Uvod - Plafon po glavi lekara
Umesto Jovasevica kapetan regate Koricanac
Spasavanje obraza
"Izdan i zakletvom potvrdjen..."
Izvor zivota zamucen nebrigom
Propovednici siromastva
Kultura: Simic u Seulu /Imaginarni akvareli
Eticki aspekt klinickih ispitivanja

Vreme sadasnje - pise Ivan Rajovic
Plafon po glavi lekara
  Zgrada Internisticke bolnice u Kraljevu na najsvecaniji nacin je otvorena nekako bas pred izbore pre dve godine. U prisustvu tadasnjeg predsednika vlade Mirka Marjanovica, ministra zdravlja dr Milovana (valjda se tako zvao) Bojica, lokalnog mocnika i ktitora mnogobrojnih zaduzbina u svome selu i nasem gradu Milosa Nesovica, Gorana Percevica( ko bese taj?) i drugih visokih zvanicnika tadasnje republicke i lokalne vlasti otvorena je preuredjena zgrada. U njoj, mislim zgradi, do tog nadasve svecanog trenutka, uz bolesnike i simulante obitavale su bubasvabe i drugi odomaceni tvrdokrilci i mekusci. Radovi su zapoceti gotovo preko noci, iznenada, a zavrseni daleko pre roka, ali taman pred izbore, kako je to tada i bila praksa.
   Visoka delegacija, u policijom potpuno blokiranom gradu i pod budnim okom snajperista koji su preko musice na nisanu gotovo potpuno vladali situacijom i skoro telepatski komunicirali sa domicilnim nistarijama, petokolonasima, agentima CIA-e i znamo kako se vec sve to tada zvalo, koji su hodali gradom ne mareci za jos jednu socijalisticku predizbornu farsu, prisustvovala je otvaranju. Crvenu svilenu vrpcu sa masnicom pred velelepnim novim zdanjem stare bolnice presekao je licno Mirko Marjanovic uz buran aplauz okupljenih pristalica. A samo za tu priliku su cak i citava brezova stabla ukopavana u zemlju pred samim ulazom u hospitalno zdanje i mestom predvidjenim za veliki socijalisticki miting na kojem je istaknuta sva briga tadasnjih vlastodrzaca za zdravlje odanog im naroda. Na tadasnje reagovanje pojedinih, mada retkih, objektivnih novinara koji su pokusali da ukazu na svu bedu i morbidnost gesta Milosevicevih sledbenika, burno je reagovao Milos Nesovic zapretivsi cak i sudom svima koji izvrgavaju ruglu njegov iskreni i nadljudski napor da, odricuci se kojecega u zivotu, svojim sugradjanima omoguci lecenje dostojno coveka, a ne bubasvabe.
   Tada je jos receno i to kako je adaptacija i obnova bolnice u Kraljevu jedna od najvecih investicija u oblasti zdravstva od strane Vlade Republike Srbije. Narocito je bitno naglasiti opste zadovoljstvo gostiju, kako su tada istakli, odlicno obavljenim velikim i ozbiljnim poslom
   Medjutim, nije proslo ni dve godine od spektakularnog otvaranja stare bolnice u novom ruhu, a plafon u kancelariji dr Gradimira Jovovica, nacelnika Internistickog odeljenja, bukvalno je pao na doktorovu glavu, a (ne)srecni dr Gradimir je samo zahvaljujuci Hipokratu i refleksima pasioniranog bicikliste munjevito reagovao i skokom preko stola u delicu sekunde uspeo da sacuva sebi glavu, a gradu strucnog internistu.
   Ali, to nije sve. Tek sada se saznalo da je padanje plafona u ovoj zgradi sasvim normalna pojava , mada ne i najbezazlenija. Naime, kako kaze dr Gradimir Jovovic, prvi koji se osmelio da javno progovori o onome sto tisti lekare ove bolnice, plafon u ovom zdanju pred kojim su tuzne, na silu ukopane, breze pocele da venu odmah po zavrsetku snimanja spektakla, pao je i prosle godine. Osim toga, zgrada tehnicki nikada nije primljena, a mnogobrojni problemi su poceli da se javljaju odmah po useljenju. Vodovodna i kanalizaciona mreza, problemi sa strujom i ogoljenim kablovima samo su deo uzasa sa kojim se svakodnevno susrecu lekari i pacijenti. A dokle sve to ide mozda najslikovitije govori i primer rendgena u suterenu koji je ispravan ali van funkcije. Naime, dok pacijenti i do cetiri meseca cekaju na snimanje svojih izraubovanih delova rendgen ne radi jer prostorija u kojoj je smesten, a samim tim i elektricne instalacije, biva poplavljena posle svake kise.
   Zbog svega toga cini se da je vreme kada su hodnicima hodale bubasvabe bilo, ako ne bolje, ono mnogo bezopasnije nego lecenje bolesnih Kraljevcana pod krovom socijalistickih predizbornih kulisa, kako to iz dana u dan postaje sve ociglednije i onima koji su sebe prisiljavali da veruju u Nesoviceve humanisticke i graditeljske namere.

Trinaesti „Veseli spust", splavarenje Ibrom od Maglica do Kraljeva - pise Dragan Vukicevic
Umesto Jovasevica kapetan regate Koricanac
 Od podnozja srednjovekovnog grada Maglica, na 20 kilometara udaljenosti od Kraljeva, krenula je u nedelju regata od oko cetristo camaca, splavova i kanua Ibrom do Kraljeva, i trinaesta po redu turisticka manifestacija „Veseli spust". Prema recima organizatora, Kajak kluba „Ibar" i Turisticke organizacije Kraljevo, ovogodisnji „Veseli spust", iako trinaesti, nije bio baksuzan, vec naprotiv, najmasovniji, po broju ucesnika i plovila. Spustanje ibarskom klisurom, koje nije takmicarskog karaktera, za najbrze trajalo je oko sedam casova dok su poslednji „spustasi" stigli za oko deset casova, racunajuci i obavezno pristajanje u Mataruskoj Banji, gde su ucesnici na video bimu uspeli delimicno pa proprate zavrsnicu svetskog finala u fudbalu.
  - Bilo je fenomenalno, jedini i dovoljni je komentar predsednice Organizacionog odbora „Veselog spusta", Mile Scepovic, koja je takodje ucestvovala u spustu. - Ove godine nije bilo grada u Srbiji iz kojeg nas nisu zvali da se raspitaju sta je potrebno za ucesce u „Veselom spustu". Nemamo precizne podatke ali, mislim, da je bilo ljudi iz Subotice, Zrenjanina, Novog Sada, Beograda, Krusevca, Cacka, Gornjeg Milanovca, Nisa, cak i iz Bijeljine i Prijepolja. O tome koliko ljudi je ucestvovalo, dovoljno je bilo videti prepunu obalu u Kraljevu kada su plovila pristizala. Rekla bih da je bilo oko tri hiljade ucesnika sa oko cetristo plovila. Masovnosti na ovogodisnjem spustu doprinosila je i simbolicna cena spust-pasa, kao i bezbednost koja je bila prioritet. Nije bilo nezgoda jer su kajakasi K.K. „Ibar" kajacima pratili regatu.
  Iako po tradiciji predsednik Skupstine opstine treba da bude kapetan regate, i iako je „u kombinaciji" bio i republicki premijer, koji se prosle godine „spustio", ovogodisnji kapetan bio je Mile Koricanac, nacelnik Raskog okruga i narodni poslanik. Razlog je, kako kazu, odlazak LJubise Jovasevica, predsednika SO u inostranstvo.
  Gosti spusta koji vole avanturu i prirodu, boravili su tri dana izmedju zidina srednjovekovnog Maglica, poznatijeg kao Jerinin grad, odnedavno osvetljenog, koji impozantno i autenticno izgleda. Tu unutar zidina, ali i u podnozju brda bilo je rasprostrtih satora gostiju koji su se tu pripremali za novu avanturu.
  Neki drugi gosti dosli su ujutru uoci samog spusta i u sedam casova iz Kraljeva organizovano krenuli put Maglica. Odatle su u devet casova krenuli niz Ibar uglavnom camcima, mada su se mogli videti i originalni splavovi od guma, dasaka, cak i plasticnih flasa. Iako dan nije bio topao kako moze da bude leti, „spustasi" su poprilicno pocrneli i uzivali u prirodnom okruzenju. Bilo je cak i politicki „obojenih" ucesnika, u zuto-plavu (demokrate), plavu (radikali), crnu (otporasi) boju.
  Mnogi od ucesnika spusta, kako Kraljevcana, tako i iz drugih gradova, vec su veterani „Veselog spusta", odnosno imaju iskustva na ovoj deonici Ibra. Kako kazu, jedino kriticno podrucje je bas ispod Maglica, na pocetku spusta jer je voda zaista brza. Ostali deo je, osim ponegde plitak, sasvim miran i predstavlja pravo uzivanje.
  Kada je regata oko pola dva stigla u Matarusku Banju, a pre toga kratko boravila u Bogutovackoj Banji, cekali su je kazani pasulja, koje svake godine pripremaju kuvari Prirodnog lecilista i odmaralista Mataruska Banja. Tu su spustasi uz pasulj odgledali drugo poluvreme finalne utakmice u fudbalu izmedju Brazila i Nemacke.
  A onda je usledila zavrsnica spusta. Oko cetiri popodne pristigli su prvi camci i za njima do sedam casova i ostali camci i splavovi. Po licima spustasa moze se naslutiti njihovo zadovoljstvo iako nije lako ploviti Ibrom nekoliko sati. Na obali u Kraljevu docekali su ih riblja corba i pasulj, koncert KUD-ova „Abrasevic" i „Magnohrom" i iako su mnogi gosti odmah napustili Kraljevo, uvece je odrzan koncert Dejana Cukica i lokalnih grupa.
  Po svemu sudeci, uspesan „Veseli spust", sa samo jednom povredom kolena i jednim polomljenim kanuom iz Beograda, zavrsio se samo jednom recenicom koju su svi ucesnici ponavljali: „Vidimo se i sledece godine".

Konferencija za novinare Opstinskog odbora NDS Kraljevo - pise Boban Rajic
Spasavanje "obraza"
  Vidovdanski sabor u Beogradu veoma su uspesno organizovali NDS, SPO i SD, a pred velikim brojem gradjana na saboru su pored predstavnika ove tri stranke govorili i predstavnici sindikata, Univerzitetske desnice, Otpora i Jovan Mandic, nezadovoljni odbornik DS iz Zemuna - receno je na prekjucerasnjoj konferenciji za novinare Opstinskog odbora Narodne demokratske stranke u Kraljevu i s tim u vezi podvuceno da je na saboru doneta Deklaracija kojom se zahteva raspisivanje prevremenih izbora na svim nivoima do polovine septembra ove godine ili ce se ici u totalnu blokadu Srbije.
  Vladimir Bogavac, predsednik OO NDS Kraljevo, rekao je da je nedavna rekonstrukcija Vlade Srbije "bacanje prasine u oci" narodu jer je umesto rekonstrukcije trebalo da usledi ostavka Vlade. Ovako, primetio je Bogavac, ionako glomazna Vlada prosirena je za jos dva ministarstva, a nova ministarka energetike Kori Udovicki odmah je izdejstvovala drasticno poskupljenje struje savetujuci gradjanima da prodaju stanove da bi platili skuplju struju dok NDS savetuje gradjane da odmah smene nesposobnu Vladu i ministarku. Bogavac je takodje rekao da je premijer Djindjic obecao da ce Ustavna povelja Srbije i Crne Gore biti doneta do kraja juna, sto nije uradjeno, naglasivsi da se sada pominje nekakva konfederacija, Vladan Batic vodi kampanju za samostalnu Srbiju a Mladjan Dinkic izjavljuje da nece da letuje na crnogorskom primorju, dok Evropska unija hoce da saradjuje samo sa jedinstvenom drzavom!? "Evropi se priblizavamo samo po nivou cena, a nedavna smena generala Nebojse Pavkovica sa mesta nacelnika Generlstaba VJ", rekao je Bogavac, "dokaz je da je DOS nejedinstven i nesposoban jer sada generala Pavkovica brane oni koji su ga prvi napadali, "ostatak DOS-a" zbog te smene napada dr Vojislava Kostunicu i dolazi do medjusobnog optuzivanja, dok svi svetski mediji pozdravljaju taj potez kao potez kojim je sa vlasti sklonjen poslednji Milosevicev saradnik".
  Vladimir Ilic Denis, potpresednik Opstinskog odbora Narodne demokratske stranke, rekao je da ga "kao narodnjaka i demokratu raduje sto je, mimo ocekivanja, na Vidovdanskom saboru u Beogradu bio prisutan veliki broj gradjana". "Mislili smo da je narod nezainteresovan za proteste i bili prijatno iznenadjeni njihovim masovnim prisustvom, sto govori da narod shvata opasnost od ovog rezima i zna da se tom rezimu blizi kraj" - naglasio je Ilic. On je istakao da je "simtomaticna za 20% skuplja nabavka lekova od one koju nam garantuje Svetska banka i da to moze da znaci da neki uzimaju nezakonite provizije" i podvukao da je DOS istrosen o cemu govori i najnovija svadja izmedju dva potpresednika Vlade Srbije Dusana Mihailovica i Nebojse Covica, kao i da takva komplikovana situacija jedino odgovara premijeru Zoranu Djindjicu koji, umesto da se bavi ekonomijom i popravljanjem zivotnog standarda gradjana, "u protekle dve godine pokusava samo da blati dr Vojislava Kostunicu".
  U osvrtu na lokalna zbivanja Ilic je rekao da su u OO NDS culi da je "Mile Koricanac podneo ostavku na mesto nacelnika Raskog okruga i da se za to mesto manipulise raznim imenima". On je upozorio da postoje indicije da jedna uska grupa hoce da kontrolise citav grad, pokusavajuci cak da uvede i privremene mere koje, inace, OO NDS ne podrzava jer za njih nema razloga.
  - Pozvao bih sve clanove i odbornike Demokratske stranke u Kraljevu da vrate odbornicke mandate i otkazu poslusnost Opstinskom odboru i centrali stranke, jer je zadnji trenutak da spasu obraz i cast! - zakljucio je Ilic.
  U vezi sa tim Vladimir Bogavac je naveo najnoviji primer Kursumlije gde je veliki broj odbornika DS napustio tu stranku i presao u NDS i Bora gde je na dopunskim izborima za tri odbornika NDS dobila jedan mandat.

Svi Ustavi Srbije i Jugoslavije do Drugog svetskog rata (2) - pise Bojana Milosavljevic
"Izdan i zakletvom potvrdjen..."
  Posle perioda svojevrsne diktature (od 1941. do 2000. godine) po prvi put se u novijoj istoriji Srbije otvoreno razmislja i govori o donosenju novog, demokratskog ustava kojim bi se na najbolji nacin uredili savremeni drustveni odnosi u ovoj drzavi. Tema aktuelna da aktuelnija ne moze biti! I "pozicija" i opozicija tvrde da najpre treba doneti Ustavnu povelju o odnosima Srbije i Crne Gore, a zatim ustave sadasnje dve republike. Po misljenju vecine analiticara, novi ustav Srbije pored uvazavanja moderne evropske ustavne prakse, morao bi da se oslanja i na srpsku ustavnu tradiciju. U nekoliko brojeva Ibarskih novosti donosimo prikaz svih dosadasnjih ustava Srbije (i Jugoslavije) do Drugog svetskog rata, oslanjajuci se pre svega na originalne tekstove ovih ustava i knjigu "Ustavi i vlade" akademika, prof. dr Jovana Djordjevica, jednog od najpoznatijih teoreticatra ustavnog preva u nas i u svetu, uz zahvalnost Kraljevcaninu dr Srdjanu Djordjevicu na pozajmljenoj retkoj knjizi.
  Sretenjski ustav, iako je vazio samo dve sedmice jer ga turska Porta nije potvrdila a ni Rusija ni Austrija ga nisu odobrile, bio je i kao prvi srpski pisani ustav, i po svojoj formi i po sadrzaju, jedan od kvalitetnijih ustavnih dokumenata u istoriji.
  Ustav ima "cetrnajist" glava sa 142 clana i pisan je jasnim i za danasnje vreme interesantnim srpskim i ustavno-pravnickim jezikom.
  U prvom poglavlju, koje nosi naziv "Dostojinstvo i prostor Serbije" kaze se da je "Serbija nerazdjeljno i u pravljeniju svom nezavisimo knjazestvo po priznaniju Sultana Mahmuda drugoga i imperatora Nikolaja Prvoga". Prva glava ima samo dva clana, a drugim je regulisano da se "Serbija" deli na okruzja, srezove i "obstine" i da se granice i imena tih teritorijalnih jedinica mogu menjati samo zakonom.
  Druga glava, takodje sa dva clana, definise boju i grb "Serbije" : "boja narodna serbska jest otvoreno-crvena, bjela i celikasto ugasita", a "grb narodni srbski predstavlja krst na crvenom polju, a medju krakovima krsta po jedno ognjilo okrenuto k krstu" dok je "sav grb opasan zelenim vjencem s desne strane od rastova, a sa leve od maslinova lista".
   TRI VRSTE VLASTI
  Izuzetno moderana, za tadasnje ali i savremene uslove, treca glava odredjuje da su vlasti "serbske" trojake "zakonodateljna" , zakonoizvrsiteljna" i "sudejska", kao i da prve dve vlasti cine "knjaz" i "drzavni sovjet, sostavljen iz sest popecitelja pojedini i razdvojeni struka djela narodni, kakoti Pravosudija vnutreni djela, finansija, inostrani djela, vojeni djela i prosvjestenija, i iz neopredjeljenog cisla drzavni Sovjetnika i Predsjedatelja Sovjeta s glavnim sekretarom Sovjeta".
  Cetvrtim poglavljem regulisan je nacin vrsenja zakonodavne vlasti u celini ("voobste") ili posebno ("samo jedne casti njegove"). Tu su sadrzani neki osnovni principi zakonodavne vlasti, kao sto su da svaki zakon i uredba nemaju povratno dejstvo ("povratne sile"), da moraju biti jasni ("transparentni") i obnarodovani "od drzavnoga Sovjeta pod imenom Knjaza" i da ih "Knjaz" moze odobriti u odredjenom roku samo ako "ne idu na nagubu naroda ili protivu ustava drzavnoga".
  Veoma interesantno peto poglavlje, sa najvise clanova (30), regulise prava i obaveze "knjaza serbskog". Ovom glavom tako je odredjeno da je "lice knjaza sebskog sveto i neprikosnoveno", da je on "glava drzave", da ima pravo pomilovanja i unapredjenja ("davati odlicja i blagorodstva"), predlaganja zakona i uredbi, drzanja "sovjetovanja" u svom kabinetu... "Knjaz" i clanovi njegove familije oslobodjeni su davanja danka, knez je nasledan "sa oca na najstarijega sina" , a ako nema muskog naslednika to pravo prelazi na njegovog brata itd. Knez, pri tom, mora biti rodjeni ili prirodjeni Srbin, postaje punoletan kada napuni 20 godina, zajedno sa kneginjom ima titulu "visocanstvo". Zanimljiv je i podatak da je po clanu 42 Sretenjskog ustava knez Milos imao godisnje "za zivota svoga sto iljada cesarski talira place, a dvadeset iljada talira na oberderzanije dvora".
  Sestom glavom propisana su prava i obaveze Drzavnog saveta koji je "najvisa vlast u Serbiji do knjaza". On je "ustavobranitelj", garant pravde i jednakosti, predlagac zakona i postavljenja, posrednik izmedju naroda i kneza, kontrolor rada institucija i cinovnika pojedinacno... Sastoji se od "predsedatelja", 6 "popecitelja" (ministara), "drzavni Sovjetnika" i "glavnog sekretara". Popecitelji imaju konkretnu zakonsku i finasijsku odgovornost i duzni su da podnose opsirne godisnje izvestaje o radu i rezultatima rada.
  Sedmim poglavljem regulisana je sudska vlast koja je nezavisna ("rukovodstvo pravosudija predace se sudovima") i sastoji od okruznih sudova, jednog "Velikog, drugostepenog, apelacionog suda" i trecestepenog suda kao odeljenja pri Drzavnom savetu. O savremenosti ovog Ustava govore clanovi 79, 80 i 81 kojima se pored ostalog predvidja da ce se "po svoj Serbiji rukovoditi pravosudije jednako i po jednom zakoniku srpskom koji ce se kako za gradjanaske parnice, tako i za krivice i zlocinstva sto skorije javno i izdati i sudovima pretpisati", kao i da "sudija ne zavisi u izricanju svoje presude ni od koga u Serbiji do od zakonika srpskog" i da se niko ne moze oteti od prirodnoga svoga suda i odvuci drugomu".
   PARLAMENTARIZAM
  Po prvi put je predvidjena Narodna skupstina (osmo poglavlje) koja se sastoji od 100 "najodabraniji, najrazumniji, najposteniji i poverenija narodnog u najvecem stepenu zasluzujuci deputati iz sviju okruzenija i svega knjazevstva Serbije", ciji izbor i nadleznosti se odredjuju "osobitim zakonom". Skupstinu ukazom saziva knez obavezno jednom godisnje "o Djurdjevu dne", po potrebi i vise puta, nijedan danak (porez) ne moze se "naloziti ili udariti" bez njenog odobrenja,stara se o buetu, ustavnosti i zakonitosti...
  Savremeno zvuce i clanovi Ustava u 9. poglavlju koji govore o "pravoslavnoj vostocnoj Srpskoj crkvi" koja ima Mitropolita i odgovarajuci broj arhijereja, a koji, opet, imaju svoje "vnutrenje rukovodstvo", finansijsku samostalnost, ali i odgovornost jer "svestenstvo i duhovenstvo ne mogu imati u Serbiji drugoga zvanija" osim sto se mogu pozivati na savetovanja ali samo o crkvenim delima. "Svako veroispovedanije u Serbiji ima pravo svrsavati bogosluzenije svoje slobodno, po svojim obredima"!!! Srpska finansija (poglavlje 10) stara se i prihodima i rashodima knezevstva Srbije i "ne ima pravo traziti isplacenija danka narodnoga razvje dva puta u godini, od Djurdjeva dne do Mitrova i od Mitrova do Djurdjeva dne" i ne moze "izdati nikakvoga zakona o poviseniju danka narodnoga bez odobrenija Narodne skupstine".
  Sa ove vremenske distance gotovo neverovatno izgleda 11. poglavlje Sretenjskog ustava koje regulise "OPSTENARODNA PRAVA SRBINA", odnosno, kako bismo danas rekli, LJUDSKA PRAVA. Tu su pored ostalog sadrzani pravo drzavljanstva, jednakost pored zakonom, ustavnost i zakonitost, zabrana ropstva, pravo na zivot i nacin zivota, imovinska i licna bezbednost, sloboda kretanja, pravo na zalbu... S tim u vezi, 12. poglavljem posebno su regulisana prava i obaveze drzavnih cinovnika, koji, kao i knez, deputati i sudije, polazu posebnu zakletvu.
  Trinaestom glavom regulisano je da Ustav moze menjati ili dopunjavati (naziv poglavlja: "PROMJENE I DODATCI K USTAVU KNJAZEVSTVA SERBIJE") samo Narodna skupstina sa 3/4-inskim kvorumom i 2/3-inskom odlukom deputata (poslanika), a u zavrsnom, 14. (naziv "ZAKLJUCENIJE") da Sretenjski ustav "stupa u djejstvo od danasnjega dana i drzavni Sovjet uvodi ga danas u zbornik zakona" i da je "tako zakljuceno i zakletvom sviju potpisani i sve sretenske skupstine potvrdjeno u Kragujevcu 3-ga Fevruarija, iljade osam stotina i trideset pete godine od Rozdestva Hristova", a Ustav je potpisao "po povoljeniju" knjaza Milosa njegov brat Jefrem Obrenovic. (nastavak u narednom broju).

    Kraljevcani potpisnici
   Medju potpisnicima Sretenjskog ustava, "Ustava Knjazestva Serbije koji izdan i zakletvom potvrdjen o sretenjskoj skupstini 1835. godine u Kragujevcu", bio je i veci broj Kraljevcana odnosno Karanovcana (sa podrucja danasnje opstine Kraljevo). Tekst Ustava su tako potpisali deputati Vukosav Simeonovic iz Tamnika, Mihailo Radojevic iz Samaila, Sreten Novakovic iz Karanovca (za Okruzje rudnicko) i Stevan Mihailovic iz Vitanovca (za Okruzje Kragujevacko) i kapetani Lazar Stosic (Studenicki srez), Petar Lazarevic (Morava-Podibar) i Petar Tucakovic (Gruzanski srez).

Kraljevacka ginekologija u teskoj situaciji - pise Predo Markovic
Izvor zivota zamucen nebrigom
   Kraljevacka Ginegologija radi u prakticno nemogucim uslovima, nema osnovnih stvari kao sto su flasteri, dezinfekciona sredstva, a buduce majke koje su ovde dosle da obave ,,najvazniji posao na svetu,, to cine u pocepanim spavacicama, kaze za ,,Ibarske novosti,, nacelnik ginekolosko akuserskog odljenja dr Ruzica Niketic.
   Medjutim, prema recima dr Niketic ne trpe samo porodilje i osoblje koje se trudi da i u ovim uslovima dolazak na svet svakog novog Kraljevcanina bude dostajanstven i primeren 21. veku... Nije lako ni bebama koje se odmah po rodjenju, kada se umesto na specijalnom ,,toplom stolu,, radi aklimatizacije na spoljnu temperaturu, nadju na obicnom stolu. Dr Niketic kaze da se do sada jos niko nije setio da kupi ,,topli a pitanje je koliko ce jos izdrzati i stolovi za porodjaj, stari vise od dve decenije.
   - Oni su do sada tri puta restaurirani kako bi funkcionisali, a i inkubator za bebe je star vise od jedne decenije, kaze dr Niketic.
   Dok se fioke nadleznih pune zahtevima za pomoc Ginekolosko akuserskom odenjenju kraljevacke bolnice, ovde se radi bez ultrazvucnog aparata, kao i onog pomocu koga se prati srcani rad ploda.
   Dr Niketic kaze da ovo odeljenje ni jednoj dolazecoj vlasti nije bilo zanimljivo, a da apeli za pomoc sa taksativno navdenim potrebama Ginekolosko akuserskog odeljenja, stoje u fiokama nadleznih.
   - Operativni program je, osim hitnih slucajeva, sveden na sest operacija mesecno, zbog nestasice materijala potrebnog za operacije.Nedostaje i elementarni namestaj, tako da se dogadja da je osoblje prinudjeno da stoji jer nemamo dovoljno stolica, naglasava ona.
   Nacelnik Ginekolosko akuserskog odeljenja upozorava da je ovom delu kraljevacke bolnice neophodna pomoc i to sto hitnije. Uz puno razumevanje za ulaganja u razlicite potrebe, ona naglasava da je ovaj ,,izvor zivota,, nase opstine poodavno zamucen nebrigom nadleznih.

Nasa neslavna svkodnevica: profesija prosjak - pise R. Saric
Propovednici siromastva
  Za jedne prosjacenje je jedini izlaz, a za druge dobro oraganizovan biznis. Romska deca "regrutuju" se jos u trecoj godini zivota, kada se tesko sakate radi "profitabilnosti".
   Prosjacenje je, zajedno sa prostitucijom, jedan od najstarijih zanata i sastavni je deo svake urbane sredine, te tako nije zaobisao ni ove nase prostore. Prema oceni socijalnih radnika U Kraljevu, ucestlo prosjacenje na ulicama ovoga grada posebno zabrinjava zbog sve veceg prisustva dece najnizeg uzrasta i teskih invalida koji se na najgrublji nacin zloupotrebljavaju. Prosetate li u bilo koje doba dana ili u vecernjim satima, Trgom srpskih ratnika, Milosa Velikog ulicom ili Omladinskom, sedite li pred "Turistom" ,"Parizom" ili "Boingom", prema vama ce se ispruziti bar jedna ruka koja trazi milostinju. Plocnici Kraljeva, posebno petkom i nedeljom, krcati su decom koja prose. Prljavi, u ritama, traze pare s poznatim: "Daj koji dinar, Bog ti srecu dao". Mnogo je medju njima napustene dece, ali, nazalost, ima i onih koje roditelji iznajmljuju ili silom teraju da traze milostinju. Pretpostavlja se da ih u gradu na Ibru ima cetrdesetak, dok se broj klosara krece oko 100. Svakako da je njihov broj daleko veci ako se uzmu u obzir i oni koji "operisu" na gradskom groblju koji su se do te mere izbezobrazili da ne prezaju ni od "leva ruka, desni dzep" nakon cega nastaje trka i jurnjava izmedju nadgrobnih spomenika.
   Prosjacenje, prema misljenju strucnjaka iz Centra za socijalni rad, nije samo dobro organizovani biznis, vec i slika celokupne socijalne situacije u nasoj, konacno "demokratskoj" zemlji. Po svemu sudeci, prosjacenje je posledica propadanja institucija koje bi socijalno ugrozenom stanovnistvu morale obezbediti zastitu. Pre deset - dvadeset godina na kraljevackim ulicama prosili su samo oni koje je istinska nemastina na to naterala. Takvih je danas, nazalost, sve vise, ali oni su, naprosto, utopljeni u moru profesionalnih prosjaka.
   Preko dana kraljevacki prosjaci "radna mesta "imaju na raskrsnicama, ispred crkve,na pijaci, na trotoarima prometnih ulica te na peronima autobuske stanice. Uvece se muvaju po bastama kafica i restorana noseci komade prljavog papira na kome pise da su gluvi, nemi ili imaju nekog teskog bolesnika u kuci kome za lecenje treba "minimalno hiljadu maraka".
   Srbin, i pored svih nedaca koje su ga snasle, ili ga snalaze, ipak je velikodusan, posebno boleciv prema deci i ubogima.Neretko se desava da je i onaj koji daje milostinju kudikamo siromasniji od prosjaka!
   "Imam ovde jednog Roma koji po citav dan prosi, a uvece, vozi se nasim taksijem. Traje to vec, mislim, drugu godinu", kaze jedan od vozaca "Maksi-taksija", na parkingu pored crkve "Svete trojice".
   "Na trideset metara ocenim hoce li mi covek dati dinar ili nece. Nekad se desi da za dva-tri sata zaradim doktorsku dnevnicu. Ali, znam i ja da namamim musteriju, srce mu se rasplace kad me vidi i cuje!", kaze jedna prosjakinja koja operise u blizini Z.C. "Studenica".
   Romska deca, predskolskog ili skolskog uzrasta, koja nisu ni fizicki ni psihicki ostecena, umesto da su u djackim klupama, hodaju ulicama trazeci "za leba". Prema oceni sociologa, to je posledica razbijenosti romskih porodica iz cega se javlja gori problem od prosjacenja - maloletnicka prostitucija i trgovina drogom.
   Kako bi deca bila "profitabilnija" roditelji ih u velikom broju slucajeva namerno tesko sakate, kriveci im noge ili ruke, nekada sekuci prste. U tadicionalno prosjackim porodicama, najsrecniji su najstariji sinovi koji se, po nepisanom pravilu sakate, i lepe devojcice koje se jos kao vrlo mlade, prodaju bogatim bosovima, najcesce vlasnicima bordela. Preko leta, mnoga deca odlaze, samo njima znanim kanalima, u Italiju ili na Jadran gde kod turista beru deviznu zaradu.
   Pre rata policija je provodila racije protiv prosjaka, a danas su na udaru samo strani drzavljani, uglavnom devojke koje bez odgovarajucih papira rade u nocnim barovima.

Likovni zivot - Dragan Bajovic
Simic u Seulu
  Akvareli kraljevackog slikara Djordja Simica izlozni su u juznokorejskom gradu Seulu na izlozbi pod nazivom "Licem u lice". Izlozbu je organizovalo Azijsko-evropsko udruzenje slikara "ASROPA" ciji je Simic clan.
  Udruzenje "Asropa" okuplja slikare iz Koreje, Litvanije, Austrije, Kine, Madjarske, Japana, Slovacke, Nemacke, Jugoslavije, Svajcarske, Ukrajine, Bugarske, Makedonije, Rumunije i drugih zemalja, a Simic je jedan od trojice clanova tog udruzenja iz Jugoslavije.

Izlozba Milana Grbica - pise Jasna Markovic
Imaginarni akvareli
  Pocetkom sedmice u galeriji "Vladislav Marzik" otvorena je izlozba akvarela Milana Grbica. Za ovu priliku kraljevacki umetnik izlozio je petnaestak radova nastalih 1997. godine. Rec je o akvarelima velikog formata koji su inspirisani secanjima i prozetim imaginacijom. Tezeci ka jednostavnosti, uz odredjeni broj poteza Milan Grbic postigao je odrdjenu izrazajnost.
  Prilikom otvaranja izlozbe Velimir Zelenovic., predsednik Udruzenja "Vladilsav Marzik" istakao je da je Milan Grbic veliki format savladao krajnje jednostavno i da viseslojni slikarski postupak i akvarel nije sveo samo na vestinu.
  Milan Grbic zavrsio je Skolu za primenjenu umetnost 1963. godine u Peci. Do sada je pet puta samostalno izlagao. NJegova najnovija ostvarenja bice dostupna javnosti do 13. jula.

Klinicka ispitivanja lekova - pise Mr sc. med. dr Branislav Gvozdenovic specijalista interne medicine - pulmolog
DEO IV - Eticki aspekt klinickih ispitivanja
  Klinicko ispitivanje ne moze da otpocne ukoliko nije dobijena saglasnost Etickog komiteta za njegovo sprovodjenje. U njegov sastav, pored lekara i drugih zdravstvenih radnika, ulaze i medicinski laici, kao i osobe koje nisu zaposlene u ustanovi u kojoj se ispitivanje sprovodi i nemaju nikakvog finansijskog interesa.
   Eksperimentalna priroda istrazivanja treba da bude objasnjena ucesnicima u ispitivanju. Vecina pacijenata ne pravi razliku izmedju klinicke nege i klinickog ispitivanja. Zato se svakom pacijentu pre ukljucivanja u ispitivanje dostavlja informacija o klinickom ispitivanju, napisana jednostavnom terminologijom, koja obrazlaze vrstu i cilj ispitivanja, predvidjene dijagnosticke i terapijske procedure, potencijalne rizike i koristi. Pacijent koji procita i shvati informaciju i pristane da ucestvuje u ispitivanju, mora da potpise obrazac za pristanak pacijenta (tzv. pisani pristanak informisanog pacijenta).
   U Velikoj Britaniji vlasti su (uz saglasnost etickog komiteta) odobrile regrutovanje pacijenata za ucesce u klinickim ispitivanjima novih lekova putem televizije, gde im se daje puna informacija u vezi sa njihovim ucescem. Sve je vise ucesnika ispitivanja i medju najosetljivijom populacijom, kao sto su trudnice, deca ili stare osobe (prema definiciji SZO - preko 65 godina starosti).
   U poslednje vreme se sve vise poklanja paznja sigurnosti i zastiti ucesnika u klinickim ispitivanjima. Tako je Americka uprava za hranu i lekove (vladino telo ovlasceno za rigorozne uslove registracije lekova u SAD) u saradnji sa Kancelarijom za zastitu ucesnika u klinickim ispitivanjima prosirila svoje programe u smislu jacanja zastite ispitanika, koji se sve cesce nazivaju tzv. humanim subjektima. Takodje je formirana i Kancelariju za Dobru klinicku praksu, sa ciljem bolje koordinacije primene savremenih standarda u klinickim ispitivanjima. Ovoj Kancelariji je za 2002. godinu odobren budzet od deset miliona americkih dolara za monitoring klinickih ispitivanja. Posebna paznja bice usmerena na nadzor ispitivanja u kojima se primenjuje genska terapija i na studije koje se sprovode medju decom. Deca nisu redovno (uobicajeno) ukljucena u klinicke studije ispitivanja lekova pod kontrolisanim uslovima, sto bi ustanovilo pravo mesto ovih lekova u kasnijoj primeni u klinickoj praksi, a sve na naucno zasnovanoj osnovi. Zato i ne iznenadjuje cinjenica da se oko 50% svih lekova koji se prepisuju u pedijatrijskoj praksi i do 90% u jedinicima intenzivne nege za novorodjencad, primenjuje i pored toga sto zvanicno nisu registrovani. Sve ovo, naravno, nosi velike rizike, jer zbog posebnosti primene lekova u decjem uzrastu, nije moguce jednostavno prenositi zakljucke o njihovoj primeni kod dece na osnovu rezultata ispitivanja u odrasloj populaciji.
   Poverenje javnosti u biomedicinska i klinicka ispitivanja u SAD je smanjeno tokom poslednjih godina. To je bio razlog sto je Izvrsno vece Asocijacije americkih medicinskih fakulteta u decembru 2001. godine izdalo svoj izvestaj pod nazivom "Zastita ispitanika, ocuvanje poverenja, promocija napretka - politika i smernice za nadzor pojedinacnih finansijskih interesa u istrazivanjima na ljudima". Izvestaj pruza smernice, odnosno jedinstvene standarde za prevazilazenje sukoba licnih (neinstitucionalnih) interesa koji se odnose na klinicka istrazivanja, a moze se naci na sledecoj internet adresi:
http://www.aamc.org/members/coitf.
  Ovaj dokument preporucuje jacanje zastite ucesnika klinickih ispitivanja, a istovremeno pri tome omogucava zivu saradnju izmedju industrije i 'akademske medicine', koja se razvila tokom protekle tri decenije i koja je u velikoj meri doprinela poboljsanjima u nezi bolesnika. Postoje dva vazna razloga nedovoljnog poverenja javnosti u klinicka ispitivanja. Kao prvo, eksplozija rezultata dobijenih u klinickim istrazivanjima u poslednje vreme nije jos uvek u dovoljnoj meri dovela do unapredjenja u sferi klinicke primene, da bi zadovoljila velika ocekivanja javnosti. Pretakanje rezultata istrazivanja u primenu u praksi iziskuje interakciju nauke i komercijalnih subjekata. Kao drugo, najnoviji trendovi u drustvu i poslovanju (biznisu) promenili su poimanje javnosti u vezi sa zdravstvenom zastitom: ono sto je nekada smatrano opstim drustvenim dobrom, sada se smatra robom (koja se moze kupiti) i ovako poimanje ima veliki uticaj na istrazivanje i razvoj.