regiona
(100 poslanika), uz neposredne izbore po proporcionalnom sistemu i
mandatom od po 4 godine. Veca odlucuju na odvojenim sednicama, a zajednicki
delokrug postoji samo kod sukoba veca, a odluke se donose relativnom
vecinom glasova osim kod organskih zakona gde je potrebna apsolutna
vecina. Veca imaju i samostalan delokrug odlucivanja propisan Ustavom,
uz mogucnost apsolutnog veta Veca regiona o pitanjima od neposrednog
interesa za regione. Poslanici uzivaju materijalni i procesni imunitet
(izuzetak : neposredno zaticanje u izvrsenju krivicnog dela sa zaprecenom
kaznom zatvora duzom od pet godina), a posebnim odredbama propisan
je nacin prestanka mandata pojedinih veca.
Predsednika Republike biraju gradjani na neposrednim izborima
apsolutnom vecinom (prvi i eventualno drugi krug), on predstavlja
zemlju, ukazom proglasava zakone, predlaze Vecu gradjana kandidata
za predsednika vlade, jedan broj clanova Visokog saveta pravosudja,
imenuje predsednika Vrhovnog suda i vrhovnog tuzioca Srbije, imenuje
jedan broj sudija Ustavnog suda Srbije, odlucuje o pomilovanju i dodeli
odlikovanja itd. Zamenjuje ga predsednik Veca gradjana. Pored ostavke,
duznost predsednika Republike moze prestati povredom ustava i zakona
i osudom za krivicno delo, a potupak za razresenja moze pokrenuti
Vece gradjana 2/3-inskom vecinom.
Vlada je koncipirana slicno kao danas, s tim sto je blize
i potpunije razradjen postupak izbora i razresenja, odnosno glasanja
o nepoverenju (potrebna apsolutna vecina poslanika u Vecu gradjana),
a moze odgovarati za povredu Ustava i pred Ustavnim sudom.
U odeljku o sudstvu posebno se potencira nezavisnost i
stalnost sudija koje imenuje i razresava Visoki savet pravosudja.
Vrste sudova, osim Vrhovnog suda Srbije, uredjuju se zakonom, dok
Ustav uredjuje izbor, duznosti i organizaciju javnog tuziilasttva
i Visokog saveta pravosudja.
REGIONI
Teritoriija Republike Srbije, prema ovom predlogu, podeljena
je na pet regiona, s tim sto bi Kosmet bio sesti region, po resenju
njegovog statusa. Regioni su autonomne teritorijalne zajedniice uredjene
Ustavom i organskiim zakonom (granice). Oni su izraz dvostruke decentralizacije
jer imaju samostalni delokrug i poverene poslove od republike. Srbija
se sastoji od pet regiona sa sedistima u Beogradu, Kragujevcu, Nisu,
Novom Sadu i Uzicu. Sesti region, naknadni, kosmetski, imao bi sediste
u Pristini. Ustavom bi se odredili uslovi pod kojima mogu da se formiraju
novi regioni i to po postupku predvidjenom za promenu Ustava. Nazive
regiona bi odredjivale regionalne skupstine koje bi imale svoje vlade,
a teritoriju organskim zakonom, uz mogucnost izmena granica samo 2/3-inskom
vecinom poslanika u Vecu regiona.
Detaljno su nabrojane i nadleznostii regiona, uredjenje
njihovih organa, nadzor nad njihovim radom i zastita regionalne autonomije
(specifiicna Ustavna zalba i redovni postupak zastite ustavnosti i
zakonitosti pred nadleznim sudovima).
Lokalna samouprava (opstina i grad) ima takodje izvorni
i povereni delokrug poslova i njen sttatus regulise se posebnim organskim
zakonom.
Ustavnost i zakonitost obradjeni su u posebnom poglavlju,
narocito obezbedjivanje vertikalne hijerarhije pravnih akata, nacin
objavljivanja propisa i funkcije Ustavnog suda kojeg cini 13 sudija
sa mandatomod 12 godina.
Najzad, predlog za promenu Ustava Srbije mogu da podnesu
najmanje 100.000 biraca, najmanje 1/3 poslanika u Vecu gradjana ili
Vecu regiona, predsednik Republike i vlada. Promena se usvaja 2/3-inskom
vecinom poslanika u oba veca Narodne skupstine, a ako se ta vecina
ne postigne saziva se zajednicka sednica i promena je usvojena ako
za nju glasa 167 poslanika, a ako se i tada ne usvoji ne moze joj
se ponovo pristupiti majmanje godinu dana. (Nastavak u narednom broju)
DEMOHRISCANSKA
STRANKA STRANKA SRBIJE (DHSS)
Dr Batic nakratko u Kraljevu
Predsednik
Demohriscanske stranke Srbije i ministar pravde dr Vladan Batic posetio
je nakratko Kraljevo, "u prolazu" sa Kosmeta gde je sa predstavnicima
Unmika razgovarao o angazovanju sudija iz Srbije u juznoj srpskoj
pokrajini.
Tom prilikom dr Batic je posetio sediste kraljevackog
Opstinskog odbora DHSS gde se susreo sa clanovima tog Odbora i novinarima,
kao i "stand" za potpisivanje peticije za samostalnu Srbiju preko
puta Robne kuce, interesujuci se kakav je odziv gradjana Kraljeva
u ovoj kampanji. Inace, peticiju za samostalnu Srbiju u Kraljevu je
vec potpisalo 2.000 gradjana, a prikupljanje potpisa se odskora vrsi
po stanovima i kucama, po sistemu "od vrata do vrata".
U
okviru kampanje "Srbija na dobrom putu" - pise Predo Markovic
Ministri razgovarali sa privrednicima, sindikatima
i nezaposlenima
Prosle
subote, u okviru kampanje Srbija na dobrom putu, u opstini Kraljevo
su boravili clanovi srpske vlade, Aleksandar Vlahovic i Dragan Milovanovic
sa saradnicima, a u Vrnjackoj Banji, Dragoslav Sumarac.
Na sastanku sa rukovodstvom drustvenog preduzeca ,,Magnohrom,,
ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahovic, posto ga
je prethodno vd direktora dr Milovan Bacanac upoznao sa pozitvnim
i negativnim trendovima poslovanja, izrazio je ocekivanje da ce ,,Magnohrom,,
privesti kraju poslove na putu prema restrukturiranju. Vlahovic je
tom prilikom istakao da je dug ,,Magnohroma,, tezak 580.000.000 dinara
rezultat poslovanja u ranijem periodu, kada su dobavljaci niskim cenama
ostetili ,,Magnohrom,, Ministar za privredu i privatizaciju je kazao
u najvecem privrednom kolektivu Raskog okruga da ce u proces restrukturiranja
do kraja ove godine uci 4o preduzeca u Srbiji.On je istakao da je
u ovom trenutku neophodno da se u ovim firmama, pa i u ,,Magnohromu,,
izrade celoviti programi poslovno finansijske konsolidacije, redefinisanje
odnosa pojedinih ekonomskih io tehnickih celina, a u skladu sa tim
utvrdjivanje ekonnomskog i tehnickog viska.
U razgovorima se pominjala brojka od 2.500 radnika u ,,Magnohromu,,
koji bi mogli da se nadju na spiskovima prekobrojnih,ali je bilo i
reci o mogucnostima da se jedan broj ovih ljudi zaposli u celinama
koje bi poslovale kao profitrabilne. Sa ovom brojkom se nije slozio
ni nacelnik Raskog okruga Mile Koricanac i pored uveravanja ministara
da je u mnogim velikim fabrikama i do 70 odsto radnika uz otpremninu
otislo iz njih.
,,Mi ne vodimo socijanu politiku kroz niske cene elektricne
energije, stvaranje dispariteta cena strateskih proizvoda, kroz niske
cene poljoprivrednih proizvoda, odnosno pljacku poljoprivrednih proizvodjaca,
nego zelimo da pokazemo koja je cena socijalnog programa, kazao je
Vlahovic i dodao da je zadatak Vlade srbije da kroz privatizaciju
i restrukturiranje obezbedi da veliki broj domacih preduzeca postane
,,uspesan privredni subjekt u sistemu trzisne ekonomije,, , ali i
da kroz mala i srednja preduzeca, zahvaljujuci direktnim stranim investicijama,
napravi nova radna mesta za armiju nezaposlenih koji dje ostati bez
posla zbog neefikasne ekonomije,, .
U razgovoru sa predstavnicima sindikata (Nezavisni sindikat
i ,,Nezavisnost,,) ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar
Vlahovic i ministar za rad i radne odnose su Dragan Milovanovic, su
upoznati sa problemima u radu sindikata i njihovim vidjenjem resavanja
viska zaposlenih. Tom prilikom, Blagodar milenkovic, predsednik Nezavisnog
sindikata Magnohroma je izrazio stav ovog sindikata da u buducoj proizvodnji
ovog kolektiva nema potrebe za otpustanjem radnika.
Ministar za rad i radne odnose razgovarao sa predstavnicima
sindikata
NEZADOVOLJNI
ODGOVORIMA NAPUSTILI SASTANAK
MSastanak
sa ministrom za rad i radne odnose Draganom Milovanovicem odrzan sa
predstavnicima sindikata u okviru kampanje ,,Srbija na dobrom putu,,
kretao se sasvim drugim tokovima. Uprkos nastojanjima ministra Milovanovica
da da se najvise razgovara na temu odnosa Vlada i sindikati, predstavnici
UGS ,,Nezavisnost,, i Samostalnog sindikata iz nekolicine kraljevackih
firmi koje su na ivici opstanka postavljali su pitanja koja se ticu
konkretnog polozaja i mesta radnika u ovim kolektivima, trazeci izmedju
ostalog i krivce za takav polozaj .Oni su bili posebno nezadovoljni
predlogom za formiranje saveta na nivou opstina koje ce ciniti predstavnici
vlasti, rukovodstava i sindikata, proglasavajuci ovakav predlog pokusajem
uvlacenja sindikata u politicke vode.
Poverenik UGS ,,Nezavisnost, Rade Markovic, optuzio je
ministra Milovanovica za brojne u predvidjenom roku neregistrovane
organizacije ovog sindikata u preduzecima, a ministar je uzevsi u
ruke spisak ovih sindikata proglasio laznim.
Zucna rasprava tokom razgovora sa ministrom je prekinuta
napustanjem sednice od strane clanova sindikata UGS ,,Nezavisnost,,
i samostalnog sindikata.
Nezavisni
sindikat poljoprivrednika - pise Ivan Rajovic
Za seljake nikad gore
Ni
posle skoro dve godine od promene prethodnog rezima nema pomaka u razvoju
poljoprivrede i sela, cak se cini da je situacija u ovoj grani jos teza
i dramaticnija nego sto je bila. Svesni cinjenice da je od prethodne
vlasti nasledjena "prazna vodenica" i da je trebalo poceti od nule kraljevacki
poljoprivrednici nemaju opravdanja sto, kako kazu, za dvadeset meseci
nije resen skoro ni jedan bitan segment poljoprivrede. Kada jedna Vlada
nije u stanju da resi i obezbedi plasman poljoprivrednih proizvoda,
a samim tim i da garantuje cene seljacima, pa obezbedi subvencije, onda
ta Vlada nece ili ne moze da resava kljucne probleme razvoja i revitalizacije
sela. Na zalost, kaze se dalje u saopstenju Nezavisnog sindikata poljoprivrednika,
u Republickom parlamentu sedi samo jedan covek koji pokusava da brani
interese seljaka, a to je gospodin Risticevic, a ponekad se oglasi i
Zaharije Trnavcevic. Medjutim, njih dvojica nisu u stanju da izdejstvuju
usvajanje bilo kojeg predlozenog amandmana. A selo je potpuno razbijeno
i politicki, i ekonomski, i socijalno, i sa natalitetom i u svakom drugom
pogledu. Zapravo, seljaci su razbijeni u male i velike stranke umesto
da su svi ujedinjeni u sindikatu poljoprivrednika ili Seljackoj stranci
koja bi danas u Skupstini Srbije imala najmanje 30 poslanika i bila
bi snaga koja bi branila i odbranila interese seljaka.
Kada je u pitanju socijalno i penzijsko osiguranje stav
Nezavisnog sindikata poljoprivrednika je da su ovi vidovi osiguranja
seljacima nametnuti mimo volje jos od prosle vlasti, a ova sadasnja
nastavlja sa istm politikom samo sa jos vecim dazbinama, taksama, porezima
i doprinosima. U ovom tenutku se oko 15 penzija duguje seljacima, a
kamate na to nema. U saopstenju se dalje kaze kako su mnogi ljudi sa
sela dali veliki doprinos promenama, a sada su razocarani i vise po
selima kraljevacke opstine nisu popularni niti rado vidjeni ni pojedni
republicki funkcioneri, a pogotovu ne lokalni od kojih vecina gleda
samo licne, a ne nacionalne interese, kaze se na kraju saopstenja koje
je potpisao predsednik Nezavisnog sindikata poljoprivrednika kraljevacke
opstine Milan Stevanovic.
Foto - izlozba o labudovima na Ibru - pise Bojana
Milosavljevic
SVITA BOGA APOLONA
(Povodom
izlozbe umetnicke fotografije na temu ptica - labudova; otvorena u
ponedeljak, u holu SO Kraljeva, a na kojoj su izlagali: Vuksan Radovanovic,
Milivoje Matovic, Petar Radoman, Branislav Binic, Radul Plasic, Nenad
Jerotijevic, Milan Miskovic, Olga Djusic, Vesna Djuric i Dragan Jovanovic.
Sponzori izlozbe "Labudovi ponovo medju nama": RTV Kraljevo, SO Kraljevo,
Poljoprivredna skola - Kraljevo, MV Komerc-Kraljevo, Dom drustvenih
organizacija)
Da je fotografija zapis o jednom vremenu i zaustavljanje
zbilje, pokazuje izlozba "Labudovi ponovo medju nama." Pocetkom januara
sletelo je na Ibar deset labudova, gde su i ostali do kraja meseca.
Od tada je sve vreme trajalo hodocasce na reku. Zaljubljenici i radoznalci
su ih posmatrali znatizeljno, hranili, fotografisali… Po ideji Petra
Radomana, profesora, organizovana je i ova izlozba, na kojoj ucestvuje
deset autora, fotografa-amatera. Da smo bili dobri domacini potvrdjuje
i spasavanje ranjenog labuda. Da li ce ptice ponovo doci, ostaje nam
da se nadamo, jer ovo sto se dogodilo zimus bio je ekoloski i bioloski
fenomen.
Od Egipta, Grcke, pa sve do Sibira, preko Male Azije, do slovenskih
i germanskih plemena - labud je neokaljana, bela ptica, koja se provlaci
kroz mnoge mitove, kao simbol svetlosti: dnevne - solarne - muske
i nocne - lunarne - zenske. Kada u prolece vide prvog labuda, zene
sa severa, iz plemena Burjati, klanjaju mu se kao bozanstvu. Oni su
uvek u pratnji boga Apolona, koji je rodjen na ostrvu Delosu, oko
kojeg su labudovi preleteli sedam puta, napravili sedam krugova, a
zatim se upregli u kocije i bozanstvo poveli ka Suncu. Odneli su ga
takodje na sever, kod tajanstvenog naroda Hiperborejaca. Kako je Apolon
bog umetnosti, tako su labudovi simbol muzike i pevanja. Labudova
pesma znaci ljubavnu smrt, jer labud umire pevajuci i peva umiruci.
Ne mozemo zaobici Cajkovskog i "Labudovo jezero."
Vratimo se antici: Zevs se pretvorio u labuda, da bi
se u ljubavnom zanosu priblizio Ledi. Parovi labudova se nikada ne
razilaze i verni su do kraja; putuju u paru, a po keltskoj mitologiji
vezani su zlatnim ili srebrnim lancima. Zbog svoje beline, labud je
simbol elegancije, plemenitosti, smernosti i devicanstva. Cesto se
pominju i u bajkama; obojili su nase detinjstvo, dodirnuli su ili
uzdrmali nase emocije. Svi pamtimo mladica sa labudovim krilom ili
preobrazaj ruznog paceta. Rusi imaju prekrasnu bajku u kojoj tri labuda
slecu na jezero, skidaju pernatu odecu i kupaju se kao prekrasne devojke.
Lovac krade perje jednoj od njih, ona mu postaje zena, radja decu,
ali kada se domogla svoje odece, vraca se labudovima, jer labud pripada
suncu i nebu, a ne zemaljskom svetu.
U nasoj baladi "Hasanaginica" takodje se javljaju labudovi:
"da je snijeg, vec bi okopnio / labudovi, vec bi odlijeteli." Kod
Andersena se pojavljuje crni labud, simbol zle devojke, koga tri puta
uranjaju u vodu, te on postaje beo i oslobadja se strasne carolije.
Labud je simbol pesnika i poezije i sam Gete mu posvecuje najlepse
stihove:
"Gordo uspravljena vrata/ glave ljuljaju i kljun…
Ali jedan ispred sviju / ponosno nadimlje siju,
Jedri kroz ostalih red / Pernata se nadu halja,
sama val za valom valja. / Prodro je u prostor svet."
Nase labudove doziveli smo zimus na slican nacin. Naucili
smo dosta o njima, a koliko su nam dragoceni i koliko ih volimo, pokazuje
ova izlozba, pa i nase porodicne fotografije, jer smo svi doveli svoju
decu da ih fotografisemo pored ovih prelepih ptica, sto su se spustile
na Ibar, ulepsale nam zimu i nasim ocima darivale zimsku idilu. Izmedju
autora i ptica je objektiv. Kolika je umetnost i umesnost uhvatiti
trenutak i docarati stvarnost - pokazuje ova izlozba. Izazov su bili
i svetlost i voda, belina snega i belina labudova. Vestina, ljubav,
precizno oko i sigurna ruka, napravili su citavu pricu, koja se odnosi
na ranjenog labuda, sto je profesor Petar Radoman pratio od pocetka
i ispratio ga i pri odlasku. Medju autorima je i nagradjeni profesor
Milivoje Matovic, autor dobro poznate fotografije i plakata, koji
je, prikazujuci par zaljubljenih labudova, dugo krasio nas grad.
Nove knjige domacih autora
"Ukradena vrata" Milosa Milisica
U Ovih dana iz stampe je izasla peta pesnicka zbirka kraljevackog
autora Milosa Milisica - "Ukradena vrata." Izdavac je beogradska "Narodna
knjiga" (edicija "Alfa, poezija 2oo2"). Ova Kuca, kao najproduktivniji
domaci izdavac, tokom godine objavice sest pesnickih knjiga, medju
kojima se, evo, nasla i Milisiceva, za koju je recenziju dao Vasa
Pavkovic, urednik "Narodne knjige."
Pedesetak pesnickih zapisa, koji cine zbirku "Ukradena
vrata," rasporedjeno je u tri ciklusa (Pod zemljom Prizren, Ukradena
vrata, Zajmljeni dani). Naslovna pesma predstavlja pesnicko svedocanstvo
zle sudbine Kojica - zaduzbine u selu Zakuta.
Inace, do kraja meseca iz stampe izlazi jos jedna zbirka
Milosa Milisica. "Raspored udvaranja" je delo namenjeno mladoj publici.
Zbirku ce objaviti kraljevacki "Publik - pres," a ilustracije u njoj
su delo ovdasnjeg slikara Vlastimira D. Spasojevica.
|