Uvod - Struja nije krompir
Kriminal posredstvom fantomskih preduzeca
Maglic - Turisticka atrakcija prvog reda
Sto pacijenata na jednog lekara
Za jednake plate sa opstinskom administracijom
Medicinska oprema za ZC "Studenica"
Kultura: U dimu crnog baruta
Sport: Petar na meti drugoligasa

Vreme sadasnje - pise Ivan Rajovic
Struja nije krompir
  Na konferenciji za novinare sa podrucja koje pokriva Elektrodistibucija Kraljevo o prednostima novog tarifnog sistema za obracun i placanje elektricne energije govorili su prvi covek Elektrosrbije za ovu problematiku Dragojlo Bazalac, direktor Ekeltrodistribucije Kraljevo Milos Sretovic i jos nekoliko direktora ovog preduzeca. I mada je problematika dosta ozbiljna, a trud pomenutog tima strucnjaka da gradjanima objasne svu neophodnost poskupljenja struje i nacin njenog obracuna po novom tarifnom sistemu, stice se utisak da su razlozi za poskupljenje najblaze receno neuverljivi i providni, a nacin obracuna nije jasan cak ni onima koji su ga osmislili. Stavise, odgovorni rukovodioci Elektrosrbije su to i priznali najavljujuci da ce citav postupak obracuna elektricne energije uskoro biti jos komplikovaniji. Direktor Dragojlo Bazalac je mudro zakljucio da je to tako ali da se mora shvatiti da struja nije krompir da bi se obracunavala po slicnom principu. Tumacenje tabela i pokusaj objasnjenja kako ce ko placati struju u skladu sa potrosnjom i vremenskim periodom, uz apel potrosacima da trose sto manje struje na dobrobit njenih proizvodjaca, uneo je opstu konfuziju u glave onih kojima je bio zadatak da gradjanima prenesu sustinu novog tarifnog sistema i saopste misteriozni kljuc za obracun utrosene struje. Uz sve receno trebalo je cuti i zalopojke direktora Bazalca o visku zaposlenih, malim platama, velikim dugovanjima i izuzetno teskom polozaju srpske elektroprivrede, sto je gotovo rasplakalo prisutne novinare. Jedina svetala tacka u koju su sve vreme sve oci budno i sa velikim ocekivanjima bile uprte jeste spektakularno najavljeni limitator cije vec samo ime deluje kao spasonosna naprava za spas nesrecnih potrosaca od luksuza zvanog struja. Medjutim, na pitanje novinara,sta je zapravo sprava, kako se koristi i cemu sluzi, odgovoreno je da se radi o necemu cije je ugradjivanje za obicnog i prosecnog potrosaca struje preskupo i da o tome jos ne bi trebalo ni razmisljati. Stavise, dodato je i to da se jos uvek i ne zna o cemu se zapravo radi, da sprava jos nije ni konstruisana, da se jos ne zna ni ko ce je proizvoditi kada bude osmisljena i na kojem ce principu raditi i za koji broj potrosaca. Prosto receno limitator u ovom trenutku dodje nesto kao "sarena laza" za potrosace struje.
  Posebna paznja je bila posvecena takozvanim velikim potrosacima koji se greju putem kotlova koje zagrevaju na struju. NJima je ostro zapreceno da to tako vise nece moci, a nesrecnim malim ljudima, pa i malim potrosacima, je dobronamerno sugerisano da predju na grejanje drvima, ugljem ili da se ne greju uopste, ali da se okanu TA peci koje predstavljaju olicenje pravog rasipnistva na ovom stupnju civilizacije.
Potom su od strane eminentnih strucnjaka, a pred kamerama televizija desetak regiona, van Beograda, usledili saveti nesavesnim, zlocestim i nesvesnim gradjanima da gase svetla u sobama u kojima nikoga nema, da uspavljuju kompjutere na kojima ne rade, da jedu suvu umesto kuvane hrane, da ne ukljucuju bojlere vec da se kupaju u bazenu i da, prosto receno, ne upotrebljavaju struju ukoliko zele da prezive, sa ili bez limitatora.
  Na istoj konferenciji za novinare i Bazalac i Sretovic su naglasili kako ne odustaju od namere da redakcije Ibarskih novosti i Radio Kraljeva isele iz zgrade u kojoj se sada nalaze, a koja, kako su naglasili, pripada njima, mada celnici SO Kraljevo to negiraju isticuci da je zgrada u vlasnistvu Republicke direkcije za imovinu.
  Uglavnom, utisak je da se u ovom trenutku i na ovom stupnju tranzicije i privatizacije igra neka cudna igra u kojoj strujasi traze svoje mesto pokusavajuci da zadrze svoje monopolisticke pozicije ili steknu jos bolje. U prilog tome ide i cinjenica da na pitanje o raznim aferama tipa Uskokovic i slicno novinari nisu dobili nikakav odgovor.

Privredni kriminal - pise Dragan Vukicevic
Kriminal posredstvom fantomskih preduzeca
 - Za godinu i po policija Kraljeva otkrila 460 krivicnih dela. Drzava ostecena za oko 132 miliona dinara. Uloga fantomskih - nepostojecih preduzeca u "pranju" robe i novca. Velika pomoc sindikata, nevladinih organizacija i gradjana

  Od januara prosle do kraja juna ove godine, na podrucju SUP-a Kraljevo (Vrnjacka Banja, Kraljevo i Raska) Odeljenje kriminalisticke policije - Odsek za suzbijanje privrednog kriminaliteta podnelo je 259 krivicnihh prijava, sa ukupno 460 krivicnih dela, protiv 315 fizickih i pravnih lica, od kojih su 83 lisena i slobode. Ovo je receno proslog petka na preskonferenciji u kraljevackom Sekretarijatu MUP-a Srbije o radu policije na ovom podrucju u minulih godinu i po dana na suzbijanju i otkrivanju kriminala u privredi.
  U strukturi pocinjenih krivicnih dela za sta su podnete prijave pravosudnim organima, najvise (182) odnose se na nedozvoljenu trgovinu, potom 82 krivicna dela zloupotrebe sluzbenog polozaja, 29 za zaloupotrebu ovlascenja u privredi, 16 pronevera i 22 prijave za falsifikovanje sluzbene isprave.
  Prema recima kapetana Borisa Milojevica, nacelnika Odeljenja kriminalisticke policije, najkarakteristicniji slucajevi su otkriveni u oblasti zloupotrebe sluzbenog polozaja radi pribavljanja koristi za sebe, ali i drugim licima.
  Tako, "modaliteti" cinjenja takvih krivicnih dela su vrlo razliciti i slozeni. Na primer, kako je rekao nacelnik Milojevic, odgovorno lice u drustvenom preduzecu u sprezi za vlasnikom privatnog preduzeca na osnovu vansudskog poravnanja, prihvata obavezu da po osnovu prethodnog duga (500.ooo DEM) koji je bio evidentiran u poslovnim knjigama, plati kamatu u visestruko vecem iznosu od realne (800.000 DEM). Potom, krivicna dela cinjena su i nabavkom, neevidentiranjem i stavljanjem u promet robe pri cemu se novac prisvaja za sebe, potom prodajom humanitarne pomoci, proodajom poslovnog prostora po znatno nizim cenama od trzisnih, prodajom robe "na crno" fiktivnim fakturisanjem na tzv. "fantomske firme", zatim kroz fakturisanje manjeg obima izvrsenih usluga od stvarnih ili omogucavanjem koriscenja imovine preduzeca fizickim licima.

drustvene firme - najugrozenije

  Pri izvrsenju krivicnih dela zloupotrebe ovlascenja u privredi najkarakteristicniji slucajevi ogledaju se u postupcima odgovornih lica radi pribavljanja koristi svom ili drugom preduzecu tako sto se roba ili oprema kupuju od privatnika po visestruko uvecanim cenama od trzisnih. Potom, uvozom i prodajom robe pod prividom sklapanja i dorade radi izbegavanja obaveza po osnovu poreza na promet na ostvarenu razliku u ceni, prenosenjem neizmirenih kreditnih obaveza sa obveznika u stecaju na solventno preduzece, ili usmeravanjem sredstava odobrenih kratkorocnih i dugorocnih kredita umesto na racune pravnih korisnika, na racun privatne banke i vise privatnih preduzeca istog vlasnika. Odatle su, pak, ta sredstva koriscenja za nabavku robe i prodaju "na crno" bez evidentiranja u poslovnim knjigama. Zanimljiv je i "modalitet" prekoracenjem glavnog projekta pri izgradnji gradjevinskih objekata gradnjom veceg poslovno-stambenog prostora od projektovanog, cime je izbegnuto placanje troskova za iredjenje gradjevinskog zemljista, ili otudjenjem gradjevinskih objekata i mehanizacije koji su se nalazili na Kosmetu i naplate zakupnine od KFOR-a preko posrednika.
  Na ove nacine, kako je novinarima receno, po podnetim krivicnim prijavama pricinjena materijalna steta je oko 132 miliona dinara.
  Inace, pripadnici kriminalisticke policije u svim drustvenim preduzecima obavljali su odgovarajuce kontrole pri poslovanju, a pre svega u opblasti industrije, saobracaja, gradjevinarstva, trgovine, zdravstva, bankarstva, spoljnog trgovinskog poslovanja, ugostiteljstva, ali i inspekcijskih sluzbi.
Tako, u pojedinim drustvenim preduzecima - "Magnmohrom", "Kablar", Fabrika vagona, "Autotransport" - kontrole su obavljane i u vise navrata. Najkarakteristicniji primer je Industrija "Magnohrom" u kojoj je podneto vise krivicnih prijava protiv odgovornih lica zbog osnovane sumnje da su izvrsili krivicna dela zloupotrebe sluzbenog polozaja i zloupotrebe ovlascenja u privredi.

i privatnici "na udaru" pravde

  Medjutim, i protiv vlasnika privatnih preduzeca takodje su podnosene krivicne prijave za zloupotrebu ovlascenja, zloupotrebu sluzbenog polozaja, prevare u poslovanju... Kada je o ovim preduzecima rec, naglaseno je, otkriveni su novi modaliteti privrednog kriminaliteta kroz poslovanje tzv. fantomskih preduzeca, a sve radi izbegavanja placanja poreza i onemogucavanja ulaska u trag stvarnim akterima takvog poslovanja.
  Konkretnije, fantomska preduzeca pojavila su se radi "pranja" robe i novca i ona se osnivaju uz pomoc laznih licnih karata od strane "nepostojecih lica", na nepostojecim adresama i koriscenjem drugih nacina radi izbegavanja otkrivanja njihvog postojanja. Takva preduzeca koriste se za fiktivno fakturisanje robe "na crno" i radi stavljanja u promet legalno nabavljene robe, a sve radi izbegavanja poreskih obaveza.
Prijavljena lica iz pojedinih privatnih preduzeca vrsila su nabavku razne robe, ostavljajuci akceptne naloge kao garanciju placanja, iako su znala da na racunu svojih preduzeca nemaju sredstava, da su im poslovni racuni u blokadi duze vreme, da je stecajni postupak u toku, a bilo je i slucajeva da su im preduzeca likvidirana i brisana iz registra nadleznog privrednog suda. Tako preuzetu robu ti "privrednici" su prodavali za gotov novac na pijacama i drugim mestima gde se najcesce i obavlja nedozvoljeni promet robe, a ima slucajeva da je prodaja vrsena i vlasnicima samostalnih trgovinskih i ugostiteljskih radnji, koji su, opet, istu robu prodavali bez ikakve evidencije.

unosan "posao"sa cigaretama

  U oblasti suzbijanja sive ekonomije, privremeno je oduzeto oko 154.000 bokseva raznih vrsta stranih i domacih cigareta, cija vrednost na ilegalnom trzistu iznosi oko 45 miliona dinara. Podneto je 180 krivicnih prijava protiv 232 lica, od kojih su 60 liseni slobode. Otkriveni su i slucajevi organizovanog krijumcarenja velikih kolicina cigareta u specijalno izgradjenim bunkerima na teretnim vozilima, u cisternama za prevoz naftnih derivata, ispod robe koja se transportuje sa potrebnom dokumentacijom...
Osim cigareta, privremeno je oduzimana i razlicita tehnicka roba namenjena nedozvoljenom prometu, a pre svega bela tehinika, tehnicka i prehrambena roba, alkoholna pica, u ukupnoj vrednosti od oko 60 miliona dinara.
  Inace, sve te akcije pripadnici Odseka za suzbijanje privrednog kriminaliteta, zajedno sa uniformisanim policajcima , obavljali su samostalno ili u saradnji sa trzisnom inspekcijom, finansijskom policijom i Saveznom upravom carine. Takodje su veliku pomoc u otkrivanju krivicnih dela iz oblasti privrede pruzile i prijave sindikalnih organizacija, raznih nevladinih organizacija i sami gradjani.

antikorupcijski tim

  U skladu sa programom Vlade Srbije na suzbijanju korupcije i na ovom podrucju osnovan je antikorupcijski tim. Sve slucajeve korupcije ili navodjenja na korupciju, kako je receno novinarima, gradjani uz potpunu sigurnost po sebe, mogu svakodnevno da prijave na telefon 333-824 od osam sati ujutro do 16,00 casova.

Stari grad Maglic pod svetlima reflektora - pise Ivan Rajovic
Turisticka atrakcija prvog reda
   Srednjovekovni grad Maglic, koji je davno proglasen istorijskim spomenikom kulture od izuzetnog znacaja, od sada pa ubuduce bice osvetljen za sve turiste, putnike namernike i prolaznike auto putem Kraljevo - Raska. Sada vec jedna od retko potpuno istrazenih i rekonstruisanih istorijskih znamenitosti Maglic je od Vidovdana i bukvalno bljesnuo u svom svome sjaju pod mocnim svetlima trinaest reflektora predstavljajuci jednu od retkih turistickih atrakcija na ovim prostorima.Citav posao je zavrsen zahvaljujuci naporima kraljevacke "Elektrosrbije" , privatnog preduzeca "Amiga" i Direkcije za izgradnju grada Kraljeva. Visegodisnja zelja velikg broja kraljevackih entuzijasta i pasioniranih postovalaca istoriskih vrednosti na ovaj nacin je ispostovana, a sama gradjevina je dobila jos jednu sasvim novu i nadasve velicanstvenu dimenziju.
  Zapravo, kako tvrdi arhitekta Zoran Radonjic, po cijem je projektu grad i osveljen, ovo je jedini nas srednjovekovni grad koji je u potpunosti istrazen i oniliko koliko je to bilo moguce rekonstruisan. Za to su, pre svega , zasluzni Regionalni zavod za zastitu spomenika kulture u Kraljevu i arhitekta Slobodan Djordjevic. Radi se o izuzetnom razvojnom resursu u cemu se sagledava i buducnost mestana ovog dela kraljevacke opstine i velikog broja onih koji na razliciti nacine od sada pa nadalje svoju sudbinu budu vezali za ovaj grad Ono sto predstoji jeste revitalizacija citavog kompleksa, a osvetljenje je samo prvi korak ka tom cilju, odnosno dovodjenje energije je bio i prvi uslov da bi mogli da se urade svi neophodni poslovi., ali i oni koji tek predstoje. Citav idejni projekat, kako kaze Radonjic, uradjen je pre 6 godina i samo izuzetnom upornoscu i znojem neki se snovi ostvaruju. Poput mnogih spomenika sirom Evrope, koji su postali sastavni deo turisticke ponude, arhitekte, strucnjaci i turisticki radnici Kraljeva smatraju i prizeljkuju da ce i Maglic uskoro postati balkanska atrakcija, sto i po svom polozaju, a i po znacaju koji ima, u potpunosti zasluzuje.
  Ono sto i u ovom trenutku nedostaje jesu ideje i razumevanje, a onaj ko razume sustinu velikog poduhvata znace da obezbedi i novac, ocekuju zaljubljenici u srednjovekovni grad. Osvetljavanje citavog grada samo je pocetak obimnog posla na ozivljavanju Maglica za sta je potreban veliki novac, ali se vec sada gotovo sa sigurnoscu moze reci da ce se sve to ubrzo i u potpunosti isplatiti i da ce Maglic, vekovima potpuno zaboravljen i prepusten zubu vremena, poceti da zivi novi zivot otvarajuci vrata turistima koji ce ovde imati sta da dozive i osete, a sto ce u velikoj meri zavisiti od mastovitosti i kreativnosti onih kojima ce biti poveren nastavak radova.
  Zanimljivo je pomenuti da je svu opremu neophodu za osvetljavanje Maglica, umesto helikoptera kako je najavljeno iz "Elektrosrbije" izneo jedan magarac.

Guzva u kraljevackoj hitnoj pomoci - Predo Markovic
Sto pacijenata na jednog lekara
  Iako se pacijenti Hitnoj pomoci najcesce obracaju u udarnim mesecima, julu i avgustu, vanredno stanje za zaposlene u ovoj sluzbi u Kraljevu traje vec mesec dana. Zbog velikih vrucina pracenih sparinama, prema recima nacelnika Hitne pomoci u ZC "Studenica" dr Marice Radovanovic, vec mesec dana se tokom 24 sata obavlja preko 150 pregleda. Najvise je pacijenta sa povisenim krvnim pritiskom, srcanih bolesnika i astmaticara. Ovih dana u Hitnu sluzbu dnevno dodje najmanje desetak pacijenata sa ujednom krpelja, a sve je vise i povredjenih seljaka na poljskim radovima.
Dr Radovanovic istice da u jednoj smeni rade samo dva lekara, od kojih je jedan uglavnom na terenu, pa se sav teret ambulatnih pregleda prenosi na jednog doktora, koji u toku noci obavi i po stotinak pregleda. S obzirom da je broj lekara u Hitnoj pomoci utvrdjen normativima, od rukovodstva zdravstvenog centra je zatrazeno da se ekipe u ovoj sluzbi pojacaju, kako bi se olaksao rad.
  - Sa dva lekara u ovim uslovima, skoro da je nemoguce obavljati preglede normalno. Nadamo se da cemo dobiti pojacanje, bez obzira na normative jer, pacijenata je zbog vremenskih uslova sve vise. Za sada imamo urgentnu terapiju i sanitetski materijal, kao i gorivo za terenska vozila, pa Kraljevcani ne moraju da placaju prevoz do Hitne pomoci, sto su do nedavno cinili, kaze nacelnik sluzbe Hitne pomoci u Kraljevu, dr Marica Radovanovic.

Protest zaposlenih u Opstinskom sudu - pise Predo Markovic
Za jednake plate sa opstinskom administracijom
   Proslog utorka sluzbenici Opstinskog suda u Kraljevu, u znak solidarnosti sa kolegama iz Beograda i Srbije, koji su zahtevali povecanje plata za 100 odsto, zapoceli su polusatne proteste pred zgradom u kojoj se "deli pravda".
Nas protest je manifestacija nezadovoljstva nasim platama, kaze Branislav Debeljak, predsednik sindikata Opstinskog suda. Plate u zaposlenih u ovoj administraciji su u proseku 7.000 dinara, sto je ispod republickog proseka, a napravljen je i veliki jaz izmedju nasih plata i sudija. Od naseg jedinog zahteva, zahteva za povecanjem plata od 100 odsto necemo odustati dok ne bude ispunjen, rekao je Debeljak, naglasavajuci da ukoliko zahtev ne bude ispunjen, danas bi trebalo da usledi protestno okupljanje u Beogradu, u Nemanjinoj ulici br. 11, ispred zgrade Vlade Republike Srbije.
Milanka Totic, sluzbenik Opstinskog suda, kaze da po svoj prilici sudske takse idu za povecanje sudijskih plata, a da radnicima za sada nema pravog povecanja plate.
Milomirka Djurovic, kaze da bi se, s obzirom na losu privredu i nestasicu novca slozila sa povecanjem plata od 30 odsto, kako bi se bar izjednacili sa zaposlenim u Skupstini opstine.

Japanska pomoc Kraljevcanima - pise R. Saric
Medicinska oprema za ZC "Studenica"
  Japanska vlada je pocetkom ove godine odlu cila da pruzi bespovratnu pomoc u vrednosti od 73.093 dolara za projekat nabavke medicinske opreme za Zdravstveni centar "Studenica" u Kraljevu. To podrazumeva da se ova zdravstvena ustanova opremi sa tri jedinice monitorskog sistema za pacijente, ultrazvucnim aparatom , hematoloskim analizerom i dva EKG aparata.
  Ova donacija je bespovratna pomoc iz Programa za osnovne zivotne potrebe stanovnistva, zasnovana na Ugovoru od 28. februara 2002. godine uzmedju Ambasade Japana i predstavnika gore pomenute ugledne institucije.
  Svecanost primopredaje je odrzana juce (ponedeljak) u prostorijama ZC "Studenica" u Kraljevu uz prisustvo prdstavnika Japanske ambasade u Beogradu: g. Harua Okamotoa, ministra, dr Minoru Kurite, savetnika i g. Takaaki Saita, drugog sekretara i predstavnika grada Kraljeva i Zdravstvenog centra "Sudenica" dr LJubise Jovasevica predsednika SO i dr LJubise Djokovica , direktora ZC "Studenica".
Ovom prilikom culo se i to da je Japanska vlada u Beogradu, u okviru Programa bespovratne pomoci za osnovne zivotne potrebe stanovnistva u Jugoslaviji u periodu od 1998. godine do sada realizovala ukupno 30 projekata u vrednosti od 1.703.350 americkih dolara.
  U okviri pomenutog Programa u toku 2001. godine u Jugoslaviji Japanska vlada je obezbedila pomoc za 9 zdravstvenh ustanova i to za: Zdravstveni centar u Cacku, Univerzitetsku decju kliniku u Beogradu, Institut za zdravstvenu zastitu majke i deteta Srbije, Dom zdravlja u LJugu, Medicinski centar u Vranju, Dom zdravlja u Bujanovcu, ZC "Studenica" u Kraljevu, Ginekolosko- akusersku kliniku "Narodni front" u Beogradu i Institut za ortopedsku hirurgiju u Beogradu, zatim pomoc za 4 skole kao i pomoc za dve ustanove za hendikepirane osobe.
  Takodje, tokom fiskalne 2000 godine ( od aprila 2000. do marta 2001) Japanska vlada je obezbedila pomoc za SRJ u iznosu od 10.000.00 americkih dolara za kupovinu vestackog djubriva i pomoc izbeglim i raseljenim licima. U toku fiskalne 22001. godine Japanska vlada je na Donatorskoj konferenciji u Briselu obecala 50.000.000 amerizkih dolara kao ekonomsku pomoc SRJ. Do sada je 12.500.000 dolara izdvojeno za kupovinu aautobusa gradu Beogradu i 5.800.000 dolara za Popravku reverzibilne hidroelektrane Bajina Basta. Drugi deo gore navedene obecane pomoci, kako je na konferenciji za novinare saoptio predstavnik Japanske vlade, jos uvek je u procesu razmatranja.

Nove knjige - Milan Pantovic
U dimu crnog baruta
  U sali kraljevackog pozorista nedavno celicne ptice letele i sa neba vatru bljuvale, eksplozije projektila zemlju potresale, minobacaci smrt sejali, puscana i mitraljeska zrna vazduh parala, zemlja gorela i na crni barut mirisala.
  Sve na promociji knjige "U dimu crnog baruta" autora Jovana Slijepcevica - Jodza. Promocije na Vidovdan uprilicene da o danima i mesecima prolecnim predposlednje godine prosloga veka progovore ucesnici ovog kulturnog dogadjaja.
  A nadasve da progovore oni koji o smrti jedino i mogu da govore. "Generacija koja nije uspela da umakne granatama agresora", kako u posveti knjige napisa autor.
  Progovorio o tome u svojoj besedi doajen kraljevackog i srpskog novinarstva Voja Blagojevic, isticuci slojevitost knjige, uspesan spoj faktografije i knjizevnog umeca, prizora rata vestim perom i nadahnucem do u detalje uhvacene, a nadasve ljubav koja se kao zlatna nit kroz roman provlaci i u besmislu rata (jer svaki rat je besmisao!) o nekoj vedrijoj buducnosti zbori.
  A sve to u najnovijem romanu Jovana Slijepcevica - Jodza. Romanu na Kosovu zapocetom, pa jedan od glavnih junaka romana upravo to Kosovo i sve ono sto se na prostorima Kosova i Metohije desavalo u prolece 1999. godine. U danima i mesecima kada u trenu sve nestajalo i u secanje se pretvaralo.
U ovoj knjizi-vapaju mladosti koja voljno ili nevoljno u istoriju i secanje odlazila zauvek, mladosti koja na bojistima i razbojistima ostajala da crne stranice nepreglednih knjiga na ovim balkanskim prostorima dopunjava.
  Defiluju u knjizi, culo se na promociji, likovi u maskirnim i drugim uniformama, bitke, dogadjaji i odjeci njihovi, ljubav se kao bogatstvo od zlih misli i gresnih pomisli provlaci, ljubav i vera u Boga (kako sam autor kaze) koja i od tragicne sudbine moze da spasi.
  Ali, ostaje rat u coveku kao neka potajna rana i secanjem boli, traje dok covek traje, pa i u ovom romanu sebi glavnu ulogu preotela. Hteo to autor Jodzo- Jovan Slijepcevic ili ne.
  Govorili na promociji ovog romana Voja Blagojevic i Milan Pantovic, odlomke iz romana citali Sabina Savkovic i Mile Nedeljkovic, pa uz prigodnu, za ovu priliku znalacki odabranu muziku u prepunoj sali vidjene cak i suze, a cestitanja autoru koji, kako rece u obracanju publici, ovu knjigu napisa da se ne zaborave oni koji vec polako odlaze u zaborav, da rata nikada vise ne bude na ovim i svim drugim prostorima...
Sve na promociji romana "U dimu crnog baruta" koji je autor (bez icije finansijske pomoci!?) likovno i kompjuterski opremio, a kao "samizdat" stampalo AD "Slovo" Kraljevo.

SPORT - Od talenta do kljucnog igraca - pise Stole Petkovic
Petar na meti drugoligasa
  Fudbaler kraljevacke Sloge Petar - Pero Jovanovic (20) spravom je u proteklom prvenstvu skrenuo paznju na sebe. Onako brz, neustrasiv sa lucidnim resenjima u svakoj prilici postao je ljubimac probirljive publike na Gradskom stadionu. Uz sve to postarao se da postigne I po koji pogodak. Tek da upotpuni nisku fudbalske ogrlice.
  -Poceo sam kao isvi tadasnji talentovani klinci u fudbalskoj skoli "Bubamara". Kasnije prikljucen sam podmlatku Sloge - prica Pero.
  A onda je pocelo bombardovanje. No, ovaj talentovani igrac nije gubio vreme. Nastupao je za ekipu Radnika iz bijeljine. I to je bila solidna sezona.
  -Te godine stigli smo ido finala kupa Republike Srpske. Porazeni smo u finalu od Borca iz banja Luke. Po povratku u Kraljevo tadasnji trener LJubisa Milojevic me je uvrstio u u prvi tim. Imao sam samo 16,5 godina - priseca se Pero.
  Od tada zabelezen je u notesima mnogih lovaca na talente. Dobre igre nisu prosle neopazeno iako je cesto voljom brojnih trenera igrao na svim mestima u ekipi. Jedino nije bio golman. Ova sezona je, medjutim, prelomna za darovitog igraca zeljnog dokazivanja. Sloga ce sudeci po plasmanu, u narednoj sezoni biti srpskoligas.
  - U Slogi sam stekao afirmaciju, puno prijatelja, doziveo lepe trenutke ali do rastanka mora doci. Zelim da se afirmisem a to mogu samo u nekom drugoligasu. Srpska liga nije mesto gde mlad fudbaler moze da eksplodira - rekao je na kraju Pero Jovanovic, za kojeg je vec pocela trka. Svi bi da ovog mladog ol raund igraca vide u svojoj sredini.