Uvod - Paraziti, retardirani i ostali
Novi izbori, ili privremene mere
Dva odbornika zakazala
Javno i jasno o svemu
Ulica Rige od Fere u Kraljevu
Kraljevcani ostavljaju duboke tragove
"Zicka hrisovulja" Borislavu Radovicu
Faze klinickih ispitivanja lekova

Vreme sadasnje - pise Ivan Rajovic
Paraziti, retardirani i ostali
  Protekla sedmica je donela mnogo uzbudjenja aktivnim posmatracima svega onoga sto nam se dogadja, racunajuci tu i Svetsko prvenstvo u fudbalu. Zaista je tesko biti do te mere skoncentrisan pa upamtiti redosled i sve ono sto su po spisku skresali ili uradili jedni drugima nasi vrli predstavnici u razlicitim strukturama vlasti. Cudjenje bi, mozda, trebalo da bude prava reakcija zdravog razuma na nasa svakodnevna zbivanja, ali odavno smo vec prestali da se cudimo, pa i zgrazavamo, tako da nam preostaje jedino da se krstimo i zabavljamo u meri u kojoj smo obdareni ovom vrlinom neophodnom za ocuvanje kakvog-takvog mentalnog zdravlja. Naime, zaverenicka sednica SO na kojoj je trebalo da prvi covek nasega grada, a i sire, skikne i zauvek ode na smetliste potrosenih, ocrnjenih i ismejanih politickih mocnika, pokazala se kao jos jedan pucanj u prazno koji je citav lokalni DOS gurnuo u duboki ocaj i beznadje iz kojeg nikada vise nece uspeti da nadju izlaz. Naravno, u stilu pravog pobednika, uslovno receno lokalnog diktatora, a i strucnjaka za razlicite bolesti ljudske vrste, od ortopedskih pa do mentalnih, dr Jovasevic je javno, da ne kazem teatralno, najavio obracun sa parazitima. Tako smo, konacno, shvatili da je parazitizam nas najveci problem, sto i nije daleko od istine. Oni koji su se osetili prozvanima odmah su i burno reagovali najavljujuci nove oblike borbe u razlicitim stilovima, od bojkota sednica do povlacenja mandata, a bilo je i razumnih predloga da se svi skupa povuku i zauvek odu u istoriju.
   To isto, samo malo drugacije, uz jos neke opaske u vezi sa mobilnim telefoncicima Velje Ilica , zatrazili su i nasi otporasi na svojoj konfereciji za novinare. Nije trebalo dugo cekati, a oglasio se i drugi opstinski celnik, nama dragog i bliskog Cacka, koji je autoritativno, smelo i nadasve strucno, sa mesta prvog kandidata za predsednika Srbije, konstatovao da se radi o retardiranim, odnosno ometenim u razvoju, decacima i devojcicama. Nekako istovremeno prvi covek demohriscana, koji su definitivno spoznali da "samo samostalnost Srbiju spasava", otkrio nam je zapanjujuci podatak da je, prema njegovim saznanjima, Jovasevic vidjen za buduceg elitnog pitomca, odnosno saditelja luka i uzgajivaca prasica u tako otmenim destinacijama kao sto su Cuprija, Lepoglava, Kovin ili,cak, Goli otok. O tome sta su nase umne glave na republickom nivou sasule jedne drugima pravo medju oci carne ne mogu da govorim jer mi ni minimum lepog vaspitanja, koje sam uspeo da steknem medju ovakvim intelektualnim gromadama, to ne dozvoljava. Ali, uz sve to, a na osnovu najnovijih dogadjanja, gotovo da je ozvanicena cinjenica da ovom zemljom, ako je to uopste to, upravlja mafija. Neko bi se posle ovakvog saznanja silno prepao, ali mi smo vec do te mere naviknuti na svasta da gotovo mazohisticki uzivamo u svemu sto nas snadje. Prosto receno, nista nas vise ne moze iznenaditi. U zemlji gde generale policije ubijaju po splavovima, gde samozvani cuvari reda u maskirnim uniformama pendrecima decu prebijaju po ulicama, gde se gangsteri ukokavaju na plocnicima kao u bioskopu, gde se droga valja kao da je melem, gde mafijasi sve konce drze u svojim rukama, zivot obicnog coveka vise nije vredan ni pisljiva boba. I bas zbog svega toga trebalo bi se zapitati, mi koji sve to mirno gledamo i trpimo, nismo li svi mi, ipak, po malo paraziti i retardirani?

Konferencija za novinare Opstinskog odbora Demokratske stranke Kraljevo - pise Boban Rajic
Novi izbori, ili privremene mere
 "Imamo predsednika Skupstine opstine koji je samouvereno proglasio svoj drugi izbor, a kao moralni cin trebao je da podnese ostavku", receno je na proslonedeljnoj konferenciji za novinare Opstinskog odbora Demokratske stranke (OO DS) u Kraljevu uz konstataciju da se u poslednje vreme "DS oglasavala preko OG DOS-a ali je sada vreme da se i stranacki oglasi".
  - Za aktuelnog predsednika na 15. sednici SO glasala su samo 3 odbornika, 5 je bilo uzdrzano, a protiv njega su gladala 34 odbornika. On nam je na kraju uputio "lepu" poruku koja nije bila afirmativna, kao sto ni u citavom proteklom periodu od njega nismo mogli da cujemo neki plan ili projekat izgradnje i razvoja, vec samo lazna obecanja i pretnje - rekla je LJiljana Radonjic, predsednica OO DS Kraljevo.
  Ona je podsetila da DS odavno tvrdi da postoji blokada skupstinskog rada i da Skupstina ne resava zivotne probleme, vec radi samo proceduralne stvari, uz stalno nadglasavanje na sednicama. I u samom DOS-u, kaze ona, postoje dve struje od kojih jedna ima vrlo destruktivne tendencije. Po njenim recima, SPO nastavlja politiku blokade resenja iz 1996/97. godine, iako oni realno nisu prava opozicija u lokalu jer "drze neka od kljucnih mesta u opstini, na primer imaju direktora Direkcije za planiranje i izgradnju "Kraljevo" koja ima najvise sredstava".
  Na pitanje "Sta dalje?" Demokratska stranka vidi dva odgovora : Ili novi izbori, ili privremene mere!?
  - Mi smo na to upozoravali, da se ljudi urazume, da se ucvrsti nova demokratska vlast, ali je, umesto toga, nazalost doslo do skupstinske blokade. Svi odbornicii DS su prisustvovali sednici i glasali za razresenje. Mi necemo pokrenuti zahtev za uvodjenje privremenih mera, ali sta je alternativa ako imate predsednika Skupstine opstine bez podrske koji uz to jos i nepodrzava Vladu? - naglasila je LJiljana Radonjic.
  Na pitanje novinara "Da li to znaci da kompromis vise nije moguc?", gospodja Radonjic je odgovorila da to ne znaci nemogucnost novog kompromisa jer je "politika pragmaticna a Kraljevo je specificno po igri brojeva u Skupstini opstine", mada"nije problem u ubedjivanju jer su stvari cementirane interesima a ne idealima kod nekih ljudi". Ona je istakla i da DOS nije predlozio kandidata za novog predsednika SO jer "ne bi bilo fer da se u javnost izadje sa nekim imenom, a da sadasnji predsednik ne bude razresen kao sto se upravo i dogodilo" i da "nije politicki interes da vi u momentu grabite vise vlasti". Takodje je podvukla da DS nece bojkotovati skupstinska zasedanja i da je to do sada ucinila samo jednom kao test da vidi da li ce DSS imati potrebnu vecinu uz sebe, sto se nije dogodilo. Inace, kako kaze, svi potezi Demokratske stranke do sada su bili kompromisi, i oko IO SO (za ciji neizbor predsednika nije iskljucivi krivac DSS) i oko svih kljucnih mesta u opstini koja su uvek nudjena drugim strankama.

  Na pitanje novinara o predlogu Upravnog odbora Ibarskih novosti da direktor ove informativne kuce ponovo bude Slavko Janosevic i da se sprema jeftina prodaja "Ibarskih", LJiljana Radonjic je odgovorila da "sto se tice DS to nije proslo predvidjenu proceduru koju svi predlozi prolaze i da je takav predlog za direktora Ibarskih novosti od clana DS-a u Upravnom odboru (Milena Panovica, prim. novinara) malo prerano, ishitreno podrzan", kao i da ne zna nista o navodnoj planiranoj prodaji Ibarskih novosti.

Preskonferencija Opstinskog odbora Nove Srbije Kraljevo - pise Boban Rajic
Dva odbornika zakazala
  Na 15. sednici Skupstine opstine Kraljevo za razresenje aktuelnog predsednika SO Kraljevo glasala su 34 odbornika, nedostajala su samo 2 glasa, ali bi rezultati bili drugaciji da su svi potpisnici inicijative za razresenje predsednika SO glasali, ocenili su na konferenciji za novinare predstavnici Opstinskog odbora Nove Srbije u Kraljevu, odrzanoj pocetkom ove sedmice.
  - Od svih potpisnih odbornika DOS-a dvojica odbornika nisu na samoj Skupstini tu svoju obavezu, koju su preuzeli potpisivanjem, izvrsili. To su gospodin Zoran Stojanovic, odbornik ASNS-a, i gospodin Dragisa Stojiljkovic, odbornik SDP - istakao je Marko Petrovic, predsednik Opstinskog odbora Nove Srbije u Kraljevu.
  Politicke tenzije u Kraljevu su dostigle maksimum i na ovakav nacin Skupstina opstine vise ne moze da funkcionise, rekao je g. Petrovic i naglasio da se od predsedniika Skupstine opstine ocekivalo da svoju politicku i partijsku pripadnost stavi u drugi plan.
  - S obzirom da je on i dalje potencirao taj svoj politicki stav i da ga je prosirio, mogu slobodno da kazem, na mogucnost licnih obracuna sa politickim neistomisljenicima, potencirajuci i neki bioloski sukob, cak i biolosku cistku unutar DOS-a, mi kao politicka stranka smatramo da je ovde doslo do maksimuma netolerancije - podvukao je Petrovic.
  Opstinski odbor Nove Srbije ce zastupati stav da Odbornicka grupa DOS-a vise ne prisustvuje sednicama Skupstine opstine, kao i da svi mandati odbornika DOS-a budu vraceni sa ostavkama.

Preskonferencija Demohriscanske stranke Srbije u Kraljevu - pise Boban Rajic
Javno i jasno o svemu
  Ako je za cestitanje, onda ja cestitam LJubisi Jovasevicu na Pirovoj pobedi priilikom glasanja o njegovom razresenju" - istakao je prof. dr Predrag Stojanovic, predsednik Opstinskog odbora Demohriscanske stranke Srbije u Kraljevu na konferenciji za novinare ove stranke krajem prosle sedmice.
  On je naglasio da je DHSS mala stranka ali dovoljno velika da ubedi 34 odbornika SO Kraljevo "da je politika LJubise Jovasevica politika bespuca".
  - Pri izboru za Jovasevica su glasala 41-42 odbornika, a ovog puta 34 odbornika je bilo za njegovu smenu. Za to smo se i borili 5. oktobra 2000. godine : da moze javno, u Skupstini, a ne "ispod zita" da se javno i jasno kaze sta ko misli o nekome. Ova, 15. sednica SO Kraljevo je znacajna i zbog toga sto je aktuelni predsednik SO konacno rekao sta misli, kako misli i sta je radio u protekle dve godine. To je covek koji je zahvaljujuci DOS-u dosao na mesto predsednika SO, a sam je rekao da je sve ovo vreme radio na rasturanju DOS-a - naglasio je dr Stojanovic.
  Stojanovic je rekao da "dr Jovasevic nikada DOS nije video kao celinu, da je pretio sviima cak i oduzimanjem mandata, da je izveo DSS iz DOS-a na svim nivoima i da sprema neka "sabrana dela" sa kojim ce da upozna javnost i dokaze svoju ispravnost". "Mi smo dobili jasan signal da je Jovasevic dobio vecinu u Skupstini od dela DSS-a, SPS-a i SPO-a i to nije nista novo jer se dogodilo i u prethodnom mandatu", kazao je dr Stojanovic i dodao:
  - Covek koji je na recima za demokratiju, koji je 5. oktobra izasao iz "misje rupe" na ovaj nacin predao je lokalnu vlast u Kraljevu u ruke SPS-a i jednoj marginalizovanoj stranci.
  Profesor Stojanovic je takodje istakao da ce o daljem postupanju DOS-a biti odluceno na sednici njegovog politickog saveta i Odbornicke grupe i da postoje razne varijante kao sto je bojkot sednica, vracanje mandata ili nesto trece, cime ce se jasno izraziti razlika izmedju "reformista" i "nacionalromanticara". Izrazio je i ocekivanja da Demokratska stranka posle toliko "pljuvanja" od Jovasevica nece vise praviti kompromise sa DSS-om. Takodje je naglasio da je "juce u Skupstini Srbije Milos Nesovic branio LJubisu Jovasevica recima da "u Kraljevu hoce da smene demokratski izabranog predsednika SO nedemokratskim sredstvima".
  - Kad takav covek brani LJubisu Jovasevica, valjda je jasno ko je za nesto bolje u Srbiji a ko za gore - upozorio je prof. Stojanovic.
  On je istakao i da su parlament i Vlada Srbije jedine dve "firme" koje u ovoj drzavi uspesno rade svoj posao, a da je najava DSS-a formiranja "vlade u senci" definitivno prelazak te stranke u opoziciju.

U znak zahvalnosti Grcima - pise Ivan Rajovic
Ulica Rige od Fere u Kraljevu
  Opstinski odbor Nove demokratije Pokreta za Kraljevo na juce odrzanoj konferenciji za novinare predlozio je da jedna ulica u Kraljevu dobije ime, kako je receno, poznatog grckog pesnika i revolucionara Rige od Fere. Naime, iz kontakata sa grckim predstavnicima iz razlicitih oblasti politickog, ekonomskog i kulturnog zivota funkcioneri Nove demokratije iz Kraljeva su zakljucili kako postoji veliko interesovanje Grka za saradnju sa Kraljevom, sto su, uostalom, i mnogim vidovima humanitarne pomoci tokom svih proteklih godina mnogo puta dokazali.
   Sam cin davanja jednoj kraljevackoj ulici ime poznatog grckog pesnika trebalo bi da predstavlja specifican vid pocetka institucionalnog povezivanja i ekonomske saradnje. Zapravo, kako kaze Zoran Nikolic, potpredsednik Izvrsnog odbora Nove demokratije, postoji ideja da se uskoro ekspozitura Grcke nacionalne banke otvori u Kraljevu, a veliko je i interesovanje grckih privrednika za saradnju sa privrednicima iz Kraljeva. Ono sto predstoji, kako kaze Nikolic, jeste akcija koja bi zapravo trebalo da bude drustvena "provokacija" u kojoj bi, uz podrsku i saglasnost opstinskih vlasti, sami gradjani odlucili koja bi to ulica mogla da bude. Samom cinu imenovanja, kako je najavio Nikolic, ukoliko do njega dodje, prisustvovao bi grcki ambasador i mnogi drugi grcki zvanicnici, privrednici i kulturni poslenici.

Proslava dana prognanih u partnerskom gradu Mariboru - pise Ivan Rajovic
Kraljevcani ostavljaju duboke tragove
  Tri veoma plodna dana provela je delegacija Kraljeva u nasem partnerskom mestu Mariboru. Razlog za to bio je poziv gradonacelnika Borisa Sovica da prisustvujemo proslavi dana Prognanih i primimo poklon nemackog grada Marburga u vidu tri vatrogasna kamiona koje je gradonacelnik Sovic predao potpredsedniku IO SO Kraljevo Draganu Markovicu.
   Sestog juna 1941. godine bauk straha probudio je do tada uspavani Maribor. Nemci su kao osvajaci , po naredjenju svog firera Adolfa Hitlera, "da mu naprave slovenacku pokrajinu Stajersku Nemackom" iseljavali sve one koji su bili pravi Slovenci i nisu hteli da se pokore neprijatelju, da prodaju svoju nacionalnost i prihvate nemacku drzavu za svoju. Sve je to ostalo u secanju Stajeraca kao pokusaj Nemaca da zauvek uniste slovenacku naciju, sto im, naravno, nije uspelo. To su dokazali na proslavi Dana prognanih gde se okupila vecina prezivelih da zajednicki otkriju spomenik svim prognanim Slovencima.
   Secanje na Dan prognanih uvelicala je i visoka delegacija slovenackih politicara koja je obecala da ce da resi problem prognanih na najbolji moguci nacin. Sve ovo pisem zbog toga sto se to dogadjalo 1941. zalosno i tragicno, a sada 2002. veselo i razdragano u gradu na Dravi koji je bio trideset godina pobratim naseg Kraljeva, a od 2000. godine postao partnerski grad naseg grada na tri reke. A kao sto je i normalno u teskim trenucima treba coveku pomagati, a u veselim trenucima se treba sa partnerima veseliti. Tako je i ovog dana 08. juna leta gospodnjeg 2002. stigla veoma kvalifikovana i simpaticna delegacija Kraljeva na celu sa potpredsednikom IO SO Kraljevo Draganom Markovicem. U delegaciji su bili i sekretar SO Miroslav Milicevic, direktor Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljevo Milutin Mandic, direktor Apotekarske ustanove Miroslav Majstorovic, protokol Momir Bakracevic i pisac ovih redova Rade Bakracevic, pocasni konzul. Delegacija Kraljeva dosla je na poziv gradonacelnika grada Maribora gospodina Borisa Sovica koji je sa tim hteo da organizaciji Prognanih uvelica njihovu proslavu. Delegacija Kraljeva je imala dvojnu ulogu. Dosla je delegacija grada Kraljeva ciji su zitelji oberucke prihvatili prognane Slovence koje su Nemci u teretnim vagonima dovezli u Srbiju i u nase Kraljevo, a bili smo i u ulozi clanova delegacije partnerskog grada. Na proslavi je bilo izuzetno lepo i svecano.
   Kada je gradonacelnik Sovic u svom govoru napomenuo da je medju nama delegacija partnerskog grada Kraljeva, nekoliko hiljada prisutnih aplaudiralo je toliko da smo svi bili veoma ponosni sto smo iz Kraljeva i sto prisustvujemo tom svecanom trenutku. Potrebno je ovo vise puta podvlaciti i pominjati. Srbiji i Kraljevcanima posle desetak godina izolacije potrebni su ovakvi izrazi postovanja i ljubavi, ako mislimo da prezivimo i da se priblizimo Evropi. Verujte da su ovi pozdravi delegaciji, a preko nas i svim Kraljevcanima, bili sigurno iz srca, to mogu da garantujem jer veoma dobro poznajem moje Stajerce.
   Posle svecanog otkrivanja spomenika delegacija Kraljeva je bila na svecanom rucku koji su organizovali prognani. Na tom rucku su bili, pored organizatora, i visoki drzavni politicari koji su uvelicali praznik. Taj prijem je takodje za nas Kraljevcane bio veoma koristan i pozitivan. Razgovaralo se sa svima prisutnima i politicarima i prognanima i sa ljudima iz kulturnog i javnog zivota Maribora. Ponovo su pozdravili delegaciju Kraljeva. I gradonacelnik Maribora i gospodja predsednica Drustva prognanih. Potom je rec uzeo potpredsednik Dragan Markovic koji je na veoma lep i slikovit nacin predstavio Kraljevo, pozdravio sve prisutne i sve prognane, cestitao im njihov praznik u svoje ime, u ime predsednika SO Kraljevo gospodina Jovasevica i u ime cele delegacije i svih Kraljevcana sa zeljom da se ovo novo pobratimstvo na novim osnovama jos vise ucvrsti. Markovic je jos obecao da ce gradonacelnik Jovasevic, koji zbog drzavnih obaveza nije mogao da dodje, ubrzo posetiti Maribor na poziv gradonacelnika Sovica i tom prilikom polozice i venac na spomenik Prognanih.
   Stajerska nas je ovih dana u gradu na Dravi docekala onako kako se docekuju prijatelji i onaj koji je u najtezem trenutku pruzio ruku prijateljstva koju do danasnjeg dana Mariborcani stiskaju. Delegaciju Kraljeva pohvalio je gospodin Sovic rekavsi da je u trodnevnom druzenju sa clanovima delegacije mnogo saznao o stanju u Srbiji i o novim promenama koje su sve bolje i bolje. Ovakvih politicara, kulturnih ljudi, strucnjaka, pisaca mladih i starih , privrednika, novinara, javnih radnika i sportista Kraljevo ima, hvala bogu, dosta. Zato je potrebno da oni idu po svetu i, naravno, da sto vise posete i Sloveniju i da pokazemo svetu sta imamo u tom Kraljevu i sta znacimo u tom delu sveta gde smo se zatekli zahvaljujuci tome sto smo to hteli ili sto nas je neko programirao da tamo dodjemo. Za to nije potreban novac ili vrlo malo, za sve je to potrebna samo pamet i sposobnost, a to Kraljevcani imaju. Tako su nasi Kraljevcani pokazali sta znaju i sta mogu. Mnogi Mariborcani i drugi Slovenci za tri dana zajednickog druzenja bili su pozitivno iznenadjeni kontaktima sa clanova delegacije koji su se veoma uspesno ukljucivali u sve vrste razgovora kako sa mariborskim politicarima tako i sa strucnim saradnicima. Ova delegacija nastavlja prijateljske odnose sa Mariborcanima koje su pre nekoliko godina poceli neki drugi Kraljevcani sa jedinom zeljom da se prijateljski odnosi nikada vise ne pokvare i da nikada ne budu deo politike. Pustimo ljude i jednog i drugog grada da saradjuju onako kako oni zele, a ne onako kako neki politicari zele. Ako ovakvim tempom nastave Kraljevcani bice dosta srecnih trenutaka za zitelje oba grada. Mariborcani su naveliko i veoma posteno poceli da saradjuju sa Kraljevom i to ne samo politicari, kojima treba cestitati na pomoci Kraljevu, nego i mnogobrojni zitelji ovog dela Slovenije koji sve vise pozitivnih podataka dobijaju o Kraljevu i Kraljevcanima od dana 11.02.2000. godine kada je poznati Kraljevcanin prof. Predrag Stojanovic sa svojom ekipom stigao u univerzitetski grad Maribor u kasne sate jer je njegovu ekipu zaustavila slovenacka Ambasada u Budimpesti da ih kao velike prijatelje ugosti i ujedno ih obavesti da su Kraljevcani uvek dobrodosli na svakom delu slovenacke zemlje. Docekala je ekipu iz Kraljeva licno ambasadorka Ida Mocivnik sa svojim saradnicima, pozelela im dobrodoslicu u Budimpesti i, posle iscrpnog prijateljskog razgovora, pozelela im srecan put u zemlju koju ona predstavlja - u Sloveniju koja je otvorila srce Srbiji, a ruku prijateljstva Maribor pruzio Kraljevu posle visegodisnje pauze. Ne zaboravimo da je tog dana delegacija Maribora na celu sa gradonacelnikom Borisom Sovicem, podzupanom Protnerom i Slobodanom Stojanovicem, cekala do duboko u noc u hotelu "Slavija" u Mariboru da doceka svoje prijatelje iz Kraljeva. I tada je prof. Predrag Stojanovic, posle zajednickih stiskanja ruku, pozdravio delegaciju Maribora i glasom punim ponosa i razumevanja rekao da Kraljevcani nisu dosli da prosjace, vec su dosli kod nekadasnjih prijatelja da od njih zatraze savet i da ih pozovu na novu saradnju na nekim novim osnovama a to su partnerske a ne vise pobratimske. Na osnovama potpune ravnopravnosti i prijateljstva. To su Mariborcani razumeli i posle celonocnog razgovora dosli do istorijskog za Kraljevo i Maribor potpisivanja povelje o partnerstvu 11.02.2000. u zgradi "Mestne obcine Maribor" koju su potpisali podzupan Maribora mag. Joze Protner i potpredsednik opstine Kraljevo prof. Predrag Stojanovic uz prisustvo kraljevacke delegacije i mnogobrojnih novinara. To nije bio samo formalni potpis. To je bio istorijski potpis za Kraljevo, a verujte i za celu Srbiju. Potpis koji za oba grada mnogo znaci. Domacin susreta zupan Sovic je rekao da je ovim zajednickim potpisom Kraljevo postalo i partnerski grad jos cetrnaest evropskih gradova koji su do sada bili partnerski gradovi Maribora, a potpisivanjem nove povelje Kraljevo je na taj nacin postalo i partnerski grad mariborskih partnerskih gradova. I dok su slovenacki novinari spremali izvestaje za svoje dnevne novine gradonacelnik Maribora je preko interneta poslao zvanicnu odluku svojim partnerskim gradovima po Evropi da je od tadasnjeg dana Kraljevo postalo njihov petnaesti partnerski grad. I tada smo svi mi, koji smo se tog dana zatekli na potpisivanju tog svecanog dokumenta, bili ponosni da je Kraljevo jednim potezom pera podzupana mag. Protnera i prof. Stojanovica dobilo cetrnaest partnerskih gradova za svoje nove prijatelje i tako se neverovatno brzo priblizilo Evropi kojoj je oduvek pripadalo. Ne kazem da je to bilo mnogo tesko, no trebalo je setiti se toga i zapoceti te razgovore koji deset godina nisu postojali, a bez znanja kako ce biti docekani u Mariboru sa kojim je nekada Kraljevo bilo i te kako povezano trideset godina.
   Tako su jedni poceli sa saradnjom, drugi je odrzavaju i jacaju , a svima je jasno jedno: Kraljevo ne moze ziveti samo i dobro je da postoje ljudi koji znaju to da postuju. To su predsednik Dr. Jovasevic, nacelnik Raskog okruga Mile Koricanac, prof. Predrag Stojanovic, direktor Direkcije za izgradnju Milutin Mandic i njihovo "tajno oruzje" Hadzi Momir Bakracevic. Veseo sam da sam i ja deo te ekipe kao pocasni konzul Kraljeva.

Odlukom zirija "Zicki duhovni sabor Preobrazenje 2002" - pise Bojana Milosavljevic
"Zicka hrisovulja" Borislavu Radovicu
  Ziri za dodelu "Zicke hrisovulje", u sastavu : Dejan Aleksic, Milos Milisic, Goran Petrovic, Slavko Stamenic i Dragan Hamovic (predsednik), na sednici odrzanoj 12. juna 2002. godine u Kraljevu, jednoglasno je doneo odluku da dobitnik "Zicke hrisovulje" za ovu godinu bude pesnik i esejista Borislav Radovic " za pomno poniranje u dubine pesnickog jezika".
  U obrazlozenju odluke zirija, koje je potpisao predsednik Dragan Hamovic, se kaze:
   "Kada je o poetskim poniranjima Borislava Radovica rec, moze se reci da u ovom pesniku uporedo opstajavaju i delaju jezicki asketa i jezicki strasnik. Jezik je za pesnika Radovica jedini vazan domen, stvarnost sebi dovoljna, valjda stoga sto sadrzi i okuplja sve druge stvarnosti. Poceo je u prostorima nagovestaja i neodredjenosti, u govoru lisenom predmetnih realija, da bi, vremenom, sve vise opisivao predmetni svet koji isijava slojevito i nesvodivo iskustvo ciji se povrsinski sloj moze pesnicki ispricati, a oni drugi, podzemni, mogu samao nazreti, vec prema iskustvenoj meri i intuitivnim mocima onoga koj cita.
   Borislav Radovic se dosledno odmicao od tzv. istorije i velikih nacionalnih tema. Cini se, zapravo, da je kljucna "nacionalna tema" Radoviceva da u prostoru jezika svoga naroda privredi sto vise i sto valjanijeg smisaonog imetka. "...Nosi ga tako potisnuta seta/ celokupnom radnom snagom u prajedinstvo" - kao da iz ovih stihova pesme "Izlazak" progovara srz pesnikovog poduhvata. Kloneci se istorije, primicao se mitu, najopstijim ali i ovdasnjim mitoloskim podlogama, znaci temeljnom covekovom saznajnom polju, i rodnom tlu jezika, ali se i tu ironijski odmicao, zarad puzdanosti uvida.
   Pesnicko ime Borislava Radovica ne zvuci odvise blisko sluhu siroke javnosti, ali to ime s postovanjem izgovara svako i malo knjizevno upucen, i, sto je jedino vazno, ono sto je pomenuto ime ostvarilo obezbedjuje visoku samosvest i dubinsko utemeljenje moderne srpske poezije."
   Pesnik i esejista Borislav Radovic je rodjen 1935. godine u Beogradu. Vaznije knjige pesama su mu: " "Maina" , Bratstvo po nesanici", "Opisi", "Gesla", "Pesme 1971 - 1982", "Pesme" i knjige eseja : Rvanje s andjelom i drugi zapisi", "O poeziji i pesnicima". Prevodio je poeziju Sen-DZon Persa, Pola Elijara, Sarla Bodlera i roman "Luj Lamber" Onore de Balzaka.
   Knjizevni klub Kraljevo, koji je utemeljivac "Zickog duhovnog sabora Dani Preobrazenja" kao tradicionalne kulturne manifestacije, odlucio je da odluka o dobitniku "Zicke hrisovulje" bude saopstavana na Spasovdan. Inace, pesnik i esejista Borislav Radovic je jedanaesti dobitnik ovog znacajnog priznanja.

Klinicka ispitivanja lekova - pise Mr sc. med. dr Branislav Gvozdenovic
DEO II - Faze klinickih ispitivanja lekova
  Najsire gledano, klinicka ispitivanja se klasifikuju u cetiri (ponekad u pet) faze. Jedan lek u razvoju moze biti istovremeno procenjivan u dve ili vise faza u razlicitim ispitivanjima. Sa druge strane, u nekim klinickim ispitivanjima mogu da se preklope dve razlicite faze.
  Faza 1
   Nakon potpune provere preklinickih podataka u vezi sa efikasnoscu i toksicnosti novog leka, prema tacno definisanim kriterijumima, zapocinje serija ispitivanja na ljudima. Studije faze 1 obuhvataju pocetna ispitivanja bezbednosti novog leka, a najcesce se sprovode na oko 20 do 80 dobrovoljaca. NJima ispitivaci pokusavaju da utvrde dozni opseg ispitivanog leka koji oni mogu da tolerisu za pojedinacne i visestruke doze.
  Iako su obisno sprovedene na zdravim dobrovoljcima, studije prve faze se ponekad sprovode na tesko obolelim pacijentima, npr. onima sa malignim tumorima ili sidom. U slucaju da se ispituju tzv. farmakokinetski parametri (resorpcija, raspodela u organizmu, biotransformacija - metabolizam, izlucivanje iz organizma), studije mogu biti sprovedene i medju laksim bolesnicima. Potpuno je razilicit pristup pri ispitivanju razlicitih farmaceutskih oblika, kao sto su tablete ili kapsule, injekcije, lokalni preparati (kreme, masti, "pumpice" za udisanje i sl.).
  Faza 2
   One predstavljaju tzv. pilot studije koje procenjuju efikasnost i bezbednost primene leka u precizno odabranoj populaciji pacijenata (najcesce od 100 do 300), koji imaju oboljenje ili stanjje koje treba leciti, dijagnostikovati ili prevenirati. Najcesce su obuhvaceni hospitalizovani pacijenti koji se mogu neprestano pratiti. Ciljevi ovih studija mogu se usredsrediti na ispitivanje odnosa 'doza-odgovor', grupe pacijenata koje najbolje reaguju na datu terapiju, ucestalost doziranja ili na bilo koji drugi element koji se tice bezbednosti i efikasnosti leka.
   Efekat leka se najcesce poredi sa placebom (farmaceutska formulacija koja ne sadrzi aktivan sastojak, a napravljena je tako da izgleda kao ispitivani lek). Ove studije predstavljaju metodoloski najrigorozniju demonstraciju efkasnosti leka.
  Faza 3
   Ovo su najcesce multicentricne studije koje obuhvataju veoma veliki broj pacijenata (od 1000 do 3000; ponekad i vise) za koje je lek konacno namenjen. Poredjenje efikasnosti leka se vrsi najcesce ili sa placebom ili nekim drugim vec registrovanim lekom. Studije faze 3 generisu dodatne podatke u vezi sa bezbednoscu i efikasnoscu leka na relativno velikom broju pacijenata, kako u kontrolisanim, tako i u nekontrolisanim studijama. Ovi podaci se koriste kao osnova za podnosenje registracione dokumentacije. Zato se ova faza jos naziva i registraciona. Takodje, rezultati ove faze daju najvise informacija za pisanje uputstva za lek koje se nalazi u pakovanju.
   Studije faze 3b se sprovode nakon predavanja prijave za registraciju leka regulatornim organima, ali pre konacnog odobrenja i dozvole za dalje marketinske aktivnosti. Ove studije mogu da zamene, dopune ili kompletiraju ranija klinicka ispitivanja ili da budu usmerene na trazenje druge vrste informacija (npr. kvalitet zivota bolesnika ili marketing).
  Faza 4
   Nakon tzv. marketinske autorizacije, odnosno registrovanja leka i njegovog pustanja u promet, studije cetvrte klinicke faze daju dodatne podatke i detalje o njegovoj bezbednosti i efikasnosti. Mogu se koristiti za procenjivanje razlicitih formulacija leka (tablete, kapsule, sirup, injekcije i dr.), doza, duzine terapije, interakcija sa drugim lekovima. Ispituju se pacijenti iz razlicitih demografskih grupa. Vazan deo mnogih studija faze 4 predstavlja otkrivanje i definisanje prethodno nepoznatih ili neadekvatno kvantifikovanih nezeljenih reakcija i faktora rizika. Studije faze 4, koje su prvenstveno opservacione ili neeksperimentalne, cesto se nazivaju i 'postmarketinskim studijama'. One su tako koncipirane da daju odgovore na druga vazna pitanja u vezi sa upotrebom leka, promovisu ga medju vodecim strucnjacima, odnosno lekarima, koji ga prepisuju svojim pacijentima i pozicioniraju na trzistu lekova.
   Postmarketinske studije se ponekad jos nazivaju i studije faze 5, a ponekad obuhvataju velike 'preglede' profila nezeljenih efekata lekova medju desetinama hiljada lecenih pacijenata.