PISMO IZ "BELOG SVETA"
Ovom E-mail porukom zelim da pozdravim sve vas u redakciji Ibarskih novosti, zatim moje drustvo iz Kraljeva i Mataruske Banje.
Zelim vam sve najbolje u vasem poslu i da nasa drzava Srbija sto pre ozivi i bude jaka kao nekada.
               Rajko IVANISEVIC iz daleke Kanade

Uvod - Potpis za druga kandidata
Intervjui - dr Milorad Kovacevic / Kanada - Jovanovici / Micigen
Konferencije za stampu - Saopstenja
Sa izbora za mis i mistera pravo na spavanje
Radovi na toplovodnoj mrezi i nova ulaganja
Od demokratije do apsolutizma
Kultura: "Kamen" pod Djavoljim krsem/ Festival filmskog scenarija/ Male porodicne "price"
Sport: Vlade Divac na pripremama u Kraljevu

Vreme sadasnje - pise Ivan Rajovic
Potpis za druga kandidata
   Leto je oduvek bilo vreme kada se zivot odvija sa smanjenim aktivnostima, tek toliko da se odrzi utisak kako se nesto dogadja. Oni koji mogu i imaju od cega putuju po svetu i kupaju se u raznim morima, oni kojima sudbina, a ni vlast, nije dala tu najobicniju i najljudskiju privilegiju sede kod svojih kuca, polivajuci se iz creva vodom koje nema, prate kojekakve letnje seme i slobodnije sadrzaje putem medija i cekaju jesen da se sve zahukta i borba za zivot krene u svom svome zamahu i velicini.
   Medjutim, ove godine, sto se vec na prvi i svaki drugi pogled da primetiti , nema odmora jer traje obnova, a Srbija na dobrom putu neumorno gazi u svoje bolje, izvesnije i lepse sutra. A na tom putu sve je vise onih koji bi se sa najboljim namerama, vizionarski okrenuti prema svetloj sutrasnjici, latili predsednikovanja, upravljanja drzavom i svih onih privilegija i tereta koje jedan takav posao nosi. U takvoj atmosferi i pod takvim neopisivim pritiskom i stresom, a sve u nameri da nam bude mnogo mnogo bolje, lepse, bogatije i srecnije, na ulicama, parkovima, krosnjama drveca, mlecnim i stocnim pijacama, stanicnim peronima i haustorima, na kejovima , mostovima i atomskim sklonistima, na plazama i gde god je moguce pronaci nekog zabludelog simpatizera, ravnodusnog pijanca, retardiranog setaca ili bilo koga drugog kome razum nije jaca karakterna strana licnosti, odvija se prikupljanje potpisa za druga kandidata. Ovoga puta stvar je dovedena gotovo do savrsenstva i toliko uozbiljena da samo uz sve potrebne licne i porodicne isprave, uverenje o krvnoj grupi, podatke o visini i tezini, broju cipela i prsluka koji mu puca, a sve u prisustvu glavom , bradom i paragrafom sudskog vestaka, vatreni pripadnik biracke mase moze staviti potpis na dokument za kandidaturu svog favorita.
   Dakle stvar je do te mere postala ozbiljna da, sudeci po svemu, nema sanse da se neka susa provuce kroz klempave iglene usi izbornog Zakona i zauzme mesto prvog coveka Srbije. Ali, zabava zvana stavljanje potpisa na listu za svoga druga kandidata je tek pocela, rezultati su vec vidljivi i od slucaja do slucaja razliciti buduci da ima i takvih kandidata za koje ni rodjena majka ne bi stavila potpis. No, naravno, ima i takvih koji po svim ocenama kompetentnih strucnjaka, kardiologa, psihologa, sociologa i ostalih ologa deluju sasvim normalno i uverljivo da se rokovi za stavljanje potpisa ispod njihovog svetlog imena pomeraju kako bi svi simpatizeri, podanici, odanici, zaljubljenici, poltroni, profiteri i obicni paceri stigli da svojim autogramom namaknu dovoljan broj potpisa koji ce njihovog voljenog predvodnika vinuti u samu orbitu surove, ali casne i nadasve patriotske kampanje za predsednika Srbije.
   Za sve to vreme, i kao da prkosi svima onima koji jos nisu izgubili takmicarski duh i ucestvuju u paradi neukusa, primitivizma i ogoljene borbe za vlast, cini se da samo Srbija cuti davno umorna od svega sto je snaslo, cekajuci da se konacno pojavi neko normalan i da je izvuce iz gliba u koji sve dublje tone. Na zalost, svi su izgledi da takvih jos nema na vidiku, a dok ih ne bude trebalo bi dobro razmisliti pre nego sto se stavi potpis za druga kandidata. Nije nam prvi put da smo se gorko kajali zbog onoga sto smo ne razmisljajuci ili verujuci slatkorecivim djubredeliteljima i ostalim prevarantima potpisali. A u zivotu, kao sto je dobro poznato, ima i takvih situacija, kada kajanja nema ili kada je ono, prosto receno, uzaludno.

Intervju / dr Milorad Kovacevic, kraljevcanin iz Kanade - pise Ivana Andjelkovic
Borba za promene sa distance
   - Nas sugradjanin, Milorad Kovacevic, doktor statistickih nauka, vec godinama zivi u Otavi, Kanada. Zaposlen je u Kanadskom drzavnom zavodu za statistiku. Svake godine, deo svog odmora provede u Kraljevu. Prilikom ovogodisnje posete primetio je da se ovde zivi lepse nego ranijih godina.
   Sta vas je odvelo tako daleko od rodnog grada?
To je tesko reci, ali sticaj okolnosti i prilike koje smo ocenili da su dobre za nas razvoj, pre svega moje porodice, a onda i razvoj u oblastima kojim smo se bavili: matematika u slucaju moje supruge i statistika. Tako smo 1988. godine otisli iz Beograda, prvo u Ameriku, gde sam predavao na univerzitetu u Ajovi i 1992. godine smo presli u Kanadu, koja je u to vreme nudila bolje uslove za matematicare i statisticare nego Amerika, jer su u nju, posle pada Berlinskog zida, dosli mnogi statisticari iz SSSR-a i Istocne Evrope, pa su univerziteti bili puni dobrih i poznatih matematicara, koji su bili velika konkurencija Onda se Kanada pojavila kao mogucnost, koju smo prihvatili.
To, znaci nije bilo povezano sa politickom situacijom u zemlji, posto je poznato da je veliki broj nasih ljudi otisao u inostranstvo sa pojavom Milosevica?
Nas odlazak 1988. godine nije bio motivisan politickom situacijom, mozda bi se danas moglo reci intuicija, ali u to vreme bila je to samo dobra prilika da se unapredi ono sto smo zapoceli ovde. Nasa ambicija je bila uvek i ostala da se vratimo. Niz dogadjaja koji su usledili 90 tih, nas je zadrzao tamo. Onda smo odlucili da se ne vratimo, dok se nesto ne popravi ovde... Cekamo... Ponekad nas kritikuju, kazu cekate da mi popravimo, pa da se vratite... Ipak je vreme ucinilo svoje, mi smo se aktivno borili za promene neki boljitak u zemlji sa distance, ali nismo direktno ucestvovali u politickom zivotu zemlje posle 1988. godine.
Kako ste Vi posmatrali situaciju u Jugoslaviji, u poslednjih dest godina, sa te kontinentalne distance?
Informacije nam nisu nikad nedostajale, imali smo ih preko rodjaka, prijatelja, poznanika, onda preko Intreneta, ali nam je na neki nacin nedostajala masta da sve to shvatimo. Ovde su se dogadjaji nizali neverovatnom brzinom, protiv bilo kakve logike, tako da smo imali informacije, i naravno patili zajedno sa familijom i prijateljima, koji su sve to ovde trpeli, prezivljavali ,cekali i borili se za nesto bolje.
Ovde su se u medjuvremenu desile promene. Da li cete se sada vratiti?
Promena ima, ali nije jednostavno vratiti se, zbog nacina na koji je zivot organizovan. Vi zapocnete novi zivot, cekate penziju, vezujete se za skolovanje dece... Ima puno razloga koji sprecavaju ljude direktno da sednu u avion i da se vrate i da nastave tamo gde su stali, a taj nastavak nije moguc bez nekih , necu reci zrtava, ali prilagodjavanja na koja mi jos nismo spremni.
Kako sada vidite celu situaciju u nasoj zemlji?
Moj utisak je , posto ja svake godine u julu dolazim u Kraljevo i Beograd, druzim i posecujem se sa istim ljudima, pratim promene i cini mi se da je ova godina punija optimizmom. Kazem cini mi se, to je neki moj licni utisak, jer nemam mogucnost objektivnog merenja, ali na osnovu razgovora sa istim ljudima, imam utisak da je vise optimizma, vise entuzijazma, da ima vise vere u to sto dolazi, da to sto dolazi im vise odgovara. Tu ima problem, kako nasi ljudi, nauceni ovim dogadjajima koji su prethodili, izrazavaju to... postoji jos uvek upotreba negativnih izraza, mali broj ljudi je pozitivan u nacinu izrazavanja, ali u pozadini ima vise pozitivne energije, veruje se da promene i sve ono sto sledi je dobro. Ima vise smeha, viceva, kuce se krece u svetlije boje, svet se oblaci lepse, opet su neki izrazi u opticaju, jezik se menja, vise se prica o deci o skolovanju dece i njihovoj buducnosti, manje se prica o promeni novca o prezivljavanju... Sve zajedno, moj je utisak, mada postoje brojevi, koje svako moze da procita u novinama, ali kazem moj utisak je da je krenulo na bolje. Svet je lepsi, vedriji.
A da li se ovde zaista lepse zivi?
Ja mislim da se lepse zivi. Moji kontakti ovde su u svim socijalnim strukturama, imam u familiji penzionera, prijatelje koji se bave poilitikom, koji su strucnjaci, poljoprivrednici i ma koliko mi jos uvek koristili negativan recnik da izrazimo ono sto imamo i ocekujemo, bolje se zivi. Kvalitet zivota se ne izrazava samo novcem, ali u proseku ima vise novca... neko ima manje, neko vise, ali u proseku kao drustvo imamo vise. Taj visak novca se ne stavlja vise u slamarice, vec se investira u neke sitnice, koje povecavaju kvalitet zivota. Tu pre svega vidim investiranje ili pre servisiranje u bolje zdravlje, kvalitetniju ishranu, u skolovanje dece, te neke stvari, koje uvek dolaze sa boljim zivotom. U vremenima propadanja smo te pare ostavljali za neke crne dane ili smo trosili na velike kolicine hrane koju smo posle bacali, iz proste potrebe da imamo da prezivimo. To se vise ne radi, mozete sve da kupite na svakom mestu, narod se ne plasi da sutra nece imati... To je kvalitetni skok koji ja osecam u odnosu na 90-e.
S obzirom da je u domenu vase struke, mozete li malo da uporedite podatke naseg Zavoda za statistiku i kanadskog, kad je u pitanju, na primer rast cena na malo, koji za proteklih mesec dana iznosi 4,1%?
Skok cena je uslovljen cenom energenata, posebno elektricne energije i to se uvek odrazi na cenu proizvoda. 4,1% mesecno je jako veliki , ali to je trenutno.Takav skok je neuporediv sa stabilnim rastom cena u zapadnim ekonomijama. U Kanadi je u poslednjih 10 godina na godisnjem nivou skok cena na malo oko 2%, ili mesecno 0,2, ali postoji razlika u nacinu na koji se to meri, pre svega metodoloska razlika, jer u Jugoslaviji je jos uvek 70% sive ekonomije. Ono sto se prikazuje u smislu rasta cena, povecanja proizvodnje, to je manji deo ekonomske aktivnosti. Bilo koji brojevi zvanicne statistike moraju da se uzmu sa rezervom, jer je samo manji deo aktivnosti u zemlji pokriven tim brojem. Kada bi postojala mogucnost merenja sivog dela ekonomije, onda bi ti brojevi bili manji i daleko povoljniji, ali metodoloski je to vrlo tesko pratiti. Za razliku od Kanade, gde takodje postoji siva ekonomija, ali je to mali i zanemarljiv procenat, gde se zarada profita ne prijavljuje, jer su zakoni rigorozni i svaka takva aktivnost se kaznjava. Tako da brojevi koji dolaze odatle su tacni i oslikavaju pravu sliku u drustvu i ekonomiji.
Kako zive Srbi u Kanadi?
Zive onako kako bi trebalo i ovde da zive, od svog rada, od stecenog ili donetog kapitala koji je pametno ulozen. Zive mirno, skromno, nenametljivo, jer to je dominantan princip zivljenja u Kanadi. Kanada je jedna dobro organizovana zemlja skromnih ljudi. Stare srpske emigracije je bilo manje, nego recimo hrvatske. To su bili uglavnom domacini, majstori, farmeri koji su se bavili vinogradarstvom oko Nijagarinih vodopada. Nova emigracija je pocela sa dogadjajima 90-tih. Najveci broj je dosao inzenjera, elektroinzenjera, najboljih, najskolovanijih, posto je Kanada imala ambiciju da bude svetski lider u telekomunikacijama. Postoje situacije gde su se citava odeljenja preduzeca iz Jugoslavije preselila u Kanadu, normalno pojedinci su se preselili, ali struktura hijerarhije je zadrzana, od direktora do poslednjeg pripravnika. Nasi ljudi se vrlo lepo snalaze, lako se zaposljavaju, jer je obrazovanje na ceni u svim segmentima, ne samo u tehnickom domenu. Teze se zaposljavaju lekari, stomatolozi, farmaceuti, one struke u kojima je potrebna nostrifikacija, jer je znanje jezika za spremanje tih ispita neophodno, a u tome prodje i po nekoliko godina. Nasi ljudi imaju potencijal, koji bi trebalo otkriti, iskoristiti i zadrzati ovde, gde je i mesto, kod nas.
Kako izgleda jedan vas radni dan?
Verovatno kao i ovde, samo sto nesto duze traje, sto se ne citaju novine na poslu i sto se stvarno radi. Radna nedelja u Kanadi je 37,5 sati, sto znaci pet dana po sedam i po sati, ali se na poslu ostaje bar osam, zbog toga sto svako ima pravo i obavezu da iskoristi pauzu za rucak od pola sata. Na radnom mestu se ne pusi, novine se ne citaju na poslu, ne zato sto je to zabranjeno, nego sto postoji savest, koja se neguje od rodjenja da je rad znacajan i da se tu ne sme zakidati, jer to cini coveka manje vrednim i nepostenim. Nasi ljudi nemaju problema sa tim, vrlo lepo se uklapaju u tu semu. Radi se puno...Ja radim na slican nacin kao i u Beogradu, u Institutu za statistiku. Posao je interesantan, ljudi sa kojima radim su kvalitetni, mladi ljudi koji dolaze su raspolozeni i ambiciozni da ovladaju tim nekim znanjima, da prosire ono sto su naucili na fakultetima. Postoji izvesna harmonija, koja celo drustvo pokrece . Ja radim u drzavnom sektoru, a postoji razlika u privatnom, gde je profit onaj koji rukovodi i koji je osnova rada, pa ljudi vise rade, teze rade, ali vise i zaradjuju. LJudi nece da dodju u drzavni sektor, pre se odlucuju za privatni, ali kad se uzmu odmori i beneficije, razlika nije toliko drasticna u zaradjivanju.

"IN" u poseti Jovanovicima sa "Dugackog jezera" u Micigenu - pise Rajko Saric

Cetrdesetosmogodisnji Kraljevcanin Stanisa Jovanovic - Stan, daleke 1978. godine napustio je pogone "Magnohroma", rodbnu i rodni grad i otisao u SAD na doskolovavanje. Nekako tih godina se i zaposlio u jednoj firmi u Cikagu, dobio zelenu kartu i nasao ljubav svog zivota, Amerikanku irskog porekla Meribet Bekster.
-Drugari su mi govorili da je to gubljenje vremena, da je brak sa Meribet nemoguc jer nije pravoslavne vere. Razgovarao sam sa njom o tome i ona je odmah pristala da ode u nasu crkvu, da prihvati pravoslavnu veru, sto je potvrdio kum Nedeljko Bukara koji je kasnijih godina krstio i nasa cetiri sina- pocinje svoju zivotnu pricu gospodin Jovanovic u SAD poznatiji kao Stan.
Iz Cikaga Jovanovici su 1998. godine presli u Detroit u Micigenu, Stanisa radi u "Fordu" kao konstruktor alata dok gospodja Meribet ima znacajnu funkciju u oblasti skolstva gde se bavi pravljenjem odredjenih skolskih programa.
-Resili smo da napustimo veliki grad, u blizini Micigena smo kupili "Dugacko jezero" jezero duzine sedam kilometara i pet hektara zemlje na kojoj smo sagradili lepu vikendicu - kaze Jovanovic pokazujuci album sa slikama koje svakim detaljom docaravaju stvarnost iz "obecane zemlje". No, posebno ga raduje odusevljenje supruge nacinom zivota u Srbiji, u njegovom Kraljevu i Kovacima gde gradi kucu.
Ja se rado prisecam prijatelja Dragana Debeljaka, Zorana Nikolica, Dula Serpe i drugih iz generadcije u ulici Cara Lazara. Svaki put kada dodjem u Kraljevoodem ja ih posetim, bar one koji su ostakli ovde, jer zajedno sa njima osetim neki miris, miris zavicaja koji se nikad ne moze zaboraviti, kaze Stanisa , a supruga potvrdjuje da je protestantsku veru zamenila pravoslavnom radi braka i celovitosti porodice, zbog zajednickih odlazaka u istu crkvu.
-Amerikanci odlaze u crkvu ali bez familijarnog druzenja, samo jedna slava kod Srba je pravo bogatstvo vere i kulture, istorije koja je daleko starija od SAD. U Americi se Bozic zavrsava jednim ruckom i poklonom dok dok je kod Srba to nesto mnogo dublje i znacajnije kroz cesnicu i paljenje badnjaaka - kazuje gospodja Meribet prisecajuci se i nesrecne 1999. godine kada je pred poznanicima, kolegama na poslu ali i mnogim gradjanima Amerike putem CNN uporno branila Srbiju i srpski narod od NATO agresije. Nije to bilo ni malao lako, kaze ona, posebno zaleci sudbinu dece koja su ostala bez roditelja. Postoji volja nje i supruga da prihvate i odgaje jedno dete ciji su roditelji izgubili zivot u ratovima koji Srbe prate vec deset godina.
I dok Meribet podvlaci zapazanje da se u Srbiji zivi tesko ali familijarno, cisto i uredno, dotle Stanisa uz smeh prica dogodovstine sinova Adama (17), Stefana (11) i Viktora (8) koji su ove godine po prvi put skakali u "reku koja tece" u Moravu i Ibar. Najstariji sin Aleksandar (21) ovog puta je ostao u Americi, ali doci ce i on u rodni grad svoga oca.
-Imam jos sest godina da radim u "Fordu", a onda odlazim u penziju. Imacu tada vise vremena i za provod u lepotama jezera u Micigenu ali i za dolaske u Kraljevo i zavrsetak kuce u Kovacima. Mozda je znacajnije sto cu imati vise vremena za druzenje sa Srbima iz Hrvatske i Bosne kojih u Grand Rapidsu ima vise od 4.000, a koji imaju volju da se okupljaju u klubovima ili udruzenjima gde ce se cuvati kultura i tradicija nasih predaka - kaze Stanisa Jovanovic - Stan , a potvrcuje supruga Meribet.

 Konferencija za novinare Opstinskog odbora Demokratske stranke u Kraljevu - pise Boban Rajic
Izbor izmedju bajke i stvarnosti
- Cilj DS su mesni odbori na svakom birackom mestu (oko 100), - Uverenje da ce gradjani umeti da prepoznaju lazna obecanja, mit i bajku i da ih razlikuju od ekonomske realnosti i stvarnog rada i uspeha, - Kadrovi DS u lokalnoj vlast i u Kraljevu polozili ispit
"Demokratska stranka u Kraljevu trenutno ima dva osnovna pravca delovanja - jacanje strranacke infrastrukture i kadrovska problematika", receno je na konferenciji za novinare Opstinskog odbora ove stranke, odrzanoj u prosli utorak.
Ova stranka je jos pre dve godine zapocela ozbiljan razvoj unutarstranacke organizacije koji je inteziviran od januara ove godine, tako da sada radi drugi i treci ciklus razvijanja stranacke infrastruture.
- U ovom momentu imamo negde preko 40 mesnih odbora, a krajnji cilj ove akcije je da na svakom birackom mestu, a u opstini Kraljevo ih ima oko 100, imamo mesni odbor ili bar mesni odbor u nekom vidu. Sada radimo tzv. "mrezu poverenika". To dosta dobro ide, bez obzira sto je sezona godisnjih odmora i sto mozda na prvi pogled predstoji neka vrsta apatije u birackom telu kada su politicke stranke u pitanju. Sto se naseg clanstva tice i sto se tice politickih aspekata ove akcije, te apatije ipak nema, znaci imamo dobar odziv. Bez sumnje da DS daleko prednjaci po razvijenosti infrastrukture u odnosu na druge stranke, kako pozicije, tako i opozicije i mi mislimo da ce takav rad na neke duge staze dati efekte, posebno na nekim buducim izborima kada ce se rad politickih stranaka i organizacija vrednovati ne po tome kakva saopstenja daju, da li su ona odmerena, umerena, bajkovita, nego po tome sta se stvarno radi i sta moze da se ponudi u tom radu - istakla je LJiljana Radonjic, predsednica OO DS Kraljevo.
"Vlada Republike Srbije, koja se cesto identifikuje sa DS, najcesce ne donosi popularne odluke", rekla je gospodja Radonjic, "ali ipak vecina gradjana, bar takav je nas utisak sa terena, shvata nuznost tranzicionih procesa i razume to sto se desava i ume da prepozna ljude koji su spremni da rade i da donose odluke i snose posledice". Ona je naglasila da ce "na predstojecim predsednickim izborima kao i na nekim buducim parlamentarnim gradjani birati izmedju mita i bajke, na jednoj, i ekonomske realnosti, na drugoj strani, izmedju onoga sto vole da cuju i sto lepse zvuci i onoga sto je realna istina i deo naseg okruzenja".
Drugi pravac aktivnosti Demokratske stranke, kako je istaknuto, jeste nastojanje da se ostvari stalna komunikacija sa njenim funkcionerima koji su na lokalnoj vlasti i da se prati njihov rad, da oni znaju da se taj rad prati i da se od njih trazi da ostanu odgovorni i kvalifikovani.
- Cinjenica je da za sada to jeste tako, da uglavnom nasi ljudi dobro funkcionisu, da nemamo afera i nemamo nesto sto bi ukazivalo da se tu desavaju stvari koje ne bi trebalo da se desavaju. Dakle, na ta dva polja aktivnosti za sada smo zadovoljni, a videcemo sta drugi misle o nama - zakljucila je LJiljana Radonjic.
Jedan od osnovnih ciljeva DS u lokalu u protekle dve godine bila je i konsolidacija i obezbedjivanje normalnog funkcionisanja javnih i javnih komunalnih preduzeca (JP i JKP) sto je i nadleznost lokalne samouprave - rekao je Dejan Sreckovic, potpresdednik OO DS, i podvukao da su JP i JKP u kojima je DS postavila rukovodece kadrove pratila reforme koje je sprovodila Vlada Srbije i bila uspesna. Ova preduzeca imala su i znacajne investicije kao sto je izgradnja zgrade na Keju sto je pokazalo da Javno stambeno preduzece umesto propasti staje na noge. Tu su zatim prosirenje kapaciteta u Decjoj ustanovi, obnova voznog parka u Cistoci, investicije u Decjem odmaralistu na Gocu, planirani pocetak rekonstrukcije Omladinske ulice u Kraljevu, jedne od najvecih komunalnih investicija (milion DEM) u ovom delu Srbije itd. Sreckovic je rekao da ce zbog novog nacina finansijskog obracuna rezultati poslovanja ovih preduzeca biti poznati tek po zavrsnom racunu za 2002. godinu, ali da je siguran da ce oni biti pozitivni jer o tome govore svakodnevne informacije iz tih preduzeca.
Uravnotezena licnost
Na pitanje o prikupljanju potpisa za kandidaturu dr Miroljuba Labusa za predstojecim predsednicke izbore u Srbiji, LJiljana Radonjic je rekla:
- Potpisivanje ne ide preko Demokratske stranke i ne desava se u nasim prostorijama kao kad je bilo za gospodina Kostunicu, nego ide preko G17 plus, znaci nevladine organizacije. Bez obzira na to, ako pratite rad gospodina Labusa i VladeSrbije, u pitanju je jedan isti koncept, a moze da bude samo plus sto mi svi koji poznajemo g. Labusa mislimo da je on izuzetno uravnotezena licnost. Za mene kao psihologa je to vazno na prvom mestu, ali to je i jedan odmeren, jednostavan covek, da ne pricamo o njegovoj koncepciji koja je medjunarodno priznata.

SKopaonicka letnja skola za podmlatke stranaka
Sirenje politickog znanja
"U hotelu "Klub A" na Kopaoniku i ove godine odrzana je letnja skola za mlade politickih stranaka, u organizaciji Nacionalnog demokratskog instituta (NDI) Programa za Srbiju. Skola je osmisnjena kao nastavak proslogodisnjeg druzenja i ucenja.
Teme su bile aktuelne, nova saznanja izuzetno korisna, nacin predavanja jasan i moderan, a instruktori eksperti iz svoje oblasti. Ucesnici Skole su imali priliku da uz teorijske i prakticne programe prosire svoja znanja iz oblasti stvaranja tima i timskog rada, liderstva, upravljanja vremenom, debate, pregovaranja itd.
Medju predavacima ovogodisnje letnje skole bio je i Kraljevcanin Slobodan Milic, a medju polaznicima troje Kraljevcana : Vesna Dragojevic iz Nove demokratije, Ivan Jovanovic iz Demokratske stranke (DS) i Ivica Lazovic iz Demohriscanske stranke Srbije (DHSS).
- Letnja skola NDI funkcionise od 2000. godine i kroz nju je proslo vise od 1.000 mladih. prelepom ambijentu, dobroj atmosferi i druzenju, mladi uce da politika ne mora da bnude bespostedna borba na zivot i smrt i da protivnika treba postovati, i pobediti, ali dozvoljenim sredstvima - istice Vesna Dragojevic po povratku sa Kopaonika.
Inace, tokom avgusta je planiran nastavak letnje skole za "juniore", u kojoj bi takodje trebao da se nadje jedan broj Kraljevcana. Verujemo da ce i ovaj deo sticanja politickog znanja i kulture biti uspesan kao prethodni.

Razgovor s povodom - Milanko Danilovic, clan GO SPS-a - pise Boban Rajic
"Menjamo sebe da bismo spasili narod"
U senci burnih politickih dogadjaja u kojima dominira sukob DOS-DSS protice raskol u Socijalistickoj partiji Srbije. I na politickoj sceni Kraljeva ovaj sukob dobija na tezini i, cini se, blizi se raspletu. O tome govori jedan od aktera, Milanko Danilovic, clan Glavnog odbora SPS izabranog na sestom vanrednom kongresu ove partije i portparol Organizacionog odbora za pripremu vanredne izborne konferencije opstinske organizacije SPS u Kraljevu.
-Gospodine Danilovicu, da li je Sesti vanredni kongres SPS bio legalan?
- Nikakve dileme nema da je taj kongres bio legalan, legitiman, dakle statutaran! Za njegovo odrzavanje punovaznim odlukama izjasnilo se 66 opstinskih odbora SPS, vise od jedne trecine. Sa zadovoljstvom isticem da je medju njima bio i OO SPS Kraljevo koji je u dva navrata, avgusta prosle i aprila ove godine, znaci prvi uu Srbiji, imperativno trazio sazivanje vanrednog kongresa. Oni koji nista ne rade, ili se kao odbori na Kosmetu nisu ni sastajali dve godine, bili su uglavnom protiv ovog kongresa i njihovi preedsednici i sekretari samo su pecatima overavali navodnu volju clanova da se nista ne menja!?
- U javnosti provejavaju razliciite ocene o uspesnosti tog kongresa?
- Najvisi skup socijalista protekao je u demokratskoj atmosferi koja je odisala otvorenoscu, principijelnoscu, ostrim kritikama o radu partije, posebno rukovodstva u proteklom periodu, ali i korisnim predlozima. Nije bilo narucenih diskusija, kadrovskih kombinatorika, izbornih namestaljki. Tajnim glasanjem i javnim brojanjem glasova izabrani su organi i funkcioneri partije i usvojeni Statut i Rezolucija sestog kongresa koje je u celosti uradio akademik Mihailo Markovic ciji je doprinos kongresu grandiozan.
- Kako teku pripreme za vanrednu izbornu konferenciju SPS u Kraljevu?
- Vanredna izborna konferencija SPS u Kraljevu se priprema ozbiljno i odgovorno o cemu brine Organizacioni odbor koji broji cetrdesetak clanova. Izvesno je da ce se konferencija odrzati 17. avgusta i u njenom radu ucestvovace oko 100 delegata i isto toliko gostiju, naravno i najuze rukovodstvo sa predsednikom SPS prof. dr Branislavom Ivkovicem na celu. Tada cemo na najdemokratskiji naci, na osnovu predloga mesnih odbora ciji su predizborni i izborni sastanci u toku, izabrati rukovodstvo SPS u Kraljevu. Dakle, pripreme teku po planu i vecih problema nema.
- Kazete da "vecih problema nema", a zabranjen vam je pristup u zgradu SPS?
- Nisam zeleo o tome da pricam ali hajde da se osvrnem i na to. Mi smo jednu sednicu Organizacionog odbora u cijem je radu ucestvovao i predsednik Ivkovic odrzali u nasim prostorijama a posle toga, po necijoj naredbi, kljucari su promenili bravu i pristup nam je onemogucen. No, mi se zbog toga ne ljutimo na nase drugove. Oni su kao disciplinovani clanovi "onog" SPS-a samo izvrsili naredbu bivsih partijskih komandanata iz Beograda. Da su se nasi pitali, pustili bi nas, bar tajno, u podrum da tu drzimo sastanke. Medjutim, nije sustina u sali, pecatu i bravi, vec u ljudima, a oni su , vecina sigurno, na nasoj strani.
- Ima li raskola medju odbornicima SPS i ko je od njih 14 u SO Kraljevo na kojoj strani?
- Samim tim sto su pobedili na lokalnim izborima potvrda je da su odbornici SPS u opstinskoj Skupstini veoma kvalitetni ljudi. Gde je ko politicki od njih 14 u ovom trenutku tesko je pitanje i za njih same. Dvojica su od pocetka rada Skupstine u ovom mandatu uz DOS, odnosno DS, ima ih i bliskih Baticevoj stranci, nekolicina retko dolaze na sednice... Imam utisak da su najbrojniji u skupstinskoj sali kada se glasa o (ne)poverenju predsedniku SO gospodinu LJubisi Jovasevicu. I to nesto govori.
- Kakav je pravni status dve strane u SPS-u, posebno poslanika i odbornika, ko ostaje u skupstinama?
-Da u Srbiji funkcionise pravna drzava, ceo slucaj bi bi do sada bio resen. Odmah posle vanrednog kongresa SPS-a ministru Rodoljubu Sa-bicu dostavljena je sva neophodna dokumentacija za upis predsednika prof. dr Branislava Ivkovica i generalnog sekretara Dragana S. Tomica kao ovlascenih lica za predstavljanje i zastupanje SPS. Do petka i izlaska iz stampe ovog broja novina mozda ce pitanje registracije pravno biti reseno. U suprotnom, mi nastavljamo politicku borbu, jer povratka na staro nema. Svi nasi poslanici su pismeno pozvani da priznaju odluke sestog vanrednog kongresa. Neki su to ucinili, neki valjda cekaju da se sve pravno rascisti, dok status odbornika ostaje nepromenljiv, jer su birani po vecinskom izbornom sistemu.
- Kakva su reagovanja clanstva i mesnih organizacija SPS Kraljeva na podele u SPS-u u "centrali"?
- Objektivno govoreci clanstvo osudjuje podele u SPS-u u sta mozemo da se uverimo na svakodnevnim sastancima u mesnim odborima i u neformalnim razgovorima sa clanovima i simpatizerima SPS. Medjutim, istina je i da su socijalisti, bar najveci broj njih, svesni da sa okostalim rukovodstvom koje su cinili Mirko Marjanovic, Zivadin Jovanovic, Ivica Dacic, Zivorad Igic i Zoran Andjelkovic, SPS nema perspektivu. Da se razumemo, nama ne treba partija ciji je osnovni programski cilj biti prelazenje izbornog cenzusa od 5% glasova koji ce jednim te istim ljudima obezbedjivati poslanicka mesta u skupstinama. Proslo je vreme naredbodavnih manira, ucutkivanja, prekidanja komunikacija sa clanovima i zanemarivanja njihovih zahteva, potreba, kritika i predloga. Treba nam mocna partija koja ce da srusi Vladu Zorana Djindjica koja je gladovanje nametnula kao stil zivota i zemlju uvela u polukolonijalni polozaj.
- Sta dalje? Kuda ide SPS?
- SPS ide novim putem ka izvornim principima, sto znaci da socijalisti moraju uvek potvrdjivati osnovna nacela kao sto su ravnopravnost svojinskih oblika, afirmacija trzi-sne privrede, demokratija, drustvena podrska zdra-vstvu, nauci, kulturi, socijalna zastita najugrozenijih slojeva stanovnistva. Zato moramo birati iskljucivo kadrove cija je privrzenost osnovnim programskim ciljevima nesumljiva i cija je primarna motivacija briga o javnom dobru a ne o licnim interesima i sopstvenom bogatstvu. Verujem da smo na Sestom kongresu izabali takve kadrove, kakav je i prof. Ivkovic, covek nesumljivog moralnog integriteta, licno i porodicno nicim kompromitovan, socijalista i demokrata po uverenju i delu, u narodu prihvacen covek. Verujem da cemo takve ljude izabrati i na vanrednoj opstinskoj izbornoj konferenciji SPS u Kraljevu.

Izabrani najlepsi mali kraljevcani
Sa izbora za mis i mistera pravo na spavanje
  B Petnaest devojcica i isto toliko decaka od tri do sedam godina, prosle subote se takmicilo za najlepsu malu mis, odnosno malog mistera Kraljeva. Ovaj izbor, po prvi put odrzan u nasem gradu organizovale su JP Ibarske novosti" - TV Kraljevo u hali sportova pokraj Ibra. Od preko stotinu prijavljene dece , njih tridestoro je uslo u direktnu konkurenciju. Odlukom zirija kojim je predsedavao Denis Kasatkin, prvak Narodnog baleta u Beogradu, titula male mis je pripala petogodisnjoj Dejani Djokanovic, dok je za malog mistera proglasen , petogodisnji Vukasin Jekic.
Oko trista Kraljevcana, ponajvise roditelja i rodbine malih takmicara okupljenih u hali sportova, zabavljao je Bajone decjim pesmama. U predahu takmicenja svoju tacku su imale i male balerine. Jedna od njih, trogodisnja Andrijana je u odsudnom momentu, ipak demonstrirala decju narav i odbila da nastupi.
- Necu i necu, i gotovo, ponavljala je Andrijana, dok je otac ubedjivao da se ipak pojavi na improvizovanoj sceni. Andrijana je bila odlucna, pa je malena baletska trupa morala da se snadje i bez nje.
Bas kao na ,,pravim ,, takmicenjima lepote, i ovde su citane biografije malih ucesnika. Rubriku ,, sta bih zeleo, ili zelela da postanem kad porastem ,, devojcice su uglavnim popunjavale odgovorima- pevacica ili manekenka, dok su se muske zelje kretale od ronioca do kralja.
Roditelji puni nade da ce bas njihovo dete biti najlepse, ocekivali su proglasenje pobednika. Defile najlepsih malisana iz Kraljeva je posmatrao i jedan pravi pravcati Rimljanin. Gospodin Antonijo Dipito, suprug Milice Peric, nekadasnje Kraljevcanke, kamerom je pomno belezio nastup male Ane Marije, Milicine unuke. Pitali smo ga, sta kao covek koji dolazi iz zemlje lepote, misli o ovakvim manifestacijama u koje se voljom odraslih ukljucuju deca, Dipito je odgovorio :
- Ovi vasi bambini mi se svidjaju. U zivotu moraju da se nauce i da gube. U Italiji ima dosta ovakvih takmicenja.
Intervju sa nosiocima lente mala mis i mali mister je izostao, a bilo je i neumesno insistirati na njemu, jer je vreme za odlazak u krevet, u subotu vece, na kraju priredbe bilo proslo.

JKP"Toplana": u susret novoj grejnoj sezoni - pise D. Bunardzic
Radovi na toplovodnoj mrezi i nova ulaganja
   Maja ove godine JKP "Toplana" je pocela krupnije remontne radove kako bi sto spremnije docekala pocetak nove grejne sezone. Ukupna vrednost radova iznosi oko 2,5 miliona dinara. Dobar deo tih radova je obavljen, a planirano je da budu okoncani do 1. oktobra.
Uporedo sa remontnim radovima ostvaruju se i investicioni programi, cija vrednost iznosi oko 30 miliona dinara. U kotlarnici Zelena Gora prosle godine su iz donacija danske vlade ugradjena dva kotla, a zamenjeni su kotlovi koji su korisceni 28 godina i kapacitetom nisu zadovoljavali potrebe tog podrucja. Sada su pri kraju radovi na ugradnji dva gorionika, sa odgovarajucim kapacitetom za nove kotlove, cime je zaokruzena ta tehnoloska celina. U samoj kotlarnici su uradjene i ventilacione instalacije, u sklopu priprema za supstituciju na gas koja ce mozda biti uradjena narednih godina. Tako je ovo podrucje, prema procenama, za sledecih 15-20 godina obezbedjeno sto se tice toplotnog izvora. Dobijena su dodatna 2,5 megavata kapaciteta. Ova investicija je kostala oko 4 800 000 dinara, i dobrim delom je finansirana iz programa direkcije(oko 3 miliona dinara), a ostatak sredstava je obezbedila "Toplana".
Druga investicija tice se toplovoda u ulici Cara Dusana, u duzini od 260 metara, koji se radi u cilju dovodjenja toplovodne mreze u centar grada. Planirano je da se ove ili naredne godine taj toplovod nastavi ulicom Oktobarskih zrtava do Elektrodistribucije, cime bi uzi centar grada prakticno bio pokriven sa toplovodnom mrezom. Vrednost ove investicije iznosi oko 6 miliona dinara. Ovde je, prema recima Dragise Spasojevica, direktora JKP "Toplana", po prvi put primenjena najnovija tehnologija sa predizolovanim cevovodima, kod kojih su gubici toplote veoma mali a odrzavanje jednostavnije, jer se mernim instrumentima tacno odredjuje mesto moguceg kvara.
U toku je i resavanje problema nedostatka kapaciteta u centralnoj kotlarnici:
- Na osnovu nase tehnoekonomske analize zakljucili smo da su postojeci kapaciteti iskorisceni do kraja, da nema kapaciteta za nove korisnike, da je oprema dotrajala, i da se moraju prosiriti, odnosno zameniti dotrajali kotlovi, prvenstveno oni koji se eksploatisu 35 godina i koji su, kao takvi, vrlo nepouzdani. Ugovorili smo opremu sa renomiranom nemackom firmom Los internacional i Vajtdraut, ugradicemo veoma savremen kotao i gorionik, sa stepenom iskoriscenja od preko 93%, sto domaci proizvodjaci ne mogu da urade i, po nasoj tehnoekonomskoj analizi, ugradnjom tog kotla bi se samo za jednu grejnu sezonu na ime racionalnije potrosnje goriva ustedelo preko 30 000 evra, - kaze Spasojevic.
Ugradnjom ovog kotla bi, po njegovim recima, problem grejanja centra grada bio resen za naredne 2-3 godine, s tim sto postoji plan da se, u fazama, nastavi sa ugradnjom takvih, ili jos boljih tipova kotlova, kako bi se ovaj problem trajno resio.
U programu je i da se u OS "Svetozar Markovic", gde je oprema dotrajala i kapaciteti nedovoljni, ugradi kotao od 850 kilovata i gorionik. Projektna dokumentacija je uradjena, kotao je obezbedjen, a radovi treba da pocnu do 1. septembra.
Ukupna vrednost ovih investicija iznosi oko 500 000 evra. Sva sredstva jos uvek nisu obezbedjena, ali se u "Toplani" nadaju da ce naici na razumevanje kod osnivaca i vlade Srbije, te resiti i problem finansija.
Osim kvalitetnijeg grejanja, gradjani u novoj grejnoj sezoni, po svemu sudeci, mogu ocekivati i poskupljenje cene usluga. Sadasnja cena od 17 dinara nije ekonomska i jedna je od najnizih u Srbiji. Kako izgleda, nova cena ce iznositi najmanje 26 dinara.

Svi ustavi Srbije i Jugoslavije do Drugog Svetskog rata (7) - pise Boban Rajic
Od demokratije do apsolutizma
  Posle perioda svojevrsne dikrature po prvi put u novijoj istoriji Srbije otvoreno se razmislja i govori o donosenju novog, demokratskog ustava kojim bi se na najbolji nacin uredili drustveni odnosi u ovoj drzavi. Tema aktuelna, da aktuelnija ne moze biti! I "pozicija" i opozicija zalazu se da se najpre donese Ustavna povelja o odnosima Srbije i Crne Gore, a zatim i ustavi dve republike.
Po misljenju vecine analiticara, novi ustav Srbije, pored uvazavanja moderne evropske ustavne teorije i prakse, morao bi da se oslanja i na srpsku ustavnu tradiciju. Zbog aktuelnosti teme, u nekoliko brojeva Ibarskih novosti donosimo prikaz svih ustava Srbije (i Jugoslavije) do Drugog svetskog rata, polazeci pre svega od originalnih tekstova tih ustava i knjige "Ustavi i vlade" akademika, prof. dr Jovana Djordjevica, uz zahvalnost Kraljevcaninu dr Srdjanu Djordjevicu na pozajmljenoj retkoj knjizi.

  Po zavrsetku Prvog svetskog rata i ujedinjenju dela juznih Slovena u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca (Kraljevina SHS) nastao je tezak i komplikovan period provizorijuma, tj. privremene organizacije zajednicke drzave. Zbog objektivnih velikih nacionalnih i klasnih razlika nastao je ostar sukob oko oblika drzavnog uredjenja novog Kraljevstva, uglavnom izmedju Srpske vlade na celu sa Nikolom Pasicem, koji je smatrao da prelazni period ne bi trebalo da traje duze od dve-tri godine, i Jugoslovenskog odbora koji je predvodio Ante Trumbic, a koji se zalagao za sto duze trajanje provizorijuma, sa regentom kao glavnim faktorom. Odnose su komplikovali saveznici koji su, iako je Srbija od pocetka bila u sastavu Antante, medjunarodno priznali Kraljevinu SHS tek posle potpisivanja mirovnog ugovora sa Nemackom na Vidovdan (sudbinski datum!?), 28. juna 1919. godine.
VIDOVDANSKI USTAV 1921.
Ustav Kraljevine SHS donet je posle nesto vise od dve i po godine od ujedinjenja, takodje na Vidovdan, 28. juna 1921. godine. Ovim Ustavom pitanje drzavnog uredjenja reseno je tako sto je drzava bila organizovana KAO UNITRANA, dok je prilicno uska lokalna samouprava svedena na okruge (zupanije) i srezove (kotare). Parlamentarizam, izricito propisan Ustavom, u praksi je vrlo malo postovan. Politicka odgovornost vlade bila je znacajnija pred kraljem nego pred skupstinom. Izvestan ustupak sindikatima i socijalnim strukturama bio je ucinjen unosenjem odeljka "Socijalno-ekonomske odredbe", pisanom pod uticajem Vajmarskog ustava.
U pripremi i primeni Ustava iz 1921. godine postojale su dva ostro sukobljena koncepta : unitarni i federalni. Ovaj Ustav je, po profesoru Dragoslavu Jankovicu, "dajuci monarhiji prevlast i kralju siroka ovlascenja u upravljanju drzavom ne samo onemogucavao funkcionisanje i razvitak burzoaskog parlamentarizma, vec povecavao apetite monarhije do samovlasca koje je i nastupilo zavodjenjem 6-januarske diktature".
Vidovdanski ustav ima 142 clana razvrstanih u 14 odeljaka (poglavlja). Drzava Srba, Hrvata i Slovenaca definisana je kao "ustavna, parlamentarna i nasledna monarhija". Grb je dvoglavi orao sa krunom na glavi i stitom na prsima na kojem se nalaze grbovi sva tri konstitutivna dela (srpski - krst sa ognjilima, hrvatski - crveno-bela sahovnica i slovenacki - stit sa tri sestokrake zvezde (ispod njih beli polumesec), a zastava vodoravna plavo-bela-crvena.Prema clanu 3. sluzbeni jezik je "srpsko-hrvatsko-slovenacki".
Drugim odeljkom regulisana su osnovna gradjanska prava i duznosti, pocev od licne slobode, preko slobode veroispovesti, stampe, zbora i udruzivanja, do aslobode naucnog i umetnickog stvaralastva. Propisano je drzavno besplatno i privatno, placeno skolovanje (obrazovanje), a u skladu sa clanom 16. "manjinama druge rase i jezika daje se osnovna nastava na njihovom materinskom jeziku pod pogodbama koje ce propiosati zakon".
Socijalno-ekonomskim odredbama posebno se potencira stvaranje jednakih uslova za skolovanje (pomaganje skolovanja siromasne dece), sindikalno organizovanje, radno-pravna i zdravstvena-invalidska zastita, autorska prava, drzavna kontrola radnog ugovaranja, socijalne zastite, nacionalnog zadrugarstva, "poljoprivrednog obezbedjenja", zaduzbinrstvo, eksproprijacija, jedinstvena poreska politika... Za izradu privrednog i socijalnog zakonodavstva formiran je Privredni savet.
Propisana je podela vlasti, tako da zakonodavnu vrse kralj i skupstina zajednicki, upravnu (izvrsnu) "kralj preko odgovornih ministara" i sudsku sudovi. Kralj potvrdjuje i proglasava zakone, postavlja drzavne cinovnike, daje vojne cinove, amnestira i daje pomilovanja, predstavlja drzavu u zemlji i inostranstvu, saziva redovnu ili vanrednu sednicu Skupstine i ima pravo da je raspusti i raspise izbore... Clanom 55. Ustava propisano je da je "kraljeva licnost neprikosnovena i da mu se nista u odgovornost ne moze staviti". Povodoim nasledjivanja Krune (kralja Petra Prvog Karadjordjevica nasledjuje njegov sin Aleksandar) posebnim poglavljem regulisano je Namesnistvo.
Narodna skupstina bira se na 4 godine. Cine je poslanici slobodno izabrani (po jedan na 40.000 stanovnika) koji predstavljaju citav narod i polazu zakletvu, kao i kralj. Pravo zakonske inicijative imaju kralj,Ministarski savet, pojedini ministri i poslanici. Skupstina ima pravo ankete, istrage i interpelacije. Interesantno je da je kvorum za rad samo jedna trecina ukupnog broja poslanika, a za punovazno odlucivanje polovina od broja prisutnih!? Posebnim poglavljima razrana je organizacija upravne (izvrsne) vlasti i oblasne uprave i lokalne samouprave. Vrhovni upravni sud je Drzavni savet.
"Sudovi su nezavisni", pise u clanu 109, a sudsku vlast cine Kasacioni sud sa sedistem u Zagrebu (resava sporove razlicitih vrsta vlasti), redovni prvostepeni i visi kasacioni, uz propisanu stalnost sudske funkcije i mogucnost da o porodicnim i naslednim odnosima Muslimana sude drzavne serijatske sudije. Ovaj Ustav je karakrteristican i po velikom broju prelaznih i zavrsnih odredbi i "naredjenja", sto je i logicno kod stvaranja nove drzave.
OKTROISANI USTAV 1931.
Krvavi medjstranacki, medjunacionalni i socijalni sukobi, koji su kulminirali obracunom u Narodnoj skupstini kada je radikalski poslanik Punisa Racic revolverskim hicima ubio poslanike Hrvatske seljacke stranke Pavla Radica i Djuru Basariceka a tesko ranio Stjepana Radica i Ivana Grandju, naveli su kralja Aleksandra Karadjordjevica da 6. januara 1929. godine ukine Vidovdanski ustav, raspusti Skupstinu i zavede diktaturu. Sa nekoliko zakona kralj je proglasen za jedinog nosioca vlasti, zabranjene su nacionalne i verske stranke, drzava pretvara u Kraljevinu Jugoslaviju koja se deli na 9 banovina.
Dve godine kasnije, medjutim, pod pritiskom ekonomske krize i krupnog kapitala kralj se odlucuje na uvodjenje ogranicene ustavnosti. Novi, oktroisani Ustav kralj je "dao" 3. septembra 1931. godine.
Ovaj Ustav, sa svojih 120 clanova u 12 poglavlja, predvideo je da zakonodavnu vlast zajednicki vrSe kralj i narodno predstavnistvo koje je od jednodomog pretvoreno u dvodomo - Narodnu skupstinu i Senat. Polovinu clanova Senata (koji su morali da budu s=tariji od 40 godina) imenovao je kralj, a polovinu narod na mandat od 6 godina.Zakoni su usvajani od oba skupstinska doma, a ako je konsenzus bio nemoguc, smatralo se da je zakon odbacen i nije se mogao razmatrati u istom sazivu. Ako bi se neslaganje ponovilo u iducem sazivu o predlogu zakona odlucivao je kralj.
Posle ubistva kralja Aleksandra 9. oktobra 1934. godine u Marselju od strane ustaske emigracije i uz podrsku Madjarske i Italije, situacija u zemlji je postepeno pocela da se menja i liberalizuje, a drzavne poslove u ime maloletnog kralja Petra Drugog vodilo je Namesnistvo na celu sa knezom Pavlom. Drrzavnim udarom od 27. marta 1941. godine srusen je namesnicki sistem i za kralja postavljen jos uvek maloletni Petar Drugi.
Za eventualne ustavne promene, medjutim, nije bilo vise vremena.Drugi svetski rat zahvatio je i Kraljevinu Jugoslaviju, ona je prestala da postoji, a time se ugasio i njen poslednji ustav. Posle svetskog rata, ukidanja monarhije i uvodjenja socijalizma, donose se novi, sasvim drugaciji ustavi koji nemaju mnogo veze sa srpskom tradicijom ali i normama razvijene Evrope, jer je njima, recimo, uvedena komunisticka diktatura (formalno nazvana "diktatura proletarijata") a ukinuti privatna svojina i visepartijski sitem, odnosno demokratija, ali li bi to mogao da bude predmet neke druge analize. (Kraj)

Nesvakidasnji nastup Kraljevackog pozorista - pise Bojana Milosavljevic
"Kamen" pod Djavoljim krsem
   Iako u gradskoj pozorisnoj kuci zvanicno traje letnji odmor, rukovodioci i glumci Kraljevackog pozorista prosle nedelje pokazali su izuzetnu predusretljivost i entuzijazam. Naime, u selu Velenje (iznad manastira Gradac) prikazali su mestanima dramu "Kamen za pod glavu" (tekst Milice Novkovic), koja je svojevremeno i uveliko proslavila ovu pozorisnu kucu, sto, pored ostalog, potvrdjuje i cinjenica da je predstava do sada odigrana 91 put. Povod da se "Kamen" odigra u vocnjaku i usred dana bila je tradicionalna svecanost nekoliko velikih porodica iz Velenja i okoline, koje su uobicajile godisnje susrete oko praznika svetog Ilije. Zlatnu ideju da toga dana u selo dodje jedan pravi pozorisni ansambl dao je kraljevacki lekar dr Nenad Milikic, rodom iz tog sela.
O tome da su clanovi ansambla predstave "Kamen za pod glavu" dali sve od sebe da u savrseno autenticnoj prirodnoj "scenografiji," ispod znamenitog Djavoljeg krsa, a sve to bez prethodne pripreme, prikazu dramu koja je godinama bila hit pozorisnih repertoara, izlisno je govoriti. Uz napomenu da je "scena" bila na nadmorskoj visini od 8oo metara i takva - jedinstven dozivljaj za glumce, Milomir Nedeljkovic, upravnik i glumac, pored ostalog je rekao:
- Bilo je ljudi koji su po prvi put u zivotu videli jednu pozorisnu predstavu. Neki stariji mestani, pak, znali su citavu pricu koja je Milici Novkovic posluzila kao motiv za dramu, ali svi su je doziveli vrlo spontano i iskreno. Mogu samo da kazem da su kao publika, ne samo odrasli, nego i deca, bili vrlo zainteresovani, vaspitani i kulturni.

Od utorka u Vrnjackoj Banji
Festival filmskog scenarija
   Po tradiciji, na letnjoj pozornici u Vrnjackoj Banji sredinom meseca (od 13. do 17. avgusta) odrzace se medjunarodna manifestacija sineasta - Festival filmskog scenarija. Tokom ove revije sedme umetnosti bice prikazan 21 film, a organizatoru su ucesce najavili autori iz Rusije, Rumunije, Slovenije, Kazahstana i Albanije. Kako je i uobicajeno tokom "filmskih dana" u Vrnjackoj Banji, usledice i druge brojne pratece manifestacije: okrugli stolovi i raznovrsni susreti filmskih autora, kriticara i publike.

Slikarka Selma Djulizarevic u "Marziku"
Male porodicne "price"
   Proslog vikenda u galeriji Udruzenja likovnih umetnika Kraljeva samostalnu izlozbu otvorila je beogradska slikarka Selma Djulizarevic. Umetnica, rodjena u Sarajevu pre tri ipo decenije, diplomirala je i magistrirala na beogradskom Fakultetu likovnih umetnosti, a od 1995. godine je i clan ULUS-a. Imala je vise grupnih izlozbi, kao i nekoliko znacajnih nagrada.
Pred kraljevackom likovnom publikom do narednog utorka naci ce se 17 slika, kombinacija akrilika i ulja na platnu, sa ramovima od papir marsea, kao bitnim delovima slike. Djulizareviceva je postavku grupisala u tri ciklusa: portreti bracnih parova, decje igracke i mrtva priroda. Ovi tematski okviri formiraju i njen likovni stav, kao usamljenog borca za afirmaciju individualnog - karakternog portreta, porodicne atmosfere i malih (intimnih) zivotnih prica. Sve ovo dobija na znacaju ako se ima u vidu prica o sveopstoj outdjenosti i sivilu u nama i oko nas. Selma Djulizarevic utemeljuje grupni portret, odnosno kompoziciju (koja se nalazi i u istorijskoj tradiciji, koliko i u foto - organizaciji ili - pozi). Svemu ostalom na tom planu ona daje licni pecat, koji rezultira otkrivanjem atmosfere toplog porodicnog doma, kao i prikazom razigranog decjeg sveta, odnosno radoscu onog decjeg u nama.

SPORT: Vlade Divac na pripremama u Kraljevu - pise Stole Petkovic
Svi bi nas, mi hocemo "Amere"
  - Vlade Divac je bio gost svog bivseg kluba Sloge. Trenirao je sa njima a novinari su iskoristili priliku da sa njim popricaju o svemu i svacemu.
-Zelim da iskoristim priliku da se sto bolje pripremim za svetsko prvenstvo u Indijanopolisu. Dok je nasa reprezentacija u Turskoj u Kraljevu sam da odradim sto bolje ovaj period io sto spremnije docekam ukljucivanje u rad. Imam 34 godine najstariji sam ali verujte necu vas izneveriti na svetkoj smotri kosarke u Americi.
Tako je Vlade Divac zapoceo besedu sa kraljevackim novinarina posle jos jednog odradjenog treninga u hali sportova gde je prvi put trenirao pre ravno dve decenije.
- Kada je reprezentacija u pitanju bilo hocu - necu oko ucestvovanja. sada je sve tako jasno pa kakve su nase sanse obzirom da se igra na americkomn tlu?
- Mi smo po kvalitetu druga reprezentacija na svetu. Sastavljeni smo od igraca sa velikim iskustvom koji ili igraju ili su na pragu NBA. Dakle, sve je jasno. Nama Ce ipak biti znatno teze nego Amerinacima. Svi imaju zelju da nas pobede a mi samo jednu da "bijemo" Amere. Tu je razlika. Ali ako stignemo do finala boricemo se.
- Vas klub klub Sakramento je propustio priliku da osvoji titulu.
- Retko se ukazuje takva sansa ali kako ekipa iz sezone u serzopnu igra u sve boljoj formi treba ocekivati da se i mi okitimo titulom. U svakom slucaju meni je zao sto sada to nismo uradili jer bi to bila kruna moje karijere u NBA.
- Dugo ste u Americi a na celu ste Partizana koji je vratio obe titule u Beograd. Kako vi gledate na Partizanove uspehe?
- Veliki je uspeh ostvaren a time i nljsi planovi. naime, zeleli smo da bar jednu titulu donesemo - vratimo u Beograd a uspeli smo na dva fronta u prvenstvu i Kupu. Naravno, da smo zadovoljni Sasa (Danilovic), Zarko (Paspalj) i ja. Za sada Petrovic je slobodan ali smo mu ponudili nase uslove, mozda ce se predomisliti a Scepanovic je na putu da ode iz kluba. Mozda ce biti mesta za stranca ali ne bilo kakvog. Mora da bude kvalitetan da bude pojacanje.
- Dres sa vasim brojem 12 u Partizanu nosi Kraljevcanin Krstic.
- To je izvanredan momak, lepo vaspitan i neopterecen roditeljskim kompleksom kao veliki broj mladih ljudi. Ima veliku podrsku sa svih strana a on je izvanredan i uporan sportista. Svi polazemo u njega velike nade i sigurno nece izneveriti to poverenje.
Predsednik Sloge Slavoljub Gajic poklonio je Vladi Divcu umetnicku sliku sa motivima Kraljeva da ga, kako rece, podseca na grad na Ibru.
- Nece samo slika da me podseca na Kraljevo. Mnogo lepih dana proveo sam ovde. To je pored Prijepolja grad u kome sam na svome. Svi zele da vide mene kao Divca, niko me ne opterecuje, sve je nekako spontano, ljudski.

Sportska hala, politicki marketing i manipulisanje imenom Divac
- Mnogo je bilo price oko izgradnje nove sportske hale. Da li je to samo bio politicki marketing dosadasnjih celnika ili...?
- Mislim da je samo to u pitanju. Mnogi su manipulisali mojim imenom, Ja, inace, uvek cvrsto stojim na zemlji. Istina jos sam i voljan da pomognem ali samo ako nesto pocne da se radi.
- Kako Divac moze da pomogne Slogi?
- Pre svega velikom zeljom da i dalje ostane u prvoligaskom drustvu.