Uvod - Dan kada su pucale carape
Trazi se smena predsednika opstine
Rec odbornika - Poljoprivreda
Ustav za savremenu Srbiju
Izvorni i povereni poslovi
Pod istim krovom cetiri suda
Najzad najbolji u Srbiji
Pobede Metalca i Hajduka

Vreme sadasnje - pise Ivan Rajovic
Dan kada su pucale carape
  Nada da cemo dolaskom DOS na vlast konacno poceti da zivimo u dosadnoj drzavi gde ce svako raditi svoj posao, grickati semenke suncokreta, gledati "Pink" i sa nostalgijom se prisecati svega onoga sto nam se dogodilo, pokazala se kao cista iluzija. Naprotiv, sto na politickoj sceni, a sto svuda oko nje, zivot je ovde postao do te mere uzbudljiv, nepredvidljiv, dinamican i avanuristicki da covek, ako je mentalno zdrav, sto je prava retkost, ima osecaj da zivi na ringispilu. Teznja da se rasturi i ova poslednja Jugoslavija, koja dolazi iz nekih krugova, samo je jos jedan dokaz da smo mi takvi kakvi smo i da nas je zadesilo bas ono sto je i jedino moglo da nas zadesi. Rasturanje DOS, SPS, svercera duvana, preduzeca, rasturanje svega sto se rasturiti moze ovde je postalo zivotni princip kojem se sve vise njih priklanja. Rasturanje je nas zivotni stav, nase opredeljenje, hobi i posao koji pricinjava zadovoljstvo. Valja nam se maksimalno rasturiti da bismo se ponovo spojili na osnovama koje ce nas odrzati zajedno, pod uslovom da prezivimo i da ostanemo normalni, sto je dosta tesko. No , to je posao nasih vrlih politicara za koje je, kako se ovih dana pokazuje, rasturanje bugarske skupstine mackin kasalj da ne kazem dim.
  I dok cekamo da se rasturi sve ono sto je jos preostalo imamo retko zadovoljstvo da se zabavljamo stvarima od kojih se bukvalno kosa dize na glavi. Tako je pre neki dan vredni, savesni i nadasve tolerantni vozac krusevackog "Progresa" na najprometnijoj raskrsnici u gradu izrucio odredjenu kolicinu nepoznate mirisljave tekucine od cijeg su blagotvornog dejstva zenama pucali savovi na carapama, ispadali tamponi sa krilcima i kljunicima, parali se brushalteri i prskali steznici, a muskarcima se kostresili brkovi. Nesto kasnije, onako uzgred, posto je ulica lepo oprana, a nepoznata tecnost usmerena ka Ibru, ispostavilo se da se radi o buretu hlorovodonicne kiseline. No, to nas nije dalo nesto narocito uznemiriti, kao da se radi o buretu rasola, kafenog taloga ili kisnice. Uostalom, nama koji smo odrasli na fenolu, teskim i laksim metalima, kojekakvim hemikalijama i bakterijama, a od nedavno i osiromasenom uranijumu, da ne pominjem ono sto ne znam a sto niko nece da nam kaze, kiselina nije neki bauk, pa makar bila i hlorovodonicna. To sto bi se neki mozda radije odlucili za sonu, sumpornu ili mravlju , za neku bazu ili eventualno lizanje epruveta i retorti stvar je ukusa i trenutnog raspolozenja svekolikog gradjanstva. I, ma kako sve ovo delovalo neozbiljno stvar je do te mere ozbiljna da postaje zastrasujuca. Necu da pominjem Bogutovac i ono sto je moglo nedavno da nam se desi kada je doslo do pozara u ovom lepom i barutom i gorivom obogacenom delu nase opstine. Sta nam se jos desavalo, a da nas o tome niko nije ni obavestio mozemo samo da pretpostavljamo, a sta nam se jos moze dogoditi svar je iskljucivo mastovitosti ljubitelja strave i uzasa. O tome sta jedemo, pijemo, udisemo, o problemima ozonske rupe, kiselih kisa i poremecaja klimatskih uslova vise niko i ne razmislja. Zagadjenje reka je postalo sasvim regularna pojava koja samo retke uzbudjuje. Ali, razlog za sve je, izgleda, zagadjenje mozgova i politicka manipulacija koja stranacke interese stavlja iznad zdravlja gradjanstva. Poznato nam je to dobro jos iz vremena fenolske afere, ali smo se nadali, bez obzira na politicka gibanja i prepucavanja, da nikada vise necemo ziveti u vremenu kada ce neki simpaticni sofer, zarad svoje trenutne duhovne odsutnosti iz realnog zivota, biti u situaciji da nas polije kiselinom od koje pucaju soknice i razvezuju se uckuri na donjem vesu. Rupa u asfaltu na Trgu Vojske Jugoslavije samo je jos jedna opomena da bi trebalo, bar u ovom gradu, vise paznje da posvetimo borbi za zdraviji zivot, a ne za politicke interese. Politike ce biti uvek, a nas, pod ovakvim i slicnim zivotnim uslovima, sve manje ima ili sve vise nema. A cupaci cvetica sa gradskih povrsina samo su jos jedan vrlo slikovit primer dokle smo dosli. Prosto receno, svi su izgledi da cemo uskoro ziveti medju kaktusima ukoliko i njih bude imao ko da sadi.

Odbornici DOS uputili zahtev SO - pise Ivan Rajovic
Trazi se smena predsednika opstine
 Visemesecna kriza koja potresa lokalni DOS ovih dana ulazi u svoju zavrsnicu ili ce poprimiti tok koji je u ovom trenutku nemoguce predvideti zbog nedoslednog ponasanja jednog dela odbornika SO Kraljevo, ali i zbog desavanja na republickoj sceni koja u velkoj meri uticu na reakcije i stavove lokalnih politicara. Uglavnom, kako je vec mesecima najavljivano, u pisarnicu SO Kraljevo juce je stigao zahtev jedne grupe odbornika DOS kojim se trazi smena dr LJubise Jovasevica (DSS) sa mesta predsednika SO Kraljevo.
  I mada je do prave informacije, a narocito pojedinosti, vrlo tesko doci buduci da gotovo niko od aktera ove inicijative nije nesto narocito raspolozen za davanje zvanicnih izjava, cinjenica je da je zahtev koji je potpisala grupa od vise od jedne trecine odbornika, kojih je u SO Kraljevo 70, stigao na zvanicno mesto, sto je kako tvrde neki od potpisnika, u skladu sa Statutom SO. Ono sto sledi, a sto je takodje u skladu sa statutarnom odlukom nove vlasti, jeste obaveza predsednika da u narednih deset dana sazove vanrednu sednicu SO na kojoj ce se razmatrati zahtev Odbornicke grupe DOS i odluciti o smeni dr Jovasevica.
   Inace, DSS u Kraljevu je odavno istupila iz DOS, a animoziteti celnih ljudi pojedinih stranaka na vlasti poprimaju razmere otvorenog sukoba, teskih javnih kvalifikacija pa i tuzbi. I cinjenica da Izvrsni odbor SO Kraljevo vec mesecima radi u ostavci, bez ikakvog nagovestaja da bi situacija u skorije vreme mogla da bude resena, ukazuje na to da se lokalna vlast u Kraljevu nalazi u velikoj krizi i nadomak, kako pojedinci tvrde, uvodjenja prinudne uprave.

Rec odbornika - Odbornik Slobodan Radakovic,Vrba - pise Boban Rajic
Neophodan zbor gradjana Vrbe i Zaklopace
  "Kao odbornik MZ Vrba imam pre svega moralnu obavezu da se obratim gradjanima Vrbe i Zaklopace. Jedini razlog su prisutni brojni problemi u selima Vrbi i Zaklopaci koje treba resavati dvadeset puta brze nego sto se sada resavaju. Broj jedan je pitanje vodovoda, zatim su tu pitanja kanalizacije, asfaltiranja puteva, ulicnog svetla, deponovanja i odnosenja smeca, rada Doma kulture u Vrbi, a tu su i ostala komunalna i druga pitanja.
   Da bi se sva ova pitanja i problemi resili, Vrba i Zaklopaca zasluzuju bolju Mesnu zajednicu, odnosno organe Mesne zajednice koji bi mnogobrojne goruce zivotne i komunalne probleme efikasnije resavali. Kao primer mogu da navedem pre dvadesetak dana sazvani zbor zainteresovanih gradjana povom razmatranja izvestaja i zavrsnog racuna za seoski vodovod. Medjutim, od 680 koriisnika vodovoda na zbor je doslo samo 30 !? Smatram da ubuduce Vodovod "Toplik" u Vrbi ne moze da posluje na ovakav nacin i da je za ovako ocajan odziv gradjana odgovorna Mesna zajednica Vrba, jer je Mesna zajedniica pravno lice i odgovorna i za funkcionisanje vodovoda.
  Da bi se ovaj, ali i svi navedeni i ostali problemi resili, po mom misnjenju, treba pod hitno sazvati zbor svih gradjana Mesne zajednice. Zbor gradjana treba sazvati javno, preko radija, televizije, novina i ostalih sredstava javnog obavestavanja. Na tom zboru bismo se, u prisustvu predstavniika svih merodavnih organa MZ i opstine, dogovorili sta i kako dalje, a gradjani bi o tome dali svoje predloge i sugestije, ali bi se izjasnili i o tome da li ce dati poverenje sadasnjim organima Mesne zajednice ili ce birati nove. Ja kao odbornik zelim nasoj Mesnoj zajednici sve najbolje i vec godinu i po dana stavnicima Mesne zajednice ali u tome do sada nisam imao razumevanja. Mozda ce Zbor gradjana uspeti u tome".

SA 14. SEDNICE SO KRALJEVO
"Kao trinaesto prase"
  Ucestvujuci u raspravi o 13. tacki dnevnog reda, naslovljenoj kao "Izvestaj po pitanju poljoprivrede i drugih problema sela...", na 14. sednici SO Kraljevo, odrzanoj prosle sedmice, Slobodan Radakovic, inace najstariji odbnornik i inicijator ove rasprave, primetio je :
  - Nije dobro sto je ova tacka poslednja, 13. Kod nas na selu se kaze "Trinaesto prase se baca". Ako ne moze prva, neka poljoprivreda bude bar 5-6 tacka... Seljaci nisu informisani ni o cemu. U "loncu se nesto kuva" i ja zelim da cujem od strucnjaka te novosti, sta se "kuva", da prenesem mojim mladim poljoprivrednicima. Seljak je postao i agronom. Pri opstini mora da se osnuje resor za poljoprivredu jer smo mi agrarna opstina ...

STA DONOSE PREDLOZI NOVOG USTAVA SRBIJE: : "OSNOVNA NACELA ZA NOVI USTAV REPUBLIKE SRBIJE" DSS - pise Boban Rajic
Ustav za savremenu Srbiju
   ---- Posle 5-oktobarskih demokratskih promena 2000. godine donosenje novog Ustava Srbije namece se kao imperativ. Novi Ustav Srbije ima ogroman znacaj jer bi trebao da obuhvati sve ralno izvrsene drustvene promene i nove drustvene odnose i da kroz jedan dugotrajniji ustavni tekst projektuje buducnost Srbije u 21. veku, oslanjajuci se i na tradiciju ali i prilagodjavajuci se savremenim standardima razvijene Evrope. Do sada je uradjeno nekoliko predloga i nacrta novog Ustava Srbije. Zbog aktuelnosti teme Ibarske novosti u nekoliko brojeva predstavice te predloge i nacrte, polazeci od originalnih tekstova, pre svega predocenih u knjizi doc. dr Srdjana Djordjevica "O novom Ustavu Srbije" koja je u izdanju kraljevackog "Doroteusa" ovoh dana izasla iz stampe. ----
  "Nacrt Ustava Republike Srbije" docenta dr Srdjana Djordjevica je vrlo originalan i moderan, u odnosu na prethodno prikazane predloge, u mnogo cemu specifican projekat ustavnog teksta. On je takav najpre po svojoj formi jer je do kraja jednostavan, kratak, jezicki i pravno precizan, jasan i svakome razumljiv.
   Tekst Nacrta Ustava ima samo 125 clanova, sistematizovanih u 9 delova, s tim sto je poglavlje o pravima i slobodama coveka i gradjanina, sa 74 clana, izdvojeno u posebnu Povelju o ljudskim pravima, ali cini sastavni deo Ustava. Kao komparativno iskustvo Djordjevicu je posluzio savremeni francuski Ustav iz 1958. godine koji takodje sadrzi zaseban dokument o ljudskim pravima kojim je izvrsena konstitucionalizacija cuvene Deklaracije o pravima coveka i gradjanina dopunjena i potvrdjena Ustavom Francuske iz 1946. godine. Sam Djordjevic u knjizi "O novom Ustavu Srbije" objasnjava potrebu donosenja posebne Povelje o ljudskim pravima "nestabilnoscu balkanskih uslova drzavnog zivota po pitanju trajnog bogacenja ljudskih prava novim kvalitetima", naglasavajuci da bi posebna Povelja, pored isticanja vaznosti ovog segmenta prava, uz znatno otezani postupak njene izmene, mogla da "obezbedi vremenski nedimenzioniranu punu zastitu ljudskih prava i sloboda"!
   OSNOVNA NACELA
  U najkracoj mogucoj preambuli dr Srdjan Djordjevic ukazuje na "visevekovnu drzavotvornu tradiciju srpskog naroda" i principe pravde, humanosti, demokratije i mira, kao polaznu osnovu za donosenje novog Ustava Srbije. Drzava Srbija je definisana kao "demokratska republika svih gradjana koji u njoj zive, zasnovana na neotudjivom pravu srpskog naroda na samopredeljenje", kao "demokratska, pravna i socijalna drzava".
  Osnovnim nacelima takodje su definisani podela vlasti, suverenost naroda, demokratija, ljudska prava (garantovanje, zastita, ustavnost), prava nacionalnih manjina, drzavljanstvo, vladavina prava, dejstvo zakona, lokalna samouprava i autonomija, odgovornost Republike, spoljna politika, teritorija (neotudjivost i nepovredivost).
  Srpski jezik je zvanicni drzavni jezik, cirilica i latinica su u sluzbenoj upotrebi i garantovano je pravo upotrebe jezika nacionalnih manjina. Drzava i crkva su odvojeni i medjusobno nezavisni, religije ravnopravne pred zakonom, a verske zajednice mogu osnivati svoje verske skole i humanitarne organizacije.
  Himna i grb se utvrdjuju posebnim zakonom, a drzavna zastava je sadasnja : crveno-plavo-bela trobojka u vodoravnom polozaju prema koplju. Glavni grad je Beograd a prestonica Republike Srbije Kragujevac.
   ORGANIZACIJA VLASTI
  Drugim delom regulisana je Organizacija drzavne vlasti. Narodna skupstina je vrhovno zakonodavno telo koje pored donosenja Ustava, zakona i drugih pravnih akata, bira i kontrolise Vladu, daje amnestiju, donosi prostorni plan Srbije, budzet itd. Skupstina je jedonodomna i cini je 241 poslanik izabran na opstim neposrednim izborima i 9 poslanika - predstavnika oblasti, sa mandatom od 4 godine. Blize su propisani sazivanje i zasedanje Skupstine, kvorum i odlucivanje, javnost rada, odbori i komisije, imunitet i poslovnik, raspustanje, proglasenje zakona, zakonodavni referendum, poslanicko pitanje i interpelacija i usvajanje budzeta.
  Glavni izvrsni organ je Vlada koju cine predsednik, potpresednici i ministri. Bira je Narodna skupstina koja na predlog najmanje 30 poslanika moze glasati o njenom poverenju. Funkcija clana Vlade je nespojiva sa drugim javnim i profesionalnim funkcijama. Predsednik i clan Vlade imaju pravo podnosenja ostavke, pristupa i obracanja Skupstini, ali su odgovorni i protiv njih se moze podici tuzba po posebnom postupku. Predsednik Republike, po Djordjevicevom Nacrtu Ustava, ima "mekanu", labavu funkciju, slicnu sadasnjoj. On je vise predstavnicka, protokolarna licnost i predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostrastvu, predlaze kandidate za predsednika Vlade i druge odgovorne kadrove, proglasava zakone, dodeljuje odlikovanja i priznanja, daje pomilovanja... Bira ga Skupstina apsolutnom vecinom glasova na period od 5 godina, a za kandidovanje je potrebno najmanje 30.000 potpisa biraca. I za njega vaze nespojivost funkcija i poseban imunitet,pravo na opoziv i ostavku, sve regulisano posebnim zakonom. Pravosudni organi su Ustavni sud (predsednik i 8 sudija, mandat 9 godina), sudstvo i javno tuzilastvo (sa svim poznatim naceliima i principima), Visoki savet pravosudja i branilac prava gradjana.
   OBLASNA AUTONOMIJA
  Prema tekstu Nacrta, zajemcena je oblasna autonomija. Oblasti su politicko-teritorijalne jedinice i ima ih 9 : Vojvodjanska, Podunavsko-timocka, Beogradska, Sumadijska, Zlatiborska, Juznomoravska, Podrinjsko-posavska, Raska i Kosovsko-metohijska. One uzivaju finansijsku i funkcionalnu autonomiju, obavljaju i deo poverenih, prenetih prava iz Republike, granice su im utvrdjene posebnim zakonom, imaju statute, a predvidjen je i poseban postupak za zastitu interesa Republike.
  Cetvrtim poglavljem regulisana su prava i duznosti koja ima lokalna samouprava (opstiina i grad), u skladu sa savremenim evropskim standardima.
  Peto poglavlje regulise oblast ekonomije i finansija. Osnovna nacela su slobodno trziste i pravo svojine (javna, privatna i zadruzna), zemljiste je zasticeno nacionalno bogastvo, a uredjena su i pitanja budzeta, prihoda, monete i Narodne banke Srbije.
  Kratkim sestim poglavljem u 5 clanova regulisan je ustavni osnov Vojske Srbije. Ona brani suverenitet i ustavni poredak drzave, moze biti medjunarodno angazovana po odobrenju Vlade, cine je domaci drzavljani, profesionalni vojnici i vojnici na sluzenju vojnog roka, ima svoju vrhovnu komandu i dozvoljen je prigovor savesti.
  Jos kraci sedmi deo regulise pitanje originala Ustava i zakletve. Zakletvu polazu nosioci javnih funkcija, od predsednika Srbije do tuzilaca, a njen tekst glasi : "Zaklinjem se da cu svoju duznost obavljati savesno i casno, na dobrobit gradjana drzave Srbije, postujuci nacela demokratije, slobode i istine, cvrsto se pridrzavajuci Ustava i zakona".
   PROMENA USTAVA
  O promenama Ustava (8. poglavlje) Skupstina odlucuje 2/3-inskom vecinom ukupnog broja poslanika, a pravo inicijative imaju cetvrtina ukupnog broja poslanika, Vlada i najmanje 100.000 biraca. Najzad, 9. deo Nacrta Ustava sadrzi zavrsne odredbe i regulise sprovodjenje Ustava posebnim Ustavnim zakonom koji stupa na snagu istovremeno sa Ustavom, a koji opet stupa na snagu danom proglasenja.
  Posebna Povelja o ljudskim pravima, kao jedinica u strukturi (Nacrta) Ustava Srbije, sadrzi korpus svih danas poznatih ljudskih prava u Evropi i svetu, sadrzaniih u medjunarodnim konvencijama i deklaracijama. To su jednakost, neprikosnovenost ljudskog zivota, sloboda i postovanje licnosti, pravo na sudsku zastitu, rehabilitaciju i odstetu, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, tajnost pisma, pravo na privatnost, sloboda misljenja, govora i informisanja, pravo glasa, zbora i udruzivanja, pravo na kritiku i inicijativu, pravo na rad, strajk, socijalno osiguranje itd.

Nadleznosti opstine po novom statutu SO Kraljevo - pise Boban Rajic
Izvorni i povereni poslovi
   U izvorni delogrug opstine opstine, po novom Statutu, koji je usvojen na prosloj sedniici SO Kraljevo, spadaju pre svega donosenje programa, urbanistickih planova, budzeta i zavrsnog racuna opstine. Znacajan segment je uredjivanje i obezbedjivanje funkcionisanja komunalnih delatnosti, staranje o odrzavanju stambenih zgrada, donosenje programa uredjenja gradjevinskog zemljista i poslovnog prostora kojim opstina upravlja.
  Osim toga, opstina se stara o zastiti zivotne sredine i prirodnih vrednosti, uredjuje i obezbedjuje obavljanje poslova izgradlje, rekonsttrukcije i odrzavanja lokalnih puteva, uslove za auto-taksi prevoz putnika, osniva svoje robne rezerve. Takodje, osniva ustanove i organizacije iz oblasti osnovnog obrazovanja, kulture, priimarne zdravstvene zastite, fizicke kulture, sporta, decje i socijalne zastite...
  Opstina pored toga organizuje zastitu od elementarnih nepogoda, donosi programe koriscenja poljoprivrednog zemljista i izvora vode, ocuvanja podrucja sa prirodniim lekovitim svojstviima, stara se o unapredjenju ugostiteljstva, zanatstva i trgoviine, podstice zadrugarstvo, organizuje sluzbe pravne pomoci gradjanima, OBEZBEDJUJE JAVNO INFORMISANJE od lokalnog znacaja, propisuje preksaje za povrede opstinskih propisa, rad mirovniih veca, inspekciijske sluzbe i obavlja druge poslove od neposrednog interesa gradjana.
   Opstini se zakonom moze poveriti i obavljanje odredjenih poslova iz okvira i prava Republike, u cilju efikasnijeg ostvarivanja prava ii duznosti gradjana, posebno inspekcijski poslovi u oblasti prometa roba i usluga, poljoprivrede, vodoprivrede i sumarstva itd., u skladu sa zakonom.
  Ocigledno da su nabrojani poslovi i funkcije koji su postojali najvecim delom i ranije, a izostali su neki poslovi u oblati privrede, pravosudja, javne bezbednosti o kojima je bilo reci tokom javne rasprave o Zakonu o lokalnoj samoupravi.

Teski uslovi rada u Okruznom sudu u Kraljevu - pise Predo Markovic
Pod istim krovom cetiri suda
  Sediste Okruznog suda u Kraljevu je zgrada podignuta 1856. godine za potrebe Sreskog nacelstva. Silom prilika, prema recima Biljane Nikolic, predsednika Okruznog suda, osim ovog suda , u vremesnoj i ruiniranoj zgradi, trenutno rade Okruzni sud iz Kosovske Mitrovice i Opstinski sud iz Pristine, koji su se prema teritorijalnom rasporedu posle rata na Kosmetu nasli u Kraljevu. Kako je, takodje prema ovom rasporedu kraljevacki Trgovinski sud, koji se nalazi u zgradi Sluzbe platnog prometa, prihvatio Privredni sud iz Pristine, Okruzni sud je i Trgovinskom sudu ustupio deo svog prostora za delatnost i arhivu.
   U zgradi na pocetku Karadjordjeve ulice se nalazi i Okruzno javno tuzilastvo, koje je prihvatilo nadleznost Okruznog javnog tuzilastva iz Kosovske Mitrovice...
   - Radimo u improvizovanim uslovima i stesnjeni smo. Imamo samo jednu sudnicu, i kad je vise sudjenja na rasporedu, sudi se po kancelarijama i daktilo-biroima. Ovo izaziva stresove i kod sudija i kod stranaka, ali i kod mene kao predsednika suda, kaze Biljana Nikolic.
   Zbog prebukiranosti u ovoj zgradi od 1.000 metara kvadratnih, i tavanski prostor mora biti pretvoren u poslovni. Dotrajala vodovodna instalacija je popustila, pa od vlage na zidovima otpada malter. U kancelarijama se hoda po itisonima koji decenijama nisu menjani... Devet kompjutera se nalazi izvan informacionog sistema i koriste se kao pisace masine. Predsednik suda kaze, da se celokupna administracija odvija "peske", sto otezava rad.
   Teski uslovi rada u Okruznom sudu u Kraljevu, medjutim, nece dugo potrajati. Nemacka Vlada je odlucila da se jedan sud u Srbiji opremi kao ogledni, po uzoru na evropske. Za ovaj ,,eksperiment,, je odabran kraljevacki Okruzni sud.
   - Dobili smo donaciju od 330.000 evra od Nemacke za renoviranje suda i radovi na zgradi ce biti zavrseni do 15.oktobra ove godine. Najveci deo radova ce se odvijati tokom kolektivnog godisnjeg odmora. Po zavrsetku renoviranja, nemacka Fondacija za medjunarodnu pravnu saradnju ce nam obezbediti softver za kompjutersku opremu. Do kraja godine, svi poslovi ce biti zavrseni i sud ce biti preporodjen, kaze Nikolic.
   U Okruznom sudu u Kraljevu radi dvanaest sudija a prema recima predsednice, to je nedovoljno. Dolaskom ljudi sa Kosmeta u Kraljevo, povecan je i broj predmeta, pa je Biljana Nikolic uputila zahtev Visem savetu pravosudja za postavljenje jos dve sudije. O obecanih 1.000 maraka koliko bi trebalo da iznose sudijske plate, ona kaze:
   - Moja mesecna zarada sada iznosi 18.000 dinara. Ministar je obecao da ce od 1. jula sudijske plate biti 1.000 maraka, jer se planirana sredstva za ovu namenu slivaju iz sudskih taksa. Receno je i da ce se u administraciji izvrsiti izmena zvanja radnih mesta, kako bi se obezbedilo povecanje i za nju, kaze Nikolic.
   Biljana Nikolic je za predsednika ovog suda postavljena 10. januara ove godine. Zatekla je dug od 1.500.000 dinara, koji sada iznosi 700.000 dinara. Komunalni dugovi su izmireni, ali duguje se advokatima, vestacima i porotnicima... Nikolic smatra da ce uskoro i ovi dugovi biti umanjeni.
   - Ovih dana bi trebalo da namirimo dugovanja za 2001. godinu advokatima i vestacima, a porotnicima cemo isplatiti nadoknadu i za pocetak ove godine.
  U 2001.godini Okruzni sud je primio 2.478 predmeta od kojih je reseno njih 2.439. Biljana Nikolic kaze da je ovaj sud relativno dobro radio po predmetima i pre njenog postavljenja. Za saradnju sa MUP-om kaze da je zadovoljavajuca i da sudije iz Okruznog suda jednom mesecno imaju radne sastanke sa ljudima iz Sluzbe unutrasnjih poslova u cilju efikasnijeg rada.
   Prema novom Zakonu o uredjenju sudova, pocetkom iduce godine, Okruzni sud u Kraljevu ce postati prvostepeni sud.

Saobracajno - tehnicka skola u Kraljevu, posle visegodisnjih uspeha - pise Bojana Milosavljevic
Najzad najbolji u Srbiji
  - Vec sest godina ucenici Saobracajno-tehnicke skole u Kraljevu ucestvuju na najvecim republickim takmicenjima, sa kojih su se, kao po pravilu, vracali sa visokim priznanjima. Najuspesnija godina do sada im je upravo na nedavno odrzanom 9. republickom takmicenju saobracajno - tehnickih skola, sa kojeg su poneli sijaset nagrada i zvucnu titulu "apsolutno najbolja skola"
   Sa mnogo entuzijazma odabrani ucenici (uglavnom maturanti) i nastavnici u Saobracajno - tehnickoj skoli u Kraljevu (koja je znatno manja "polovina" ETS "Nikola Tesla" -p.a) gradili su visegodisnji i uzastopan uspeh ove svoje skolske struke. Sudeci samo po njima i slavnom glasu ubedljivih favorita na republickim takmicenjima, koji su definitivno ove godine, 17. i 18. maja, opravdali na 9. po redu nadmetanju "saobracajaca Srbije" (odrzano u Vrnjackoj Banji i Kraljevu), moze da cudi kako su svetske piste za vozace "formula" bez imena iz Kraljeva. Bice ipak da je to sticaj okolnosti.
   Nekoliko reci o povodu za posetu mladim znalcima i njihovim uciteljima ove moderne i "visokofrekventne" struke. Ne zna se u cemu su na tom 9. republickom takmicenju, sto ga je organizovala Srednja vojna saobracajno - tehnicka skola iz Kraljeva, bili bolji. Da li u resavanju zadataka, prvog dana u Vrnjackoj Banji ili narednog, na beranovackoj stazi i vojnom poligonu? Tek, tri ekipe i jedan solo - takmicar iz kraljevacke skole ostavili su za sobom svih 16 reprezentacija, sa vise od 9o clanova.
   Zoran Ruzicic je proglasen za najboljeg (buduceg) tehnicara drumskog saobracaja, a uspeh je ponovio i ekipno, sa drugom Vladimirom Vucicevicem, u istoj kategoriji. Prvo mesto u disciplini vozaca "B" kategorije osvojili su Milos Rosic i Djordje Radenkovic, dok su Dalibor Dugalic i Bojan Milicevic bili drugoplasirani kao vozaci "C" kategorije. Kad se sve sabere i (malo) oduzme, Kraljevcanima - saobracajcima pripala je i ona "najzlatnija" diploma: najbolja Saobracajno - tehnicka skola u Srbiji. Ovu titulu branice tek dogodine.
   Profesor Sasa Novcic, diplomirani inzenjer masinstva (smer drumskog saobracaja ili tako nekako) jedan od najzasluznijih za ne samo ovogodisnji uspeh svojih ucenika, kaze:
   - Ove godine ulozili smo najvise truda i otuda ovaj rezultat. Imali smo dobru selekciju, napravili smo stvarno dobre ekipe.
   Istovetno sazeto objasnjenje imaju i Novcicev kolega Jugoslav Pavlovic, instruktori Momir Djokovic i Zeljko Maric, kao i covek iz iste price - Vojislav Azdejkovic, koji je svesrdno i kolegijalno pomagao u organizacionim poslovima ove sjajne ekipe. Svi oni zdusno zahvaljuju Vojnoj saobracajnoj skoli, sa cijim su se izabranicima zajedno pripremali. Zlatu mladih "saobracajaca" iz ETSS "Nikola Tesla" mora da se doda koji karat vise. Evo zasto: stalno im je pogled uperen ka onima kojima bas "cvetaju ruze." Zemunska saobracajna skola, koja im je, Bogu hvala, na takmicenjima uvek gledala u ledja, ima, na primer, 4o odeljenja i 36 profesora - saobracajnih inzenjera. O opremljenosti da se i ne govori. U kraljevackoj je, pak, samo 1o odeljenja (sa poprilicno devojcica; sta cemo, izgleda da nisu samo predrasude u pitanju) i svega dva saobracajna inzenjera kao predavaca. Od potrebnog prostora imaju samo jedan kabinet i jos jednu ucionicu za prakticnu nastavu, ali u toj su, naopako, podstanari i sad ce valjda i otuda da se isele. A ne znaju gde… Sve u svemu - i kad bi hteli, ne mogu da spavaju na lovorikama.
   Da li bi se sa mnom slozili ubedjeni pesaci: sve je vise mladih kultivisanih lica za volanom, sirinom i duzinom kraljevackih ulica? Skoro da nikada necete doziveti da vas ispsuju ili ispljuju ako im nepropisno ispadnete pred haubu. Ima tu tradicije i prosvetiteljske zasluge bas ovakvih ljudi iz Saobracajne skole. NJihovi puleni, i to ne samo oni koji se takmice i pobedjuju, prava su mlada gospoda za volanom. A sto se tice ovogodisnjih reprezentativaca, tih decaka ili, ipak, mladica sa odlicjima najboljih u Srbiji - deluju tako zrelo i ubedljivo da bi se covek s njima vrlo rado i mirne duse vozio cak do Himalaja i nazad.

Fudbal - Srpska Liga Morava - pise Stole Petkovic
Pobede Metalca i Hajduka
  Metalac savladao ekipu Karadjordja iz Topole - 6:1, a Kraljevo Hajduk tim Sloge iz Sjenice o Trener Kolarevic (Metalac) u Australiji o U narednom kolu Metalac gost Goca u Vrnjackoj Banji a Hajduk odlazi Metalcu u Gornji Milanovac
  Fudbaleri Matalac Trgovackog su najzad obradovali svoje navijace, i igrom i golovima. Ovoga puta na stadionu kod Lozionice "zrtva" je bila ekipa Karadjordja iz Topole. Rezultat 6:1 a mrezu gostiju naceo je Dukadjinac koji je posle slobodnog udarca Kolarevica i lose intervencije golmana Markovica plasirao loptu u mrezu. Kolarevic je u 27. minutu povisio na 2:0 , Ivan D. Maric je svoj pogodak posvetio treneru Mihajlu Kolarevicu koji je posle utakmice otputovao za Australiju. Lep poklon na oprostaju. Gosti su smanjili golom Petronijevica koji je iznenadio pospanu odbranu metalca. Seriju su nastavili Dukadjinac iz penala, pa Barjaktarevic i na kraju Nikolic. U naredniom kolu Metalac gostuje u Vrnjackoj Banji. protivnik razigrani Goc.
  Drugi srspkoligas Kraljevo Hajduk dostojno se oprasta od Srpske lige. Redja pobede, igraci se zalazu kao da se bore za najvisi plasman. Igraju po onoj "cast svakome, bodove nikome". Sada je njihovu furioznu igru dobro upamtila ekipa Sloge iz Sjenice, koja takodje napusta ovo fudbalsko drustvo. Samo jedan ali vredan pogodak (Draskovic u 16. m.) io je dovoljn za nova tri boda. U narednom kolu Kraljevo Hajduk gostuje kod Metalca u Gornjem Milanovcu. "Matalci" su favoriti ali "hajduci" nigde ne krecu sa belom zastavom.