Uvod - Ljubisa protiv Pavkovica
Nadleznima podaci o Pavkovicevom kriminalu; Pavkovic negirao optuzbe
DSS-a
Prekretnica u radu SPS-a - Cija je TV 'Desetka'?
Registracija novih biraca za izbore na Kosovu
Stanje i kretanje privrednog kriminala ( 3 ) - Sve vece i vece stete
Prvi samostalni ustav
Osvit - Sekcije ruku delo
Sport: Druge lige sa dvanaest klubova; Vrelina na Beranovcu
Vreme
sadasnje - pise Ivan Rajovic
Ljubisa protiv Pavkovica
Godinama vec zivimo od afere do afere sadisticki, mazohisticki,
nihilisticki pa i sire uzivajuci u pikanterijama i gadostima, smejurijama
i tragikomici dogadjaja koje nam serviraju sto bivsi, a sto sadasnji
gospodari nasih sudbina i svega ostalog. Naravno, ima i takvih egzibicija
gde se i sadasnji i oni koje je trebalo skloniti vec sestog oktobra
pre dve godine zdusnio trude da nam zivot ucine sto zabavnijim, a
paznju nam odvrate od takvih banalnosti kao sto su, recimo, povecanje
cene struje za citavih 50 odsto i mnoge druge trice i kucine koje
zivot cine sve manje podnosljivim, a sve vise kaznom kojom nova demokratska
vlast kaznjava one koji su je i doveli tamo gde jeste.
I dok se socijalisti masovno, ofanzivno, zdusno i pod oznakom "hitno"
vracaju svojoj bazi shvativsi da su gresili samoljubivo se posvecujuci
samo sebi i sticanju bogatstva na narodnoj muci, neki drugi opozicionari
jos nikako ne uspevaju da ukapiraju da ovo vise nije ono i da bi trebalo
promeniti taktiku pa i programe svojih stranaka ukoliko im je stalo
da posle predstojecih izbora bar ucestvuju u vlasti. U svemu tome
dogadja se jos jedna afera i to na najvisem nivou u kojoj ucestvuju
bivsi general Nebojsa zvani Pavke, sadasnji predsednik sam Bog zna
cega Kostunica zani Mene vlast nece promeniti, premijer republicke
vlade Zoki poznati traser dobrih puteva, prisluskivaci, spijuni, dousnici,
cinkarosi, biroi za telekomunikacije, Alekse Zunjici i, naravno, nas
predsednik opstine dr Ljubisa Jovasevic.
Dok sve ovo nije pocelo mozda je jos uvek bilo onih,
makar i u bazi, koji su slepo verovali kako mi zivimo u relativno
normalnoj zemlji sa relativno normalnim prvim facama, sinovima nacije,
dusebriznicima, djenerlima koji su nas vodili iz bitke u bitku sve
do konacne pobede nad NATO alijansom zlikovaca i drogiranih zivotinja.
Nije imalo sanse putem medija niti za i pod kafanskim stolovima objasniti
ljutim srpkim patriotama da i nije sve bas tako, da nije zlato sve
sto sine i da se ne leti sve sto jede , ili obrnuto. Ukoliko se pokaze
da je samo deo navoda koje je izgovorio prvi covek nasega grada tacan,
a ja ni malo ne sumnjam u njegovu obavestenost i postene namere, onda
nam zaista predstoji duboko preispitivanje citavog drustva, a ponajvise
samih sebe. Gde to mi zivio i sa kakvim ljudima smo se uputili u Evropu
i svet? Raduje i to sto se citava stvar pokrece bas iz naseg grada
koji je, kao sto je poznato, oduvek vazio za jedan od centara najrevolucionarnijih
drustvenih gibanja, sto su nam, opet, gotovo po pravilu osporavali.
Dakle, jos jedna afera je pred nama, a u njoj jedan od kljucnih aktera
nas predsednik Jovasevic koji je konacno resio da progovori i raskrinka
djenerala Pavketa, njegovu svitu i sve ono sto je ovaj radio i sticao
dok je bio na vlasti, a sto je sasvim primereno jednoj tako grandioznoj
figuri kao sto je prvi covek do Milosevica, a kasnije i do njegovog
naslednika.
Zasto se sve do sada cekalo da bi se saznalo ono
sto su mnogi obavesteniji znali vec godinima, pitanje je na koje ocekujemo
odgovor, buduci da ce citav slucaj najverovatnije doci do suda. I
pored toga, svi su izgledi, da je pravo razbucavanje tek pocelo i
da ce prljavog vesa sa flekama od razlicitih gadosti biti na pretek.
Zato je potrebno biti spreman na sve, zapusenog nosa, otvorenih ociju
i stamen kano klisurina iz zastarele nam himne sacekati rasplet kako
ove afere tako i predstojece kampanje za prvog coveka zemlje Srbije.
Kako stvari stoje, a sto se i ovih dana pokazalo, sve je moguce i
niko nije u stanju da predvidi kakav sve cupavac jos moze da iskoci
iz kutije, iliti predizborne trke. Uostalom, Srbija ne bi ni bila
ovo sto je da nije ovo sto je. Prosto receno, takvi smo kakvi smo
pa je i ovo sto nam se dogadja sasvim logicno. Ali, ono sto me ovih
dana narocito interesuje jeste potez koji ce da odigra prof. dr Predrag
Stojanovic, u narodu poznat kao veliki postovalac lika i dela svog
koalicionog kolege i dugogodisnjeg saborca dr LJubise Jovasevica.
Uz sve to nikako ne bi trebalao zaboraviti da je jos uvek u toku akcija
"Srbija na dobrom putu", sto mozda tek sada postaje u potpunosti
shvatljivo i poprima svoj puni znacaj i smisao.
I na kraju, a kako sam ovog momenta saznao, na mesto
prvog coveka "Ibarskih novosti" ponovo je, gotovo jednodusnom
odlukom odbornika, izabran Slavko Janosevic. Novom direktoru cestitamo
postavljenje, kao svi pravi uvlakaci, a korisnicima i konzumentima
nasih proizvoda zelimo mnogo vise srece i lepote u saradnji sa nama
nego sto je to do sada bio slucaj.
Savezni
poslanik dr Ljubisa Jovasevic u Beogradu najavio
Nadleznima podaci o Pavkovicevom kriminalu
-
Beograd, 15. jula 2002. (Beta) - Savezni poslanik Demokratske stranke
Srbije (DSS) LJubisa Jovasevic najavio je danas da ce nadleznim vojnim
organima dostaviti podatke o kriminalnim aferama u koje je umesan
smenjeni nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije (VJ) Nebojsa Pavkovic.
Jovasevic je na stranackoj konferenciji za novinare rekao da je do
tih podataka dosao tokom rada Anketne komisije Skupstine SRJ koja
je trebalo da utvrdi okolnosti vezane za ubistvo bivseg ministra odbrane
Jugoslavije Pavla Bulatovica.
Jovasevic je Pavkovica doveo u vezu sa aferama uvoza
medicinske opreme za Vojno-medicinsku akademiju , poslove oko afere
sa cigaretama, zloupotrebama 608. pozadinske brigade VJ i luksuznim
stanovima u Kotoru i Beogradu.
Nakon konferencije za novinare medijima su podeljeni
materijali u kojima je bivsi nacelnik Generalstaba doveden u vezu
sa nnaftnim lobijem iz republike Srpske, kao ii surcinskim mafijaskim
klanom. Pavkovic se, prema tim materijalima, povezao sa bracom Vitomirom
i LJubisom Bakovicem iz Crne Gore koja se, kako se navodi, bave svercom
cigareta . Nakon tih poslova, dodaje se, braca Bakovic su Pavkovicu
poklonili kucu u Kotoru. Smenjeni nacelnik Generalstaba je , prema
podeljenom materijalu, preko Perice Perovica i firme "Interkom"
obezbedio "nepotrebnu opremu za VMA", cime je ostetio jugoslovenski
budzet za vise miliona evra.
Jovasevic je u vezu sa pojedinim kriminalnim aferama doveo i penzionisanog
generala Aleksandra Vasiljevica koji je potvrdio Pavkoviceve tvrdnje
da su ljudi iz kabineta jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice
naredili upad u Biro za komunikacije Vlade Srbije. Vasiljevic se,
u materijalima koji su podeljeni na konferenciji DSS za novinare,
optuzuje za blisku saradnju sa bivsim ministrom unutrasnjih poslova
BiH Alijom Delimustaficem. Navodi se da su njih dvojica zajedno, navodno
za potrebe teritorijalne odbrane BiH, nnabavili sest miliona metaka
i vecu kolicinu pusaka i pancira. Roba je isporucena preko privatne
firme "Kolt" u vlasnistvu braCe Mujkic iz Dervente. Dodaje
se da je Vasiljevic zbog toga sedam meseci bio u pritvoru, ali da
ga je sud oslobodio. Vasiljevic je optuzen j da je za vreme borbi
oko Vukovara 1991. godine "sebi prigrabio sest miliona maraka",
a pojedinosti o tom slucaju zna pukovnik Veselin Sljivancanin"...
Pavkovic
negirao optuzbe DSS-a
Beograd,
15. jula 2002. (Beta) - Smenjeni nacelnik generalstaba VJ Nebojsa Pavkovic
demantovao je danas da je umesan u pojedine kriminalne afere, za sta
ga je optuzila DSS i naveo da su optuzbe izmisljene u Kabinetu jugoslovenskog
predsednika Vojislava Kostunice.
Pavkovic je agenciji beta kazao da mu je drago sto je konacno neko javno
izgovorio optuzbe na njegov racun, jer ce sada morati i "da ih
dokaze". On je optuzio Kostunicu da koristi deo Uprave bezbednosti
jugoslovenske vojske da prikuplja takve dezinformacije. "Morace
da kaze ko mu je dao te podatke, dokaze o tome i onda cemo o tome da
raspravljamo", rekao je penzionisani nacelnik generalstaba.
Prema njegovim recima, pojedine kriminalne radnje za koje ga je danas
optuzila DSS, desavale su se mnogo pre n ego sto je on postao nacelnik
Generalstaba. "Ja nisam bio u prilici da sklapam nikakve ugovore,
niti da se bavim nikakvim poslom kao nacelnik Generalstaba jer to nije
u nadleznosti niti mojoj, niti Generalstaba, dakle, sve su to smisljene
aktivnosti iz Kostunicinog kabineta" , rekao je Pavkovic agenciji
Beta.
Prof.
dr Branislav Ivkovic posetio Kraljevo - pise Slobodan Rajic
Prekretnica u radu SPS-a
"Sesti vanredni kongres predstavljao je prekretnicu
u radu Socijalisticke partije Srbije i dosao je u sekund do 12 da
spase SPS koja je srljala i tonula u kaljugu i propadala pod bivsim
rukovodstvom koje je potpuno nestrucno i bez autoriteta vodilo SPS",
rekao je na konferrenciji za novinare, u prosli utorak, u Opstinskom
odboru SPS-a u Kraljevu prof. dr Branislav Ivkovic, predsednik SPS-a.
vsim rukovodstvom podrazumeva mali broj ljudi koji se ogradio "kavezom"
i telohraniteljima cuvajuci svoje fotelje kao simbol svojih bivsih
funkcija koje su imali u SPS-u".
- Socijalisticka partija Srbije je jedna jedina, ta SPS je i juce
u Uzicu formirala svoj Opstinski odbor i juce u Cicevcu imala svoj
Okruzni odbor na nivou Rasinskog okruga i juce u Raznju imala svoju
veliku tribinu, izuzetno posecenu, i imala sastanak Nisavskog okruznog
odbora i Jablanickog okruznog odbora i upravo danas ima sastanak Pcinjskog
i Severno-banatskog okruznog odbora. Znaci SPS, nova SPS, reformisana,
punom parom radi, a sto se tice g. Sabica, ministra za lokalnu samoupravu,
on zna zasto ne ide u proceduru oko legalizacije, mozda i nama cini
dobro jer sve price o saradnji konkretno SPS-a i Baneta Ivkovica sa
DOS-om padaju u vodu jer ocigledno mi za nesto za sta imamo dokaze
i materijale, potpuni legitimitet i legalitet, evo cekamo vec vise
od dve nedelje - istakao je prof. Ivkovic.
Ivkovic
je naglasio da svi rokovi isticu iduce sedmice i da ce g. Sabic tada
morati da donese odluku o legalizaciji jedine, na Sestom vanrednom
kongresu reformisane SPS, partije koja se konacno odrekla centralizma
i proklamovala povratak bazi, priznajuci i svoje greske u proslosti,
ali i hrabro gledajuci u buducnost i pripremajuci se za nastupajuce
dogadjaje.
- To clanstvo, ta baza je iznedrila Sesti vanredni
kongres i dala svima nama u zadatak da gradimo mostove, pre svega
sa nasim drugaricama i drugovima koji mozda nisu dobro bili obavesteni
ili su bili pritisnuti razlicitim spletkama, lazima. Ti ljudi nam
trebaju, svaki covek koji je bio posle 5. oktobra u SPS nam je preko
potreban i boricemo se za njega. I ako postoji takva manja grupa ovde
u Kraljevu, to su nasi drugovi i mi cemo sa njima razgovarati i ja
sam malopre imao razgovor sa narodnim poslanikom SPS-a iz ovog okruga,
i trudicemo se da svakog od njih sacuvamo u SPS-u. Sto se tice poslanickih
mandata, uputili smo poziv svim republickim i saveznim poslanicima
SPS-a da priznaju odluke Sestog vanrednog kongresa, Rezoluciju i izmene
Statuta i izbor novog rukovodstva. Ako to urade, ostace narodni poslanici,
a oni koji to ne budu zeleli nece vise biti narodni poslanici i bice
promenjeni. Bivse rukovodstvo je, zamislite, krenulo da uklanja odbornike
SPS-a samo zato sto misle svojom glavom. Nasa legalizacija ce to spreciti
- naglasio je Ivkovic.
Prof. dr Branislav Ivkovic je podvukao da za SPS-a
postoje prece stvari od izbora predsednika Republike Srbije, a to
je pre svega odrzavanje okruglog stola na kojem bi sve stranke definisale
srpski nacionalni program (minimum nacionalnih interesa, u ekonomiji
pre svega), za sta DOS snosi najvecu odgovornost. SPS, kao jedna od
najvecih stranaka, ima moralnu obavezu da izlazi na sve izbore samostalno
pa i na predsednicke, a ko ce biti njen kandidat odredice opstinski
odbori, baza, svojim predlozima.
On je takodje istakao da"tzv. sestog redovnog
kongresa koji priprema bivse rukovodstvo sigurno nece biti, kao sto
nije odrzana ni pre neki dan najavljena sednica bivseg Glavnog odbora
SPS-a", nasupot kojem iz dana u dan raste rejting reformisane
SPS i njenog novog rukovodstva.
Cija je TV "Desetka"?
Posto se Srba Trifunovic, novinar TV "Desetka" u Kraljevu,
javio da bi postavio pitanje, prof. Branislav Ivkovic je primetio:
-Ispred "nase" Televizije, je l' tako? Ja sam cuo da mi
tamo imamo osnivackog kapitala i o tome cemo razgovarati. To da znate.
Obavesti direktora da vise o tome ne odlucuju oni "bivsi".
Sad cemo dobro da vidimo gde je ulagala SPS. Kao sto ne damo Dusanu
Bajatovicu da privatizuje TV "Most" jer smo je mi kupili
i Nikoli Gogicu u Uzicu da privatizuje TV "S", tako cemo
i da vidimo koliko ima kapitala kod vas...
Od
ponedeljka u Kraljevu - pise Predo Markovic
Registracija novih biraca za izbore na Kosovu
U ponedeljak, u 9 casova, u OS ,, Cetvrti kraljevacki
bataljon ,, u Kraljevu, u prisustvu medjunarodnih superevizora, zapocela
je doregistracija raseljenih lica sa Kosova i Metohije, sa birckim
pravom, pred oktobarske lokalne izbore na Kosovu. Doregistracija ce
trajati do 17. avgusta, a sprovode je dva tima popisivaca, zajedno
sa supervizorima, Bernadet Ksapo iz Madjarske i DZenifer Sez iz USA.
Ovoj
registraciji nece morati da se odazovu lica koja su u biracki spisak
upisana za proslogodisnje parlamentarne izbore na Kosovu, jer su ona
usla u konacni biracki spisak, ali je neophodno da se prijave svi
oni koji nisu registrovani iako imaju biracko pravo, porucuju iz Opstinskog
komesarijata za izbeglice u Kraljevu.
-Znacajno je da se svi raseljeni sa birackim pravom koji nisu upisani
u biracki spisak odazovu pozivu na registraciju, jer je to poslednja
doregistracija. Taj konacni biracki spisak je bitan za sva buduca
desavanja na Kosovu, kaze poverenik Opstinskog komesarijata za izbeglice
u Kraljevu, Slobodan Stanisic.
Osim
doregistracije, u narednih mesec dana raseljena lica ce moci da obave
i postupak konfirmacije- potvrdjivanje rezultata prethodne registracije,
pri cemu ce raseljena lica moci da zvanicno verifikuju promene licnih
podataka na licu mesta, sto se posebno odnosi na lica koja su dosla
sa Kosova i Metohije posle poslednje registracije.
Pred proslogodisnje parlamentarne izbore na Kosovu,
u Kraljevu, gde je evidentirano 23.450 raseljenih lica sa Kosmeta,
registrovano je 7.541 raseljeno lice sa pravom glasa.
-Ova registracija je znacajna i zbog toga sto imamo informacija da
veliki broj ljudi na Kosovu i Metohiji prelazi iz sredina koje su
apsolutno vecinske kada je rec o albanskom stanovnistvu, u sredine
i opstine gde je vecinski srpski zivalj. Ocigledno je da je perfidna
namera Albanaca da promene boraviste kako bi ugrozili pravo Srba da
ostvare, eventualno, dominaciju u organima lokalne uprave u mestima
gde je srpsko stanovnistvo vecinsko, kaze Slobodan Stanisic.
Prvih dana registracije, dok se ziva u termometru
proiblizavala cetrdesetom stepenu, odziv raseljenih na doregistraciju
nije bio tako veliki, i na mesto za doregistraciju se dolazilo u prepodnevnim
casovima.
Vremeplov
skupstinskih dogadjanja - pise Marko Slavkovic
Stanje i kretanje privrednog kriminala (3)
- Sve vece i vece stete
• Broj optuzenih za privredni kriminal raste iz godine
u godinu •Kako se sve pljackala drustvena imovina• Pojava novog vida
otimacine.
Proucavanjem dogadjanja u sveri privrednog kriminala stigli
smo, evo, do 1985., a pregled stanja i kretanja u ovoj oblasti zavrsavamo
sa 1994. godinom. Dakle, tokom 1985. godine za razna krivicna dela
optuzeno je vise desetina osoba. Na primer, zbog pljacke je optuzeno
deset lica, zbog izdavanja ceka bez pokrica sedamnaest, zbog nesavesnog
poslovanja u privredi tri, zbog nedozvoljene trgovine sedam lica,
zbog pronevere cetrdeset devet osoba, zbog zloupotrebe sluzbenog polozaja
dvadeset dva lica, zbog pronevere izvrsene na stetu drustvene imovine
sest lica, zbog kradje i teske kradje takodje na stetu drustvene imovine
sezdeset devet osoba. Zbog krivicnog dela poreske utaje optuzeno je
jedno lice, zbog prevare u sluzbi optuzena su dva lica, isto kao i
zbog davanja mita. U pogledu strukture izvrsilaca krivicnih dela najveci
porast je medju racunopolagacima , direktorima i spoljnim licima.
Ukupna steta koja je pricinjena drustvenoj zajednici iz privrednog
kriminala znatno je veca od visine stete pricinjene prethodnih godina.
A od znacajnijih predmeta, u kojima je vise lica optuzeno zbog krivicnog
dela pljacke, treba posebno navesti dva. U jednom predmetu optuzen
je sekretar tadadasnjeg SIZ-a stanovanja zbog krivicnog pljacke i
zloupotrebe ovlascenja u privredi, primanja mita i zloupotrebe sluzbenog
polozaja. Optuzeni sekretar je tako vecem broju lica pribavio protivpravnu
imovinsku korist. Koristeci nestasicu stanova na trzistu on je od
jednog gradjanina primio mito da bi mu obezbedio kupovinu stana.
U
drugom predmetu optuzeni su jedan referent za nabavku tapetarskog
materijala i jedan trgovacki putnik, obojica radnici ,, Jasena”i pet
spoljnih lica. Optuzeni referent je uz pomoc trgovackoh putnika i
neposredno nabavljao materijal od drugih optuzenih po ceni koja je
i visestruko bila veca od trzisne, pricinivsi veliku stetu svojoj
radnoj organizaciji. Istovremeno su on i optuzeni trgovacki putnik
od ostalih optuzenih koji su im materijal prodavali, a preko jedne
zanatske zadruge, i sebi pribavili znacajnu imovinsku korist uzimajuci
proviziju.
Zbog specificnosti problematike, koju obuhvataju, znacajno
je pomenuti jos dva predmeta. U prvom su optuzena cetiri lica: sef
komercijalne sluzbe Zanatske zadruge ,, Novitet” i komercijalista
,, Poljoprometa”, kao i dvojica udruzenih zanatlija. Oni su zajednicki
isplatom neizvrsenog rada zanatlija sebi pribavljali protivpravnu
imovinsku korist.
U drugom predmetu optuzene su tri osobe: generalni , tehnicki
i komercijalni direktor. Oni su zbog lose organizacije procesa proizvodnje,
upravljanja sredstvima fondova radne organizacije, prouzrokovali stecaj
,, Andezita”. Optuznica je podignuta zbog krivicnog dela nesavesnog
poslovanja u privredi.
Za krivicna dela iz oblasti privrednog kriminala doneto je ukupno
osudjujucih presuda protiv 202 lica, od cega su prema 77 osova izrecene
uslovne kazne. Za petnaest lica osudjenih za teze oblike krivicnih
dela zabranjeno je vrsenje delatnosti, poziva i duznosti, a sestorici
je oduzeta imovinska korist.
Dominiraju
kradje
Broj optuzenih lica za privredni kriminal u 1986. godini
je povecan. Za ova krivicna dela optuzeno je 277 osoba. Zbog pljacke
je optuzeno pet lica, zbog izdavanja ceka bez pokrica optuzeno je
sedam lica, dok je doslo do znacajnog smanjenja pronevera, svega osamnaest.
Medjutim, znatno je povecan broj optuzenih zbog zloupotrebe sluzbenog
polozaja iz koristoljublja, 25 lica. Posmatrajuci strukturu kriminaliteta
uopste, uocava se da privredni kriminal i dalje zauzima znacajno mesto.
Samo iz opstinske nadleznosti optuzeno je za privredni kriminal 263
lica, ili u procentima 42 posto. Od tezih oblika privrednog kriminala
dominiraju: pljacke, pronevere, prevare u sluzbi, teske kradje, kradje,
razbojnicke kradje, prevare na stetu drustvene imovine, zloupotreba
sluzbenog polozaja i ovlascenja iz koristoljublja, davanje i primanje
mita i protivzakonito posredovanje. Za ova krivicna dela u 86. godini
optuzeno je 110 osoba, sto je 40 procenata ukupno optuzenih.
Pljacke
povecane za trista posto
Opsta tendencija kretanja privrednog kriminala u 1987.
godini, u odnosu na broj optuzenih ranijih godina belezi znake blagog
opadanja. Recimo, optuzeno je 34 lica manje nego prethodne godine.
Medjutim, steta pricinjena krivicnim delima privrednog kriminala u
1987. godini belezi porast od 54 posto, sto je u obrnutoj srazmeri
sa opadanjem broja optuzenih. Najvece povecanje optuzenih lica zabelezeno
je zbog krivicnog dela pljacke, a rec je o dvadeset jednoj osobi.
Steta pricinjena na osnovu ovih krivicnih dela je cak za 145 odsto
veca nego u prethodnoj godini. Povecanje broja optuzenih zabelezeno
je i kod krivicnog dela prevare u sluzbi. Veci broj lica optuzen je
i za krivicno delo kradje . Uravnotezen je broj lica za krivicno delo
zloupotrebe sluzbenog polozaja iz koristoljublja, a za sva druga krivicna
dela privrednog kriminala optuzeno je manje osoba nego u prethodnoj
godini. Zbog krivicnih dela privrednog kriminala u nadleznosti Opstinskog
suda doneto je ukupno 180 prvostepenih presuda, od toga 159 osudjujucih
i dvadeset jedna oslobadjajuca.
Zaceci
takozvanog reketa
Vrlo slozena politicka situacija, kasnije i ratna dejstva,
verovatno su uticali na to da se izvestaji o privrednom kriminalu
ne nadju redovno na sednicama Skupstine kraljevacke opstine. Otuda
je ova problematika razmatrana tek februara 1994. godine. S ovim u
vezi zanimljivo je izneti podatak da je 1993. godine u nasoj opstini
registrovano cak 2.132 krivicna dela. Od ovog broja, 1.949 krivicnih
dela su iz oblasti opsteg kriminaliteta, gde spadaju i zaceci takozvanog
reketiranja, odnosno oduzimanja novca pojedinim licima putem ucena
i slicnih pretnji.
U oblasti privrednog kriminaliteta registrovano je ukupno
183 krivicna dela. Protiv 180 lica, od cega su petnaest povratnici,
a dva maloletnici, podnete su prijave nadleznim tuzilastvima.
Svi ove informacije usvojene su na sednicama Skupstine opstine, sa
neizbeznim predlozima mera za zaustavljanje i presecanje kanala privrednog
kriminaliteta.
Svi
ustavi Srbije i Jugoslavije do Drugog Svetskog rata (4) - pise Boban
Rajic
Prvi samostalni ustav
Posle perioda svojevrsne dikrature po prvi put u novijoj
istoriji Srbije otvoreno se razmislja i govori o donosenju novog,
demokratskog ustava kojim bi se na najbolji nacin uredili drustveni
odnosi u ovoj drzavi. Tema aktuelna, da aktuelnija ne moze biti! I
"pozicija" i opozicija zalazu se da se najpre donese Ustavna
povelja o odnosima Srbije i Crne Gore, a zatim i ustavi dve republike.
Po misljenju vecine analiticara, novi ustav Srbije, pored uvazavanja
moderne evropske ustavne teorije i prakse, morao bi da se oslanja
i na srpsku ustavnu tradiciju. Zbog aktuelnosti teme, u nekoliko brojeva
Ibarskih novosti donosimo prikaz svih ustava Srbije (i Jugoslavije)
do Drugog svetskog rata, polazeci pre svega od originalnih tekstova
tih ustava i knjige "Ustavi i vlade" akademika, prof. dr
Jovana Djordjevica, uz zahvalnost Kraljevcaninu dr Srdjanu Djordjevicu
na pozajmljenoj retkoj knjizi.
U periodu od 1839. do 1869. godine, koji predstavlja razdoblje
formalne vladavine "Turskog ustav", smenila su se dva sustinski
razlicita ustavna poretka. Prvi je bio period vladavine "ustavobranitelja"
u toku kojeg su organizacija vlasti i uredjenje drustvenih odnosa
bili istinski postavljeni na peincipima "Turskog ustava".
Drugi period poklapa se sa drugom vladavinom kneza Mihaila Obrenovica
i obelezen je vaznim promenama ustavnog sistema u Srbiji, kada se
zakonima sustinski menja vecina odredaba Ustava iz 1838. godine. Najvazniji
takvi zakoni bili su Ustrojenije Drzavnog sovjeta iz 1861. godine,
Ustrojenije Centralne drzavne uprave u Knjazevstvu Srbiji iz 1862.
godine, Zakon o Narodnoj skupstini (1861.), Zakon o cinovnicima gradjanskog
reda (1861.), Zakon o ustrojstvu obstina i obstinskih vlasti (1866.)
i Ustrojenije narodne vojske (1868.).
Ubistvo kneza Mihaila u Topcideru 29. juna 1868. godine iznenada ponovo
menja politicku sliku Srbije. Odmah posle atentata, vojnim udarom
(pucom) ministra vojnog Milivoja Blaznavca, za kneza je proglasen
Milan, maloletni unuk Jevrema Obrenovica. Pod jakim pritiskom, opkoljena
vojskom, Velika skupstina je potvrdila Milanovo stupanje na presto
i za namesnike odredila Milivoja Blaznavca, Jovana Ristica i Jovana
Gavrilovica.
IZRADA
NOVOG USTAVA
Nekoliko meseci posle atentata Namesnistvo je pristupilo
izradi novog ustava. Sastavljen je Ustavni odbor koji je sazvan za
6. decembar 1868. godine po cemu je nazvan "svetonikoljski".
Rad ovog Odbora, koji je imao 76 clanova i ciji je predsednik bio
sef Vlade Djordje Cenic a zamenik predsednika ministar unutrasnjih
dela Radivoje Milojkovic, zavrsen je 19. decembra odlukom da je zemlji
potreban novi ustav. Sam projekat novog ustava izradjen je posle sastanka
Svetonikoljskog odbora, u uskom krugu od nekoliko clanova vlade i
namesnika, medju kojima je najaktivniji bio Jovan Ristic.
Novi ustav je donet na Velikoj narodnoj skupstini koja je zasedala
u Kragujevcu, od 10. do 29. juna ("o duhovima") 1869. godine.
Bio je to prvi ustav koji je Srbija samostalno donela i najdugotrajniji
njen ustav u 19. veku!
"Karakteristika Ustava od 1869. godine" - napisao
je Slobodan Jovanovic - "sastoji se u tome sto je njime zakonodavna
vlast preneta sa Saveta na Skupstinu, a parlamentarni rezim nije ustanovljen.
Skupstina je resavala o zakonima, ali ministri nisu od nje zavisili.
U nemackim drzavama tog doba parlament je bio ogranicen na cisto zakonodavne
funkcije; ministri nisu odgovarali pred njime i Kruna ih je postavljala
i smenjivala po svojoj volji. Kod nas se htelo isto tako, da drzavom
upravlja knez sa svojom birokratijom, a Skupstina samo da postavlja
njegovoj upravi zakonske granice. Da bi se Vladi obezbedila nezavisnost
prema Skupstini, Skupstina je dovedena prema Vladi u zavisan polozaj.
Po odredbama Ustava od 1969. jedna neskrupulozna Vlada mogla je vrlo
lako naciniti od Skupstine svoje orudje..." Ustav Srbije iz 1869.
godine ima 133 clana razvrstanih u 12 poglavlja.
Prema clanu 1. "Knjazevstvo je Srbija nasledna ustavna
monarhija sa narodnim predstavnistvom". Teritorija drzave je
nedeljiva, a o promenama granica odlucuje samo Velika narodna skupstina.
USTAVNA MONARHIJA
Knez je poglavar drzave, "njegova licnost je neprikosnovena
i neodgovorna", on vrsi zakonodavnu vlast sa Narodnom skupstinom,
proglasava i potvrdjuje zakone, vrhovni je zapovednik "sve zemaljske
sile", zastupa zemlju "u svim odnosajima". U desetak
clanova regulisana su pitanja nasledstva Krune i uloge tutorstva i
Namesnistva.
Vec drugom glavom Ustava regulisana su prava i duznosti
gradjana "u opste". Tu je pored ostalog regulisano pitanje
drzavljanstva ("srbsko gradjanstvo"), da su "svi Srbi
pred zakonom ravni" i da svi "imaju jednaka prava na sva
drzavna zvanja" ukoliko ispune propisane zakonske uslove, zatim
"sloboda licna i pravo sopstvenosti". Kako savremeno zvuce
clanovi 26. i 27. Ustava kojima je propisano da "niko ne moze
biti sudjen dok ne bude saslusan, ili zakonim nacinom pozvan da se
brani" i da "niko ne moze biti zatvoren, osim u slucajevima
i po propisima zakonom opredeljenima"!? A tek clan 28. kojim
se propisuje da je "obitaliste Srbina nepovredno" i da "protiv
volje domacinove niko ne sme u isto uci, ni istrazivanja po njemu
ciniti, osim u slucajevima zakonom opredeljenim i nacinom kako zakon
propisuje"!!! "Oduzimanje imanja u ime kazne (konfiskacija)
ne sme biti" i "svaki Srbin ima pravo da se zali na protivzakone
postupke vlasti" i "da se obrati molbom nadleznoj vlasti"...
NARODNO PREDSTAVNISTVO
Trece poglavlje propisuje prava i duznosti Narodne skupstine,
kao narodnog predstavnistva. Skupstina se sastoji od u narodu slobodno
izabranih (neposredno i preko poverenika, u srezovima i okruznim varosima
na "tri hiljade porezkih glava po jednog") i odlukom kneza
postavljenih poslanika. Postoje dve vrste skupstine - obicna i velika.
Varos Beograd birao je dva poslanika. Poslanici su bili predstavnici
celog naroda i polagali su zakletvu, sadrzanu u Ustavu, a Skupstina
je imala predsednika i potpresednika i potreban broj sekretara.
Posebnim odeljkom regulisan je "KRUG VLASTI NARODNE SKUPSTINE''.
Ona je delila zakonodavnu vlast sa knezom, donosila i odobravala zakone,
naredbe i predloge i projekte Vlade, medju kojima i projekat drzavnog
budzeta. "Bez pristanka Skupstine ne moze se drzava zaduziti",
pise u clanu 66. Ustava, a ona moze pozivati ministre na konsultacije
i objasnjenja, dok poslanici uzivaju imunitet i druga prava (putni
troskovi itd.), u skladu sa posebniim zakonom.
Skupstinu saziva, redovno i vanredno, i moze je raspustiti
knez ("otvara je i zakljucuje"), ona odlucuje kad joj prisustvuje
3/4 poslanika (kvorum), ima odbore kao stalna radna tela, sednice
su javne (samo izuzetno zatvorene za javnost). Veliku narodnu skupstinu
molje sazvati samo narod, sa cetiri puta vecim brojem poslanika, i
ona se saziva kad treba birati kneza ili namesnike, promeniti Ustav,
odluciti o teritorijalnim promenama i kad knez pozeli da cuje misljenje
o nekom vaznom drzavnom pitanju.
Izvrsna vlast je poverena Drzavnom savetu (11-15 clanova) i Ministarskom
savetu. Kako pise u clanu 99. na vrhu drzavne sluzbe je Ministarski
savet, sastavljen od ministara "za pojedine struke naimenovani"
i predsednikom, koje postavlja i "otpusta" knez, a odgovorni
su njemu i Narodnoj skupstini.
NEZAVISNO
SUDSTVO
Organizacija sudstva je visestepena, sudska veca su najmanje
troclana, dok se za teza krivicna dela postepeno uvode porotni sudovi,
pretres je javan osim izuzetno, okrivljeni u svim slucajevima ima
pravo na branioca, a o savremenosti tadasnjeg resenja mozda najbolje
govori tekst clana 109. koji glasi : "Pri izricanju pravde sudovi
su nezavisni i ne stoje ni pod kakvom vlascu osim zakona"!
Sloboda veroispovesti, kao i odvojenost crkve od drzave zagarantovani
su posebnim poglavljem u kojem je propisano da se protiv zloupotreba
duhovnih vlasti vernici i gradjani uopste mogu zaliti ministru crkvenih
poslova.
Moderno zvuci i poglavlje koje se odnosi na organizaciju
lokalne samouprave (opstina) i pravnih lica. Tako je propisano da
su "opstine samostalne u svojoj upravi" i da kao i druga
pravna lica mogu imati svoju imovinu.
Zavrsnim poglavljima koja nose nazive "Opsta opredeljenja",
"Zakljucenje" i "Prelazno naredjenje" regulisani
su nacin promene Ustava (Velika narodna skupstina), stupanje na snagu
i nacin primene Ustava, pre svega sazivanja prve redovne skupstine
pocetkom 1970. godine. (Nastavak u narednom broju)
Obnovljen
skolski list "Osvit" - Marko Slavkovic
Sekcije ruku delo
Posle dvodecenijske pauze, u Osnovnoj skoli "Svetozar
Markovic"obnovljen je skolski list "Osvit" izdavanjem
42. broja. Inace, list je u ovoj Skoli pokrenut jos davne 1962. godine.
Clanovi novinarske sekcije Skole su, pod vodjstvom nastavnika srpskog
jezika Slobodana Milovanovica, vredno radili na pripremi i izdavanju
lista, bas kao nekada njihovi roditelji. Sekciju je redovno pohadjalo
oko pedeset ucenika koji su pokazali puno volje i elana u, ni malo
lakom, novinarskom poslu. Redakciju lista cine: Sofija Djordjevic,
urednik, Andrea Djokic, Milica Curcic, Slobodan Sucur, Stefanija Rankovic,
Mirjana Lubascik, Danica Komatina, Tijana Lukic i Kristina Stefanovic.
Poseban kvalitet je sto su se ucenici, kroz rad ove sekcije, paralelno
obucavali i za rad na racunarima, tako da 30-tak ucenika vec sada
vlada elementarnim znanjima iz kompjuterske pripreme tekstova za stampu.
To posebno dobija na znacaju ako se zna da ova Skola jos nema informaticki
kabinet, kao ni nastavu informatike. Namera je da u sledecoj skolskoj
godini list izlazi dvomesecno, prateci sva aktuelna desavanja u aktivnostima
Skole, kao i kulturna i ostala desavanja u gradu u kojima ucestvuju
"Svetozarci".
SPORT
- Sampionat Jugoslavije u motociklizmu - pise Zoran Bacarevic
Vrelina na Beranovcu
Bane iz Raske jedini predstavnik u Drugoj ligi (Zapad)
iz Raskog okruga, Sloga u Srpskoj ligi (Morava) sa Metalac Trgovackim,
Buducnoscu iz Konareva, Omladincem iz Novog Sela...
Posle
dosta natezanja i razlicitih predloga konacno je u prosli petak (na
Petrovdan) usvojen novi sistem takmicenja u saveznim ligama za sezonu
2002/2003. Prva liga ce brojati 16 klubova a cetiri druge po 12 pa
je tako veliki broj ekipa od ove jeseni bio prinudjen da predje u
republicke lige, Srpsku ligu sa sest grupa po 18 klubova.
Svojevrsna reorganizacija "skratila" je Drugu
saveznu Zapad ligu na takodje 12 ekipa, vise od polovine dosadasnjih
ekipa iz ovog ranga preseliloCee u Zapad-nomoravsku grupu Srpske lige
-grupu Morava.
Od ekipa sa sireg kraljevackog podrucja, tacnije Raskog
okruga, samo je Bane iz Raske uspeo da sacuva drugoligaski status
a rivali ce mu od ovog avgusta bita Radnicki (KG), Mladost (L), Borac
(Ca), Remont (Ca), Loznica, Radnicki Stobeks (Klupci), Buducnost (Va),
Metalac (GM), Mladenovac i Macva (Sa). Dvanabsti clan bice poznat
3. avgusta posle ponovljenog susreta Sumadija (Kg) - Sloboda (Ue)
u Kragujevcu ciji ce ishod odluciti da li ce Kragujevcani ili Uzicani
u Drugu odnosno Srpsku ligu.
Reorganizaciji
fudbalskih takmicenja nema kraja (ovogodisnja su izazvala lancanu
reakciju u svim nizim stepenima takmicenja) pa vec do kraja oktobra
ove godine treba da se donese odluka o drugoligaskim takmicenjima
za se-zonu 2003/2004. sa osnovnim predlogom o formiranju samo dve
umesto dosadasnje cetiri.grupe
Proslonedeljna
sednica IO FSJ bice upamcena i po tome sto je doneta odluka da u drugoligaskoj
konkurenciji ekipe moraju imati najmanje tri "bonus" igraca
do 21 godine dok ce ekipe u srpskoligaskim grupama, pa i u grupi Morava,
sve vreme morati da na terenu imaju najmanje cetiri mladja od 20 godina
Sto se sada vec bivseg drugoligasa Sloge tice ona ce polovinom
avgusta startovati u Srpskoj ligi sa gradskim rivalom Metalac Trgovackim
a sastav "Morave" sa klubovima iz varosica, prigradskih
naselja i sa sela najbolje govori o Sloginim konkurentima za plasman
u narednoj takmicarskoj sezoni 2002/2003.
SRPSKA LIGA
(ZAPADNOMORAVSKA GRUPA)
2002/2003.
1. Polet Ljubic
2. Sloboda Uzice ili Sumadija 1903
3. Novi Pazar
4. Sloga Kraljevo
5. GP Zlatibor Uzice
6. Zastava
7. Buducnost Konarevo
8. Autoprevoz Cacak
9. Sevojno
10. Goc Vrnjacka Banja
11. Erdoglija Kragujevac
12. Jedinstvo Putevi
13. Sloga Pozega
14. Metalac Trgovacki
15. Rudar Baljevac
16. Takovo
17. Sumadija Arandjseovac
18. Omladinac Novo Selo
o Ispali su: Zlatibor (C), Karadjordje, Polet Trbusani, Mokra Gora,
Josanica, Kraljevo Hajduk, Omladinac Zablace, Sloga, Sjenica i Trepca.
Sampionat Jugoslavije u motociklizmu - pise Zoran Bacarevic
Vrelina na Beranovcu
Na
julskoj pripeci i sa povelikim kasnjenjem na Beranovcu su proslog
vikenda odrzane trece ovogodisnje trke za PJ u motociklizmu pod
nazivom "Nagrada Kragujevca 2002" koje je organizovao AMK
"Divlji" iz Kragujevca. Posle zanimljivih okrsaja i uzbudjenja
(ukljucujuci izletanje sa staze i padove) na stazi dugoj 2300. metara
(produzen "unutrasnji krug" na autodromu Beranovac) postignuti
su sledeci rezultati:
Klasa
I - do 125 kubika: 1. Miroslav Stanojevic (Beograd), 2. Petar Bircanin
(Beograd), 3. Zoran Saravolac (Markos, Kikinda).
Klasa
V do 600 kubika: 1. Milos Milovanovic (ASM, Beograd), 2. Zeljko Stanicic
(Dijamant, Arandjolovac) Z. Milan Nikolic (, Arandjelovac).
Klasa
VI "Superbajk": 1. Marjan Malec (Magnat auto, Beograd),
2. Boris Hercigonja (Beograd), 3. Nebojsa Radisavljevic (Markos, Kikinda).
Klasa
VI "Stok sport": 1. Nenad Petrovic (Markos, Kikinda), 2.
Zeljko Stanicic (Dijamant, Arandjelovac), 3. Darko Katrahnik (ASM,
Beograd).
|