PISMO IZ "BELOG SVETA"
"Ibarske" u Moskvi mnogo znace
"Gospodine Rajicu, zeleo bih ovom prilikom da te pozdravim, kao i Redakciju Ibarskih novosti i da vam pozelim puno uspeha u radu u ovim teskim vremenima.
Trenutno sam na radu u Moskvi i redovno citam "Ibarske novosti" koje mi ovde mnogo znace i koje me obavestavaju o Kraljevu i oko njega.
Ne raduje me bas sve sto se dogadja po Kraljevu i sad sam sve ubedjeniji u Balasevicevu misao : "CELOG ZIVOTA SAM CEKAO DA NA VLAST DODJU NASI, A SAD SAM SHVATIO DA NASIH NEMA"!?
Medjutim, novinari su uvek bili nosioci slobodne misli i voleo bih da i vi budete takvi po svaku cenu. Istina uvek ostaje, a sve je prolazno.
Mnogo pozdrava iz Moskve                                od Sloba RANKOVICA

Uvod - Pocela je trka za bananu
Sta donosi novi zakon o radiodifuziji
Saopstenja - Saopstenja - Saopstenja
Misja groznica sve bliza gradu
Doregistracija je drzavni interes
Od diktarture do parlamentarizma
Intervju/Matija Beckovic, pesnik, akademik, clan Krunskog saveta...
Sport: Saznajemo...

Vreme sadasnje - pise Ivan Rajovic
Pocela je trka za bananu
   Po definiciji, kako bi se to filozofski reklo, homosapiens, iliti covek, osim toga sto je ljudsko, u velikoj meri je i politicko bice. I mada bi mnogi hteli da se distanciraju od ovog zivotnog, uzbudljivog, zabavnog i nadasve unosnog hobija govoreci kako ih, recimo, zabole stosta za politiku i politicare, mora se prihvatiti cinjenica da je politika apsolutno sve od glasanja na izborima do zvakanja kokica, bulaznjenja u pivskoj izmaglici, pljuckanja sa mostova, setnji pasa i pasica po parkovima i svih ostalih radnji koje ubogi birac moze da smisli ili su mu zadate. Stavise, sto je paradoksalno, najvisi domet bavljenja politikom je bas neuspesni pokusaj da se covek distancira i, recimo, peca klenove i krkuse dok drugi odlucuju o njegovoj sudbdini. Cutanje je, dakle, najpodmukliji ali najdelotvorniji nacin politickog odlucivanja, buduci da je odavno jasno da je i cutanje i te kakav politicki stav. Sve ovo ne mora da se odnosi na demokratije u kojima vecina birackog tela i ne zna ko im je predsednik drzave, ali je vrlo bitno za Banana Srbiju u kojoj, posle svega sto smo preziveli, svaka susa, cast izuzecima, pretenduje na mesto sefa drzave kao da se radi o upravniku zem. zadruge, sefu mesne zajednice ili baba-seri. Sudeci po kolicini prispelih kandidatura, i onima koje se tek najavljuju, covek se nadje u dilemi: da li ova zemlja prosto vrvi od pametnih individua koje bi mogle da povedu narod ili ima toliko odbeglih ludaka koji su umislili kako su bas oni pravi "srpski domacini"? Uglavnom, jasno je da ce predizborna kampanja biti vrela kao nikada do sada.    Simptomaticno je jedno to da se pored kandidata raznoraznih , uslovno receno, normalnih ali i klerofasistickih, nacionalistickih, komunistickih i ostalih stranaka, udruzenja uzgajivaca nojeva, sindikata vunovlacara, drustava za zastitu glista, paprati i sismisa, ljubitelja gej pokreta i pasioniranih sakupljaca pikavaca bez akcizne markice jos nije oglasio legendarni Secerko kome je zivotna zelja da svoje debelo meso smesti u predsednicku fotelju kako bi nam zasecerio gorku svakodnevicu.
   Sve bi ovo moglo da deluje kao dobar ili los (svejedno) vic da zvanicna statistika ne kaze kako u nasoj dragoj zemlji Banana Srbiji ima registrovanih tacno 326 stranaka medju kojima su i Seljacko-veterinarska, Zeleznicko-demokratska, Pokret onih koji znaju, mogu i hoce, Narodna racunarska, Stranka izgubljenih u vremenu i prostoru i mnoge druge.
   Zbog svega toga groznica koja vec uveliko drma do kurcslusa naelektrisano biracko telo postaje sve zesca sprecavajuci relativno normalan svet da se bavi svakodnevnim stvarima i uziva u blagodetima koje nam je nasa demokratija donela. A sve sto je potrebno jeste odabrati svog voljenog kandidata, poverovati u njegov osvedoceno tupavi program, ofarbati se stranackim bojama, opskrbiti dovoljnom kolicinom najogavnijih psovki, pogrda i ostalih gadosti i krenuti u osvajanje vlasti. Jer, mozemo mi da se zazamo, ali politika je u ovoj zemlji poprimila razmere nacionalne zabave broj jedan, a politicari, bez obzira kakve se spodobe ili velicine iza ove odrednice krile, postali su elita nove srpske demokratije za koje je, ne retko, i najpoznatiji svetski robijas samo puki diletant.
   No, trka je pocela i sada valja ucestvovati i steci sto bolje pozicije, a sve , dakako, za dobrobit naroda i Banana Srbije u celini. Tako cemo, konacno, imati retku priliku da iz usta mnogobrojnih pretendenata na presto novog srpskog vozda cujemo mnogo toga lepog, pametnog i objektivnog o njihovim protivkandidatima sto ce nas, nadam se, vratiti u stvarnost da, napokon, shvatimo gde i s kim zivimo. Ali, tako je kako jeste pa ce nam i biti onako kako su nam zamesili ili razvukli kore. Samo ne bi trebalo izgubiti iz vida i onu poznatu i mudru izreku da se od necega pita ne pravi, pogotovu ne u zemlji koja po mnogo cemu vec nosi predznak "banana".

OSta donosi novi zakon o radiodifuziji - pise Boban Rajic
Po evropskim standardima
   - Osniva se Radiodifuzna agencija, - Dozvole za elektronske medije po javnom konkursu koji ce biti raspisan, - Visok profesionalizam, obavezna sopstvena produkcija, odvajanje ekonomske propagande od "ozbiljnog" programa i rigorozne prekrsajne kazne, - Osnivanje javnog radiodifuznog servisa i vracanje RTV pretplate, - Privatizacija lokalnih elektronskih medija u roku od 4 godine
   Zakon o radiodifuziji, usvojen na Petom vanrednom zasedanju Skupstine Srbije i objavljen u Sluzbenom glasniku Republike Srbije (broj 42) 19. jula, doneo je niz novina u ovoj oblasti. NJime su na nov, savremeni nacin uredjeni do sada nedovoljno regulisani uslovi i nacin obavljanja radiodifuzne delatnosti u skladu sa medjunarodnim konvencijama i standardima. Pored toga, ovim zakonskim dokumentom predvidjeno je osnivanje Republicke radiodifuzne agencije i ustanove javnog radiodifuznog servisa, a uredjeni su i uslovi i postupak za izdavanje dozvola za emitovanje radio i televizijskog programa. Zakonom su posebno regulisana neka savremena osnovnna nacela regulisanja odnosa u radiodifuziji kao sto su sloboda, profesionalizam i nezavisnost javnih radiodifuznih glasila, racionalnost i efikasnost koriscenja radiodifuznog spektra kao ograniicenog prirodnog bogatstva, zabrana svake cenzure, puna afirmacija gradjanskiih sloboda i prava, posebno pluralizma misljenja, objektivnost i javnost u radu i podsticanje razvoja i stvaralastva na raduju i televiiziji.
AGENCIJA I DOZVOLE
   Prema tekstu Zakona koji je upravo stupio na snagu, osniva se Republicka radiodifuzna agencija, kao samostalna organizacija, pravni subjekt, nezavisna od bilo kojeg drzavnog organa, organizacije ili lica koji se bave ovom delatnoscu. Savet Agencije od 9 clanova bira Skupstina Srbije (vecinom glasova od ukupnog broja poslanika) iz reda uglednih strucnjaka iz te oblasti. Agencija preko svojih organa vodi kompletnu politiku i strategiju razvoja radiodifuzne delatnosti, ali obavlja i brojne prakticne poslove na republickom nivou, kao sto je izdavanje dozvola za emitovanje programa i vrsenje kontrole i nadzora nad primenom ovog Zakona.
Dozvolu za emitovanje radio ili televizijskog programa izdaje Agencija po postupku propisanom Zakonom, a njen sastavnii deo je i dozvola za radiodifuznu stanicu koju nna zahtev Agencije izdaje nadlezno telo za telekomunikacije. Dozvolu za emitovanje programa ne moze da ima drzavna, republicka ili pokrajinska ustanova ili preduzece (izuzev javnog RTV servisa), ali ni politicke stranke, organizacije i koalicije, niti pravno lice ciji su oni osnivac. Kao emiteri predvidjeni su i radio i televizijska stanica lokalne ili regionalne zajednice (opstinske i regionalne RTV). Dozvola se izdaje na osnovu javnog konkursa, a ovaj raspisuje na osnovu Plana raspodele radiofrekvencija. Zakonom je detaljno predvidjen nacin ucesca na konkursu (podnosenje prijave i dokumentacije) i odlucivanja po njemu (uz mogucnost prigovora). Predvidjena je mogucnost izdavanja dozvola sa ogranicenim rokom vazenja povodom odrzavanja odredjenih manifestacija, a dozvola moze prestati pre roka ili se oduzeti emiteru. Zakonom je predvidjeno placanje naknade za emitovanje programa cija visina zavisi od vise propisanih kriterijuma kao sto su broj konzumenata progrrama, programska koncepcija i ucesce sopstvene produkcije itd. Naknade su oslobodjene su ustanove javnog radiodifuznog servisa, javne, lokalne RTV stanice i druge stanice sa drzavnom svojinom.
PROGRAMSKI STANDARDI
   Medju detaljno propisanim programskim standardima, pored opstih obaveza, vazna je obaveza emitera da od ukupnog godisnjeg vremena emitovanog programa (u koje se ne racunaju reprize, sportski prenosi, igre, reklame...) proizvedenog na srpskom jeziku ima najmanje 50% sopstvene produkcije, da mediji sa pretezno drzavnom svojinom moraju staviti na raspolaganje nezavisnim medijima najmanje 10% ukupnog godisnjeg programa, da programi stariji od 5 godina mogu ciniti najvise 50% programa, dok su narocite obaveze propisane u emitovanju potpunog, objektivnog, nepristrasnog i blagovremenog informativnog programa. Informativne i druge emisije ne mogu se prekidati reklamama ako su krace od 30 minuta, a vreme trajanja reklama moze biti samo do 10% ukupnog dnevnog programa, odnosno ne duze od 6 minuta po satu programa. Zabranjen je uticaj sponzora na sadrzaj i vreme emitovanja programa, kao i nedozvoljena medijska koncentracija i monopol.
   Posebnim poglavljem regulisane su obaveze javnog radiodifuznog servisa i obaveze gradjana. Ponovo je uvedena je RTV pretplata koja mesecno za prijemnik u domacinstvu i prijemnik pravnih lica iznosi 210 dinara mesecno (placa se najkasnije do 15. za prethodni mesec), a za onaj u vozilu 440 dinara godisnje.
Kaznene odredbe su rigorozne pa se prekrsajne kazne krecu od 50.000 do 200.000 za pravno lice, odnosno od 2.500 do 10.000 za odgovorno ili fizicko lice, dok je jednogodisnja pretplata kao kazna predvidjena za lice koje ne prijavi RTV prijemnik.
   Sve radio i TV stanice nastavljaju sa emitovanjem programa do okoncanja javnog konkursa za izdavanje dozvola za emitovanje programa koji ce se raspisati u skladu sa Zakonom. To vazi i za lokalne RTV stanice ciji su osnivaci opstine, tipa RTV Kraljevo, s tim sto su duzne i da u roku od godinu od stupanja na snagu Zakona usklade svoje poslovanje sa njim, a u roku od 4 godine okoncaju proces sopstvene privatizacije, koji, inace, ovim Zakonom nije blize propisan.

   OTVORENO PISMO PREDSEDNIKA SKUPSTINE OPSTINE KRALJEVO DR LJUBISE JOVASEVICA MINISTRU PROSVETE GASI KNEZEVICU
"Nismo se konsultovali..."
"Posto tvrdite da ste se konsultovali sa predsednicima opstina u Raskom i Moravickom okrugu oko skolskih odbora moram da Vas podsetim da se sa mnom konsultovali niste.
Posto smatrate da mozete da postavljate skolske odbore kako zelite, onda ih Vi i postavite, a odbornici Skupstine opstine Kraljevo su to vec jednom odbili da potvrde sto ce uraditi i ponovo.
S obzirom da iz skolskih odbora eliminisete skupstinu opstine, podseticu Vas da cete morati da obezbedite i materijalna sredstva kojima cete izvrsavati popravke na skolskim objektima", kaze se u otvorenom pismu koje je dr sci. LJubisa Jovasevic, predsednik SO Kraljevo, krajem prosle sedmice uputio Gasi Knezevicu, ministru prosvete Srbije.
S. R.

SA SASTANKA MESNE ORGANIZACIJE SPS-a BIRACKOG MESTA CIBUKOVAC 21 KRALJEVO
Profesora Ivkovica za predsednika
"Sa izbornog sastanka Mesne organizacije Socijalisticke partije Srbije (SPS) birackog mesta 21 MZ Cibukovac u Kraljevu, odrzanog prosle sedmice, kojem je prisustvalo najuze rukovodstvo Organizacionog odbora za pripremu Vanredne izborne konferencije SPS Kraljevo, upucena je inicijativa Glavnom odboru SPS-a da na predstojecim septembarskim predsednickim izborima u Srbiji za predsednika Srbije kandiduje prof. dr Braniislava Ivkovica, predsednika SPS-a.
U obrazlozenju predloga istice se da su "moralni, radni, profesionalni i politicki kvaliteti profesora Ivkovica najbolja garancija da ce vise i bolje nego bilo koji drugi kandidat raditi u interesu srpske drzave i naroda".
S. R.

SAOPSTENJE OKRUZNOG ODBORA DEMOKRATSKE STRANKE SRBIJE (DSS) U KRALJEVU
Staljinisticki obracuni i rasprodaja imovine
"Odlukom nelegitimnog parlamenta republike Srbije izvrsena je rekonstrukcija Vlade i postavljen novi ministar zdravlja koji, u saradnji sa clanovima nekakvih ROTARI klubova i stranke ministra policije Dusana Mihajlovica, smenjuje direktore zdravstvenih ustanova sirom Srbije.
Tako je u formi staljinistickih obracuna sa politickim neistomisljenicima smenjen direktor Zavoda AGENS i postavljen za rukovodioca anonimni lekar neuporedivo nizih strucnih i svih drugih sposobnosti i to u situaciji nesumnjivo znacajnih poslovnih rezultata zavoda AGENS u zadnjih godinu i po dana.
Zapanjujuca je hrabrost novog direktora koji se usudjuje da kao licnost bez ikakve sire reputacije smeni lekara priznatog u medjunarodnim razmerama.
Tako u Evropu hoce Nova Demokratija.
Postavljamo pitanje da li se prijatelji ministra policije spremaju da izvrse i nedozvoljenu privatizaciju AGENS-a, onako nedozvoljivu kako je to uradjeno sa biskopom IBAR i pokusano sa biskopom SUTJESKA?
Privatizovana je drzavna imovina pa su nadlezni organi Opstine Kraljevo pokrenuli sudske postupke radi zastite imovine.
Obavestavamo javnost da su strane ambasade vec reagovale po pitanju pojedinih postupaka prodaje i privatizacije imovine u Srbiji i da bez adekvatno resenih vlasnickih odnosa nema nista od ulaska Srbije u Evropsku uniju.
Demokratska stranka Srbije preduzima sva zakonom dozvoljena sredstva da spreci protivzakonite delatnosti pojedinaca i organizacija i o svim svojim akcijama redovno obavestava javnost.
Informativna sluzba Okruznog odbora za Raski okrug DSS-a
Slobodan JOVANOVIC"

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO NDS KRALJEVO
Kostunica da se kandiduje, afere da prestanu!
  "Ovo je leto zaista i politicki vrelo cemu je dopinelo i raspisivanje predsednickih izbora u Srbiji za 29. septembar za koje je zvanicno kampanja pocela u sredu, 31. jula", receno je na prekjucerasnjoj konferenciji za novinare Opstinskog odbora Narodne demokratske stranke (NDS) u Kraljevu. Po oceni predstavnika OO NDS, ovi izbori su preuranjeno raspisani, a na njima ova stranka nece imati svog kandidata vec je zvanicno uputila predlog dr Vojislavu Kostunici (DSS) da se kandiduje za ovu funkciju i obecala mu svoju poodrsku na izborima. Govoreci o tome, Vladimir Bogavac, predsednik OO NDS Kraljevo, naglasio je da dr Miroljub Labus nije dobro resenje za tu duznost jer nije kandidat grupe gradjana kako tvrdi, vec DS ciji je clan, dok je kao clan G17 pristao da se ne bavi politikom vec samo strukom, a i on je kao Kostunica visoki savezni drzavni funkcioner, pa taj argument protiv Kostunice otpada.
  - Za Srbiju bi najbolje bilo da Kostunica bude predsednik a Labus premijer, a najgore da dva funkcionera iz Demokratske stranke (Labus i Djindjic, prim. nov.) budu na njenom celu. Ja se za vreme Milosevica nisam iselio iz Srbije, ali ako bi se ovo drugo dogodilo, to bih sigurno ucinio - istakao je Vladimir Bogavac.
  On je takodje naglasio da je kandidatura Nade Kostic njoj nagrada za prelazak iz DSS-a u DHSS i da su za gradjane Srbije daleko vaznija pitanja kako zive, zasto je struja poskupela 50%, prevoz na zeleznici 40%, dok stagniraju plate i penzije a rastu primanja poslanika, od afera tipa "Pavkovic ili "Perisic"!!!
  Sto se kraljevacke politicke scene tice, podvukao je Bogavac, "jos uvek nije izabran predsednik Izvrsnog odbora SO Kraljevo, ne zna se da li imamo nacelnika Raskog okruga posle izbora Koricanca za poslanika, uprkos koalicinom sporazumu DOS-a smenjeni su direktori ZC Studenica i Agensa clanovi DSS-a dok su svi clanovi DS ostali na direktorskim mestima". Sve u svemu, zakljucio je Bogavac, "DOS je srusio prethodni nakaradni rezim, hvala mu na tome, ali vec odavno ovakav kakav je, sa 18 clanica sto nije nigde zabelezeno u istoriji, ne moze da funkcionise i treba odmah da raspise nove, prevremene izbore na svim nivoima koje je i obecao".

Misja groznica sve bliza gradu - pise Nenad Radovac
Najugrozeniji Podunavci, Vranesi, Vrba, Stubal...
  Bolest je izuzetno teska za dijagnosticiranje, a svaki propust lekara i pogresna terapija mogu da imaju smrtne posledice
   Misja groznica je zarazna bolest koju prenose glodari, najcesce poljski misevi, a prenosnik moze biti i kucni mis ukoliko je prethodno bio u kontaktu sa zarazenim poljskim pacovom. Ova bolest je najaktuelnija tokom leta, a nase podrucje ima svoj specifican sindrom, kaze dr Ruzica Gordic i navodi da se virus prenosi uglavnom preko hrane ili prasine, a mnogo redje direktnim ujedom .
Bolest se razvija u cetiri faze i u pocetku daje zamrsenu klinicku sliku, pa je stoga teska za otkrivanje, a cesto se desava da pacijenti zbog toga budu podvrgnuti pogresnim terapijama, pa cak i operacijama.
Prvi znaci bolesti su bolovi u misicima, mucnina, povracanje, gubitak apetita i izuzetno visoka temperatura. U drugoj fazi dolazi do ostecenja krvnih sudova i to pre svega krvnih sudova bubrega. Pacijent najpre ima problema sa izlucivanjem, a potom dolazi i do potpunog prestanka mokrenja.
U takvoj situaciji najcesce je neophodna hospitalizacija obolelog na nefroloskom odeljenju i preventivna hemodijaliza, a usled velikih ostecenja bubrega ili krvarenja centralnog nervnog sistema misja groznica u velikom procentu slucajeva izaziva smrt.
Ruzica Gordic, poznati kraljevacki nefrolog, upozorava da vise treba voditi racuna o tome kako skladistiti hranu i kako je pripremati, a svaku pojavu miseva treba prijaviti nadleznima, da bi se sprovela neophodna deratizacija.
Ova bolest se kod nas pojavila 1961. godine, a endemsko podrucje je Kosovo i Metohija. U nasoj okolini najugrozeniji su mestani Podunavaca, Vranesa, Vrbe, Stubla, Godacice, i jos nekolicine sela, a posebno zabrinjava cinjenica da se bolest, sa tipicno planinskih krajeva sve vise seli u podrucja kraj Ibra i Morave i u prigradska naselja.

Sanda Raskovic Ivic posetila Kraljevo
Doregistracija je drzavni interes
   Republicki komesar za izbeglice dr Sanda Raskovic- Ivic, 25. jula u Kraljevu je na sastanku sa predstavnicima Raskog okruga kazala da je doregistracija interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije koja zive u Srbiji pred lokalne oktobarske izbore na Kosovu i Metohiji drzavni interes.
Komesar za izbeglice Rapublike Srbije rekla je da je i pred proslogodisnje palamentarne izbora na Kosmetu u pocetku registracija isla sporo, da bi se pred njen zavrsetak stvarali predugi redovi.Dr Sanda Raskovic- Ivic je takodje kazala da je, uprkos tome sto se pri doregistraciji upisuju lica koja do 26. oktobra pune 18 godina i apstinenti iz prethodnih registracija, ona vazna da bi se ,, pokazalo svetu i albanskoj zajednici koliko nas ima i koliko ima onih koji mogu da donose odredjene odluke,,.
   Neodazivanje na registraciju zatvara vrata povratku na Kosmet
   ,,Registracija ne znaci odmah i izlazak na izbore, niti izlazak na izbore znaci automatski povratak, ali covek koji se registrovao je sebi dao pravo na izbor, da li ce ici na izbore, da li ce podici svoj glas, da li ce se vratiti. Ukoliko se ne registruje, on automatski ne ide na izbore i sam je sebi automatski vrata povratka zatvorio,, rekla je u Kraljevu komesar za izbeglice Republike Srbije odgovarajuci na novinarsko pitanje koliko je doregistracija povezana sa povratkom na Kosovo i metohiju.
   Ne zelimo ,,palestinski sindrom,, u kolektivnim centrima
   Govoreci o daljoj sudbini kolektivnih centara dr Sanda Raskovic- Ivic je kazala:
,,Kolektivni centri u kojima sede ljudi jos od 1991. godine, jos od pada Zapadne Slavonije su nasa ruzna realnost. Nas cilj je da zatvorimo kolektivne centre, ali to se nece desiti ni sutra, ni prekosutra, ni za godinu dana. Mi insistiramo na trajnim resenjima i na lokalnoj integraciji za one koji cele da ostanu, a na repatrijaciji, odnosno popvratku, za one koji cele da se vrate. Kolektivni centri bi trebalo da se zatvore, jer mi ne celimo da sutra imamo ,,palestinski sindrom,, i da se ljudi u kolektivnim centrima radjaju, rastu, da se zene i idu u penziju iz kolektivnih centara. Kolektivni centri su rasadiste ljudske nesrece i nedostojni ljudskog zivota i zbog toga bi trebalo raditi na njihovom najprofitivnijem mogucem razresenju,,.
  Priprema se projekat decentralizacije
  Na sastanku u Kraljevu je govorio i Svetislav Stefanovic, sef sektora za civilnu administraciju pri Koordinacionom centru za Kosovo i Metohiju:
,,Sama registracija potencijalnih biraca ne znaci automatski pristanak na izlazak na izbore. Pod ovim uslovima se ni u kakvom slucaju ne moze govoriti o izlasku na izbore. Nama je sada znacajno da sada postignemo sto veci broj registrovanih lica, da se registruje svako raseljeno lice sa Kosova i Metohije koje ima biracko pravo, kako bismo pokazali da imamo znacajan broj ljudi koji mogu ucestvovati na izborima, ali, ponavljam, pod ovim uslovima ne mozemo govoriti o pristanku izlaska na izbore. Priprema se projekat decentralizacije koji ce se predstaviti UNMIK administraciji. U dogovoru sa njom, ukoliko se obezbede uslovi da nealbanska zajednica i Srbi na Kosovu mogu imati uslovi za izlazak na izbore, onda ce se o tome govoriti kasnije,,.

Svi ustavi Srbije i Jugoslavije do Drugog Svetskog rata (6) - pise Boban Rajic
Od diktarture do parlamentarizma
  Posle perioda svojevrsne dikrature po prvi put u novijoj istoriji Srbije otvoreno se razmislja i govori o donosenju novog, demokratskog ustava kojim bi se na najbolji nacin uredili drustveni odnosi u ovoj drzavi. Tema aktuelna, da aktuelnija ne moze biti! I "pozicija" i opozicija zalazu se da se najpre donese Ustavna povelja o odnosima Srbije i Crne Gore, a zatim i ustavi dve republike.
Po misljenju vecine analiticara, novi ustav Srbije, pored uvazavanja moderne evropske ustavne teorije i prakse, morao bi da se oslanja i na srpsku ustavnu tradiciju. Zbog aktuelnosti teme, u nekoliko brojeva Ibarskih novosti donosimo prikaz svih ustava Srbije (i Jugoslavije) do Drugog svetskog rata, polazeci pre svega od originalnih tekstova tih ustava i knjige "Ustavi i vlade" akademika, prof. dr Jovana Djordjevica, uz zahvalnost Kraljevcaninu dr Srdjanu Djordjevicu na pozajmljenoj retkoj knjizi.

  Vladavinu kralja Aleksandra Obrenovica karakterisala su pored ostalog tri drzavna udara. Prvi je bio 1. aprila 1893. po nagovoru oca Milana kada se proglasio punoletnim, zbacio namesnistvo i promenio vladu. Ostri napadi opozicione stampe i strah od ponovnog dolaska Radikala na vlast posle izbora koji bi se po jos vazecem Ustavu iz 1888. godine morali raspisati, bili su razlozi zbog kojih se Aleksandar odlucuje na novi drzavni udar : proklamacijom od 9. maja 1894. godine on obustavlja Ustav iz 1888. i vraca na snagu Namesnicki ustav iz 1869. godine. Tom prilikom obecava da ce novi ustav doneti cim se prilike u zemlji smire, ali je Namesnicki ustav vazio jos sedam godina.
U osvrtu na ovaj istorijski period nas ugledni pravnik Slobodan Jovanovic pise : "Kombinujuci razne stranke jednu s drugom, on (Aleksandar, prim. nov.) je mislio da ih drzi jednu drugom u ravnotezi - i da opet on bude gospodar situacije... S druge strane, imao je prirodnog dara za politicke intrige i kombinacije - i uspeo je da Naprednu i Liberalnu stranku, koje je najvecma upotrebljavao za svoja neutralna ministarstva, gotovo sasvim rasturi i da od njihovih elemenata sklopi jednu svoju, "cetvrtu stranku", na koju je u svakoj prilici mogao racunati. Zemljom je opet vladala jedna stranka, samo to nije bila stranka narodna vec dvorska".
USTAV IZ 1901. GODINE
Pritisak Rusije, kojoj se sve vise okrece posle zahladjenja odnosa sa Austrijom, pritisak Radikala, koji posle Milanove smrti zauzimaju ostriji stav prema kralju, kao i zelja da koliko-toliko stisa nezadovoljstvo zbog svoje zenidbe sa Dragom Masin, naterali su Aleksandra da se konacno odluci za promenu Ustava. Medjutim, ova promena je izvrsena jos jednim protivustavnim aktom - oktroisanjem (darovanjem) Ustava Kraljevine Srbije od 6. aprila 1901. godine.
Ovaj Ustav, jedan od najkracih u istoriji Srbije sa samo 107 clanova razvrstanih u 14 poglavlja, imao je nekoliko novina od kojih su najznacajnije: (1) uvodjenje Senata kao drugog skupstinskog doma, (2) povecanje birackog cenzusa i ustanovljavanje kvalifikovanih poslanika, (3) ukidanje Velike Narodne skupstine, (4) odredba o nasledjivanju prestola u nedostatku muskih potomaka (nasledstvo prelazi na zensko potomstvo iz zakonitog braka) i (5) mogucnost da se zakonom zavede ogranicenje gradjanskih prava i sloboda.
Naime, prema clanu 43. Ustava, narodno predstavnistvo "sastavljaju" Narodna skupstine sa 130 poslanika koje narod slobodno bira, neposredno i tajno, s tim sto svi moraju imati navrsenih 30 godina, stalno ziveti u Srbiji, znati citati i pisati i imati poreske obaveze od najmanje 60 dinara godisnje (fakultetski obrazovani i advokati 30 dinara), i Senat kojeg cine prestolonaslednik, arhiepiskop beogradski i episkop niski (po funkciji), 30 clanova koje imenuje kralj dozivotno i 18 clanova koje biraju Beograd i okruzi, po jednog. Za aktivno biracko pravo, pravo da bira, uslov je bio da gradjanin ima navrsenih 21 godinu i da placa najmanje 15 dinara poreza godisnje.
Darujuci Aprilski ustav, Aleksandar je naglasio da to ne znaci vracanje na parlamentarnmi sistem!? O zestokim reakcijama i zamerkama opozicije na takav Ustav, Slobodan Jovanovic dalje pise: " Opozicija koja se javila pod Ustavom od 1901. isticala je neprestano da se novim Ustavom nije dobila prava skupstinska vecina, nego jedna vecina udesena prema kraljevim zeljama i potrebama. Ona je zahtevala da se vlada preda onoj vecini koja bi se sama od sebe, bez kraljevog mesanja, obrazovala. Trebalo je da se kralj ostavi svake "zakulisne" radnje, i da bude KRALJ KOJI "VLADA A NE UPRAVLJA''. Ustav od 1901. bio je stvorio laznu situaciju: Radikali, koji su u Skupstini imali vecinu i bez Naprednjaka i koji su bili pristalice cistog partijskog rezima, morali su da dele vlast s Naprednjacima, i da rade s jednim kraljem koji je bio otvoreni protivnik partijskog rezima. Toj laznoj situaciji ucinio je kraj sam Aleksandar drzavnim udarom od 1903. Ustav od 1901. bio je postedjen, ali na mesto dotadasnjeg izbornog sistema oktroisan je drugi jedan sa mnogo manje jemstva za slobodu izbora. Izbori izvrseni na osnovu tog zakona dali su jednu Skupstinu sastavljenu iskljucivo od ljudi cetvrte stranke".
USTAV IZ 1903. GODINE
Nezadovoljstvo vladavinom Aleksandra Obrenovica kulminiralo je ubistvom kraljevskog para 29. maja 1903. godine. Oficiri koje je predvodio Dragutin Dimitrijevic Apis izvrsivsi prevrat proglasili su za novog kralja Srbije Petra Prvog Karadjordjevica. Novi kralj je zvanicno izabran na zajednickom zasedanju Skupstine i Senata, posto se prethodno zakleo na novi Ustav, 12. juna 1903. godine.
Koliko su politicki krugovi vise-manje bili saglasni sa izborom kralja, toliko su se po pitanju novog ustava misljenja razlikovala. Dok su stariji Rradikali bili za to da se zadrzi Ustav iz 1901, mladji, uglavnom intelektualci, trazili su da se vrati Ustav iz 1888. godine, u cemu su, uz podrsku ostalih politickih partija, i uspeli.
Novi Ustav obnarodovan je 5. juna 1903. godine. Mada su u odnosu na Ustav iz 1888. godine izvrsene neke izmene, sustinske odredbe su iste. Ustavom iz 1903. godine, po prof. Jovanu Djordjevicu, u jos vecoj meri ogranicena je vlast kralja i poostrena odgovornost cinovnika (na primer, pravo kralja da produzi proslogodisnji budzet za jos 4 meseca ako ga Skupstina ne usvoji ograniceno je pristankom Drzavnog saveta). Posle donosenja Ustava koji je imao 202 clana i 15 poglavlja vraceni su i neki zakoni kojima su se garantovala licna prava grradjana (o izborima narodnih poslanika, o "poslovnom radu" u Narodnoj skupstini, o ministarskoj odgovornosti, o javnim zborovima i udruzenjima, o stampi...).
Razloge politickih stranaka da se opredele za Ustav iz 1888. godine ustavni teoreticar Dragoslav Jankovic vidi u obezbedjivanju pune vlasti burzoazije umesto vladara i kaze : "Vlast burzoazije obezbedjena je preko parlamenta (Narodne skupstine), te je vladavina kralja Petra Prvog Karadjordjevica obelezena u nasoj istoriografiji kao DOBA PARLAMENTARIZMA".
A Slobodan Jovanovic o ovom Ustavu pise : "U novom stanju kraljevska vlast je gotovo iscezla. U ustavnoj monarhiji mogucna su dva sistema : ili kralj vlada pod nadzorom skupstine, ili skupstina vlada pod nazorom kralja. U oba sistema kralj ima izvesnu ulogu : u prvom on je taj koji uzima inicijativu i daje pravac; u drugom on je taj koji se odupire vladavini skupstinske vecine i usmerava je. Prvi sistem bio je nemogucan po Ustavu od 1888. ali i taj ustav ostavljao je kralju toliko vlasti da je skupstini mogao biti brana i ustava. Ali Radikalska stranka smatrala je da kralj ne treba ni tu nadzornu ulogu da vrsi, jer pravi ustavni vladalac mora biti pasivan. Posle licnog rezima Aleksandrovog, koji je trajao 10 godina i koji su oni samo po zlu zapamtili, Radikali nisu hteli cuti ni za kakvu vrstu vladaocevog mesanja u drzavne poslove. U novom stanju kraljevska vlast je prestala da funkcionise, iako je formalno, po tekstu Ustava, jos uvek postojala". (Nastavak u narednom broju)

Intervju/Matija Beckovic, pesnik, akademik, clan Krunskog saveta... - pise Perica Maksic
Svako radi svoje, jedino je narod na gubitku
  Gvozdena zavesa je pala, ali ne nasom zaslugom. Ovo je jedina zamlja u kojoj su komunisti nevini. TV moze da nacini uzas najcestitijoj i najnevinijoj populaciji. Mnoge stvari su resene pre nas, na nama je samo da ih ocuvamo...

Gospodine Beckovicu, koji su , po Vama, uzroci nesreca koje su zadesile srpski narod u poslednjih deset godina?

Mi smo, kao i cela Istocna Evropa, pre sezdeset godina dosli iza "gvozdene zavese". I ta zavesa je pala, ali ne nasom zaslugom . Komunizam je ovde bio u najboljoj kondiciji kada se cula vest preko radija da je propao i to tamo gde je rodjen - u Moskvi. Nasi komunisti su se, takodje, kada su to culi, pravili da su mrtvi ali su bili zivi i zdravi. Tako se kod nas dogodilo da smo mi jedina zemlja u kojoj su komunisti nevini. Pa se zato i govori da je kod nas porazen nacionalizam, a ne komunizam. Kada se govori o lustraciji trebalo bi znati da su ti zakoni donoseni u mnogim zemljama, a ovde je slucaj da oni koji bi bili prve zrtve tog zakona zagovaraju njegovu primenu, ali samo za poslednjih 10 godina.
Sa svojih temelja mi smo sisli pre sest decenija. I za to vreme su cinjeni veelieki previdi i nesrece, a cinili su ih uvek gotovo isti ljudi. Pa zato samo komunisti mogu da kazu da smo mi propadali samo 10 godina.

Proslost je vazna kategorija kada govorimo o srpskom narodu. Sta Vi mislite, kakav je odnos naroda, a kakav elite prema proslosti i, konacno, da li je ona u nasem slucaju istina?

Proslost je ono sto je osigurano i sto je nezamenljivo, ali smo svi mi okrenuti buducnosti. Kod nas se mnogo ratuje protiv proslosti ali sa istih pozicija sa kojih su ratovali komunisti. I oni su govorili o svetloj buducnosti koja je za njih vezana . Nije bilo i jos uvek nema pravih uvida sta se to dogadjalo. Mi nemamo nijednog coveka koji bi iz Lepoglave ili Golog otoka svedocio o torturi koju je tamo preziveo , niti imamao coveka koji se obogatio za poslednjih 10 godina, a da to sam prizna. Jos uvek nemamo pravih analiza ali imamo jak ideoloski govor i po tome se ljudi prepoznaju. Svako zastupa svoj interes a, jedino je narod na gubitku.

Kakvo je stanje duha u srpskom narodu i kakav je sistem vrednosti kod nas? Cini se da je dominantan kosmar, da je svaka hijerarhija poremecena i da su sve vrednosti poljuljane.

Kod nas se atakuje na ustanove, institucije i pojedince i to cine ljudi za koje je nikada nisam ni cuo. Mozemo da biramo izmedju velikih ljudi poput Vladike Nikolaja koji je vec toliko decenija mrtav a oni ga i dalje napadaju. Proglasavaju ga Hitlerovim ljubimcem . Navode da je on hvalio Hitlera 1934. sto nije tacno. A sam Staljin je sa njim potpisao pakt. Ni Dahau, ni stradanje, ni grob u izgnanstvu, ni narod nisu mogli da ga odbrane od ciste ideoloske hajke. Kada je nedavno u Beogradu bio Kanteberijski nadbiskup on je u nekom drustvu u Britanskoj ambasadi jedino pominjao i hvalio Vladiku Nikolaja iz Srspske crkve i to pred ljudima koji ga najvise napadaju i omalovazavaju. Da je to govorio neko drugi oni bi ga lako smestili gde treba, ovako su morali da cute i trpe.

Cesto se govori o medijima u Srbiji. Da li su mediji po vama sredstvo manipulacije ili istine i da li se, zapravo, ovde mnogo prica a niko nikoga nista ne slusa niti cuje?

I ovo prvo i ovo drugo. Nas svet jos uvek misli kada nesto gleda na TV da je on autetnticni svedok tog dogadjaja. On ne vidi ni novinara, ni kamarmana, ni urednika, nego misli da je bio svedok nekog dogacaja. I takvih slika im je ponudjeno bozbroj i hiljade ljudi je pomamljeno tim slikama i zato je odgovornost TV ogromna. TV moze da nacini uzase najcestitijoj i najnaivnijoj populaciji, tako da samim tim sto se to cuje sa takvog mesta to je za njih istina. Trazeci istinu izgleda da je cilj da se istina zaturi i da se potvrdi njeno nepostojanje. Mi se, ipak, ovde svi znamo i ne moze da se dogodi da neko ko je bio Titova desna ruka , upravnik zatvora ili sef policije bude nepoznat. Tim pre sto je on moralna vertikala i vise sebi oprsta nego ikome, a drugima zamera kao da smo u cistilistu ili pred Svetim Petrom.

Kod nas je aktuelan sukob izmedju modernog i konzervativnog, nacionalnog i gradjanskog . Sta je sustina tog sukoba i ko ce u toj borbi na kraju nadjacati?

Mislim da su svi na gubitku. Postoji jedna metafora koja se zove kargo sindrom. LJudi iz nekih plemena iz juzne Polinezije, koja su udaljena od civilizacije, svaki otpadak bacen sa broda prihvatali su kao fetis i njemu se klanjali i obozavali ga. Mislim i da mi bolujemo od istog sindroma i sve sto nam stize sa okeana sveta dozivljavamo kao svetinju i istinsku vrednost. Cuo sam da kada na zapadu cuju ko ovde ima slavu i sjaj odmah vide s kim imaju posla . Tako i vi kada cujete da je neki iz turbo folka slavan u nekom mestu pod Homoljem jasno vam je kakav je kriterijum tog mesta. Zapad razume se ima svoje vrednosti ali one kod nas ne dopiru. Kod nas dopire neki njihov otpad.
Mi zato nikako ne mozemo da uspostavimo svoje posotovanje i stalno smo razapeti izmedju potpune ksenofobije i konzervativne i nesposobne misli i jednog prostiranja bez kritetijuma. Mozda bi se tu trebala naci neka mera.Tradicija je nesto sto je zivo i sto cini kicmeni stub jednog naroda, sto je neizbrisivo i sto postoji i bez nas. Nasli smo se u jednom bespucu bez pravih orijentira i ne znam da li cemo se izvuci iz tog vrtloga.
Republike su uzorna uredjenja, a kako je komplikovano biti republika nekome koji republika nikada nije bio, vidi se na primeru Srbije. Ona je republika bila samo pod komunistima i sada ta republika nema nikakvih tradicija, niti ona moze da ih obnovi. Sve te insitucije u nas uspostavila je Kraljevina , i samo se time republika moze hvaliti. Imamo li mi krunu ili nemamo? Ona postoji bez obzira da li smo mi za nju ili protiv. Pitanje monarhije je pitanje demokratije. Ta kruna ne trazi nista sto nije njeno, ali je to kod nas ideolosko pitanje. Kod nas se prica o tome da li se nekome svidja kralj ili ne, da li je visok ili je profesor srpskog jezika? Da li je on nem , gluv ili sakat? A da je kralj jer mu je to nebo dalo, toga se niko ne doseca. Za pedeset godina jedan narod koji je imao hiljadu godina kralja sada se toga ne seca. Za jednu noc Srbija bi mogla da se odene u kraljevske odezde i da se stvori u drustvu svih evropskih kraljevina. A to nas nista ne kosta, niko ne bi bio na gubitku, a svi bi bili na dobitku. Medjutim, kada nema centra, kada nema sredista, niko ne zna gde mu je mesto i imam utisak da bi lazni kralj imao vise sansi, jer ako bi nesto bilo pravo onda bi sve moralo da bude pravo, a to je mnogo komplikovano. I zato ja ne vidim nekog drugog izlaza nego da se suocimo sa tim da smo sve stranputice potrosili i da se vratimo pravom putu i tradiciji. Postoje stvari koje su resene pre nas , a nama je ostalo da ih odrzimo i ocuvamo.

SPORT -pise Zoran Bacarevic
Saznajemo
  GLEDAJUCI svoje ucenike kako na zagrevanju, pred prvi trening u novoj sezoni, vesto barataju fudbalskom loptom trener KK "Masinac" Bosko Djokic je njihovo umece i broj (22) prokomentarisao da " ima vise fudbalera nego LJubisa Tumbakovic".
Kosarkaska lopta je je, ipak, dosta veca, a kos mnogo, mnogo visi i uzi od fudbalskog gola...

KRALJEVCANIN Aleksandar Nikacevic posle tri etape vodi na trci "Oko jezera" u Kini kao prva pedala kombinovane reprezentacije Srbije. Trka se zavrsava sutra, nagradni fond je 200.000 USA dolara , a popularnom "Nikacu" smesi se vredna nagrada i pored toga sto vozi bez "pomoci" Mikosa Ranjakovica. On ga je, svojevremeno, na trci "Kroz Srbiju", udario pesnicom u glavu, a u ovogodisnjoj otvoreno opstruirao na putu ka pobednickom tronu.

TEREN Radnickog u Kovacima ovog kisnog leta pogodan je za prijateljske utakmice gradskih klubova jer ima kvalitetnu "drenazu" za sta najvise zasluga ima Cedo Musulin, rodonacelnik fudbala u Kovacima. Kad se on nalakti na zicanu ogradu, teren automatski dobije prirodan pad!

OMLADINCI Sloge otputovali su na desetodnevne pripreme u Kladovo (Karatas) gde ce se pod vodjstvom Mila Vuletica i Dejana Djokica pripremati za predstojecu sezonu, a brojniji su od svojih starijih kolega kojih je u Bog. Banji sredinom jula blo dvadesetak.

SADA vec bivsi fudbaler Sloge Dragan Vukomanovic - Gari za dva meseca pao je dva stepenika nize u igrackoj karijeri jer je od Druge lige (Sloga) "spao" na zonu (pristupio Ibru iz Mat. Banje) jer je odlucio da uspesnu sudijsku karijeru nastavi u Srpskoj ligi.

ODBOJKASI Ribnice pre prvog treninga imali su specijalno "zagrevanje" za predstojecu sezonu. Svim igracima rukovodsvo kluba urucilo je pravilnike o disciplini i nagradjivanju (premijama) kako bi imali jasne orijentire na putu ka Prvoj A ligi.

POSTOJI mogucnost da odbojkasi Ribnice polovinom septembra gostuju u Sloveniji (Mariboru) u okviru obnovljenih veza nekadasnjih gradova i klubova pobratima, a "covek za vezu" je Dragutin - Drago Baltic, nekadasnji igrac Ribnice, Krajinametala i Stavbara MTT, a sada je trener u slovenackom prvoligasu.