Uvod - Ljubisa protiv Pavkovica
Nadleznima podaci o Pavkovicevom kriminalu; Pavkovic negirao optuzbe DSS-a
Prekretnica u radu SPS-a - Cija je TV 'Desetka'?
Registracija novih biraca za izbore na Kosovu
Stanje i kretanje privrednog kriminala ( 3 ) - Sve vece i vece stete
Prvi samostalni ustav
Osvit - Sekcije ruku delo
Sport: Druge lige sa dvanaest klubova; Vrelina na Beranovcu

Vreme sadasnje - pise Ivan Rajovic
Ljubisa protiv Pavkovica
   Godinama vec zivimo od afere do afere sadisticki, mazohisticki, nihilisticki pa i sire uzivajuci u pikanterijama i gadostima, smejurijama i tragikomici dogadjaja koje nam serviraju sto bivsi, a sto sadasnji gospodari nasih sudbina i svega ostalog. Naravno, ima i takvih egzibicija gde se i sadasnji i oni koje je trebalo skloniti vec sestog oktobra pre dve godine zdusnio trude da nam zivot ucine sto zabavnijim, a paznju nam odvrate od takvih banalnosti kao sto su, recimo, povecanje cene struje za citavih 50 odsto i mnoge druge trice i kucine koje zivot cine sve manje podnosljivim, a sve vise kaznom kojom nova demokratska vlast kaznjava one koji su je i doveli tamo gde jeste.
I dok se socijalisti masovno, ofanzivno, zdusno i pod oznakom "hitno" vracaju svojoj bazi shvativsi da su gresili samoljubivo se posvecujuci samo sebi i sticanju bogatstva na narodnoj muci, neki drugi opozicionari jos nikako ne uspevaju da ukapiraju da ovo vise nije ono i da bi trebalo promeniti taktiku pa i programe svojih stranaka ukoliko im je stalo da posle predstojecih izbora bar ucestvuju u vlasti. U svemu tome dogadja se jos jedna afera i to na najvisem nivou u kojoj ucestvuju bivsi general Nebojsa zvani Pavke, sadasnji predsednik sam Bog zna cega Kostunica zani Mene vlast nece promeniti, premijer republicke vlade Zoki poznati traser dobrih puteva, prisluskivaci, spijuni, dousnici, cinkarosi, biroi za telekomunikacije, Alekse Zunjici i, naravno, nas predsednik opstine dr Ljubisa Jovasevic.
   Dok sve ovo nije pocelo mozda je jos uvek bilo onih, makar i u bazi, koji su slepo verovali kako mi zivimo u relativno normalnoj zemlji sa relativno normalnim prvim facama, sinovima nacije, dusebriznicima, djenerlima koji su nas vodili iz bitke u bitku sve do konacne pobede nad NATO alijansom zlikovaca i drogiranih zivotinja. Nije imalo sanse putem medija niti za i pod kafanskim stolovima objasniti ljutim srpkim patriotama da i nije sve bas tako, da nije zlato sve sto sine i da se ne leti sve sto jede , ili obrnuto. Ukoliko se pokaze da je samo deo navoda koje je izgovorio prvi covek nasega grada tacan, a ja ni malo ne sumnjam u njegovu obavestenost i postene namere, onda nam zaista predstoji duboko preispitivanje citavog drustva, a ponajvise samih sebe. Gde to mi zivio i sa kakvim ljudima smo se uputili u Evropu i svet? Raduje i to sto se citava stvar pokrece bas iz naseg grada koji je, kao sto je poznato, oduvek vazio za jedan od centara najrevolucionarnijih drustvenih gibanja, sto su nam, opet, gotovo po pravilu osporavali. Dakle, jos jedna afera je pred nama, a u njoj jedan od kljucnih aktera nas predsednik Jovasevic koji je konacno resio da progovori i raskrinka djenerala Pavketa, njegovu svitu i sve ono sto je ovaj radio i sticao dok je bio na vlasti, a sto je sasvim primereno jednoj tako grandioznoj figuri kao sto je prvi covek do Milosevica, a kasnije i do njegovog naslednika.
   Zasto se sve do sada cekalo da bi se saznalo ono sto su mnogi obavesteniji znali vec godinima, pitanje je na koje ocekujemo odgovor, buduci da ce citav slucaj najverovatnije doci do suda. I pored toga, svi su izgledi, da je pravo razbucavanje tek pocelo i da ce prljavog vesa sa flekama od razlicitih gadosti biti na pretek. Zato je potrebno biti spreman na sve, zapusenog nosa, otvorenih ociju i stamen kano klisurina iz zastarele nam himne sacekati rasplet kako ove afere tako i predstojece kampanje za prvog coveka zemlje Srbije. Kako stvari stoje, a sto se i ovih dana pokazalo, sve je moguce i niko nije u stanju da predvidi kakav sve cupavac jos moze da iskoci iz kutije, iliti predizborne trke. Uostalom, Srbija ne bi ni bila ovo sto je da nije ovo sto je. Prosto receno, takvi smo kakvi smo pa je i ovo sto nam se dogadja sasvim logicno. Ali, ono sto me ovih dana narocito interesuje jeste potez koji ce da odigra prof. dr Predrag Stojanovic, u narodu poznat kao veliki postovalac lika i dela svog koalicionog kolege i dugogodisnjeg saborca dr LJubise Jovasevica. Uz sve to nikako ne bi trebalao zaboraviti da je jos uvek u toku akcija "Srbija na dobrom putu", sto mozda tek sada postaje u potpunosti shvatljivo i poprima svoj puni znacaj i smisao.
   I na kraju, a kako sam ovog momenta saznao, na mesto prvog coveka "Ibarskih novosti" ponovo je, gotovo jednodusnom odlukom odbornika, izabran Slavko Janosevic. Novom direktoru cestitamo postavljenje, kao svi pravi uvlakaci, a korisnicima i konzumentima nasih proizvoda zelimo mnogo vise srece i lepote u saradnji sa nama nego sto je to do sada bio slucaj.

Savezni poslanik dr Ljubisa Jovasevic u Beogradu najavio
Nadleznima podaci o Pavkovicevom kriminalu
   - Beograd, 15. jula 2002. (Beta) - Savezni poslanik Demokratske stranke Srbije (DSS) LJubisa Jovasevic najavio je danas da ce nadleznim vojnim organima dostaviti podatke o kriminalnim aferama u koje je umesan smenjeni nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije (VJ) Nebojsa Pavkovic.
Jovasevic je na stranackoj konferenciji za novinare rekao da je do tih podataka dosao tokom rada Anketne komisije Skupstine SRJ koja je trebalo da utvrdi okolnosti vezane za ubistvo bivseg ministra odbrane Jugoslavije Pavla Bulatovica.
   Jovasevic je Pavkovica doveo u vezu sa aferama uvoza medicinske opreme za Vojno-medicinsku akademiju , poslove oko afere sa cigaretama, zloupotrebama 608. pozadinske brigade VJ i luksuznim stanovima u Kotoru i Beogradu.
   Nakon konferencije za novinare medijima su podeljeni materijali u kojima je bivsi nacelnik Generalstaba doveden u vezu sa nnaftnim lobijem iz republike Srpske, kao ii surcinskim mafijaskim klanom. Pavkovic se, prema tim materijalima, povezao sa bracom Vitomirom i LJubisom Bakovicem iz Crne Gore koja se, kako se navodi, bave svercom cigareta . Nakon tih poslova, dodaje se, braca Bakovic su Pavkovicu poklonili kucu u Kotoru. Smenjeni nacelnik Generalstaba je , prema podeljenom materijalu, preko Perice Perovica i firme "Interkom" obezbedio "nepotrebnu opremu za VMA", cime je ostetio jugoslovenski budzet za vise miliona evra.
Jovasevic je u vezu sa pojedinim kriminalnim aferama doveo i penzionisanog generala Aleksandra Vasiljevica koji je potvrdio Pavkoviceve tvrdnje da su ljudi iz kabineta jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice naredili upad u Biro za komunikacije Vlade Srbije. Vasiljevic se, u materijalima koji su podeljeni na konferenciji DSS za novinare, optuzuje za blisku saradnju sa bivsim ministrom unutrasnjih poslova BiH Alijom Delimustaficem. Navodi se da su njih dvojica zajedno, navodno za potrebe teritorijalne odbrane BiH, nnabavili sest miliona metaka i vecu kolicinu pusaka i pancira. Roba je isporucena preko privatne firme "Kolt" u vlasnistvu braCe Mujkic iz Dervente. Dodaje se da je Vasiljevic zbog toga sedam meseci bio u pritvoru, ali da ga je sud oslobodio. Vasiljevic je optuzen j da je za vreme borbi oko Vukovara 1991. godine "sebi prigrabio sest miliona maraka", a pojedinosti o tom slucaju zna pukovnik Veselin Sljivancanin"...

Pavkovic negirao optuzbe DSS-a
   Beograd, 15. jula 2002. (Beta) - Smenjeni nacelnik generalstaba VJ Nebojsa Pavkovic demantovao je danas da je umesan u pojedine kriminalne afere, za sta ga je optuzila DSS i naveo da su optuzbe izmisljene u Kabinetu jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice.
Pavkovic je agenciji beta kazao da mu je drago sto je konacno neko javno izgovorio optuzbe na njegov racun, jer ce sada morati i "da ih dokaze". On je optuzio Kostunicu da koristi deo Uprave bezbednosti jugoslovenske vojske da prikuplja takve dezinformacije. "Morace da kaze ko mu je dao te podatke, dokaze o tome i onda cemo o tome da raspravljamo", rekao je penzionisani nacelnik generalstaba.
Prema njegovim recima, pojedine kriminalne radnje za koje ga je danas optuzila DSS, desavale su se mnogo pre n ego sto je on postao nacelnik Generalstaba. "Ja nisam bio u prilici da sklapam nikakve ugovore, niti da se bavim nikakvim poslom kao nacelnik Generalstaba jer to nije u nadleznosti niti mojoj, niti Generalstaba, dakle, sve su to smisljene aktivnosti iz Kostunicinog kabineta" , rekao je Pavkovic agenciji Beta.

Prof. dr Branislav Ivkovic posetio Kraljevo - pise Slobodan Rajic
Prekretnica u radu SPS-a
   "Sesti vanredni kongres predstavljao je prekretnicu u radu Socijalisticke partije Srbije i dosao je u sekund do 12 da spase SPS koja je srljala i tonula u kaljugu i propadala pod bivsim rukovodstvom koje je potpuno nestrucno i bez autoriteta vodilo SPS", rekao je na konferrenciji za novinare, u prosli utorak, u Opstinskom odboru SPS-a u Kraljevu prof. dr Branislav Ivkovic, predsednik SPS-a. vsim rukovodstvom podrazumeva mali broj ljudi koji se ogradio "kavezom" i telohraniteljima cuvajuci svoje fotelje kao simbol svojih bivsih funkcija koje su imali u SPS-u".
- Socijalisticka partija Srbije je jedna jedina, ta SPS je i juce u Uzicu formirala svoj Opstinski odbor i juce u Cicevcu imala svoj Okruzni odbor na nivou Rasinskog okruga i juce u Raznju imala svoju veliku tribinu, izuzetno posecenu, i imala sastanak Nisavskog okruznog odbora i Jablanickog okruznog odbora i upravo danas ima sastanak Pcinjskog i Severno-banatskog okruznog odbora. Znaci SPS, nova SPS, reformisana, punom parom radi, a sto se tice g. Sabica, ministra za lokalnu samoupravu, on zna zasto ne ide u proceduru oko legalizacije, mozda i nama cini dobro jer sve price o saradnji konkretno SPS-a i Baneta Ivkovica sa DOS-om padaju u vodu jer ocigledno mi za nesto za sta imamo dokaze i materijale, potpuni legitimitet i legalitet, evo cekamo vec vise od dve nedelje - istakao je prof. Ivkovic.
   Ivkovic je naglasio da svi rokovi isticu iduce sedmice i da ce g. Sabic tada morati da donese odluku o legalizaciji jedine, na Sestom vanrednom kongresu reformisane SPS, partije koja se konacno odrekla centralizma i proklamovala povratak bazi, priznajuci i svoje greske u proslosti, ali i hrabro gledajuci u buducnost i pripremajuci se za nastupajuce dogadjaje.
   - To clanstvo, ta baza je iznedrila Sesti vanredni kongres i dala svima nama u zadatak da gradimo mostove, pre svega sa nasim drugaricama i drugovima koji mozda nisu dobro bili obavesteni ili su bili pritisnuti razlicitim spletkama, lazima. Ti ljudi nam trebaju, svaki covek koji je bio posle 5. oktobra u SPS nam je preko potreban i boricemo se za njega. I ako postoji takva manja grupa ovde u Kraljevu, to su nasi drugovi i mi cemo sa njima razgovarati i ja sam malopre imao razgovor sa narodnim poslanikom SPS-a iz ovog okruga, i trudicemo se da svakog od njih sacuvamo u SPS-u. Sto se tice poslanickih mandata, uputili smo poziv svim republickim i saveznim poslanicima SPS-a da priznaju odluke Sestog vanrednog kongresa, Rezoluciju i izmene Statuta i izbor novog rukovodstva. Ako to urade, ostace narodni poslanici, a oni koji to ne budu zeleli nece vise biti narodni poslanici i bice promenjeni. Bivse rukovodstvo je, zamislite, krenulo da uklanja odbornike SPS-a samo zato sto misle svojom glavom. Nasa legalizacija ce to spreciti - naglasio je Ivkovic.
   Prof. dr Branislav Ivkovic je podvukao da za SPS-a postoje prece stvari od izbora predsednika Republike Srbije, a to je pre svega odrzavanje okruglog stola na kojem bi sve stranke definisale srpski nacionalni program (minimum nacionalnih interesa, u ekonomiji pre svega), za sta DOS snosi najvecu odgovornost. SPS, kao jedna od najvecih stranaka, ima moralnu obavezu da izlazi na sve izbore samostalno pa i na predsednicke, a ko ce biti njen kandidat odredice opstinski odbori, baza, svojim predlozima.
   On je takodje istakao da"tzv. sestog redovnog kongresa koji priprema bivse rukovodstvo sigurno nece biti, kao sto nije odrzana ni pre neki dan najavljena sednica bivseg Glavnog odbora SPS-a", nasupot kojem iz dana u dan raste rejting reformisane SPS i njenog novog rukovodstva.

Cija je TV "Desetka"?
Posto se Srba Trifunovic, novinar TV "Desetka" u Kraljevu, javio da bi postavio pitanje, prof. Branislav Ivkovic je primetio:
-Ispred "nase" Televizije, je l' tako? Ja sam cuo da mi tamo imamo osnivackog kapitala i o tome cemo razgovarati. To da znate. Obavesti direktora da vise o tome ne odlucuju oni "bivsi". Sad cemo dobro da vidimo gde je ulagala SPS. Kao sto ne damo Dusanu Bajatovicu da privatizuje TV "Most" jer smo je mi kupili i Nikoli Gogicu u Uzicu da privatizuje TV "S", tako cemo i da vidimo koliko ima kapitala kod vas...

Od ponedeljka u Kraljevu - pise Predo Markovic
Registracija novih biraca za izbore na Kosovu
  U ponedeljak, u 9 casova, u OS ,, Cetvrti kraljevacki bataljon ,, u Kraljevu, u prisustvu medjunarodnih superevizora, zapocela je doregistracija raseljenih lica sa Kosova i Metohije, sa birckim pravom, pred oktobarske lokalne izbore na Kosovu. Doregistracija ce trajati do 17. avgusta, a sprovode je dva tima popisivaca, zajedno sa supervizorima, Bernadet Ksapo iz Madjarske i DZenifer Sez iz USA.
   Ovoj registraciji nece morati da se odazovu lica koja su u biracki spisak upisana za proslogodisnje parlamentarne izbore na Kosovu, jer su ona usla u konacni biracki spisak, ali je neophodno da se prijave svi oni koji nisu registrovani iako imaju biracko pravo, porucuju iz Opstinskog komesarijata za izbeglice u Kraljevu.
-Znacajno je da se svi raseljeni sa birackim pravom koji nisu upisani u biracki spisak odazovu pozivu na registraciju, jer je to poslednja doregistracija. Taj konacni biracki spisak je bitan za sva buduca desavanja na Kosovu, kaze poverenik Opstinskog komesarijata za izbeglice u Kraljevu, Slobodan Stanisic.
Osim doregistracije, u narednih mesec dana raseljena lica ce moci da obave i postupak konfirmacije- potvrdjivanje rezultata prethodne registracije, pri cemu ce raseljena lica moci da zvanicno verifikuju promene licnih podataka na licu mesta, sto se posebno odnosi na lica koja su dosla sa Kosova i Metohije posle poslednje registracije.
   Pred proslogodisnje parlamentarne izbore na Kosovu, u Kraljevu, gde je evidentirano 23.450 raseljenih lica sa Kosmeta, registrovano je 7.541 raseljeno lice sa pravom glasa.
-Ova registracija je znacajna i zbog toga sto imamo informacija da veliki broj ljudi na Kosovu i Metohiji prelazi iz sredina koje su apsolutno vecinske kada je rec o albanskom stanovnistvu, u sredine i opstine gde je vecinski srpski zivalj. Ocigledno je da je perfidna namera Albanaca da promene boraviste kako bi ugrozili pravo Srba da ostvare, eventualno, dominaciju u organima lokalne uprave u mestima gde je srpsko stanovnistvo vecinsko, kaze Slobodan Stanisic.
   Prvih dana registracije, dok se ziva u termometru proiblizavala cetrdesetom stepenu, odziv raseljenih na doregistraciju nije bio tako veliki, i na mesto za doregistraciju se dolazilo u prepodnevnim casovima.

Vremeplov skupstinskih dogadjanja - pise Marko Slavkovic
Stanje i kretanje privrednog kriminala (3) - Sve vece i vece stete
   • Broj optuzenih za privredni kriminal raste iz godine u godinu •Kako se sve pljackala drustvena imovina• Pojava novog vida otimacine.
  Proucavanjem dogadjanja u sveri privrednog kriminala stigli smo, evo, do 1985., a pregled stanja i kretanja u ovoj oblasti zavrsavamo sa 1994. godinom. Dakle, tokom 1985. godine za razna krivicna dela optuzeno je vise desetina osoba. Na primer, zbog pljacke je optuzeno deset lica, zbog izdavanja ceka bez pokrica sedamnaest, zbog nesavesnog poslovanja u privredi tri, zbog nedozvoljene trgovine sedam lica, zbog pronevere cetrdeset devet osoba, zbog zloupotrebe sluzbenog polozaja dvadeset dva lica, zbog pronevere izvrsene na stetu drustvene imovine sest lica, zbog kradje i teske kradje takodje na stetu drustvene imovine sezdeset devet osoba. Zbog krivicnog dela poreske utaje optuzeno je jedno lice, zbog prevare u sluzbi optuzena su dva lica, isto kao i zbog davanja mita. U pogledu strukture izvrsilaca krivicnih dela najveci porast je medju racunopolagacima , direktorima i spoljnim licima. Ukupna steta koja je pricinjena drustvenoj zajednici iz privrednog kriminala znatno je veca od visine stete pricinjene prethodnih godina. A od znacajnijih predmeta, u kojima je vise lica optuzeno zbog krivicnog dela pljacke, treba posebno navesti dva. U jednom predmetu optuzen je sekretar tadadasnjeg SIZ-a stanovanja zbog krivicnog pljacke i zloupotrebe ovlascenja u privredi, primanja mita i zloupotrebe sluzbenog polozaja. Optuzeni sekretar je tako vecem broju lica pribavio protivpravnu imovinsku korist. Koristeci nestasicu stanova na trzistu on je od jednog gradjanina primio mito da bi mu obezbedio kupovinu stana.
  U drugom predmetu optuzeni su jedan referent za nabavku tapetarskog materijala i jedan trgovacki putnik, obojica radnici ,, Jasena”i pet spoljnih lica. Optuzeni referent je uz pomoc trgovackoh putnika i neposredno nabavljao materijal od drugih optuzenih po ceni koja je i visestruko bila veca od trzisne, pricinivsi veliku stetu svojoj radnoj organizaciji. Istovremeno su on i optuzeni trgovacki putnik od ostalih optuzenih koji su im materijal prodavali, a preko jedne zanatske zadruge, i sebi pribavili znacajnu imovinsku korist uzimajuci proviziju.
  Zbog specificnosti problematike, koju obuhvataju, znacajno je pomenuti jos dva predmeta. U prvom su optuzena cetiri lica: sef komercijalne sluzbe Zanatske zadruge ,, Novitet” i komercijalista ,, Poljoprometa”, kao i dvojica udruzenih zanatlija. Oni su zajednicki isplatom neizvrsenog rada zanatlija sebi pribavljali protivpravnu imovinsku korist.
  U drugom predmetu optuzene su tri osobe: generalni , tehnicki i komercijalni direktor. Oni su zbog lose organizacije procesa proizvodnje, upravljanja sredstvima fondova radne organizacije, prouzrokovali stecaj ,, Andezita”. Optuznica je podignuta zbog krivicnog dela nesavesnog poslovanja u privredi.
Za krivicna dela iz oblasti privrednog kriminala doneto je ukupno osudjujucih presuda protiv 202 lica, od cega su prema 77 osova izrecene uslovne kazne. Za petnaest lica osudjenih za teze oblike krivicnih dela zabranjeno je vrsenje delatnosti, poziva i duznosti, a sestorici je oduzeta imovinska korist.

Dominiraju kradje
  Broj optuzenih lica za privredni kriminal u 1986. godini je povecan. Za ova krivicna dela optuzeno je 277 osoba. Zbog pljacke je optuzeno pet lica, zbog izdavanja ceka bez pokrica optuzeno je sedam lica, dok je doslo do znacajnog smanjenja pronevera, svega osamnaest. Medjutim, znatno je povecan broj optuzenih zbog zloupotrebe sluzbenog polozaja iz koristoljublja, 25 lica. Posmatrajuci strukturu kriminaliteta uopste, uocava se da privredni kriminal i dalje zauzima znacajno mesto. Samo iz opstinske nadleznosti optuzeno je za privredni kriminal 263 lica, ili u procentima 42 posto. Od tezih oblika privrednog kriminala dominiraju: pljacke, pronevere, prevare u sluzbi, teske kradje, kradje, razbojnicke kradje, prevare na stetu drustvene imovine, zloupotreba sluzbenog polozaja i ovlascenja iz koristoljublja, davanje i primanje mita i protivzakonito posredovanje. Za ova krivicna dela u 86. godini optuzeno je 110 osoba, sto je 40 procenata ukupno optuzenih.

Pljacke povecane za trista posto
  Opsta tendencija kretanja privrednog kriminala u 1987. godini, u odnosu na broj optuzenih ranijih godina belezi znake blagog opadanja. Recimo, optuzeno je 34 lica manje nego prethodne godine. Medjutim, steta pricinjena krivicnim delima privrednog kriminala u 1987. godini belezi porast od 54 posto, sto je u obrnutoj srazmeri sa opadanjem broja optuzenih. Najvece povecanje optuzenih lica zabelezeno je zbog krivicnog dela pljacke, a rec je o dvadeset jednoj osobi. Steta pricinjena na osnovu ovih krivicnih dela je cak za 145 odsto veca nego u prethodnoj godini. Povecanje broja optuzenih zabelezeno je i kod krivicnog dela prevare u sluzbi. Veci broj lica optuzen je i za krivicno delo kradje . Uravnotezen je broj lica za krivicno delo zloupotrebe sluzbenog polozaja iz koristoljublja, a za sva druga krivicna dela privrednog kriminala optuzeno je manje osoba nego u prethodnoj godini. Zbog krivicnih dela privrednog kriminala u nadleznosti Opstinskog suda doneto je ukupno 180 prvostepenih presuda, od toga 159 osudjujucih i dvadeset jedna oslobadjajuca.

Zaceci takozvanog reketa
  Vrlo slozena politicka situacija, kasnije i ratna dejstva, verovatno su uticali na to da se izvestaji o privrednom kriminalu ne nadju redovno na sednicama Skupstine kraljevacke opstine. Otuda je ova problematika razmatrana tek februara 1994. godine. S ovim u vezi zanimljivo je izneti podatak da je 1993. godine u nasoj opstini registrovano cak 2.132 krivicna dela. Od ovog broja, 1.949 krivicnih dela su iz oblasti opsteg kriminaliteta, gde spadaju i zaceci takozvanog reketiranja, odnosno oduzimanja novca pojedinim licima putem ucena i slicnih pretnji.
  U oblasti privrednog kriminaliteta registrovano je ukupno 183 krivicna dela. Protiv 180 lica, od cega su petnaest povratnici, a dva maloletnici, podnete su prijave nadleznim tuzilastvima.
Svi ove informacije usvojene su na sednicama Skupstine opstine, sa neizbeznim predlozima mera za zaustavljanje i presecanje kanala privrednog kriminaliteta.

Svi ustavi Srbije i Jugoslavije do Drugog Svetskog rata (4) - pise Boban Rajic
Prvi samostalni ustav
  Posle perioda svojevrsne dikrature po prvi put u novijoj istoriji Srbije otvoreno se razmislja i govori o donosenju novog, demokratskog ustava kojim bi se na najbolji nacin uredili drustveni odnosi u ovoj drzavi. Tema aktuelna, da aktuelnija ne moze biti! I "pozicija" i opozicija zalazu se da se najpre donese Ustavna povelja o odnosima Srbije i Crne Gore, a zatim i ustavi dve republike.
Po misljenju vecine analiticara, novi ustav Srbije, pored uvazavanja moderne evropske ustavne teorije i prakse, morao bi da se oslanja i na srpsku ustavnu tradiciju. Zbog aktuelnosti teme, u nekoliko brojeva Ibarskih novosti donosimo prikaz svih ustava Srbije (i Jugoslavije) do Drugog svetskog rata, polazeci pre svega od originalnih tekstova tih ustava i knjige "Ustavi i vlade" akademika, prof. dr Jovana Djordjevica, uz zahvalnost Kraljevcaninu dr Srdjanu Djordjevicu na pozajmljenoj retkoj knjizi.

  U periodu od 1839. do 1869. godine, koji predstavlja razdoblje formalne vladavine "Turskog ustav", smenila su se dva sustinski razlicita ustavna poretka. Prvi je bio period vladavine "ustavobranitelja" u toku kojeg su organizacija vlasti i uredjenje drustvenih odnosa bili istinski postavljeni na peincipima "Turskog ustava". Drugi period poklapa se sa drugom vladavinom kneza Mihaila Obrenovica i obelezen je vaznim promenama ustavnog sistema u Srbiji, kada se zakonima sustinski menja vecina odredaba Ustava iz 1838. godine. Najvazniji takvi zakoni bili su Ustrojenije Drzavnog sovjeta iz 1861. godine, Ustrojenije Centralne drzavne uprave u Knjazevstvu Srbiji iz 1862. godine, Zakon o Narodnoj skupstini (1861.), Zakon o cinovnicima gradjanskog reda (1861.), Zakon o ustrojstvu obstina i obstinskih vlasti (1866.) i Ustrojenije narodne vojske (1868.).
Ubistvo kneza Mihaila u Topcideru 29. juna 1868. godine iznenada ponovo menja politicku sliku Srbije. Odmah posle atentata, vojnim udarom (pucom) ministra vojnog Milivoja Blaznavca, za kneza je proglasen Milan, maloletni unuk Jevrema Obrenovica. Pod jakim pritiskom, opkoljena vojskom, Velika skupstina je potvrdila Milanovo stupanje na presto i za namesnike odredila Milivoja Blaznavca, Jovana Ristica i Jovana Gavrilovica.

IZRADA NOVOG USTAVA
  Nekoliko meseci posle atentata Namesnistvo je pristupilo izradi novog ustava. Sastavljen je Ustavni odbor koji je sazvan za 6. decembar 1868. godine po cemu je nazvan "svetonikoljski". Rad ovog Odbora, koji je imao 76 clanova i ciji je predsednik bio sef Vlade Djordje Cenic a zamenik predsednika ministar unutrasnjih dela Radivoje Milojkovic, zavrsen je 19. decembra odlukom da je zemlji potreban novi ustav. Sam projekat novog ustava izradjen je posle sastanka Svetonikoljskog odbora, u uskom krugu od nekoliko clanova vlade i namesnika, medju kojima je najaktivniji bio Jovan Ristic.
Novi ustav je donet na Velikoj narodnoj skupstini koja je zasedala u Kragujevcu, od 10. do 29. juna ("o duhovima") 1869. godine. Bio je to prvi ustav koji je Srbija samostalno donela i najdugotrajniji njen ustav u 19. veku!
  "Karakteristika Ustava od 1869. godine" - napisao je Slobodan Jovanovic - "sastoji se u tome sto je njime zakonodavna vlast preneta sa Saveta na Skupstinu, a parlamentarni rezim nije ustanovljen. Skupstina je resavala o zakonima, ali ministri nisu od nje zavisili. U nemackim drzavama tog doba parlament je bio ogranicen na cisto zakonodavne funkcije; ministri nisu odgovarali pred njime i Kruna ih je postavljala i smenjivala po svojoj volji. Kod nas se htelo isto tako, da drzavom upravlja knez sa svojom birokratijom, a Skupstina samo da postavlja njegovoj upravi zakonske granice. Da bi se Vladi obezbedila nezavisnost prema Skupstini, Skupstina je dovedena prema Vladi u zavisan polozaj. Po odredbama Ustava od 1969. jedna neskrupulozna Vlada mogla je vrlo lako naciniti od Skupstine svoje orudje..." Ustav Srbije iz 1869. godine ima 133 clana razvrstanih u 12 poglavlja.
  Prema clanu 1. "Knjazevstvo je Srbija nasledna ustavna monarhija sa narodnim predstavnistvom". Teritorija drzave je nedeljiva, a o promenama granica odlucuje samo Velika narodna skupstina.
USTAVNA MONARHIJA
  Knez je poglavar drzave, "njegova licnost je neprikosnovena i neodgovorna", on vrsi zakonodavnu vlast sa Narodnom skupstinom, proglasava i potvrdjuje zakone, vrhovni je zapovednik "sve zemaljske sile", zastupa zemlju "u svim odnosajima". U desetak clanova regulisana su pitanja nasledstva Krune i uloge tutorstva i Namesnistva.
  Vec drugom glavom Ustava regulisana su prava i duznosti gradjana "u opste". Tu je pored ostalog regulisano pitanje drzavljanstva ("srbsko gradjanstvo"), da su "svi Srbi pred zakonom ravni" i da svi "imaju jednaka prava na sva drzavna zvanja" ukoliko ispune propisane zakonske uslove, zatim "sloboda licna i pravo sopstvenosti". Kako savremeno zvuce clanovi 26. i 27. Ustava kojima je propisano da "niko ne moze biti sudjen dok ne bude saslusan, ili zakonim nacinom pozvan da se brani" i da "niko ne moze biti zatvoren, osim u slucajevima i po propisima zakonom opredeljenima"!? A tek clan 28. kojim se propisuje da je "obitaliste Srbina nepovredno" i da "protiv volje domacinove niko ne sme u isto uci, ni istrazivanja po njemu ciniti, osim u slucajevima zakonom opredeljenim i nacinom kako zakon propisuje"!!! "Oduzimanje imanja u ime kazne (konfiskacija) ne sme biti" i "svaki Srbin ima pravo da se zali na protivzakone postupke vlasti" i "da se obrati molbom nadleznoj vlasti"...
NARODNO PREDSTAVNISTVO
  Trece poglavlje propisuje prava i duznosti Narodne skupstine, kao narodnog predstavnistva. Skupstina se sastoji od u narodu slobodno izabranih (neposredno i preko poverenika, u srezovima i okruznim varosima na "tri hiljade porezkih glava po jednog") i odlukom kneza postavljenih poslanika. Postoje dve vrste skupstine - obicna i velika. Varos Beograd birao je dva poslanika. Poslanici su bili predstavnici celog naroda i polagali su zakletvu, sadrzanu u Ustavu, a Skupstina je imala predsednika i potpresednika i potreban broj sekretara.
Posebnim odeljkom regulisan je "KRUG VLASTI NARODNE SKUPSTINE''. Ona je delila zakonodavnu vlast sa knezom, donosila i odobravala zakone, naredbe i predloge i projekte Vlade, medju kojima i projekat drzavnog budzeta. "Bez pristanka Skupstine ne moze se drzava zaduziti", pise u clanu 66. Ustava, a ona moze pozivati ministre na konsultacije i objasnjenja, dok poslanici uzivaju imunitet i druga prava (putni troskovi itd.), u skladu sa posebniim zakonom.
  Skupstinu saziva, redovno i vanredno, i moze je raspustiti knez ("otvara je i zakljucuje"), ona odlucuje kad joj prisustvuje 3/4 poslanika (kvorum), ima odbore kao stalna radna tela, sednice su javne (samo izuzetno zatvorene za javnost). Veliku narodnu skupstinu molje sazvati samo narod, sa cetiri puta vecim brojem poslanika, i ona se saziva kad treba birati kneza ili namesnike, promeniti Ustav, odluciti o teritorijalnim promenama i kad knez pozeli da cuje misljenje o nekom vaznom drzavnom pitanju.
Izvrsna vlast je poverena Drzavnom savetu (11-15 clanova) i Ministarskom savetu. Kako pise u clanu 99. na vrhu drzavne sluzbe je Ministarski savet, sastavljen od ministara "za pojedine struke naimenovani" i predsednikom, koje postavlja i "otpusta" knez, a odgovorni su njemu i Narodnoj skupstini.

NEZAVISNO SUDSTVO
  Organizacija sudstva je visestepena, sudska veca su najmanje troclana, dok se za teza krivicna dela postepeno uvode porotni sudovi, pretres je javan osim izuzetno, okrivljeni u svim slucajevima ima pravo na branioca, a o savremenosti tadasnjeg resenja mozda najbolje govori tekst clana 109. koji glasi : "Pri izricanju pravde sudovi su nezavisni i ne stoje ni pod kakvom vlascu osim zakona"!
Sloboda veroispovesti, kao i odvojenost crkve od drzave zagarantovani su posebnim poglavljem u kojem je propisano da se protiv zloupotreba duhovnih vlasti vernici i gradjani uopste mogu zaliti ministru crkvenih poslova.
  Moderno zvuci i poglavlje koje se odnosi na organizaciju lokalne samouprave (opstina) i pravnih lica. Tako je propisano da su "opstine samostalne u svojoj upravi" i da kao i druga pravna lica mogu imati svoju imovinu.
Zavrsnim poglavljima koja nose nazive "Opsta opredeljenja", "Zakljucenje" i "Prelazno naredjenje" regulisani su nacin promene Ustava (Velika narodna skupstina), stupanje na snagu i nacin primene Ustava, pre svega sazivanja prve redovne skupstine pocetkom 1970. godine. (Nastavak u narednom broju)

Obnovljen skolski list "Osvit" - Marko Slavkovic
Sekcije ruku delo
  Posle dvodecenijske pauze, u Osnovnoj skoli "Svetozar Markovic"obnovljen je skolski list "Osvit" izdavanjem 42. broja. Inace, list je u ovoj Skoli pokrenut jos davne 1962. godine. Clanovi novinarske sekcije Skole su, pod vodjstvom nastavnika srpskog jezika Slobodana Milovanovica, vredno radili na pripremi i izdavanju lista, bas kao nekada njihovi roditelji. Sekciju je redovno pohadjalo oko pedeset ucenika koji su pokazali puno volje i elana u, ni malo lakom, novinarskom poslu. Redakciju lista cine: Sofija Djordjevic, urednik, Andrea Djokic, Milica Curcic, Slobodan Sucur, Stefanija Rankovic, Mirjana Lubascik, Danica Komatina, Tijana Lukic i Kristina Stefanovic. Poseban kvalitet je sto su se ucenici, kroz rad ove sekcije, paralelno obucavali i za rad na racunarima, tako da 30-tak ucenika vec sada vlada elementarnim znanjima iz kompjuterske pripreme tekstova za stampu. To posebno dobija na znacaju ako se zna da ova Skola jos nema informaticki kabinet, kao ni nastavu informatike. Namera je da u sledecoj skolskoj godini list izlazi dvomesecno, prateci sva aktuelna desavanja u aktivnostima Skole, kao i kulturna i ostala desavanja u gradu u kojima ucestvuju "Svetozarci".

SPORT - Sampionat Jugoslavije u motociklizmu - pise Zoran Bacarevic
Vrelina na Beranovcu
  Bane iz Raske jedini predstavnik u Drugoj ligi (Zapad) iz Raskog okruga, Sloga u Srpskoj ligi (Morava) sa Metalac Trgovackim, Buducnoscu iz Konareva, Omladincem iz Novog Sela...

Posle dosta natezanja i razlicitih predloga konacno je u prosli petak (na Petrovdan) usvojen novi sistem takmicenja u saveznim ligama za sezonu 2002/2003. Prva liga ce brojati 16 klubova a cetiri druge po 12 pa je tako veliki broj ekipa od ove jeseni bio prinudjen da predje u republicke lige, Srpsku ligu sa sest grupa po 18 klubova.
  Svojevrsna reorganizacija "skratila" je Drugu saveznu Zapad ligu na takodje 12 ekipa, vise od polovine dosadasnjih ekipa iz ovog ranga preseliloCee u Zapad-nomoravsku grupu Srpske lige -grupu Morava.
  Od ekipa sa sireg kraljevackog podrucja, tacnije Raskog okruga, samo je Bane iz Raske uspeo da sacuva drugoligaski status a rivali ce mu od ovog avgusta bita Radnicki (KG), Mladost (L), Borac (Ca), Remont (Ca), Loznica, Radnicki Stobeks (Klupci), Buducnost (Va), Metalac (GM), Mladenovac i Macva (Sa). Dvanabsti clan bice poznat 3. avgusta posle ponovljenog susreta Sumadija (Kg) - Sloboda (Ue) u Kragujevcu ciji ce ishod odluciti da li ce Kragujevcani ili Uzicani u Drugu odnosno Srpsku ligu.

  Reorganizaciji fudbalskih takmicenja nema kraja (ovogodisnja su izazvala lancanu reakciju u svim nizim stepenima takmicenja) pa vec do kraja oktobra ove godine treba da se donese odluka o drugoligaskim takmicenjima za se-zonu 2003/2004. sa osnovnim predlogom o formiranju samo dve umesto dosadasnje cetiri.grupe

  Proslonedeljna sednica IO FSJ bice upamcena i po tome sto je doneta odluka da u drugoligaskoj konkurenciji ekipe moraju imati najmanje tri "bonus" igraca do 21 godine dok ce ekipe u srpskoligaskim grupama, pa i u grupi Morava, sve vreme morati da na terenu imaju najmanje cetiri mladja od 20 godina
  Sto se sada vec bivseg drugoligasa Sloge tice ona ce polovinom avgusta startovati u Srpskoj ligi sa gradskim rivalom Metalac Trgovackim a sastav "Morave" sa klubovima iz varosica, prigradskih naselja i sa sela najbolje govori o Sloginim konkurentima za plasman u narednoj takmicarskoj sezoni 2002/2003.

SRPSKA LIGA
(ZAPADNOMORAVSKA GRUPA)
2002/2003.
1. Polet Ljubic
2. Sloboda Uzice ili Sumadija 1903
3. Novi Pazar
4. Sloga Kraljevo
5. GP Zlatibor Uzice
6. Zastava
7. Buducnost Konarevo
8. Autoprevoz Cacak
9. Sevojno
10. Goc Vrnjacka Banja
11. Erdoglija Kragujevac
12. Jedinstvo Putevi
13. Sloga Pozega
14. Metalac Trgovacki
15. Rudar Baljevac
16. Takovo
17. Sumadija Arandjseovac
18. Omladinac Novo Selo
o Ispali su: Zlatibor (C), Karadjordje, Polet Trbusani, Mokra Gora, Josanica, Kraljevo Hajduk, Omladinac Zablace, Sloga, Sjenica i Trepca.

Sampionat Jugoslavije u motociklizmu - pise Zoran Bacarevic
Vrelina na Beranovcu
  Na julskoj pripeci i sa povelikim kasnjenjem na Beranovcu su proslog vikenda odrzane trece ovogodisnje trke za PJ u motociklizmu pod nazivom "Nagrada Kragujevca 2002" koje je organizovao AMK "Divlji" iz Kragujevca. Posle zanimljivih okrsaja i uzbudjenja (ukljucujuci izletanje sa staze i padove) na stazi dugoj 2300. metara (produzen "unutrasnji krug" na autodromu Beranovac) postignuti su sledeci rezultati:

Klasa I - do 125 kubika: 1. Miroslav Stanojevic (Beograd), 2. Petar Bircanin (Beograd), 3. Zoran Saravolac (Markos, Kikinda).

Klasa V do 600 kubika: 1. Milos Milovanovic (ASM, Beograd), 2. Zeljko Stanicic (Dijamant, Arandjolovac) Z. Milan Nikolic (, Arandjelovac).

Klasa VI "Superbajk": 1. Marjan Malec (Magnat auto, Beograd), 2. Boris Hercigonja (Beograd), 3. Nebojsa Radisavljevic (Markos, Kikinda).

Klasa VI "Stok sport": 1. Nenad Petrovic (Markos, Kikinda), 2. Zeljko Stanicic (Dijamant, Arandjelovac), 3. Darko Katrahnik (ASM, Beograd).