Uvod - Struja nije krompir
Kriminal posredstvom fantomskih preduzeca
Maglic - Turisticka atrakcija prvog reda
Sto pacijenata na jednog lekara
Za jednake plate sa opstinskom administracijom
Medicinska oprema za ZC "Studenica"
Kultura: U dimu crnog baruta
Sport: Petar na meti drugoligasa
Vreme
sadasnje - pise Ivan Rajovic
Struja nije krompir
Na konferenciji za novinare sa podrucja koje pokriva Elektrodistibucija
Kraljevo o prednostima novog tarifnog sistema za obracun i placanje
elektricne energije govorili su prvi covek Elektrosrbije za ovu problematiku
Dragojlo Bazalac, direktor Ekeltrodistribucije Kraljevo Milos Sretovic
i jos nekoliko direktora ovog preduzeca. I mada je problematika dosta
ozbiljna, a trud pomenutog tima strucnjaka da gradjanima objasne svu
neophodnost poskupljenja struje i nacin njenog obracuna po novom tarifnom
sistemu, stice se utisak da su razlozi za poskupljenje najblaze receno
neuverljivi i providni, a nacin obracuna nije jasan cak ni onima koji
su ga osmislili. Stavise, odgovorni rukovodioci Elektrosrbije su to
i priznali najavljujuci da ce citav postupak obracuna elektricne energije
uskoro biti jos komplikovaniji. Direktor Dragojlo Bazalac je mudro
zakljucio da je to tako ali da se mora shvatiti da struja nije krompir
da bi se obracunavala po slicnom principu. Tumacenje tabela i pokusaj
objasnjenja kako ce ko placati struju u skladu sa potrosnjom i vremenskim
periodom, uz apel potrosacima da trose sto manje struje na dobrobit
njenih proizvodjaca, uneo je opstu konfuziju u glave onih kojima je
bio zadatak da gradjanima prenesu sustinu novog tarifnog sistema i
saopste misteriozni kljuc za obracun utrosene struje. Uz sve receno
trebalo je cuti i zalopojke direktora Bazalca o visku zaposlenih,
malim platama, velikim dugovanjima i izuzetno teskom polozaju srpske
elektroprivrede, sto je gotovo rasplakalo prisutne novinare. Jedina
svetala tacka u koju su sve vreme sve oci budno i sa velikim ocekivanjima
bile uprte jeste spektakularno najavljeni limitator cije vec samo
ime deluje kao spasonosna naprava za spas nesrecnih potrosaca od luksuza
zvanog struja. Medjutim, na pitanje novinara,sta je zapravo sprava,
kako se koristi i cemu sluzi, odgovoreno je da se radi o necemu cije
je ugradjivanje za obicnog i prosecnog potrosaca struje preskupo i
da o tome jos ne bi trebalo ni razmisljati. Stavise, dodato je i to
da se jos uvek i ne zna o cemu se zapravo radi, da sprava jos nije
ni konstruisana, da se jos ne zna ni ko ce je proizvoditi kada bude
osmisljena i na kojem ce principu raditi i za koji broj potrosaca.
Prosto receno limitator u ovom trenutku dodje nesto kao "sarena
laza" za potrosace struje.
Posebna paznja je bila posvecena takozvanim velikim potrosacima
koji se greju putem kotlova koje zagrevaju na struju. NJima je ostro
zapreceno da to tako vise nece moci, a nesrecnim malim ljudima, pa
i malim potrosacima, je dobronamerno sugerisano da predju na grejanje
drvima, ugljem ili da se ne greju uopste, ali da se okanu TA peci
koje predstavljaju olicenje pravog rasipnistva na ovom stupnju civilizacije.
Potom su od strane eminentnih strucnjaka, a pred kamerama televizija
desetak regiona, van Beograda, usledili saveti nesavesnim, zlocestim
i nesvesnim gradjanima da gase svetla u sobama u kojima nikoga nema,
da uspavljuju kompjutere na kojima ne rade, da jedu suvu umesto kuvane
hrane, da ne ukljucuju bojlere vec da se kupaju u bazenu i da, prosto
receno, ne upotrebljavaju struju ukoliko zele da prezive, sa ili bez
limitatora.
Na istoj konferenciji za novinare i Bazalac i Sretovic
su naglasili kako ne odustaju od namere da redakcije Ibarskih novosti
i Radio Kraljeva isele iz zgrade u kojoj se sada nalaze, a koja, kako
su naglasili, pripada njima, mada celnici SO Kraljevo to negiraju
isticuci da je zgrada u vlasnistvu Republicke direkcije za imovinu.
Uglavnom, utisak je da se u ovom trenutku i na ovom stupnju
tranzicije i privatizacije igra neka cudna igra u kojoj strujasi traze
svoje mesto pokusavajuci da zadrze svoje monopolisticke pozicije ili
steknu jos bolje. U prilog tome ide i cinjenica da na pitanje o raznim
aferama tipa Uskokovic i slicno novinari nisu dobili nikakav odgovor.
Privredni
kriminal - pise Dragan Vukicevic
Kriminal posredstvom fantomskih preduzeca
- Za godinu i po policija Kraljeva otkrila 460 krivicnih dela.
Drzava ostecena za oko 132 miliona dinara. Uloga fantomskih - nepostojecih
preduzeca u "pranju" robe i novca. Velika pomoc sindikata,
nevladinih organizacija i gradjana
Od
januara prosle do kraja juna ove godine, na podrucju SUP-a Kraljevo
(Vrnjacka Banja, Kraljevo i Raska) Odeljenje kriminalisticke policije
- Odsek za suzbijanje privrednog kriminaliteta podnelo je 259 krivicnihh
prijava, sa ukupno 460 krivicnih dela, protiv 315 fizickih i pravnih
lica, od kojih su 83 lisena i slobode. Ovo je receno proslog petka
na preskonferenciji u kraljevackom Sekretarijatu MUP-a Srbije o radu
policije na ovom podrucju u minulih godinu i po dana na suzbijanju
i otkrivanju kriminala u privredi.
U strukturi pocinjenih krivicnih dela za sta su podnete
prijave pravosudnim organima, najvise (182) odnose se na nedozvoljenu
trgovinu, potom 82 krivicna dela zloupotrebe sluzbenog polozaja, 29
za zaloupotrebu ovlascenja u privredi, 16 pronevera i 22 prijave za
falsifikovanje sluzbene isprave.
Prema recima kapetana Borisa Milojevica, nacelnika Odeljenja
kriminalisticke policije, najkarakteristicniji slucajevi su otkriveni
u oblasti zloupotrebe sluzbenog polozaja radi pribavljanja koristi
za sebe, ali i drugim licima.
Tako,
"modaliteti" cinjenja takvih krivicnih dela su vrlo razliciti
i slozeni. Na primer, kako je rekao nacelnik Milojevic, odgovorno
lice u drustvenom preduzecu u sprezi za vlasnikom privatnog preduzeca
na osnovu vansudskog poravnanja, prihvata obavezu da po osnovu prethodnog
duga (500.ooo DEM) koji je bio evidentiran u poslovnim knjigama, plati
kamatu u visestruko vecem iznosu od realne (800.000 DEM). Potom, krivicna
dela cinjena su i nabavkom, neevidentiranjem i stavljanjem u promet
robe pri cemu se novac prisvaja za sebe, potom prodajom humanitarne
pomoci, proodajom poslovnog prostora po znatno nizim cenama od trzisnih,
prodajom robe "na crno" fiktivnim fakturisanjem na tzv.
"fantomske firme", zatim kroz fakturisanje manjeg obima
izvrsenih usluga od stvarnih ili omogucavanjem koriscenja imovine
preduzeca fizickim licima.
drustvene firme - najugrozenije
Pri izvrsenju krivicnih dela zloupotrebe ovlascenja u
privredi najkarakteristicniji slucajevi ogledaju se u postupcima odgovornih
lica radi pribavljanja koristi svom ili drugom preduzecu tako sto
se roba ili oprema kupuju od privatnika po visestruko uvecanim cenama
od trzisnih. Potom, uvozom i prodajom robe pod prividom sklapanja
i dorade radi izbegavanja obaveza po osnovu poreza na promet na ostvarenu
razliku u ceni, prenosenjem neizmirenih kreditnih obaveza sa obveznika
u stecaju na solventno preduzece, ili usmeravanjem sredstava odobrenih
kratkorocnih i dugorocnih kredita umesto na racune pravnih korisnika,
na racun privatne banke i vise privatnih preduzeca istog vlasnika.
Odatle su, pak, ta sredstva koriscenja za nabavku robe i prodaju "na
crno" bez evidentiranja u poslovnim knjigama. Zanimljiv je i
"modalitet" prekoracenjem glavnog projekta pri izgradnji
gradjevinskih objekata gradnjom veceg poslovno-stambenog prostora
od projektovanog, cime je izbegnuto placanje troskova za iredjenje
gradjevinskog zemljista, ili otudjenjem gradjevinskih objekata i mehanizacije
koji su se nalazili na Kosmetu i naplate zakupnine od KFOR-a preko
posrednika.
Na ove nacine, kako je novinarima receno, po podnetim
krivicnim prijavama pricinjena materijalna steta je oko 132 miliona
dinara.
Inace, pripadnici kriminalisticke policije u svim drustvenim
preduzecima obavljali su odgovarajuce kontrole pri poslovanju, a pre
svega u opblasti industrije, saobracaja, gradjevinarstva, trgovine,
zdravstva, bankarstva, spoljnog trgovinskog poslovanja, ugostiteljstva,
ali i inspekcijskih sluzbi.
Tako, u pojedinim drustvenim preduzecima - "Magnmohrom",
"Kablar", Fabrika vagona, "Autotransport" - kontrole
su obavljane i u vise navrata. Najkarakteristicniji primer je Industrija
"Magnohrom" u kojoj je podneto vise krivicnih prijava protiv
odgovornih lica zbog osnovane sumnje da su izvrsili krivicna dela
zloupotrebe sluzbenog polozaja i zloupotrebe ovlascenja u privredi.
i privatnici "na udaru" pravde
Medjutim,
i protiv vlasnika privatnih preduzeca takodje su podnosene krivicne
prijave za zloupotrebu ovlascenja, zloupotrebu sluzbenog polozaja,
prevare u poslovanju... Kada je o ovim preduzecima rec, naglaseno
je, otkriveni su novi modaliteti privrednog kriminaliteta kroz poslovanje
tzv. fantomskih preduzeca, a sve radi izbegavanja placanja poreza
i onemogucavanja ulaska u trag stvarnim akterima takvog poslovanja.
Konkretnije, fantomska preduzeca pojavila su se radi "pranja"
robe i novca i ona se osnivaju uz pomoc laznih licnih karata od strane
"nepostojecih lica", na nepostojecim adresama i koriscenjem
drugih nacina radi izbegavanja otkrivanja njihvog postojanja. Takva
preduzeca koriste se za fiktivno fakturisanje robe "na crno"
i radi stavljanja u promet legalno nabavljene robe, a sve radi izbegavanja
poreskih obaveza.
Prijavljena lica iz pojedinih privatnih preduzeca vrsila su nabavku
razne robe, ostavljajuci akceptne naloge kao garanciju placanja, iako
su znala da na racunu svojih preduzeca nemaju sredstava, da su im
poslovni racuni u blokadi duze vreme, da je stecajni postupak u toku,
a bilo je i slucajeva da su im preduzeca likvidirana i brisana iz
registra nadleznog privrednog suda. Tako preuzetu robu ti "privrednici"
su prodavali za gotov novac na pijacama i drugim mestima gde se najcesce
i obavlja nedozvoljeni promet robe, a ima slucajeva da je prodaja
vrsena i vlasnicima samostalnih trgovinskih i ugostiteljskih radnji,
koji su, opet, istu robu prodavali bez ikakve evidencije.
unosan "posao"sa cigaretama
U oblasti suzbijanja sive ekonomije, privremeno je oduzeto
oko 154.000 bokseva raznih vrsta stranih i domacih cigareta, cija
vrednost na ilegalnom trzistu iznosi oko 45 miliona dinara. Podneto
je 180 krivicnih prijava protiv 232 lica, od kojih su 60 liseni slobode.
Otkriveni su i slucajevi organizovanog krijumcarenja velikih kolicina
cigareta u specijalno izgradjenim bunkerima na teretnim vozilima,
u cisternama za prevoz naftnih derivata, ispod robe koja se transportuje
sa potrebnom dokumentacijom...
Osim cigareta, privremeno je oduzimana i razlicita tehnicka roba namenjena
nedozvoljenom prometu, a pre svega bela tehinika, tehnicka i prehrambena
roba, alkoholna pica, u ukupnoj vrednosti od oko 60 miliona dinara.
Inace, sve te akcije pripadnici Odseka za suzbijanje privrednog
kriminaliteta, zajedno sa uniformisanim policajcima , obavljali su
samostalno ili u saradnji sa trzisnom inspekcijom, finansijskom policijom
i Saveznom upravom carine. Takodje su veliku pomoc u otkrivanju krivicnih
dela iz oblasti privrede pruzile i prijave sindikalnih organizacija,
raznih nevladinih organizacija i sami gradjani.
antikorupcijski tim
U skladu sa programom Vlade Srbije na suzbijanju korupcije
i na ovom podrucju osnovan je antikorupcijski tim. Sve slucajeve korupcije
ili navodjenja na korupciju, kako je receno novinarima, gradjani uz
potpunu sigurnost po sebe, mogu svakodnevno da prijave na telefon
333-824 od osam sati ujutro do 16,00 casova.
Stari
grad Maglic pod svetlima reflektora - pise Ivan Rajovic
Turisticka atrakcija prvog reda
Srednjovekovni grad Maglic, koji je davno proglasen istorijskim
spomenikom kulture od izuzetnog znacaja, od sada pa ubuduce bice osvetljen
za sve turiste, putnike namernike i prolaznike auto putem Kraljevo
- Raska. Sada vec jedna od retko potpuno istrazenih i rekonstruisanih
istorijskih znamenitosti Maglic je od Vidovdana i bukvalno bljesnuo
u svom svome sjaju pod mocnim svetlima trinaest reflektora predstavljajuci
jednu od retkih turistickih atrakcija na ovim prostorima.Citav posao
je zavrsen zahvaljujuci naporima kraljevacke "Elektrosrbije"
, privatnog preduzeca "Amiga" i Direkcije za izgradnju grada
Kraljeva. Visegodisnja zelja velikg broja kraljevackih entuzijasta
i pasioniranih postovalaca istoriskih vrednosti na ovaj nacin je ispostovana,
a sama gradjevina je dobila jos jednu sasvim novu i nadasve velicanstvenu
dimenziju.
Zapravo,
kako tvrdi arhitekta Zoran Radonjic, po cijem je projektu grad i osveljen,
ovo je jedini nas srednjovekovni grad koji je u potpunosti istrazen
i oniliko koliko je to bilo moguce rekonstruisan. Za to su, pre svega
, zasluzni Regionalni zavod za zastitu spomenika kulture u Kraljevu
i arhitekta Slobodan Djordjevic. Radi se o izuzetnom razvojnom resursu
u cemu se sagledava i buducnost mestana ovog dela kraljevacke opstine
i velikog broja onih koji na razliciti nacine od sada pa nadalje svoju
sudbinu budu vezali za ovaj grad Ono sto predstoji jeste revitalizacija
citavog kompleksa, a osvetljenje je samo prvi korak ka tom cilju,
odnosno dovodjenje energije je bio i prvi uslov da bi mogli da se
urade svi neophodni poslovi., ali i oni koji tek predstoje. Citav
idejni projekat, kako kaze Radonjic, uradjen je pre 6 godina i samo
izuzetnom upornoscu i znojem neki se snovi ostvaruju. Poput mnogih
spomenika sirom Evrope, koji su postali sastavni deo turisticke ponude,
arhitekte, strucnjaci i turisticki radnici Kraljeva smatraju i prizeljkuju
da ce i Maglic uskoro postati balkanska atrakcija, sto i po svom polozaju,
a i po znacaju koji ima, u potpunosti zasluzuje.
Ono sto i u ovom trenutku nedostaje jesu ideje i razumevanje,
a onaj ko razume sustinu velikog poduhvata znace da obezbedi i novac,
ocekuju zaljubljenici u srednjovekovni grad. Osvetljavanje citavog
grada samo je pocetak obimnog posla na ozivljavanju Maglica za sta
je potreban veliki novac, ali se vec sada gotovo sa sigurnoscu moze
reci da ce se sve to ubrzo i u potpunosti isplatiti i da ce Maglic,
vekovima potpuno zaboravljen i prepusten zubu vremena, poceti da zivi
novi zivot otvarajuci vrata turistima koji ce ovde imati sta da dozive
i osete, a sto ce u velikoj meri zavisiti od mastovitosti i kreativnosti
onih kojima ce biti poveren nastavak radova.
Zanimljivo je pomenuti da je svu opremu neophodu za osvetljavanje
Maglica, umesto helikoptera kako je najavljeno iz "Elektrosrbije"
izneo jedan magarac.
Guzva
u kraljevackoj hitnoj pomoci - Predo Markovic
Sto pacijenata na jednog lekara
Iako
se pacijenti Hitnoj pomoci najcesce obracaju u udarnim mesecima, julu
i avgustu, vanredno stanje za zaposlene u ovoj sluzbi u Kraljevu traje
vec mesec dana. Zbog velikih vrucina pracenih sparinama, prema recima
nacelnika Hitne pomoci u ZC "Studenica" dr Marice Radovanovic,
vec mesec dana se tokom 24 sata obavlja preko 150 pregleda. Najvise
je pacijenta sa povisenim krvnim pritiskom, srcanih bolesnika i astmaticara.
Ovih dana u Hitnu sluzbu dnevno dodje najmanje desetak pacijenata
sa ujednom krpelja, a sve je vise i povredjenih seljaka na poljskim
radovima.
Dr Radovanovic istice da u jednoj smeni rade samo dva lekara, od kojih
je jedan uglavnom na terenu, pa se sav teret ambulatnih pregleda prenosi
na jednog doktora, koji u toku noci obavi i po stotinak pregleda.
S obzirom da je broj lekara u Hitnoj pomoci utvrdjen normativima,
od rukovodstva zdravstvenog centra je zatrazeno da se ekipe u ovoj
sluzbi pojacaju, kako bi se olaksao rad.
- Sa dva lekara u ovim uslovima, skoro da je nemoguce
obavljati preglede normalno. Nadamo se da cemo dobiti pojacanje, bez
obzira na normative jer, pacijenata je zbog vremenskih uslova sve
vise. Za sada imamo urgentnu terapiju i sanitetski materijal, kao
i gorivo za terenska vozila, pa Kraljevcani ne moraju da placaju prevoz
do Hitne pomoci, sto su do nedavno cinili, kaze nacelnik sluzbe Hitne
pomoci u Kraljevu, dr Marica Radovanovic.
Protest zaposlenih u Opstinskom sudu - pise Predo Markovic
Za jednake plate sa opstinskom administracijom
Proslog utorka sluzbenici Opstinskog suda u Kraljevu,
u znak solidarnosti sa kolegama iz Beograda i Srbije, koji su zahtevali
povecanje plata za 100 odsto, zapoceli su polusatne proteste pred
zgradom u kojoj se "deli pravda".
Nas protest je manifestacija nezadovoljstva nasim platama, kaze Branislav
Debeljak, predsednik sindikata Opstinskog suda. Plate u zaposlenih
u ovoj administraciji su u proseku 7.000 dinara, sto je ispod republickog
proseka, a napravljen je i veliki jaz izmedju nasih plata i sudija.
Od naseg jedinog zahteva, zahteva za povecanjem plata od 100 odsto
necemo odustati dok ne bude ispunjen, rekao je Debeljak, naglasavajuci
da ukoliko zahtev ne bude ispunjen, danas bi trebalo da usledi protestno
okupljanje u Beogradu, u Nemanjinoj ulici br. 11, ispred zgrade Vlade
Republike Srbije.
Milanka Totic, sluzbenik Opstinskog suda, kaze da po svoj prilici
sudske takse idu za povecanje sudijskih plata, a da radnicima za sada
nema pravog povecanja plate.
Milomirka Djurovic, kaze da bi se, s obzirom na losu privredu i nestasicu
novca slozila sa povecanjem plata od 30 odsto, kako bi se bar izjednacili
sa zaposlenim u Skupstini opstine.
Japanska
pomoc Kraljevcanima - pise R. Saric
Medicinska oprema za ZC "Studenica"
Japanska vlada je pocetkom ove godine odlu cila da pruzi
bespovratnu pomoc u vrednosti od 73.093 dolara za projekat nabavke
medicinske opreme za Zdravstveni centar "Studenica" u Kraljevu.
To podrazumeva da se ova zdravstvena ustanova opremi sa tri jedinice
monitorskog sistema za pacijente, ultrazvucnim aparatom , hematoloskim
analizerom i dva EKG aparata.
Ova donacija je bespovratna pomoc iz Programa za osnovne
zivotne potrebe stanovnistva, zasnovana na Ugovoru od 28. februara
2002. godine uzmedju Ambasade Japana i predstavnika gore pomenute
ugledne institucije.
Svecanost
primopredaje je odrzana juce (ponedeljak) u prostorijama ZC "Studenica"
u Kraljevu uz prisustvo prdstavnika Japanske ambasade u Beogradu:
g. Harua Okamotoa, ministra, dr Minoru Kurite, savetnika i g. Takaaki
Saita, drugog sekretara i predstavnika grada Kraljeva i Zdravstvenog
centra "Sudenica" dr LJubise Jovasevica predsednika SO i
dr LJubise Djokovica , direktora ZC "Studenica".
Ovom prilikom culo se i to da je Japanska vlada u Beogradu, u okviru
Programa bespovratne pomoci za osnovne zivotne potrebe stanovnistva
u Jugoslaviji u periodu od 1998. godine do sada realizovala ukupno
30 projekata u vrednosti od 1.703.350 americkih dolara.
U okviri pomenutog Programa u toku 2001. godine u Jugoslaviji
Japanska vlada je obezbedila pomoc za 9 zdravstvenh ustanova i to
za: Zdravstveni centar u Cacku, Univerzitetsku decju kliniku u Beogradu,
Institut za zdravstvenu zastitu majke i deteta Srbije, Dom zdravlja
u LJugu, Medicinski centar u Vranju, Dom zdravlja u Bujanovcu, ZC
"Studenica" u Kraljevu, Ginekolosko- akusersku kliniku "Narodni
front" u Beogradu i Institut za ortopedsku hirurgiju u Beogradu,
zatim pomoc za 4 skole kao i pomoc za dve ustanove za hendikepirane
osobe.
Takodje, tokom fiskalne 2000 godine ( od aprila 2000.
do marta 2001) Japanska vlada je obezbedila pomoc za SRJ u iznosu
od 10.000.00 americkih dolara za kupovinu vestackog djubriva i pomoc
izbeglim i raseljenim licima. U toku fiskalne 22001. godine Japanska
vlada je na Donatorskoj konferenciji u Briselu obecala 50.000.000
amerizkih dolara kao ekonomsku pomoc SRJ. Do sada je 12.500.000 dolara
izdvojeno za kupovinu aautobusa gradu Beogradu i 5.800.000 dolara
za Popravku reverzibilne hidroelektrane Bajina Basta. Drugi deo gore
navedene obecane pomoci, kako je na konferenciji za novinare saoptio
predstavnik Japanske vlade, jos uvek je u procesu razmatranja.
Nove
knjige - Milan Pantovic
U dimu crnog baruta
U sali kraljevackog pozorista nedavno celicne ptice letele
i sa neba vatru bljuvale, eksplozije projektila zemlju potresale,
minobacaci smrt sejali, puscana i mitraljeska zrna vazduh parala,
zemlja gorela i na crni barut mirisala.
Sve na promociji knjige "U dimu crnog baruta"
autora Jovana Slijepcevica - Jodza. Promocije na Vidovdan uprilicene
da o danima i mesecima prolecnim predposlednje godine prosloga veka
progovore ucesnici ovog kulturnog dogadjaja.
A
nadasve da progovore oni koji o smrti jedino i mogu da govore. "Generacija
koja nije uspela da umakne granatama agresora", kako u posveti
knjige napisa autor.
Progovorio o tome u svojoj besedi doajen kraljevackog
i srpskog novinarstva Voja Blagojevic, isticuci slojevitost knjige,
uspesan spoj faktografije i knjizevnog umeca, prizora rata vestim
perom i nadahnucem do u detalje uhvacene, a nadasve ljubav koja se
kao zlatna nit kroz roman provlaci i u besmislu rata (jer svaki rat
je besmisao!) o nekoj vedrijoj buducnosti zbori.
A sve to u najnovijem romanu Jovana Slijepcevica - Jodza.
Romanu na Kosovu zapocetom, pa jedan od glavnih junaka romana upravo
to Kosovo i sve ono sto se na prostorima Kosova i Metohije desavalo
u prolece 1999. godine. U danima i mesecima kada u trenu sve nestajalo
i u secanje se pretvaralo.
U ovoj knjizi-vapaju mladosti koja voljno ili nevoljno u istoriju
i secanje odlazila zauvek, mladosti koja na bojistima i razbojistima
ostajala da crne stranice nepreglednih knjiga na ovim balkanskim prostorima
dopunjava.
Defiluju
u knjizi, culo se na promociji, likovi u maskirnim i drugim uniformama,
bitke, dogadjaji i odjeci njihovi, ljubav se kao bogatstvo od zlih
misli i gresnih pomisli provlaci, ljubav i vera u Boga (kako sam autor
kaze) koja i od tragicne sudbine moze da spasi.
Ali, ostaje rat u coveku kao neka potajna rana i secanjem
boli, traje dok covek traje, pa i u ovom romanu sebi glavnu ulogu
preotela. Hteo to autor Jodzo- Jovan Slijepcevic ili ne.
Govorili na promociji ovog romana Voja Blagojevic i Milan
Pantovic, odlomke iz romana citali Sabina Savkovic i Mile Nedeljkovic,
pa uz prigodnu, za ovu priliku znalacki odabranu muziku u prepunoj
sali vidjene cak i suze, a cestitanja autoru koji, kako rece u obracanju
publici, ovu knjigu napisa da se ne zaborave oni koji vec polako odlaze
u zaborav, da rata nikada vise ne bude na ovim i svim drugim prostorima...
Sve na promociji romana "U dimu crnog baruta" koji je autor
(bez icije finansijske pomoci!?) likovno i kompjuterski opremio, a
kao "samizdat" stampalo AD "Slovo" Kraljevo.
SPORT
- Od talenta do kljucnog igraca - pise Stole Petkovic
Petar na meti drugoligasa
Fudbaler kraljevacke Sloge Petar - Pero Jovanovic (20)
spravom je u proteklom prvenstvu skrenuo paznju na sebe. Onako brz,
neustrasiv sa lucidnim resenjima u svakoj prilici postao je ljubimac
probirljive publike na Gradskom stadionu. Uz sve to postarao se da
postigne I po koji pogodak. Tek da upotpuni nisku fudbalske ogrlice.
-Poceo
sam kao isvi tadasnji talentovani klinci u fudbalskoj skoli "Bubamara".
Kasnije prikljucen sam podmlatku Sloge - prica Pero.
A onda je pocelo bombardovanje. No, ovaj talentovani igrac
nije gubio vreme. Nastupao je za ekipu Radnika iz bijeljine. I to
je bila solidna sezona.
-Te godine stigli smo ido finala kupa Republike Srpske.
Porazeni smo u finalu od Borca iz banja Luke. Po povratku u Kraljevo
tadasnji trener LJubisa Milojevic me je uvrstio u u prvi tim. Imao
sam samo 16,5 godina - priseca se Pero.
Od tada zabelezen je u notesima mnogih lovaca na talente.
Dobre igre nisu prosle neopazeno iako je cesto voljom brojnih trenera
igrao na svim mestima u ekipi. Jedino nije bio golman. Ova sezona
je, medjutim, prelomna za darovitog igraca zeljnog dokazivanja. Sloga
ce sudeci po plasmanu, u narednoj sezoni biti srpskoligas.
- U Slogi sam stekao afirmaciju, puno prijatelja, doziveo
lepe trenutke ali do rastanka mora doci. Zelim da se afirmisem a to
mogu samo u nekom drugoligasu. Srpska liga nije mesto gde mlad fudbaler
moze da eksplodira - rekao je na kraju Pero Jovanovic, za kojeg je
vec pocela trka. Svi bi da ovog mladog ol raund igraca vide u svojoj
sredini.
|