Uvod - Od nemila do nedraga
Mile poslanik, "Pop" bez mandata
Dr Srdjan Djordjevic sudija Ustavnog suda; Slavisa Vojinovic clan
Komisije
Uscansko podrucje- stanje i mere za brzi razvoj
Junska trka maturanata; Za jesenju scenu - ljubavna drama
Grdicani u starom jatu
Rafting na divljim vodama Lima
Faze klinickih ispitivanja lekova
Vreme
sadasnje - pise Ivan Rajovic
Od nemila do nedraga
Nekako
tacno na pedeset petu godisnjicu od osnivanja "Ibarskih novosti" trebalo
bi da se odigra zavrsni potez kojim bi novinari lista i radija definitivnio
bili promovisani u nomade, iliti one tipove koji sto na kamilama,
a sto peske krstare pustinjama u potrazi za bog te pita cim. Zapravo,
na adresu Redakcije, a i predsednika SO Kraljevo, stigao je dopis
koji je potpisao direktor "Elektrosrbije" Miodrag Sretovic, u kojem
se delu nase firme, smestenom u bivsem stabu JUL-a, na cijoj se fasadi
jos uvek vide tragovi muckova i drugih jaja, nalaze da hitno, a najkasnije
do 06. jula leta gospodnjeg 2002. napuste zgradu kako bi se u istu
uselila "Elektromontaza" koja se izdvaja u posebno preduzece. Ovog
puta se, naravno, necemo baviti elektricarima koji se cepaju, prihodima
koje ostvaruju, imovinom koju imaju i svim ostalim privilegijama naplacivaca
struje u trobojnim tarifama gologuzom narodu. Zanimljivo je da posle
promena koje se, na zalost, nisu dogodile bas "Ibarske novosti" dolaze
u situaciju da budu na listi za odstrel. Cini se da ne samo da "Ibarske"
nekima sada nisu potrebne nego zdusno rade na tome da ovo glasilo
prestane da postoji. Citava situacija u vremenu takozvane tranzicije
u kojoj svaki samozvani mafijas pokusava da se dokopa dela drzavne
imovine deluje zastrasujuce, ali i sasvim providno. Davno je na istom
ovom mestu ukazano na to da neko negde svesno radi na razbijanju firme
koja se jos uvek zove JP "Ibarske novosti" i u cijem sastavu se nalaze
novine, radio i televizija. Takva izjava tada je bila smatrana paranoicnim
naklapanjem potencijalnog sticenika neuropsihijatrije. Medjutim, pozar
u "Ibarskim" i sve ono sto se potom dogadjalo i dogadja na najbolji
moguci nacin potvrdjuje davnasnja strahovanja. To sto se, sasvim slucajno,
na jednom mestu nasao i u dim otisao sav snimljeni materijal koji
bi za neke mogao da bude vrlo kompromitujuci samo je jedna od slucajnosti.
Istraga se nije nesto pretrgla da bi ustanovila kako je pozar, iz
cistog zezanja, sam od sebe buknuo bas tamo gde su uredno bile naslagane
nasnimljene trake. Odmah potom iz kancelarije u kojoj je na zidu ostala
citava cak i slika prestolonaslednika Aleksandra Karadjordjevica,
uz neke plakate OTPOR-a, biva izmestena Redakcija "Ibarskih" i prebacena
u zgradu "Kablara" gde se potom dovodi i OO JUL. Uslovi u pomenutom
ambijentu su bili, najblaze receno, jezivi, sto je sasvim u skladu
sa reputacijom koju "Ibarske" i ljudi koji u njima rade uzivaju. Potom
se, nakon adaptacije vredne nekoliko desetina hiljada maraka, novine
i radio useljavaju u zgradu u Cika LJubinoj broj 2, a televizija ostaje
tamo gde je i bila da se, po necijoj volji, zlopati u dimu, garezi
i secanju na nemili dogadjaj. U prostorije iz kojih su bukvalno izbaceni
novinari novina, posle adaptacije, useljava se "Apotekarska ustanova"
sa sve erkondisnima i Ktitorovim namestajem, dok predstavnici lokalnih
vlasti, svesrdno ali bezuspesno, rade na tome da citava firma ponovo
bude "pod istim krovom". I tako, a sve svesrdnim zalaganjem, mocnika,
znalaca i dusebriznika lokalnog formata koji bi, sto je sada valjda
sasvim jasno i ocigledno, da se dokopaju televizije, radio i novine
bukvalno bivaju izbaceni na ulicu!? Hoce li to ovaj grad dozvoliti
ostaje nam da vidimo, ali sigurno je da bez obzira na odnos prema
privatizaciji pojedinih novokomponovanih mocnika ono sto je od sireg
drustvenog znacaja tesko da ce biti tek tako oteto. I nije potrebno
biti prorok ili dalekovid, a ni zloban, pa konstatovati da se sve
to desava u gradu gde se odbornici (bezuspesno) bave smenjivanjem
predsednika opstine, gde Izvrsni odbor funkcionise u ostavci, gde
su direktor, deo urednika i predsednik Upravnog odbora "Ibarskih novosti"
podneli ostavke, a ipak ostali tamo gde su bili, gde se predlaze dovodjenje
zamenika direktora na mesto prvog coveka firme u kojoj nema koga da
menja, gde jos uvek ima 30.000 raseljenih lica i gde vise nema ni
dovoljno vode za pice.
Iz svega recenog lako se moze zakljuciti da situacija
u ovom gradu nikada nije bila gora nego sto je sada, pa je sasvim
za ocekivati , kako bi to lepo rekli neki, da i "Ibarske" ponesu deo
tereta svekolikih demokratskih promena. No, bojim se da bas na ovom
primeru, ma kako to nekima delovalo bezazleno, pojedincima zastane
kost u grlu. Uostalom, mozda bas problem "Ibarskih novosti" koji je,
konacno, isplivao na povrsinu i pokazao prava lica i prave interese
jedne grupe nasih sugradjana, bude ono sto se zove "inicijalna kapisla"
za neka nova dogadjanja koja ce nas vratiti u svet normalnih ljudi.
Ili, prosto receno, u ovom gradu, ovakvom kakav jeste, jos uvek nije
sve na rasprodaju, a i da jeste ne bi trebalo da se potencijalnim
kupcima smatraju oni koji bi , da je srece, bili tamo gde im je i
mesto.
U svakom slucaju, mozda je cak i dobra ideja, direktora
"Elektrosrbije" da zbrine svoje montazere po cenu da novinare posalje
u ...Mozda tek sada prava istina bude dostupna onima kojima je i namenjena,
a sto je ,opet, zadatak "Ibarskih" i onih koji u njima rade. Ili,
sto bi lepo rekao aforisticar, "partija se igra".
Mile
Koricanac, nacelnik Raskog okruga:
- pise Boban Rajic
"Necete ostati na ulici!"
Na
pitanje novinara na konferencioji za novinare u Raskom okrugu o otkazivanju
ugovora listu "Ibarske novosti" i Radio Kraljevu na koriscenje prostorija
u Cika LJubinoj broj 2, Mile Koricanac, nacelnik Raskog okruga i odskora
republicki narodni poslanik je rekao:
- Sigurno necete ostati na ulici, ali vas Upravni odbor
mora da kaze sta hoce i na kojoj lokaciji Javno preduzece "Ibarske
novosti", sa svoja sva tri medija, zeli da bude smesteno (Dom drustvenih,
zgrada stare Muzicke skole, zgrada u Cika LJubinoj, neki novoizgradjeni
objekat, prim. nov.).
Promene
u Narodnoj skupstini Republike Srbije - pise Boban Rajic
Mile poslanik, "Pop" bez mandata
Posle
odluke o zameni neredovnih poslanika u Skupstini Srbiji Demokratska
stranka Kraljeva je dobila jedno mesto u ovom parlamentu. Naime, umesto
Gorana Vesica (DS) koji je zbog drugih obaveza dao ostavku i vratio
mandat, shodno "slovu" vazeceg zakona, za republickog poslanika je
izabran Kraljevcanin Mile Koricanac (DS), nacelnik Raskog okruga.
Mile Koricanac je vec bio narodni poslaniik u Skupstini Srbije u periodu
od 1993. do 1997. godine, kada su u toj Skupstini iz Kraljeva poslanici
bili i Marko Petrovic (tada u SPO), Slobodan Dugalic (SPS) i Aco Gajic
(SRS).
Inace, Mile Koricanac je izabran za poslanika posto je
po proporcionalnom izbornom sistemu bio na listi od 250 kandidata
DOS-a za isto toliko mesta u Skupstini Srbije i pre godinu i po, kako
je tada dogovoreno, nije usao medju 176 poslanika koliko je mandata
osvojio DOS. Medjutim, posle odluke o zameni poslanika koji iz raznih
razloga nisu redovno prisustvovali sednicama organi DS i DOS-a su
odredili da jedan od novih poslanika bude i Mile Koricanac, tako da
sada iz Kraljeva u republickom parlamentu ima 4 poslanika. Pored Koricanca
to su i prof, dr Predrag Stojanovic (DHSS), Marko Petrovic (NS) i
Milos Nesovic (SPS).
Jednom drugom Kraljevcaninu, medjutim, odlukom nadleznog
Odbora i Skupstine Srbije zbog neredovnog prisustva sednicama oduzet
je mandat. Bez mandata je ostao dr LJubisa Djokovic "Pop" (DSS), generalni
direktor Zdravstvenog centra Studenica u Kraljevu. Zbog takvog postupka
kojim je DSS-u zamenjen cak 21 neredovni poslanik cime je ova stranka
fakticki izgubila 12 poslanika u Parlamentu, ona je pre tri dana podnela
zalbu Saveznom ustavnom sudu i odlucila da njeni poslanici nece ucestvovati
u radu parlamenta do odluke tog suda.
U
pretproslom broju lista objavili smo izjavu dr LJubise Djokovica o
tome da odluka o oduzimanju mandata ne dolazi u obzir i da je nelegitimna
i prekrajanje izborne volje gradjana,zbog cega ce biti ulozena zalba
sudu, a evo sta nam je povodom ponovnog izbora za republickog poslanika
rekao Mile Koricanac :
- Ja sam smatrao da imam dosta drugih obaveza i da ne
treba da budem izabran i za poslanika, ali okolnosti su takve i premijer
je rekao "U Skupstinu!" i morao sam da prihvatim. Svi sa prosirene
liste kandidata su usli u parlament. Ovo ce sada biti radna verzija
Skupstine Srbije. Treba doneti jos mnogo sistemskih zakona da se drzava
uredi i krene u razvoj. Morace da se radi i danju i nocu. Uostalom,
to i Evropa od nas ocekuje da bi nas primila pod svoje okrilje. U
proteklom periodu bila je velika opstrukcija skupstinskog rada. Hvala
Bogu, narod sve razume i od nas trazi da odradimo sve sto treba u
korist drzave jer stranke nisu vazne. U ovoj drzavi vise nema prodaje
i kupaca "magle". Narod hoce konkretne stvari i dajem rec da cu na
tome da radim kao do sada.
Inace, posle zamene tzv. "neredovnih poslanika", u Skupstini
Srbiji DOS ima "lagodnu" vecinu od 139 poslanika.
Posle
izbora u republickom parlamentu - pise Boban Rajic
Dr Srdjan Djordjevic sudija Ustavnog suda Srbije
Kraljevcanin
doc. dr Srdjan Djordjevic predlozen je i bice izabran za sudiju novog
Ustavnog suda Srbije. Naime, na vanrednom zasedanju, Skupstina Srbije
razmatrala je i izbor predsednika i sest sudija Ustavnog suda Srbije
(koji godinu i po nije radio zbog nedostatka kvoruma) a jedan od predloga
za sudiju bio je i dr Djordjevic.
Prema predlogu koji je prosao skupstinsku raspravu i po
novom Poslovniiku o radu ocekuje se jos samo formalno izglasavanje
u "danu za glasanje", posto DOS ima obezbedjenu apsolutnu vecinu,
predsednik Ustavnog suda Srbije bice dr Slobodan Vucetic, od bivseg
rezima nezakonito razreseni pa od novog ponovo izabrani i sada sudija
ovog suda. Pored dr Srdjana Djordjevica, novoizabrane sudije Ustavnog
suda Srbije bice Mirjana Rasic, advokat iz Beograda, Branka Curcija,
savetnik Ustavnog suda Srbije, Bosa Nenadic, saradnik Instituta za
uporedno pravo, dr Milutin Djuricic, pravnik sa Medicinskog fakulteta
u Beogradu i mr Svetozar Ciplic, clan Izvrsnog odbora Skupstine Novog
Sada. Dr Srdjan Djordjevic docent je na predmetu Ustavno pravo na
Pravnom fakultetu pristinskog Univerziteta i jedan od eksperata u
ovoj oblasti. Najmladji je sudija Ustavnog suda Srbije. Rodjen je
1967. godine u Kosovskoj Mitrovici. Osnovnu i srednju skolu zavrsio
je u Kraljevu, diplomirao 1993. na Pravnom fakultetu u Kragujevcu,
magistrirao 1997. a doktorirao na Pravnom fakultetu u Banja Luci 2000.
godine. Ranije je bio funkcioner SPO i DHSS a od pocetka ove godine
nije vise stranacki opredeljen i angazovan.
Redefinisanje
odnosa izmedju Srbije i Crne Gore
Slavisa
Vojinovic clan Komisije za izradu Ustavne povelje
U
utorak je u Beogradu konstituisana Komisija za izradu Ustavne povelje
Srbije i Crne Gore u kojoj su eksperti i poslanici tri skupstine.
Za clana Komisije izabran je Kraljevcanin Slavisa Vojinovic,
advokat, clan Demokratske stranke i poslanik DOS-a u Vecu gradjana
Skupstine SRJ.
Prema prvobitnom planu, ova Komisija bi trebalo da sto
pre predlozi tekst Ustavne povelje koji bi zatim bio usvojen u narodnim
skupstinama do kraja ovog meseca, mada je ocigledno da se u ovom poslu
kasni i da predvidjeni rok najverovatnije nece biti ispostovan.
Vremeplov
skupstinskih dogadjanja - pise Marko Slavkovic
Uscansko
podrucje- stanje i mere za brzi razvoj
Podrucje
Usca, sa povrsinom od blizu 48.000 hektara, sto je vise od 31 posto
ukupne teritorije opstine Kraljevo, obuhvata devet mesnih zajednica:
Bare, Gokcanicu, Mlancu, Polumir, Rudno, Savovo, Studenicu, Tepeci
i Usce. A ove mesne zajednice sacinjavaju 28 naseljenih mesta. Dakle,
nedovoljno razvijeno uscansko podrucje, sa velikom teritorijom, brojnim
mesnim zajednicama i tri puta brojnijim naseljenim mestima, moralo
je da ima prioritet u svim privrednim, drustvenim i prostornim razvojnim
ciljevima kraljevacke opstine. I imalo je. Ali, od deklarativnog prioriteta,
do realizacije programa, dug je put. Ponekad i predug. Uostalom, ovako
izgledaju cinjenice u poslednjih skoro cetvrt veka.
Stanovnistvo
kao osnov napretka
Stanovnistvo Usca, pre dvadeset godina, na primer, cinilo
je vise od deset odsto ukupnog stanovnistva opstine Kraljevo. Karakterisala
su ga migraciona kretanja, smanjenje stope nataliteta i rast mortaliteta.
Posledica toga je smanjenje broja stanovnika na uscanskom podrucju
sa 11.760 u 1971. na 10.120 stanovnika u 1981. godini. Uocava se i
silazak stanovnistva iz planinskih predela prema Uscu, a zatim prema
Kraljevu.
Od 1971. do 1981. godine na privremenom radu u inostranstvu
bilo je 163 zitelja Uscanskog podrucja. U tom periodu, ukupan broj
domacinstava bio je 2.518, dok je samo Usce imalo 492 domacinstva.
Broj clanova po domacinstvima na sirem podrucju iznosio je malo vise
od cetiri, a u samom Uscu malo manje od tri i po clana.
Poljoprivredni karakter i nerazvijena privreda, pre svega
industrija uscanskog podrucja , ogranicavali su mogucnost zaposljavanja.
Zbog toga je broj zaposlenih u 1981. godini, na celom Uscanskom podrucju,
iznosio samo 1.289, dok je najmanje jos 330 ljudi cekalo na zaposlenje
, medju njima i petoro sa visokom strucnom spremom. Naravno, preovladavala
je nekvalifikovana radna snaga, cak 160.
Mogucnosti daljeg razvoja
Uscanskom podrucju, kao nedovoljno razvijenom u opstini
Kraljevo, dat je poseban znacaj u periodu od 1976. do 1980. godine.
Tokom realizacije Drustvenog plana razvoja kraljevacke opstine u ovom
periodu izgradjena je Fabrika metalnih proizvoda kao rezultat zajednickih
ulaganja Ibarskih rudnika kamenog uglja i Tovarne kovinske opreme
,, Primat" iz Maribora. NJenom izgradnjom obezbedjeno je novih 200
radnih mesta. Takodje, SIK ,, Jasen" izgradio je Fabriku parketa ,,
Studenica". Pustanjem u rad ove dve fabrike zaposlilo se oko 42o radnika,
uglavnom sa uscanskog podrucja.
Postojeci kapaciteti radnih organizacija koje egzistiraju
na ovom podrucju i prirodni uslovi (ogromne zalihe kamenog uglja,
mermera, dolomitskog peska, brdsko- planinske karakteristike, prirodne
lepote Rudna, Zeljina, Cemerna, Golije i Radocela , kulturno- istorijski
spomenici kao sto su manastir Studenica, Maglic) daju prednosti ovom
kraju i treba da budu okosnica njegovog buduceg razvoja- zakljuceno
je na sednici Skupstine opstine Kraljevo, odrzane 22. oktobra 1982.
godine.
Zemljoradnicka zaduga ,,Usce" 1982. godine zaposljavala
je 166 radnika, dok je Zemljoradnicka zadruga ,, Rudno" zaposljavala
42 radnika. Ekonomske mogucnosti ovih radnih organizacija, koje bi
trebalo da budu nosioci buduceg razvoja poljoprivrede na ovom podrucju,
nije takva da daje mogucnosti za sire zahvate i investicije, ali uduzivanjem
sredstava, i uz pomoc drustveno- politicke zajednice, stvorili bi
se uslovi za razvoj ove oblasti, ocenjeno je tada.
Sumsko zemljiste uscanskog podrucja prostire se na povrsini od 22.695
hektara, sto je skoro 48 posto od ukupnih zemljisnih povrsina. U odnosu
na sume opstine Kraljevo , na uscanskom je jedna trecina svih suma.
Istina, u privatnom sektoru je vise od 55 procenata. Ovi bogati sumski
kompleksi i drvna masa podrucja daju solidnu osnovu za razvoj drvne
industrije.
Iz oblasti rudarstva, na ovom podrucju egzistira Rudnik
kamenog uglja ,, Usce", koji je u sastavu Ibarskih rudnika kamenog
uglja ,, Baljevac". U 1981. godini zaposljavao je 333 radnika. Ekonomske
mogucnosti ove radne organizacije 1981. godine bile su takve da nije
imalo uslova za izdvajanje sredstava radi prosirenja materijalne osnove
i rezerve.
U oblasti industrije, na podrucju Usca postoji Fabrika
metalnih proizvoda i Fabrika parketa iz oblasti drvno- preradjivacke
industrije. Fabrika metalnih proizvoda pocela je sa probnim radom
1979. godine. U 1981. godini zaposljavala je 207 radnika i ostvarila
je znatan prihod, tako da je izdvojila sredstva i za prosirenje materijalne
osnove rada i rezervi. Fabrika parketa, koja je pustena u rad takodje
pocetkom 1979. godine, zaposljavala je 214 radnika. Poslovanje u 1981.
godini zavrsila je sa gubitkom, ali je on pokriven iz rezervnog fonda
,, Jasena", u cijem je sastavu bila.
Sto se turizma i ugostiteljstva tice, na podrucju Usca
postoji motel u Studenici kapaciteta 27 soba, sa 63 lezaja, i njega
je 1981. godine posetilo 1.892 turista, od cega 330 stranaca. Motel
,, Dolina jorgovana" kapaciteta je 13 soba sa 29 lezaja. U 1981. godini
imao je 1.702 turista, a od tog broja 475 stranaca. Inace, mogucnosti
za turizam su velike i ova oblast treba da bude okosnica buduceg razvoja
tog kraja.
Ali, sve ove pogodnosti i aktivnosti, o kojima smo govorili,
zavisne su od putne privrede. Mnogi putni pravci ovog podrucja imaju
znatno siri drustveni i strategijski znacaj, a imaju presudan uticaj
za razvoj sire oblasti, kako za opstanak zemljoradnika, tako i za
postepeni povratak iz gradskih sredina u sela. Na ovom podrucju, u
tom periodu, registrovane su i 33 samostalne zanatske i ugostiteljske
radnje, u kojima je zaposleno 25, uglavnom nekvalifikovanih radnika.
Aktivnost
mesnih zajednica
Aktivnost mesnih zajednica na uscanskom podrucju bila
je vrlo intenzivna. Skoro sve one su u prethodnom srednjorocnom planskom
periodu imale mesni samodoprinos, a mnogi su i nastvljeni. Prikupljenim
sredstvima od mesnog samodoprinosa , sa ucescem mestana u novcu i
ranoj snazi, i uz pomoc radnih organizacija i ostalih korisnika drustvenih
sredstava, otpoceli su resavanje najvaznijih pitanja na ovom podrucju.
Na primer, radilo se na osposobljavanju putnih pravaca, izgradnji
posta, ambulanti, vodovodne mreze, elektrifikaciji, mostova...
Konkretne skupstinske mere
U tom pravcu, Skupstina opstine je 1982. godine preduzela
niz konkrtetnih mera, oznacivsi nosioce posla i rok zavrsetka. Tadasnjem
zavodu za razvoj, drustveno i prostorno i urbanisticko planiranje
opstine Kraljevo, dat je zadatak da u roku od godinu dana uradi studiju
o razvoju uscanskog podrucja i da Skupstini opstine podnese analizu
realizacije sprovedenih mera. Ocigledno, ova tematika prvi put je
tada ozbiljno i iscrpno razmatrana. Godinu dana kasnije, 11. novembra
1983. godine, Skupstina opstine ocenjuje da su ranije utvrdjene mere
samo delimicno realizovane i ponovo obavezuje nosioce nerealizovanih
poslova iz mera utvrdjenih 1982. da do kraja naredne godine izvrse
svoje zadatke na planu razvoja uscanskog podrucja. Takodje se nalaze
da u Drustvenom planu kraljevacke opstine za period 1981-1985., mere
za razvoj uscanskog podrucja nadju mesto u tom dokumentu.
U prvoj polovini 1985. godine Skupstina opstine je usvojila
Studiju o razvoju uscanskog kraja i istovremeno je utvdila prioritetne
zadatke, nosioce aktivnosti, nacin i rokove za njenu realizaciju.
Studija se, inace, sastojala iz dva dela. Prvi deo je imao naziv ,,
Ostvareni rezultati, problemi koji su reseni i potencijalne mogucnosti
daljeg razvoja podrucja Usce." U ovom delu data je analiza prirodnih
uslova, stanovnista, zaposlenosti, organizacije prostora, rezultata,
osnovnih karakteristika razvoja mesnih zajednica, pitanja daljeg razvoja
i glavnih pravaca privrednog razvoja. Data je, zapravo, postojeca
slika kroz analizu privrednog razvoja i ostvarenih rezultata. Drugi
deo Studije, pod nazivom ,,Osnovni elementi za dogovaranje o sistemu
i politici podsticanja privrednog razvoja nedovoljno razvijenog podrucja
Usce." Imajuci u vidu rezultate i probleme razvoja nedovoljno razvijenog
podrucja, zajednicku ocenu o neophodnom upotpunjavanju metoda i mehanizma
politike podsticaja razvoja, donet je jedinstven zakljucak. On se
odnosio na aktivnost u Republickom fondu za podsticanje razvoja nedovoljno
razvijennih podrucja, da oblast Usca dobije status nedovoljno razvijenog
podrucja i mogucnost koriscenja sredstava Fonda. Jer, uscansko podrucje
to i jeste, a uz to, po svojoj teritoriji vece je od mnogih opstina
koje korioste ova sredstva.
Realizacija preduzetih mera
Sudbinu realizacije zadataka iz Studije o razvoju uscanskog
podrucja Skupstina opstine Kraljevo prati i razmatra krajem 1985.
godine. Tom prilikom insistira na maksimalnom angazovanju svih koji
su zaduzeni za realizaciju utvrdjenih mera i to pod pretnjom pokretanja
odgovornosti za one koji ne izvrse obavezu.
Pocetkom oktobra 1986. godine Skupstina kraljevacke opstine
usvojila je Informaciju o realizaciji donetih mera i aktivnosti i
Studije o razvoju uscanskog podrucja, ali je, takodje, konstatovala
da su znacajni zadaci ostali nerealizovani i to, naglaseno je, u najvecoj
meri zbog nedovoljnog angazovanja nosilaca poslova! Uz to, stav je
Skupstine opstine, zadaci i aktivnosti iz Studije moraju se dovesti
do kraja, sto podrazumeva maksimalno angazovanje svih koji nisu realizovali
zadatke.
Skupstina opstine je 4. marta 1988. godine usvojila Informaciju
o realizaciji Studije za razvoj uscanskog podrucja i insistirala na
najvecem mogucem angazovanju svih nosilaca poslova, radi sto potpunije
realizacije utvrdjenih mera i aktivnosti. Posle godinu dana, Sekretarijat
za privredu i drustveno planiranje Skupstine opstine sacinio je Informaciju
o realizaciji zadataka iz Studije o razvoju uscanskog podrucja i problemima
u njenoj realizaciji. Zanimljiv je zakljucak u vezi sa ovom Informacijom,
u kome se od Odbora za brzi razvoj uscanskog podrucja u daljem periodu
ocekuje veca aktivnost nego do sada, a narocito veca nego u 1989.,
jer se u toj godini nije nijednom sastao! Sredinom jula 1993. godine
Skupstina opstine Kraljevo usvaja Informaciju o aktivnostima na razvoju
uscanskog podrucja, a Odeljenje za privredu, planiranje i finansije
obavezuje da za prvu narednu sednicu Skupstine opstine pripremi informaciju
o merama preduzetim na realizaciji programskih opredeljenja u vezi
sa razvojem uscanskog podrucja, definisanih Studijom i Programom razvoja
Golije. Od onda, do danas, proslo je dosta godina, a povratna i zvanicna
informacija o tome kako su i koliko te mere realizovane, nije bilo.
Ili, barem, nije zvanicno razmatrana. A ukoliko je sve uradjeno, trebalo
je pohvaliti, ako nije, trebalo je obnarodovati. Javno, kao do tada.
Upis
u srednjim skolama Kraljeva - pise Bojana Milosavljevic
U Junska trka maturanata
Prema
planu i uslovima konkursa za upis svrsenih osnovaca u srednje skole
Kraljeva, za narednu skolsku godinu, predvidjeno je 1ooo mesta za
cetvorogodisnja zanimanja, odnosno - 98o, jer je dvadeset polaznika
vec upisano u odeljenje za matematicke talente u Gimnaziji (ovi svrseni
osnovci, naime, polagali su kvalifikacioni ispit po posebnim programima
i kriterijumima). Prema podacima iz Odeljenja Ministarstva prosvete
i sporta u Kraljevu testove za upis u skole 4. stepena polagalo je
1113 maturanata, a konacna (zvanicna) lista uspesnih bice objavljena
u nedelju, 23. juna. Posle tog datuma ucenici koji su polozili kvalifikacioni
ispit popunjavace formulare, koji sadrze i spisak potencijalnih zanimanja
(rec je o 15 ponuda).
Novina od ove godine je da ucenici, koji su stekli pravo
upisa u cetvorogodisnju srednju skolu, mogu da se upisu u bilo kojem
gradu u Srbiji, nezavisno od mesta gde su polozili testove iz maternjeg
jezika i matematike.
Inace, ponedeljak i utorak, kao dani ispitne groznice,
koja se odvijala u maticnim (osnovnim) skolama Kraljeva, sto je takodje
novina u upisnim rokovima, protekli su, po misljenju prosvetnih zvanicnika
i organizatora, u redu.
Kraljevacko pozoriste zavrsilo sezonu
Za jesenju scenu - ljubavna drama
Predstavom
"Kamen za pod glavu," jednom od najuspesnijih na repertoaru Kraljevackog
pozorista, upravo je zavrsena radna sezona ove kuce. Glumacki ansambl
imace dvomesecnu pauzu, ali dane do pocetka narednog meseca vec su
ispunile prve probe novog komada, s kojim ce Kraljevacko pozoriste
startovati najesen.
Rec je o drami "Devojka modre kose" koju je napisala Vida Ognjenovic,
knjizevnik, dramaturg i reditelj iz Beograda, a koju na sceni gradskog
Pozorista postavlja, kao gost, beogradski reditelj Milos Jagodic.
Gostujuci reziser okupio je standardnu glumacku ekipu, koju predvode:
Mile Nedeljkovic, Biljana Kostantinovic i Jelena Bartulovic. Ostali
vazni saradnici su: slikar Svetlana Jeftic (scenograf), Stefan Savkovic
(kostimograf), Rade Kuburovic (autor muzike) i Sabina Savkovic (koreograf).
Reditelj Milos Jagodic kaze o ovom projektu sa domacom
pozorisnom kucom:
- Pripreme se odvijaju vise nego dobro. Nastavicemo ih
u septembru. Izuzetno sam zadovoljan ansamblom. O samoj drami mogu
da kazem da ce biti postavljena kao jedna topla, lepa, lirska ljubavna
prica, koja nema drugih pretenzija osim da se bavi pitanjem zabranjene
ljubavi. Kroz tu pricu provejavaju i motivi raspada porodice, sistema,
drustva, a to su samo neki primesi generalne price. Ima u njoj necega
i o rusenju mita, koji je stvorio jedan covek - autokrata, ali je
specificno sto se to sve rusi zbog - ljubavi. Na tome cu ja, iz svog
ugla posmatranja, iz svog ljudskog senzibiliteta, insistirati…"
Inace, ova drama Vide Ognjenovic prvi put je izvodjena
pre desetak godina u Jugoslovenskom dramskom pozoristu u Beogradu,
a igrana je, prema saznanjima Jagodica, i u Vranju. Bice zanimljivo
videti kako ce gradsko Pozoriste ostvariti zamisao pisca i reditelja
"Devojke modre kose."
PPredstavljamo
vam: FK Grdica, novog clana Okruzne lige
- pise Stole Petkovic
Grdicani u starom jatu
Grdice
nikad dosta. Ovaj sportski kolektiv je u nekoliko navrata u poslednjih
godinu dana skrenuo paznju na sebe. Najpre kada je doneta odluka o
istupanju iz takmicenja Okruzne lige, zatim je pristigla titula jesenjeg
prvaka a sada jos jedan veliki i vredan skok - visi rang takmicenja.
Utakmicom protiv solidne ekipe Borce fudbaleri Grdice
su samo overili davno osvojenu titulu prvaka u Prvoj opstinskoj ligi.
Bila je to prilika za slavlje. Sve je pocelo trubacima. Predsednik
kluba LJubisa Milutinovic - Bubac je znao sta treba ciniti:
-
Treba proslaviti na najbolji nacin ono sto smo stvarali poslednjih
godinu dana - kaze LJubisa. Truba znaci i poziv za juris a mi smo
bas jurisali i napadali u proteklom prvenstvu. Sada ona zove na slavlje.
Svi su zaista dali svoj doprinos. Pocev od najstarijeg
i najiskusnijeg Mila Mitrovica pa sve do onih mladjih sportskih radnika
koje predvodi odbornik Dejan Radujevic, za koga kazu da je mnogo uradio
i za Mesnu zajednicu i za klub. I treneri su posebna prica. Posao
je zapoceo Milan Milisic a zavrsio veoma uspesno Nenad Cekanovic.
Obojica nekadasnji fudbaleri ovog kluba.
- Sa ovakvim fudbalerima nije tesko napraviti uspeh -
prica Cekanovic. Sve su to iskusni igraci koji su dali maksimum na
svakoj utakmici u tek zavrsenoj sezoni. Pored njih udeo su imali su
i vredni clanovi uprave kluba.
Igraci iskusni, nekadasnje zvezde sa ovih prostora. Na
celu pravi komandant parade Zeljko Nedeljkovic, kapiten:
- Svakoj utakmici maksimalno smo prilazili kao da se radi
o biti ili ne biti - kaze Nedeljkovic. Postovali smo svakog rivala
ali verovali maksimalno u sebe. Svakoga smo ugostili kao pravi domacini
ali kada su bodovi u pitanju tu smo bili "negostoljubivi". Ipak, LJubisa
Milutinovic je broj jedan:
- Sada nas ocekuje pravi posao. Zapoceli smo radove na
izgradnji tribina. Vec se naziru konture. U novi rang se vracamo na
pravi nacin. Zelja je bila da se uz rezultate pravi klub sa svim pratecim
sluzbama koje su u nasoj moci. Vec smo u tome dosta uspeli - referise
Milutinovic.
Ono sto je najbitnije igraci su iz Grdice. To sto
pojedini vec gaze i po cetvrtoj deceniji ne brine ljude iz kluba.
Jer oni su tu i da igraju i da posavetuju mladje igrace kojih ima
i koji ce svakako dobiti priliku da potpuno dokazivanje u visem rangu.
Kraljevcani
na Limu - pise Rasko Simovic, alpinista
Rafting na divljim vodama Lima
Bez
sumnje reka Lim je jedna od najlepsih mesta kod nas gde mozete doziveti
car rafting (spustanje niz divlje vode) avanture. Tog 6. juna smo
prof.Bata Djokovic i ja ubacili svu potrebnu opremu (kacige, vesla,
samospase, hranu, vrece...) u kola i krenuli put Plava, mesta gde
pocinje nezaboravni spust niz reku, a ujedno i mesta gde sam Lim izvire
iz Prelepog Plavskog Jezera.
Posto imamo dosta iskustva u ovom sportu a i poznajemo
jedan dobar deo toka reke dodeljena (od lokalnog organizatora) nam
je jedna posada, ne bas iskusnih ali jakih i spremnih na izazove,
Novosadjana. Na mirnom toku reke razgovaramo sa njima sta treba da
ucine ako ispadnu na mirnom toku (kratki plivac), a sta na brzacima
(dugi plivac - koga matica odnese daleko).
Prvi deo reke je biserno cist i pun je ribe, priroda je
neopisiva (Vizitor i Komovi s leve a planina Cakor s desne strane).
Odmah iza okuke dolazi deo koji je dosta tehnicki zahtevan pa se moraju
slusati komande skipera (upravitelja koji sedi na krmi camca). Sve
to traje oko 5 sati.
Drugi dan pocinje, lavirintom kroz dva tunela od granja
gde dolazi do izrazaja uigranost posade, a zavrsava se u Beranama
posle 4 sata plovidbe.
Iznenadjenje zvano Tifran (veliki brzak ocenjen 4 stepenom
tezine) koji sa Camilovim bukom svrstava ovu reku u jednu od tehnicki
tezih reka u ovom delu Evrope. Sledi 8 sati veslanja do izletista
Bistrica.
Kultni manastir Komanica kog ne treba zobici je predah
posle koga slede bukovi koji ce svakom utisnuti nezaboravni dozivljaj
divljih brzaka. Voda se obrusava i pravi zlocudni talas (FROWNING
HOLE) koji zadrzava camac dugo na jednom mestu (i glavni je krivac
za veliki broj nesreca na rekama) pa je tu i obavezan "HIGHSIDING"
-bacanje s kraja na kraj camca kako bi se prebacivanjem tezine sprecilo
prevrtanje. "HEADCOUNT" je nezobilazno prebrojavanje glava koje koje
skiper vrsi nakon izlaska iz brzaka. Modrice, uboji, ispadanje iz
camca su sastavni delovi ovog sporta.
Jos 2 sata brzaka i evo nas u selu Lucice iznad kog su
impozantni slapovi Sopotnice.
Rafting je trajao 4 dana ali se pamti i prepricava godinama.
Mnogi se zadivljeni lepotama Lima i adrenalinom koji izaziva rafting
vracaju njemu ponovo.
Klinicka ispitivanja lekova - pise Mr sc. med. dr
Branislav Gvozdenovic
DEO III - Faze klinickih ispitivanja lekova
Najsire
gledano, klinicka ispitivanja se klasifikuju u cetiri (ponekad u pet)
faze. Jedan lek u razvoju moze biti istovremeno procenjivan u dve
ili vise faza u razlicitim ispitivanjima. Sa druge strane, u nekim
klinickim ispitivanjima mogu da se preklope dve razlicite faze.
Faza 1
Nakon potpune provere preklinickih podataka u vezi sa
efikasnoscu i toksicnosti novog leka, prema tacno definisanim kriterijumima,
zapocinje serija ispitivanja na ljudima. Studije faze 1 obuhvataju
pocetna ispitivanja bezbednosti novog leka, a najcesce se sprovode
na oko 20 do 80 dobrovoljaca. NJima ispitivaci pokusavaju da utvrde
dozni opseg ispitivanog leka koji oni mogu da tolerisu za pojedinacne
i visestruke doze.
Iako su obisno sprovedene na zdravim dobrovoljcima, studije
prve faze se ponekad sprovode na tesko obolelim pacijentima, npr.
onima sa malignim tumorima ili sidom. U slucaju da se ispituju tzv.
farmakokinetski parametri (resorpcija, raspodela u organizmu, biotransformacija
- metabolizam, izlucivanje iz organizma), studije mogu biti sprovedene
i medju laksim bolesnicima. Potpuno je razilicit pristup pri ispitivanju
razlicitih farmaceutskih oblika, kao sto su tablete ili kapsule, injekcije,
lokalni preparati (kreme, masti, "pumpice" za udisanje i sl.).
Faza 2
One predstavljaju tzv. pilot studije koje procenjuju
efikasnost i bezbednost primene leka u precizno odabranoj populaciji
pacijenata (najcesce od 100 do 300), koji imaju oboljenje ili stanjje
koje treba leciti, dijagnostikovati ili prevenirati. Najcesce su obuhvaceni
hospitalizovani pacijenti koji se mogu neprestano pratiti. Ciljevi
ovih studija mogu se usredsrediti na ispitivanje odnosa 'doza-odgovor',
grupe pacijenata koje najbolje reaguju na datu terapiju, ucestalost
doziranja ili na bilo koji drugi element koji se tice bezbednosti
i efikasnosti leka.
Efekat leka se najcesce poredi sa placebom (farmaceutska
formulacija koja ne sadrzi aktivan sastojak, a napravljena je tako
da izgleda kao ispitivani lek). Ove studije predstavljaju metodoloski
najrigorozniju demonstraciju efkasnosti leka.
Faza 3
Ovo su najcesce multicentricne studije koje obuhvataju
veoma veliki broj pacijenata (od 1000 do 3000; ponekad i vise) za
koje je lek konacno namenjen. Poredjenje efikasnosti leka se vrsi
najcesce ili sa placebom ili nekim drugim vec registrovanim lekom.
Studije faze 3 generisu dodatne podatke u vezi sa bezbednoscu i efikasnoscu
leka na relativno velikom broju pacijenata, kako u kontrolisanim,
tako i u nekontrolisanim studijama. Ovi podaci se koriste kao osnova
za podnosenje registracione dokumentacije. Zato se ova faza jos naziva
i registraciona. Takodje, rezultati ove faze daju najvise informacija
za pisanje uputstva za lek koje se nalazi u pakovanju.
Studije faze 3b se sprovode nakon predavanja prijave
za registraciju leka regulatornim organima, ali pre konacnog odobrenja
i dozvole za dalje marketinske aktivnosti. Ove studije mogu da zamene,
dopune ili kompletiraju ranija klinicka ispitivanja ili da budu usmerene
na trazenje druge vrste informacija (npr. kvalitet zivota bolesnika
ili marketing).
Faza 4
Nakon tzv. marketinske autorizacije, odnosno registrovanja
leka i njegovog pustanja u promet, studije cetvrte klinicke faze daju
dodatne podatke i detalje o njegovoj bezbednosti i efikasnosti. Mogu
se koristiti za procenjivanje razlicitih formulacija leka (tablete,
kapsule, sirup, injekcije i dr.), doza, duzine terapije, interakcija
sa drugim lekovima. Ispituju se pacijenti iz razlicitih demografskih
grupa. Vazan deo mnogih studija faze 4 predstavlja otkrivanje i definisanje
prethodno nepoznatih ili neadekvatno kvantifikovanih nezeljenih reakcija
i faktora rizika. Studije faze 4, koje su prvenstveno opservacione
ili neeksperimentalne, cesto se nazivaju i 'postmarketinskim studijama'.
One su tako koncipirane da daju odgovore na druga vazna pitanja u
vezi sa upotrebom leka, promovisu ga medju vodecim strucnjacima, odnosno
lekarima, koji ga prepisuju svojim pacijentima i pozicioniraju na
trzistu lekova.
Postmarketinske studije se ponekad jos nazivaju i studije
faze 5, a ponekad obuhvataju velike 'preglede' profila nezeljenih
efekata lekova medju desetinama hiljada lecenih pacijenata.
|