Uvod - Vidovdan
Miting za izbore
Zajednica Srbije i Crne Gore - trenutno neophodna
Nas kralj Ibi se budi
Snalazenje u novim propisima
Od "Ratarice" do skole "Djordje Radic"
Susti ili pesnicki poslovi
Posle 56 godna Srbija ce rehabilitovati pripadnike Ravnogorskog pokreta
Draze Mihailovica
Vreme
sadasnje - pise Ivan Rajovic
Od nemila do nedraga
U
citavoj srpskoj istoriji Vidovdan je praznik koji ima svojevrstan,
viseslojan i viseznacan smisao koji se nije promenio tokom svih proteklih
godina, od paganstva pa do danasnjih dana. Ovaj dan, koji je posvecen
Svetom Vidu, ocigledno upucuje na to da je problem sa sagledavanjem
onoga sto se desava oduvek bilao slaba tacka srpskog naroda i da je
vid ono sto nam je prvo i neophodno potrebno da bismo bili ono sto
se od nas ocekuje. Na zalost, cini se da jos od Bitke na Kosovu, kada
je srpski narod definitivno prestao da bude normalan i zemaljski i
postao nebeski, nikako ne uspevamo da progledamo i da se suocimo sa
svetom onakvim kakav on jeste, vec u svojoj nebeskoj ponesenosti umisljamo
da smo prvi i najbolji i da bi svi ostali trebalo da slede nas primer.
Od tada pa nadalje proslo je mnogo vidovdana i svaki je na neki nacin
bio istorijski dan, dan tuge i secanja na najvecu tragediju koja nas
je i opredelila da budemo narod mucenika, trpeljivih i poslusnih podanika
koji se mire sa svojom sudbinom, pa ma kakva ona bila, a nikada nije
bila sjajna. To, naravno, nije nikada bilo nesto protiv cega bi bilo
koja vlast imala nesto protiv. Naprotiv, podanistvo, poslusnost, snishodljivost,
servislnost, podvlacenje, uvlacenje, ulizivanje i druge slicne vrline
oduvek su bile ono sto svaki vlastodrzac ceni i nagradjuje, a njihovom
nosiocu omogucava lagodan zivot. Na Vidovdan su dizane bune, isporucivani
haski optuzenici, bombardovani neduzni gradjani i ispisivana zlehuda
istorija ponosnog ali nesrecnog naroda.
I danas je Vidovdan, a nista se nije promenilo. Cak bi
se moglo reci da sve pomenuto tek sada sija u punom sjaju i da je
totalno posrnuce srpskog naroda bas ovakvom strategijom dovedeno do
savrsenstva, odnosno do potpunog kraha. Danasnji Vidovdan, kao i mnogi
prethodni, jos jedan je pokusaj da se stvari dovedu u red , a Vidovdanski
sabor opozicije u sred Beograda je nacin koji je vec u odredjenoj
meri pokazao svoju delotvornost, bar kada su u pitanju bivsi, takozvani
komunisticki nosioci vlasti. U ovakvoj situaciji sigurno da nije na
odmet da svi oni koji su nezadovoljni, a sto je njihovo demokratsko
i ljudsko pravo, izadju na ulice i trgove i iskazu sta misle o onima
za koje su glasali i koje su doveli na vlast. Medjutim, da je pameti,
stvari bi mogle da se rese na mnogo lepsi, mirniji i civilizovaniji
nacin - dogovorom koji bi bio u zajednickom interesu i koji bi zadovoljio
potrebe svih ucesnika u nasem politickom i svim drugim zivotima. Ali,
odavno je jasno da mi ne bismo bili ono sto jesmo kada bi se stvari
ovde resavale hriscanskim ili paganskim metodama vodeci racuna i o
interesima takozvanog obicnog coveka. U zemlji i vremenu gde se sve
teze zivi, i pored obecanih reformi, gde se gotovo svakodnevno desavaju
afere na najvisem nivou, ubistva, otmice, prevare, ogoljena borba
za vlast i mnoge druge gadosti nije na odmet da nezadovoljni kazu
sta misle. Medjutim, cini mi se da je sve manje nade da se bilo sta
spektakularno desi, a cak i da se desi sa nama ovakvima kakvi jesmo
nema neke velike nade za izvesniju buducnost. Srbin i vlast i Srbin
na vlasti, stvari su koje su nam i te kako dobro poznate, ali kao
najgori moguci spoj po mentalno zdravlje gradjana. Bice potrebno da
prodje jos poprilicno vremena dok se mi, kao narod, prizovemo pameti
i progledamo, na sta nas i danasnji Vidovdan upucuje. Uglavnom, ma
sta da se desi, danas cemo jos jednom cuti, iz usta vise hiljada nezadovoljnika,
kako nam je. Zbog svega toga , a i cinjenice da sadasnja vlast nije
ispostovala gotovo nista od onoga sto je obecala, logicno bi bilo
da se, ipak, pomiri sa opozicijom i pristane na raspisivanje izbora
na svim nivoima. U protivnom, umesto Vidovana imacemo slepovdan, kao
sto smo ga imali i do sada, a sto ni malo nije u duhu ni pravoslavlja,
a ni civilizovane Evrope u koju bismo zeleli da se ukljucimo.
Danas
u Beogradu Vidovdanski sabor - pise Boban Rajic
Miting za izbore
Danas
u Beogradu, ispred Savezne skupstine, u 19 sati pocinje Vidovdanski
sabor, veliki narodni miting, koje organizuju Srpski pokret obnove,
Narodna demokratska stranka, Socijaldemokratija, neke NVO, sindikati
i gradjani.
Govoreci o ciljevima i znacaju ovog sabora na TV Kraljevo,
Aleksandar Cotric, clan IO SPO, rekao je da ce to biti veliki narodni
miting na kojem ce se aktuelnim vlastima ispostaviti samo jedan zahtev
- RASPISIVANJE PREVREMENIH IZBORA NA SVIM NIVOIMA. "Ako se to ne dogodi
do polovine septembra, organizovacemo blokadu citave Srbije, tako
da sve stane, da bi Srbiji zatim krenulo" - rekao je Cotric i podsetio
da je tacno pre 10 godina takvim istim mitingom na SPO naterao tadasnji
rezim Slobodana Milosevica da raspise vanredne izbore koji su odrzani
u decembru 1992.
Opstinski odbor SPO, u saradnji sa ostalim organizatorima
mitinga, obezbedio je za zainteresovane Kraljevcane organizovan odlazak
autobusima u Beograd, sa polaskom u 14,30 sati ispred prostorija OO
SPO na Trgu Svetog Save u Kraljevu (cena povratne karte 300 dinara).
Slavisa
Vojinovic, clan Ustavne komisije - pise Boban Rajic
Zajednica Srbije i Crne Gore - trenutno neophodna
U
ovom trenutku neki vid zajednicke drzave Srbije i Crne Gore je iz
brojnih razloga neophodan - izjavio je savezni narodni poslanik Slavisa
Vojinovic, clan Komisije za izradu Ustavne povelje Srbije i Crne Gore,
gostujuci na Televiziji Kraljevo.
- Radi se o sirokom spektru koja ce tretirati Ustavna
povelja. Mislim da ce kolege koje su pored mene u sastavu Komisije
raditi konstruktivno, sa najboljim namerama i verujem da ce sud javnosti
o tom aktu, ako se donese, a verujem da ce se doneti, biti povoljan.
Namere su dobre, uz tu konstataciju profesora Micunovica smo i poceli
konstitutivnu sednicu Komisije, a koliko cemo uspeti da kvalitetno
to uradimo - to je drugo pitanje. Cinjenica je da je vrlo tesko i
vrlo ozbiljno raditi u jednom tako sirokom sastavu i sa vrlo ozbiljnom
zadatom temom. Ne bih konkretno govorio cime cu se baviti, ali je
sigurno da je pitanje sudova malo vise u domenu mog interesovanja
a sta ce sve tu biti i pojaviti se kao problem, eventualno, to cemo
videti.
Vojinovic je istakao da svaki ustavni dokument, pa i Ustavna
povelja, cija priprema pocinje, predstavlja ustavni diskontinuitet,
jer ce prestati da vazi postojeci Ustav SRJ, ali to nece biti i drzavni
diskonuitet. - U Srbiji trenutno postoji politicka stranka koja zagovara
potrebu referenduma o samostalnosti Srbije, to je svima poznato i
to nije sporno. Medjutim, vrlo mnogo, zaista je vrlo mnogo razloga
u ovom trenutku koji upucuju na to da je potrebna zajednica drzava
Srbije i Crne Gore. Sasvim je razumljiva neracionalna euforija u smislu
"Ako oni mogu, sto mi ne mozemo?", kao i strah od teritorijalne i
populacione disproporcije dve drzave u zajednici, ali bismo sigurno
sada mnogo pogresili ako bismo ideju o zajednickom zivotu tek tako
odbacili. Mozemo mi biti nezadovoljni nekim istorijskim nasledjem
i velikim brojem ljudi koji su u vreme komunistickog sistema bili
na nekim politickim funkcijama a poticu iz Crne Gore, to nije nikakva
tajna, i to je razumljivo. Medjutim, u politici moramo delovati izuzetno
racionalno . Ako nam se pruza sansa da ostvarimo svoje interese sto
brze i sto bolje, da se ekonomski oporavimo i da udjemo u krug ozbiljnih
zemalja, da obezbedimo geopoliticku sigurnost u regionu, ta buduca
zajednica drzava ce imati mnogo razloga da funkcionise dobro i da
to zajednistvo odrzi. Naravno, ima i raumljivih razloga protiv zajednice,
ali mislim da u ovom trenutku, a to su izrazili i ljudi koji su se
potpisali na Beogradskom sporazumu, daleko je bolji i brzi put do
clanstva u Savetu Evrope i Evropskoj uniji kroz zajednicu drzava.
Ukoliko bi se to radilo na drugi nacin, bojim se da bismo ponovo pogresili
i da bismo tu gresku ponovo morali da placamo u nekom buducem periodu.
Vojinovic je istakao i da ce Komisija raditi tokom leta
na izradi Povelje, dok najnovija vest iz Saveta Evrope glasi da su
tamosnji zvanicnici izjavili da ce Jugoslavija i pored zakasnjenja
u izradi i donosenju Ustavne povelje biti primljena u tu evropsku
organizaciju prema planiranom "rokovniku".
Kraljevacka
letnja scena - pise Bojana Milosavljevic
Nas
kralj Ibi se budi
Ko
bi rekao za naseg gradonacelnika dr Jovasevica da, onako naizgled
uspavan, sada, pocetkom vrelog leta, gura nos u sve i svasta. U sredu
je nas predsednik, kao neki kralj Ibi, po prvi put otkako je na funkciji,
izrazio zelju da se putem TV kamera obrati narodu svom kraljevackom.
U (otvorenom) pismu koje tom nastupu prethodi, a koje je, valjda,
samo koncept za razgovor u studiju, gradonacelnik, taj usamljeni kauboj
na politickoj sceni Kraljeva, dao je nekoliko pouka izvesnom bosu
iz Elektrodistribucije. Uz to, ponudio je da obelodani i kolike su
plate lokalnih "strujasa." Ja bih jako volela da cujem koliko je (i
zasto toliko?) placena ta fela monopolista, koja nas, ostale gradjane,
bezdusno dere sa poskupljenjima struje, dok nova ministarka energetike
nasmesena tvrdi da je i sa takvim nametom elektrika kod nas jos uvek
najjeftinija u juznoevropskom regionu. Ali, da ne sirim pricu dalje.
To kako divno i prosperitetno zivimo - ipak je u nadleznosti reformske
vlade i vladajuceg DOS-a. Kada je dr Jovasevic tako izazovno vec bacio
"rukavicu u lice" pojedinim mocnicima iz Elektrodistribucije, vrlo
bih volela da je u svemu u pravu, da sve to moze da dokaze, kako i
prilici njegovom intelektu doktora nauka.
Hvala bogu da smo pre neki dan izbegli vojni puc, kao
osvetu smenjenog generala Pavkovica, koga je predsednik Jugoslavije
naprasno ispalio, a premijer Srbije jedva docekao, docim je do juce
isti Djindjic pritiskao savezni vrh da "kosovskom junaku" napise resenje
o penziji. Kostunica je, ispostavilo se, svojim predsednickim ukazom
na mesto nacelnika Generalstaba umesto sije postavio - vrat. To ce
reci - oficira od poverenja bivseg predsednika. Umesto da izvrsi prevrat,
Pavkovic se opirao i obelodanio nacin rada u kabinetu predsednika
SRJ. Kao, sve je to tamo zaverenicki; sastanci se u sitne sate, a
povrh svega Kostunicina sekretarica, savetnik i oficir iz bezbednosti
sljokaju li sljokaju alkohol. A ja se sve vreme cudila zasto predsednik
drzave pocesto istupa smuseno. Sad mi je jasno da je to samo zbog
jakog isparenja u njegovoj kancelariji.
Kada se imaju u vidu svi dosadasnji "uspesi" reformskih
snaga, trebalo bi da usredsredjujemo paznju na jednog opozicionara
- Branislava Ivkovica.Covek je bar pametan, kulturan, ugladjen i pravi
socijalisticki demokrata. Pocinjem, kao i mnogi, da gledim "kud plovi
njegov brod." Hoce li, Bane, naime, posto je prvi javno odbacio kult
Milosevica, postati samo vodja jedne frakcije ili pak lider citave
i reformisane SPS, ravne najboljoj evropskoj tradiciji? Meni se cini
da dr Ivkovic ima dobru viziju, a izbori ce kad tad.
Kad tad ce i ta povelja o zajednickoj drzavi Srbije i
Crne Gore, ili kako taj papir vec treba da se zove. Kada bi me neko
pitao, nasima u toj ustavnoj komisiji savetovala bih krajnji oprez,
jer su braca Crnogorci ljute varalice. Zar niste, dragi moji, primetili
kako se svaki put, uoci turisticke sezone, oni uprepodobe i pevaju
nam serenade o slozi i ljubavi? Samo da nas, sa nasim crkavicama,
namame na ono svoje parce Jadrana. Na koje im, otkako su poceli da
trabunjaju o svojoj milenijumskoj drzavnosti i velicini, slecu samo
pelikani, galebovi i gliseri sa svercovanim cigaretama. Doduse, i
poneka sobarica iz Slovacke ili neki lift-boj iz Ceske. Jednom recju,
vrlo probrana turisticka klijentela.
Zadivljena sam kako je MUP Srbije savrseno odradio posao
oko cuvanja testova za srednjoskolce. Mnogo opasna, slozena i delikatna
stvar, u zemlji u kojoj i drzavna tajna za pola sata stigne do svake
pijace. Toliko je ta sluzba "sazrela" pod reformskim pendrekom ministra
Duleta Mihajlovica. A Duletu, koji deluje tako dobrocudno i blazeno
(bio bi savrsen Deda Mraz), treba verovati da ce uskoro da rasvetli
bar jedno od desetinu ubistava, kako onih "zastarelih" tako i ovih,
pocinjenih u njegovom mandatu. Treba samo da mu verujemo, da se strpimo
i budemo spokojni.
Prosvetnim radnicima, kao najbezazlenijem delu ovog drustva,
zelim vrelo sindikalno leto: da se izbore za dostojne plate, ali samo
onim uciteljima i profesorima koji ce da skoluju buduce sudije i tuzioce
u Srbiji. Jer, danas i ovde samo oni vrede, posto je njihov nemerljivo
dragocen i nepoktkupljiv posao vredan buduce plate od hiljadu maraka.
Sta ce jos sve biti od tog i slicnih galimatijasa, kakvi nas sacekuju
iz dana u dan? Zar onda nije najbolje da se prijavimo za letnji hepening
zvani "Veseli spust," tim pre sto ce na komandnom mostu, kao kapetan
fregate, da stoji moja prijateljica Mila Scepovic.
Upis
u kraljevacke srednje skole priveden kraju - pise Bojana Milosavljevic
Snalazenje u novim propisima
-
Plan upisa u narednu skolsku godinu predvideo je za srednje skole
u Kraljevu 98o mesta za 4. stepen i 62o za trogodisnje skolovanje.
Prema izjavama prosvetnih zvanicnika sve aktivnosti oko upisa u prvi
razred srednjih skola protekle su u redu. Junski rok zavrsava se 5.
jula
Kvalifikacioni ispit u kraljevackim srednjim skolama
za 98o slobodnih mesta polagalo je 1o96 ucenika, a polozilo 94o (ili
85,7 posto). Rang lista najpopularnijih skola, kada su u pitanju mladi
Kraljevcani, i ove godine slicna je prethodnima. Ubedljivo najvise
interesovanja bilo je za ekonomsku i medicinsku skolu, potom za elektro-tehnicku,
pa za gimnaziju.
Ovaj upisni rok, inace, u mnogome se razlikuje od prethodnih
junskih obrazaca. Preovladalo je misljenje da je, tako zvani, "spisak
od 15 zelja," kao mogucnost izbora skole i zanimanja svakog kandidata
koji je polozio kvalifikacioni ispit, pozitivna praksa. O tome Marijana
Semic Cukovic, nacelnik Odeljenja Ministarstva prosvete i sporta za
Raski, Rasinski i Moravicki okrug, kaze:
- Koristeci ovo pravo, deca iz nase opstine konkurisala
su u zeljene skole i u drugim mestima i gradovima Srbije. Zapazili
smo istovremeno da su kandidati iz sela u okolini Kraljeva izabrali
srednje skole u Cacku, sto je dobro zbog "otvaranja" ovoga grada prema
drugima, a i zbog "rasterecenja" nase sredine."
Uz podsecanje da su juce objavljene preliminarne liste,
na koje se eventualni prigovori upucuju direktno republickoj komisiji,
valja napomenuti da one postaju konacne u nedelju, 3o. juna. Upis
u prvi razred obavice se narednog dana, dok se 3. jula objavljuje
lista sa slobodnim mestima u celoj republici. Tog i narednog dana
kandidati ce se prijavljivati okruznim komisijama. Upisna trka okoncava
se u petak, 5. jula.
Nacelnica Odeljenja Ministarstva prosvete i sporta u
Kraljevu, posle sumiranja podataka, iznela je i utiske o toku junskog
upisnog roka u srednjim skolama:
- Najveci teret poslova oko upisa podnele su kraljevacke
srednje skole, posebno kod kvalifikacionih ispita. Osnovne skole bile
su dobri domacini ucenicima koji su polagali testove. SUP Kraljevo
i Pokret "Otpor" takodje su nam pruzili veliku pomoc. Ovi prvi oko
obezbedjenja ispitnog materijala i prostora, a drugi su delovali kao
neka vrsta savesti svih koji su u taj posao bili ukljuceni, mada su
bili i od prakticne koristi. Zahvalnost takodje izrazavamo i Preduzecu
"Autotransport" koje nam je obezbedilo autobuse za prevoz profesora
koji su bili u komisijama."
Poljoprivredno
- hemijske skola u Kraljevu: 120 godina postojanja
- pise Bojana Milosavljevic
Od "Ratarice" do skole "Djordje Radic"
Danasnji
i sutrasnji dan bice posebno obelezeni u kolektivu Poljoprivredno
- hemijske skole "Djordje Radic" u Kraljevu. Rec je o jubileju merenom
vekom i jos dvema decenijama. Naime, 29. juna 1882. godine osnovana
je, kao prva u Srbiji, Ratarska skola u Kraljevu - ustanova u kojoj
se na naucnim osnovama pristupilo poljoprivrednoj delatnosti. Jedan
savremenik, desetak godina kasnije, zapisao je: "U Ratarskoj skoli
u Kraljevu se napajaju znanjem srpski sinovi koji ce pouceni svekolikom
naukom poci u narod da i njega pouce."
Tako je ova skola zapocela svoju dugu istoriju obrazujuci
mudre, strucne i nadasve korisne ljude srpskom narodu, sve vreme deleci
sudbinu svoga grada, koji je iste godine kada je "Ratarica" osnovana
dobio ime koje i danas nosi. Danas Poljoprivredno - hemijska skola
"Djordje Radic" tezi osavremenjivanju nastavnog procesa i ostvarivanju
tehnicko - tehnoloskih uslova u obrazovnim profilima za koje je osnovana.
Povodom jubileja u prostorijama skole danas je otvorena
izlozba, na kojoj je prezentovan i CD o istorijatu i sadasnjim domenima
ovog velikog kolektiva. U okviru svecanosti odrzana je i akademija
"Spajala si vek sa vekom i coveka sa covekom."
Izbor
iz poezije Zivorada Nedeljkovica -
pise Bojana Milosavljevic
Susti ili pesnicki poslovi
Zivorad
Nedeljkovic, aktuelni nosolac Zmajeve nagrade i nagrade "Branko Miljkovic,"
sinoc se ponovo, takodje s povodom, obreo pred domacom citalackom
publikom. Knjiga "Susti poslovi," kao zbirka izabranih i novih pesama
(izdavac je i ovoga puta kraljevacka biblioteka "Stefan Prvovencani")
upravo je izasla iz stampe. Priredjivac nove Nedeljkoviceve knjige
je knjizevni kriticar i urednik casopisa "Povelja" Dragan Hamovic.
Zbirka o kojoj je bilo reci na sinocnjoj promociji u
izvesnom smislu zaokruzuje Nedeljkovicevo bavljenje "sustim poslovima,"
odnosno poezijom, a koje traje tek jednu deceniju. U tom periodu ovaj
autor se citalackom krugu i kritici nametnuo sa nekoliko knjiga lirike,
od kojih je svaka nagradjivana znacajnim priznanjima. Ovo potvrdjuju
i dve najnovije, a najprestiznije nagrade za poeziju - Zmajeva i "Branko
Miljkovic," koje su mu pripale koliko za prethodnu zbirku "Tacni stihovi"
toliko i za sav prethodni opus.
Organizator promocije knjige "Susti poslovi" bila je
Narodna biblioteka "Stefan Prvovencani" a predstavljanje je odrzano
u novom prostoru hrama knjige, na trecem spratu.
Posle 56 godna Srbija ce rehabilitovati pripadnike
Ravnogorskog pokreta Draze Mihailovica - pise Rajko Saric
Istog dana osudjeni i streljani
Ministarstvo
pravde Srbije izradilo je Nacrt zakona o rehabilitaciji politickih
osudjenika i kaznjenika, koji ce obuhvatiti period od 29. novembra
1945. god. do dana stupanja na snagu Zakona, saopstio je resorni ministar
u Vladi Srbije, Vladan Batic.
Pored osudjenika sa Golog otoka, Zakonom ce biti rehabilitovani
i pripadnici Ravnogorskog pokreta generala Dragoljuba Draze Mihailovica
cijih je 11 pripadnika 16. juna 1946. godine proglaseno krivim zbog
"izdaje naroda i otadzbine" i osudjeno na smrt streljanjem.
Tog dana pre 56 godina, u dvorani Vojnog pesadijskog ucilista na Topcideru,
predsednik Sudskog veca, pukovnik Mihailo Djordjevic procitao je presudu
kojom su svi optuzeni, njih 24, proglaseni krivima, a njih 11 osudjeno
na smrt streljanjem.
Predstavanici najvise vlasti novoformirane FNRJ bili
su toliko velikodusni da su osudjenima na smrt dali rok za podnosenje
molbe za pomilovanje, ukoliko to zele, od svega devet casova!?
Osudjenici, Dragoljub Draza Mihailovic, Radoslav Radic,
Milos Glisic, Velibor Jonic, Djuro Dokic, Kosta Musicki, Bosko Pavlovic,
Dragomir Dragi Jovanovic i Tanasije Tasa Dinic, uputili su istog dana
svoje molbe Prezidijumu Narodne skupstine FNRJ uglavnom trazeci da
im se smrtna kazna preinaci u "robiju ili prisilan rad".
"Skrhan fizicki i dusevno nedacama koje su me pratile
kroz ceo moj zivot, molim Prezidijum narodne skupstine FNRJ da mi
kaznu smrti streljanjem zameni, putem svoje milosti, kaznom lisenja
slobode", stoji u veoma kratkoj molbi prvoptuzenog Dragoljuba Draze
M. Mihailovica (1893), nacelnika staba Vrhovne komande Jugoslovenske
vojske u otadzbini.
Cetnicki komandant iz Bosne Radoslav Radic (1890), trazeci
preinacenje smrtne kazne u robiju ili "prisilan rad", podseca da se
oko deset meseci 1941. i 1942. godine borio protiv Nemaca i ustasa
rame uz rame sa Narodno - oslobodilackom vojskom.
"Poginula su mi dva sina u borbi protiv ustasa, jedan
kao komandir cete u Kotor Varosi, a drugi uhvacen u sluzbi narodno-oslobodilacke
vojske i ubijen u Jasenovcu. Zena i troje zenske dece bili su deset
meseci u ustaskom zatvoru, a kuca i nesto imanja sto sam imao spaljeno
od ustasa i opljackano", kaze Radic u svojoj molbi.
Kapetan bivse JU vojske, Milos Glisic (1910) trazeci preimenovanje
smrtne kazne u blazu, podseca da je 2. avgusta 1942. pao u ruke Gestapoa
kojom prilikom je " odbio da kaze gde je marsal Tito i Draza Mihailovic"
zbog cega je upucen u kncentracioni logor Mathauzen, gde je ostao
do kapitulacije Nemacke.
Predratni profesor Vojne akademije i novinar, a zatim
i ministar prosvete u Nedicevoj vladi, Velibor Jonic (1872) navodi
da je 19.04. 1942. god. spasio od streljanja 25 gradjana Topole. "Iz
valjevskog zatvora izvukao sam narodnog poslanika Mihaila Jevtica
- Kajlu i jos dva gradjanina, a iz banjaluckog logora spasao sam 11
seljaka iz velike Plane", pise Jonic iznoseci svoje slaganje sa tadasnjim
Titovim nastojanjem da napravi Baklansku konfederaciju sa Albanijom
i Bugarskom.
Predratni armijski general u penziji , a potom i ministar
saobracaja u vladi Milana Nedica, Djuro Dokic (1874) napominje u svojoj
molbi Prezidijumu, da je ucestvovao u Prvom svetskom ratu, svih sedam
godina.
"Od odlikovanja imam Zlatnu medalju za hrabrost i tri
Karadjordjeve zvezde s macevima, i mnogo stranih odlikovanja, a od
pet divizija na Solunskom frontu, meni je data jedna. Tri Karadjordjeve
zvezde ima jos samo poc. Vojislav Tomic", kaze Dokic koj je tada imao
73 godine zivota.
Aktivni inzenjerijski pukovnik, za vreme okupacije unapredjen
u cin generala i imenovan za komandanta Srpskog dobrovoljackog korpusa,
Kosta Musicki (1879) pise da su ga 1942. godine ustase osudile na
smrt, a nemacki ratani sud na zatvor te da je u Srbiji, pod okupacijom,
izvrsavao naredjenje vlade.
On posebno podvlaci da na pretres nije mogao dozvati svedoke,
"niti podneti dokumenta koja bi potvrdila moju odbranu", te da zali
sto se na kraju zakljucilo da je sluzio neprijatelju.
Bosko Pavlovic (1892), predratni zapovednik drzavne policije
u Zagrebu Prezidijumu se nije obratio u ime pravde, vec u ime ljudske
milosti."Kao osudjeni ratni zlocinac i izdajnik svog naroda, bilo
bi neumesno da se upustam u razmatranje presude", kaze Pavlovic uveren
da je presuda doneta po pravdi i zakonu dok Dragomir Dragi Jovanovic
(1920), sef Srpske DB, kaze da licno nije izvrsio ni jedno zlocinacko
delo.
Nislija Tanasije Tasa Dinic (1891), predratni pesadijski
pukovnik u penziji, u svojoj kratkoj molbi izmedju ostalog kaze :"
Izrecena presuda Vrhovnog suda potpuno odgovara onome sto i sam osecam
i sto sam pred sudom ispoljio".
Molbe za pomilovanje nisu podneli, takodje na smrt osudjeni,
Mladen Zujovic (1895) advokat i Petar Zivkovic (1897) armijski general.
NJima dvojici je, naime, sudjeno u odsustvu jer su se
nalazili u inostanstsvu pa taako ni izrecena kazna - streljanje, iz
objektivnih razloga nije bila mogucna.
Istoga dana kada je presuda izrecena, kada su napisane
molbe za preinacenje najstroze kazne, Prezidijum Narodne skupstine
FNRJ donosi odluku kojom ih glatko odbija trazeci "provodjenje daljeg
pstupka".
Koliko se zna, vec istog dana kazne streljanjem su izvrsene!?
Ovakva ekspresnost pravosudja jedne tek formirane drzave, imala je
itekako opravdanje s obzirom da su postojale pritajene, ali jake,
snage koje su podrzavale politiku krune u egzilu, a samim tim i pripadnika
bivse vojske.
Pravda ce, iako spora, konacno stici i za pripadnike Ravnogorskog
pokreta i slavnog Cicu i samo ce je javasluk, oportunizam i krajnji
primitivizam koji vlada u danasnjoj Skuptini Srbije, prolongirali
dok vecina u vlasti ne bude imala vecinu u poslanickim klupama.
|