PISMO IZ AMERIKE
Hvala za svaki praznik - PETAK - kad citam Ibarske Novosti. Koliko puta odplacem, a koliko puta se i od srca slatko nasmejem tvojoj - pisaniji. Hvala svima u redakciji sto nama Kraljevcanima na strani priustite lepe trenutke svakog petka. Molim te Rajovicu pozdravi mi mnogo Stoleta i daj mu moju adresu i neka pozdravi sve njegove... Jos jedanput veliko hvala, i svima puno toplih pozdrava iz Njujorka od Svetlane Lazarevic.

Uvod - Koliko nas je preobrazenje preobrazilo?
"Gibnjara" se ne da
Obavestenja - Konferencije za stampu - Saopstenja
Uscanske paralele
Teror "pauka" u gradu bez parkinga
"Rat" papirnih zvezda
Kultura: Lane Gutovic: Za pocetak, nije lose / Programi "Preobrazenje 2002"
Sport: Odrzane auto trke / Startuje Srpska fudbalska liga "Morava"

Vreme sadasnje - pise Ivan Rajovic
Koliko nas je preobrazenje preobrazilo?
   Pre nesto vise od jedne decenije, grupa entuzijasta, kako se to strucno kaze, a zapravo mladih ljudi koji su tek usli u knjizevni zivot provincije sa zeljom da osvoje svet, zapocela je rad na uspostavljanju jedne ovdasnje tradicionalne kulturne manifestacije. Sve ideje, zelje, nade, nesuglasice, kompromisi i mukotrpan rad iznedrili su nesto sto je dobilo ime "Zicki duhovni sabor - Dani preobrazenja". Zasto bas tako, a ne , recimo, "Kraljevacki pesnicki kamp", "Kraljevacke svecanosti duha i stiha", "Pesmom protiv primitivizma" ili nesto slicno, pitanje je odnosa i brojnog stanja unutar grupe onih koji su odlucivali, njihovog osecanja za modernost, tradiciju, duhovnost, srpstvo i naravno, zelje da bas oni budu ti koji ce dati pecat citavoj manifestaciji. Sve to sada ni malo nije bitno. Pocelo se skromno, na takmicenju sela u Zici da bi vec sledecih godina "Dani preobrazenja" postali jedna od najznacajnijih pesnickih manifestacija u Srbiji, a "Zicka hrisovulja", priznanje koje se dodeljuje jednom pesniku, postala je jedno od najvecih znamenja koje srpski pesnik za zivota moze da dobije.
  Tokom svih proteklih godina preobrazavale su se politicke strukture u gradu, menjali funkcioneri, ludovala novokomponovana elita, dolazile i odlazile politicke stranke, a sa njima vlast i bezvlasce. Preobrazavali su se i pojedini pesnici u skladu sa aktuelnom i svrsishodnom politickom modom, ali su ostajali "Dani preobrazenja" da traju sa razlicitim uspehom, znacajem i velicinom laureata ali sa neunistivom potrebom da preobraze sve ono sto se preobraziti da i moze ne bi li nam svima bilo bolje i da bi citavom svetu, a i sebi, pokazali i dokazali da ovde zive i te kako normalni ljudi, pripadnici normalnog i cestitog naroda kome je mesto u svetu, a ne u karantinu i u zapecku svetskih kulturnih tokova.
  Za sve to vreme stasavala je i stasala jedna generacija kraljevackih pisaca i pesnika koji su uspeli da se popnu na tron i zauzmu mesto u samom vrhu domace literature. U medjuvremenu literatura je prestala da bude ono sto je nekada bila i postala totalno sporedna stvar za vecinu, knjiga je postala roba kao i svaka druga, a posvecenici magije pisane reci postali su usamljenici u svojoj misiji za koju, reklo bi se, vise niko nema dovoljno razumevanja. Tako, posle jedanaest godina, vise nista nije kao sto je bilo, sporedne stvari su postale vazne, duhovne kreature postale su nasi omiljeni junaci i kreatori nasih sudbina, primitivizam je pobedio duh, a laka zabava postala je nacin za masovno bekstvo iz abnormalanog zivota.
  Nisu nas preobrazili Dani preobrazenja, preobrazilo nas je ludilo u koje smo gurnuti i totalno svetsko civilizacijsko ubrzanje u kojem relativno normalan covek vise nije u stanju da se snadje, da se izbori za svoje mesto i da zna sta hoce. Duhovne svecanosti, slavlja mudrosti, duhovitosti, kreativnosti, intuicije i dalekovidosti postale su priredbe za posvecene, za vec opredeljene , predodredjene i na neki nacin osudjene na bavljenje umetnoscu. Obican svet gleda kako da prezivi, za koga da glasa i koja pevaljka kakve gace nosi, i da li ih uopste nosi, kako pred kamerama, tako i na ulici.
  I reklo bi se da vise nista nema svrhe, da smo dosli do same ivice duhovnog rastrojstva i rasula u kojem svaki duhovni napor gubi smisao, a evro je "bog broj jedan" kao sto je to bilo i u vreme Divljeg Zapada. Mozda je i tako, mozda pisanje poezije vise i nema nikakvog smisla, mozda nas ni Dani preobrazenja nisu preobrazili u meri u kojoj su to neki od onih sa pocetka ovog teksta ocekivali. Ali, samo preobrazeni znaju da nije tako, a oni su retki. Uostalom, ne bi trebalo gubiti nadu, mozda se kakav-takav preobrazaj ipak odigrao, jer ko zna sta bi sa nama bilo da nismo ovakvi kakvi smo i da smo sve ove godine radili nesto drugo, a ne ovo. Pitanje je, da li bi nas uopste i bilo, ako je uopste i bitno to sto nas jos uvek ima. No, zivece ipak narod pesnicki jer je poezija neunistiva kao i materija, a preobrazavace se oni koji su preobrazaju skloni. Sto se ostalih tice, njima je lako jer, kao sto se zna, njihovo je carstvo nebesko, a tamo nema silikonskih namigusa, musavih agitatora, tunjavih vlastoljubaca i frfljavih psihopata, vec samo lepote, raspevanosti, blazene duhovnosti i vecite potrage za samim sobom ili, prostije receno, poezije.

Privatizacija u Kraljevu ne ide ocekivanim tokom - pise Ivan Rajovic
"Gibnjara" se ne da
    I pored transparentnih izjava pojedinih predstavnika nove lokalne vlasti o ozivljavanju kraljevacke potpuno posustale privrede, a u skladu sa akcijom "Srbija na dobrom putu" , sve ukazuje na to da se nije daleko odmaklo. Zapravo, tacnije bi bilo reci da nista nije ni zapoceto i da je kraljevacka privreda u najgorem stanju od kada postoji. Bivsi giganti kao sto su "Magnohrom", "Fabrika vagona", "Jasen", konfekcija "Rudnik", a i neka druga nekada uspesnija preduzeca, vegetiraju daleko od ociju i usiju javnosti. Radnici cute, zbunjeni i uplaseni privatizacijom kojom im se preti, a koja nikako da zapocne, vec je u toku samo pravljenje spiskova onih koji bi trebalo da se nadju sa druge strane kapije. Oni koji bi imali sta da kazu mudro cute ocekujuci, a verovatno i radeci na tome, da od privatizacije sopstvene firme, ili njenog dela, izvuku najvise koristi. I zanimljivo je da citava situacija podseca na nekakav, uslovno receno, moderni tamni vilajet koji ce kasnije kod svih izazvati odredjenu dozu kajanja, ali u ovom trenutku niko nema dovoljno hrabrosti, niti motiva da "zagrize" u ovu problematiku pa se stice utisak kako se nesto krupno valja "ispod zita" a da u tome, sto svojom voljom, a sto cutanjem u strahu ili zbog neizazivanja sudbine, ucestvuju svi.
   Zapravo, koliko je poznato, niko se jos zvanicno nije zainteresovao za kupovinu bilo kojeg od kraljevackih giganata na "staklenim nogama" pa je nedavna najava o privatizaciji odnosno prodaji najuspesnijeg kraljevackog preduzeca "Gibnjare" izazvala razlicite komentare, ali i razlicite reakcije zaposlenih koji su, reklo bi se, jedini u Kraljevu zadovoljni svojim platama i statusom. Ono sto je , takodje, bilo tema mnogih razgovora ali i novinarskih dilema jeste cinjenica da se prodaje ono sto je najbolje, dok o onima koje bi trebalo oziveti iz dubokog mrtvila niko i ne razmislja. Medjutim, ni pionirski pokusaj sa najavljenom prodajom "Gibnjare" nije urodio plodom. Naime, Tenderska komisija ovog preduzeca u ponedeljak je razmotrila ponudu austrijske firme "Styrie - Judenburg" i zakljucila da ponuda nije u interesu preduzeca pa je citav poduhvat proglasila nevazecim , a sam tender neuspesnim. Valja reci i to da je, i pored toga sto "Gibnjaru" smatraju izuzetno uspesnim kolektivom, na tenderskoj prodaji " ucestvovala samo "Styrya Federn Gmbuh - Jedenburg".
   Generalni direktor "Gibnjare" Petar Mamula licno je potpisao obrazlozenje za ovakvu odluku, a sa njom i pojedinostima koje se smatraju bitnim, putem vanrednog fabrickog biltena upoznati su i svi zaposleni u ovom kolektivu.
   Uz preporuku da se tender sprovede u izmenjenim uslovima ili da se "Gibnjara" proda putem javne aukcije, tenderska komisija Gibnjare zahteva od Ministarstva za privredu i privatizaciju da sa Agencijom za privatizaciju obavi naknadnu analizu sprovedenog tendera i da predlozi nove korake za privatizaciju preduzeca.
Inace, razlog za ovakvu odluku Tenderska komisija je obrazlozila nepovoljnom ponudom kupca "Styrie". Naime, prema njihovoj ponudi svrstanoj u cetiri stavke, "Styria" je namervala da u pocetku uposli svega 85 radnika ( do 4.000 tona preradjenog celika) koji bi ugovor o radu potpisali na dve godine. A u narednom periodu broj zaposlenih bi se povecao, najverovatanije do 150, dok bi zarade u tom periodu bile "zamrznute" na nivou jula ove godine. Uz to, ponudjac je obecao i obuku zaposlenih organizovanjem kurseva za kompjutere, strane jezike, menadzment i kontrolu kvaliteta.
   Takodje, u naredne tri godine investicije bi iznosile 1,45 miliona evra i to: u toku iduce godine 400.000, a 2004. i 2005. godine po 300.000 evra. Kupac bi, na ime investicionog odrzavanja, u iducoj godini ulozio 300.000, a za 2004. godinu 150.000 evra. Inace, ponudjena cena za 70 posto kapitala je 20.000 americkih dolara.
   Nesudjeni kupac "Gibnjare" postavio je i deset uslova koje Agencija mora da garantuje cime je bilo i i uslovljeno potpisivanje ugovora o kupovini. Zahtevi su, pored ostalih, i da drzava garantuje obezbedjenje od izmenjenih politickih aktivnosti, neogranicenu desetogodisnju garanciju drzave za zastitu svojine i poseda, odricanje koriscenja prava glasa za 25 odsto akcija koje idu u privatizacioni registar i desetogodisnju garanciju drzave za ugovore, pravne postupke, licence, osiguranja, zastitu covekove okoline, sporove sa zaposlenima, te poreze za period od jedne do deset godina pre dana kupovine.
   Posto je tender o prodaji "Gibnjare" definitivno ponisten, Tenderska komisija koju predvodi direktor Mamula odlucila je da ovaj kolektiv nastavi da posluje kao drustveno preduzece. Dogovoreno je, takodje, da pocetkom septembra strucne sluzbe sacine predlog mera za povecanje obima posla kako bi se zadrzao postojeci nivo plata zaposlenih. Osim toga radice se i na ekonomicnijem i boljem organizovanju vec ugovorene proizvodnje, merama stednje i recertifikaciji Sistema kvaliteta ISO - 9001. U narednom periodu, kako kaze direktor Petar Mamula, normativna akta ce biti prilagodjena u medjuvremenu usvojenim zakonima, a jedan od prioriteta je i da po sto boljim uslovima budu prodate nepokretnosti koje su u vlasnistvu "Gibnjare".

Buduci bioskop dobio kumu i ime
Multimedijalni centar "Kvart" u Kraljevu
   Komisija u sastavu Dragan Blagojevic, novinar iz Kraljeva, Dusan Stojic, novinar iz Kraljeva, Milos Radenkovic v.d. direktora "City" d.o.o. i Dejan Miladinovic, direktor G.P. "Gradjevinar" iz Kraljeva, formirana odlukom v.d. direktora "City" d.o.o.br. 55/02, nakon razmatranja prispelih naziva za novi - rekonstruisani bioskop u Kraljevu, dana 13. 08. 2002. godine, odlucila je da ime novog bioskopa u Kraljevu bude Multimedijalni centar "Kvart".
Novi bioskop ce nositi naziv na osnovu predloga koji je, na konkursu koji su pratile i "Ibarske novost", dala Mina Boskovic iz Kraljeva, a nagrada kumi, kako je organizator obecao , iznosi 30.000 dinara.

 Obavestenje
Biracki spisak izlozen na uvid
   Na osnovu clana 19. Zakona o izboru narodnih poslanika ("Sluzbeni glasnik RS" broj 35/00) i Odluke o raspisivanju izbora za predsednika Republike Srbije ("Sluzbeni glasnik RS" broj 42/02) koji su raspisani za 29. septembar 2002. godine, Odeljenje za opstu upravu Opstinske uprave opstine Kraljevo obavestava
gradjane opstine Kraljevo i lica koja su privremeno odseljena iz stalnog mesta boravka ( raseljena lica) da je biracki spisak izlozen na uvid u zgradi Skupstine opstine Kraljevo, soba br. 109 - prvi sprat, a izvodi iz birackog spiska u mesnim kancelarijama na podrucju opstine Kraljevo.
   Uvid u biracki spisak, uz licnu kartu, gradjani mogu da izvrse u periodu od 22.07. 2002. do 13. 09. 2002. godine do 24 casa, kada se biracki spisak zakljucuje, svakog radnog dana i subotom od 8 - 16 casova.
U ovom periodu gradjani, uz licnu kartu, mogu Odeljenju za opstu upravu podneti zahtev za upis ili brisanje biraca iz birackog spiska ili zamenu, ispravku ili dopunu podataka u birackom spisku.
Posle zakljucenja birackog spiska zahtev za promene u birackom spisku gradjani mogu podneti samo Opstinskom sudu i na osnovu odluke nadleznog suda promene mogu biti izvrsene najkasnije 48 sati do dana odredjenog za odrzavanje izbora.
Odeljenje za opstu upravu Opstinske uprave opstine Kraljevo - nacelnik Odeljenja Milos Petrovic

Reagovanja
I Matovic je bio u Letnjoj Skoli...
   Povodom teksta "Sirenje politickog znanja", koji je objavljen u proslom broju "Ibarskih novosti" , a u cilju potpunog informisanja citalaca, Nova Srbija obavestava javnost da je napomenutoj Letnjoj skoli za omladinu politickih stranaka, u organizaciji Nacionalnog demokratskog instituta, jedan od polaznika iz Kraljeva bio i Mihajlo Matovic, clan nase stranke.
Molimo vas da ovo objavite kao dopunu pomenutog teksta.
S postovanjem OO Nove Srbije Kraljevo

Saopstenje za javnost Stranke srpskog jedinstva
Skupljanje potpisa...
   Prosle srede i cetvrtka Stranka srpskog jedinstva, u prostorijama svoje stranke, prikupljala je potpise gradjana za kandidaturu svog predsednickog kandidata prof. Borisava Pelevica. Tom prilikom je, zivom aktivnoscu izvrsnog odbora i podmlatka, prikupljeno preko tri stotine potpisa, cime je opstinski odbor premasio obavezu od 300 potpisa, preuzetu od glavnog odbora stranke. Posao je okoncan u oko 2 casa u noci s cetvrtka na petak, i iste noci svi glasovi su odneti u Jagodinu.
   Predsednicku kandidaturu prof. Borisava Pelevica je, osim clanova i simpatizera SSJ, potpisao i veliki broj gradjana, tako da bi ova obaveza bila ispunjena i da je od GO stranke trazen veci broj potpisa. Stoga ocekujemo da ce u Kraljevu nas predsednicki kandidat dobiti solidan broj glasova. Uskoro, u okviru predizborne kampanje, ocekujemo i posetu predsednika SSJ nasem gradu.
   Posebno naglasavamo da se kampanja finansira iz sredstava stranke i od priloga clanova i simpatizera. Clanstvo u Stranci srpskog jedinstva je, inace, besplatno. Ovom prilikom su clanstvo i simpatizeri postedjeni uplate od 50 dinara po potpisu Opstinskom sudu u Kraljevu.
   OO SSJ zadovoljno ocekuje naredne zadatke vezane za predizbornu kampanju.
Stanoje Kostic, predsednik Opstinskog odbora SSJ, Dejan Kokeza, sekretar

Konferencija za stampu Narodne Demokratske Stranke - pise D. Bunardzic
Kostunicu za predsednika!
   Cilj kampanje "Srbin i Evropljanin" je da kod gradjana probudi svest o tome da biti Srbin i biti Evropljanin nisu antagonizmi, - izjavio je na pocetku prekjucerasnje konferencije za novinare predsednik Opstinskog Odbora Narodne Demokratske Stranke Vladimir Bogavac. - Nadali smo se da ce sa odlaskom prethodnog rezima Srbija znatno brze i smelije koracati u Evropu ali to, na zalost, nije slucaj. I dalje nas smatraju crnom tackom Balkana i Evrope, a razloga za to ima zaista puno. U Srbiji cveta kriminal, kao i u vreme prethodnog rezima, Srbija je Meka za pirateriju svake vrste, u Srbiji se i dalje ne postuju Ustav i zakoni… Put u Evropu vodi preko istinske demokratije, preko postovanja prava i zakona, i to prvenstveno od onih koji su na vlasti. Danas, na zalost, u Srbiji oni koji su na vlasti su, izgleda, izuzeti od zakona i rade onako kako je njima volja, - dodao je on.
   Gradjani Srbije ne treba da se stide svoje nacije, jer nijedan veliki evropski narod se ne odrice svoje nacionalnosti, a to im ne smeta da budu i gradjani Evrope, porucuju "narodnjaci". Ne moze se ocekivati od nekoga ko ne voli i ne ceni najpre narod iz koga je potekao da ce postovati i uvazavati neki drugi narod.
NDS je pozvala dr. Vojislava Kostunicu, kao jednog od najuglednijih predstavnika nacionalne demokratske opcije, da istakne svoju kandidaturu, i ocekuje da ce se to dogoditi vec ovih dana. Sadasnji predsednik savezne drzave je, prema misljenju "narodnjaka", u ovom trenutku najbolje resenje za Srbiju, ne samo zato sto ga srpski narod prihvata i sto nosi sve karakteristike srpskog naroda, vec i zato sto ga i Evropa i svet prihvataju. Ova stranka se koalicionim sporazumom obavezala da pomogne kampanju DSS kako bi njen kandidat odneo pobedu, po mogucstvu, vec u prvom krugu.
   Osvrcuci se na kampanju Miroljuba Labusa, ne osporavajuci njegove ljudske i strucnjacke vrednosti, "narodnjaci" se ipak pitaju: ako je Labus najbolje resenje za Srbiju, zasto se lista pobednicke koalicije 2000. godine nije zvala "DOS - dr, Miroljub Labus" vec "DOS - dr. Vojislav Kostunica"?
   Nisu prave reforme jeftina rasprodaja uspesnih preduzeca i nepravedna privatizacija. U Evropu necemo moci da se ukljucimo sve dok drzavni funkcioneri zadrzavaju navike prethodnog rezima, zakljucili su "narodnjaci".

Reagovanja
Ivkovic je zaveo postene socijaliste
    Povodom saopstenja "Organizacionog odbora" za pripremu vanredne izborne konferencije SPS Kraljevo, objavljenog u listu "Ibarske novosti" od 26. 07. 2002. godine, zelim da upoznam takozvani Organizacioni odbor da je clanstvo SPS i njegove mesne organizacije izabralo delegate za redovnu opstinsku konferenciju koja je na svom zasedanju izabrala opstinski odbor SPS Kraljevo koji rukovodi SPS izmecu dve konferencije. Zato pravi pripadnici SPS priznaju stavove i zadatke koje utvrdjuje Opstinski odbor koji postuje i realizuje stavove glavnog odbora SPS izabranog na petom kongresu.
   Oglaseni "Organizacioni odbor" predstavlja razbijacku druzinu kojoj je cilj razbijanje jedinstva i snage socijalisticke partije u nasoj opstini za racun marionetskog vladajuceg rezima i karijeristickih ambicija onih koji su na takozvanom sestom vanrednom kongresu izabrani u najuze rukovodstvo na celu sa Branislavom Ivkovicem. On je, predstavljajuci se doslednim socijalistom, zaveo mnoge postene clanove SPS, medju kojima sam bio i ja jer sam poverovao njegovim izjavama da nece formirati drugu partiju i da ostaje privrzen SPS. Verujuci njegovim izjavama pisao sam dva pisma Glavnom odboru SPS trazeci da ga vrate u SPS zbog privrzenosti istom. Posebno sam isticao da je on, za razliku od Covica i Lilica, ostao privrzen svojoj partiji.
Kada sam to pisao nisam mogao ni slutiti da ce se on poneti jos gore od Covica i Lilica i pokusati da razbije i unisti SPS, sto je jos crnje od onog sto su napred navedeni ucinili formirajuci svoje partije.
   Zbog svega iznetog taj vas organizacioni odbor nema legitimitet i nikada nece dobiti podrsku ogromnog broja casnih i postenih clanova SPS i jos veceg broja njegovih simpatizera.
Uz punu zahvalnost Vama i vasem listu , s postovanjem Spasoje Popadic

Saopstenje za javnost kraljevackog SUP-a
Uhapsen Kornjaca
   Jutros u 4.30 sati pripadnici Policije, sekretarijata unutrasnjih poslova u Kraljevu, lisili su slobode Vesa Kornjacu, starog 40 godina, iz Kraljeva, za kojim je raspisana centralna poternica po naredbi Okruznog suda u Kraljevu, zbog izvrsenog krivicnog dela ubistva. Veso Kornjaca je nakon lisavanja slobode predat u okruzni zatvor u Kraljevu, radi daljeg postupanja, saopstio je kapetan Goran Backulja, komandir policijske stanice u Kraljevu, na konferenciji za stampu, odrzanoj proslog cetvrtka.
  Savo Kornjaca dovodi se u vezu sa ubistvom Sava Djekica, inace bivseg policajca, septembra 1999. godine, i otada se nalazio u bekstvu. Prilikom legitimisanja, negde u Kraljevu, pokusao je da se posluzi laznim ispravama Republike Srpske, koje su glasile na ime Mrkajic Dragana. Ostali osumnjiceni u ovom slucaju privedeni su u ranijem periodu.
O tome gde se Savo Kornjaca nalazio gotovo tri godine, pripadnici Policije "nemaju tacnih informacija".

Uscanske paralele - pise S. Mladenovic
Vodosnabdevanje Usca
  Mada se nalazi na podrucju sa cistim i dobrim izvorima, u netaknutoj prirodi, Usce nema dovoljne kolicine vode za pice. U tpku letnjih meseci visi spratovi stambenih naselja i naselja u okolini samog centra ostaju bez vode.
Razlog nestanka vode su dotrajale instalacije u razvodnom delu uscanskog vodovoda i nedovoljna kolicina vode i vodotoka sa izvorista Zelebic. Svi apeli za stednju vode preko informativnih listova i radio stanica i televizije nisu urodili plodom, jer Uscani svaki momenat koriste za navodnjavanje svojih vrtova.
   Nedostatak vode sa Zelebica nadoknadjuje se crpnom stanicom sa bunara pored reke Studenice, sto iziskuje velike troskove elektricne energije, jer crpna stanica mora da radi skoro 24 casa radi dopunjavanja rezervoara.
U radnoj zajednici mesne zajednice Usce pripremaju se za izradu kaptaza na izvoristu reke Zelebic, koje su udaljene oko 1000 metara od sadasnje glavne kaptaze zelebickog kraka vodovoda. Trenutno se od strane Higijenskog zavoda u Kraljevu vrse ispitivanja kvaliteta vode, i ukoliko rezultati budu dobri pristupice se ujedno izradi projektne dokumentacije i izradi vodotoka od izvorista Zelebica do centralne kaptaze.
   Materijal i oprema delimicno su nabavljeni i u toku je resavanje imovinsko-pravnih osnova gde se cetiri izvorista nalaze u privatnom sektoru, ciji vlasnici ne osporavaju izgradnju vodovoda, i tri izvora u drustvenom sektoru, vlasnistvo "Srbija suma". Prema dosadasnjim merenjima, ukupna izdasnost izvora iznosi oko 320 litara u minuti, sto bi zadovoljavalo potrebe uscanskog vodovoda.
   Izgradnjom kraka vodotoka od izvora Zelebica do glavne kaptaze Zelebic ustedelo bi se oko 80 000,00 dinara, jer bi u tom slucaju prestala potreba koriscenja crpne stanice sa bunara pored Studenice.
   Pored izgradnje vodotoka, pristupilo bi se rekonstrukciji razvodne mreze za svako naselje posebno, gde se ocekuje velika pomoc privatnih i drustvenih preduzeca iz Usca, kao i samih gradjana.

Ima li nade za fabriku parketa ?
   U fabrici parketa u Uscu mirno je, ne cuju se masine niti ventilatori za silos i nema radnika. Struja je iskljucena, ali sirovina i gotovih proizvoda ima dovoljno.
   Fabrika parketa posluje u sastavu dela bivseg "Jasena", pod nazivom "Strugara". Ono sto je zanimljivo u vezi sa radom fabrike parketa jeste prevoz balvana sa planina iz okoline Usca za Kraljevo, gde se sece repromaterijal-poluproizvodi, takozvana friza, i ista se ponovo vraca za Usce, tako da su transportni troskovi, u ukupnoj duzini od 120 kilometara, nepotrebni i veliki.
   Sami radnici u svim svojim nezvanicnim razgovorima ukazuju na to da se iz parketare izvozila friza umesto otpadnog drveta, da se parket nije prodavao prema kvalitetu, tako da je na placenu kategoriju II klase izdavana kategorija I klase, ali na pitanje ko je to radio nema odgovora.
   Zatvaranje fabrike parketa imalo bi velike posledice po uscanski kraj, bez posla bi ostalo oko 140 radnika koji zive na ovom podrucju, posebno van varosi, ali se nadamo da do toga nece doci i da ce sami radnici naci resenja sa predstavnicima mesne zajednice i Opstine.
   Sami kapaciteti fabrike parketa su u dosta dobrom stanju, jedino sto ne funkcionise to je oprema za briketiranje strugotine, koja je onesposobljena zahvaljujuci nebrizi rukovodstva, a i samih radnika, tako da se piljevina koja ostaje kao nusprodukt proizvodnje deponuje van kruga fabrike i predstavlja izvor zagadjenja vodotoka Ibra i okolnih naselja.
   Mozda su najbliza istini razmisljanja radnika da u sadasnjoj situaciji nema dovoljno strucnog rukovodeceg kadra, jer je najvisa strucna sprema u fabrici IV stepen, iliti srednja skola, da je prodajna cena parketa previsoka, da fabriku treba odvojiti od Strugare iz Kraljeva da radi samostalno i da se nadju moguca resenja za ustrojavanje linija manjeg kapaciteta za izradu drugih proizvoda uz proizvodnju parketa i briketa. Ovakva razmisljanja treba osmisliti odgovarajucim strucnim elaboratima, ali fabrika u Uscu takvih strucnjaka nema.
Nadamo se i zelimo da Usce ne ostane bez ovog privrednog subjekta.

Ugostiteljstvo u Uscu
   Uscanski kraj i sama varos mogu se pohvaliti da, prema svojoj velicini, imaju najvise ugostiteljskih radnji. Sami Uscani kazu da u Uscu i okolini restoran moze da radi bez ikakvih problema za goste.
  Gosti ovdasnjih restorana su sami Uscani, koji su veoma drustveni ljudi, i najvise se okupljaju u samom centru varosi po kaficima i restoranima, kao i putnici sa Ibarske magistrale i regionalnih puteva u ovom kraju.
Kada budete prolazili uscanskim krajem, primeticete da ispred restorana ima vise autobusa nego na nekim autobuskim stanicama manjih gradova. Ovaj kraj je bogomdano mesto za predah na putovanju zbog svojih prirodnih lepota i zdrave, prirodne hrane. U svim restoranima mozete dobiti kvalitetan obrok, od corbe i kuvanih jela, do rostilja, jagnjetine i drugih specijaliteta. A sto je najbitnije, oko 40 ugostiteljskih radnji zaposljava oko 400 radnika, koji su ostali da zive i rade na ovom podrucju i koji, pored poslova u ugostiteljstvu, rade i poljoprivredne poslove, u proizvodnji zdrave hrane i mlecnih preradjevina.
  Od poznatih gostionica mozemo izdvojiti Motel u Studenici, motel "Rubin" u Uscu, "Fontana" u naselju Zarce, "Dolina jorgovana", izmedju Usca i Polumira, zatim su tu restorani sa dugom tradicijom - restoran "Nase selo" u Uscu, "Tri lipe" u Polumiru, "Lovacki predah" u Bojanicima, "Konak" u Studenici, Stara zadruzna kafana u Uscu, restoran "Radocelo" u Mlanci i mnogi drugi.
  Osim sto zaposljavaju veliki broj radnika, uscanski ugostitelji veoma aktivno ucestvuju u finansiranju i ostvarivanju akcija i projekata za razvoj ovog kraja, kao izgradnjom objekata koji ulepsavaju centar Usca i okolinu.

Urbanizam u Studenici
   Velelepno zdanje manastira Studenice mnogi bi pozeleli da imaju u svom okruzenju, ali ima nesto sto pod hitno treba resiti, a to je urbanisticko resenje kompleksa Studenica.
Svi dosadasnji pokusaji urbanistickog planiranja su propali iz vise razloga, a glavni je taj sto Opstina Kraljevo za taj problem nema vremena.
   Ma sta da zelite da graditi na podrucju Studenice, ne mozete dobiti urbanisticku dozvolu, jer je Zavod za zastitu spomenika, zajedno sa UNESKOm stavio pod zastitu ceo kompleks manastira.
   Studenicani nemaju nista protiv zastite manastira, ali su u pravu kada kazu da ovde treba ziveti i stvarati, a da bi toga bilo potrebno je ulagati, graditi. Nepostojanje urbanistickog plana nateralo je mnoge Studenicane da napuste svoja ognjista i presele se za Kraljevo i dalje.
   Gradjani Studenice i drugi ne zele da grade fabrike sa dimnjacima i bukom, ali ima objekata koji se lepo mogu uklopiti u kompleks Studenice, koji se, na zalost, veoma malo koristi za razvoj turizma, kao osnovom za razvoj uscanskog podrucja i sprecavanje raseljavanja.
   Od predstavnika Mesne zajednice smo saznali da su razgovori za resavanje ovog problema u toku, ali da isti sporo napreduju.

Teror "pauka" u gradu bez parkinga
Odakle tolika revnost?
   Sizofrena situacija u kojoj se nalaze kraljevacki vozaci, rascepljeni izmedju restriktivnih mera saobracajne policije i nemanja nijednog cestitog parkinga ovih dana, izgleda, kulminira...
   Potpisniku ovih redova, ispred zgrade u kojoj zivi 45 i parkira 25 godina, odnesen je subotnje veceri, 10. avgusta, u 22.30, uredno parkiran auto.
   Upitan zasto je sklonjen auto koji nicim nije ugrozio saobracaj, mladi policajac rece da ne bi intervenisao da to licno nije naredio sef saobracajne policije, gospodin (??) Curlic.
   Taj moderni Nosferatu-fantom noci nije, dakle, te tople avgustovske veceri imao preca posla nego da, kruzeci gradom, za "pauk" tipuje auta koja par centimetara gaze trotoar.
Odakle tolika revnost?
   Lici li to na svesnu ili nesvesnu antikampanju u danima koji slede pred izbore? Ili je to nastavak autoritarnog pristupa gradjanima i njihovoj imovini? Misli li to neko u strukturi subordinacije drzavnog aparata da na tako osetljiva mesta u Policiji postavi ljude koji ce imponovati mentalnim sklopom i talentom za toleranciju ili je korbac jos uvek u modi?

dr. Slobodan Nestorovic, hirurg

Kampanja - komentar - pise Bojana Milosavljevic
"Rat" papirnih zvezda
   Ako bude ustao na vreme, imao gde da procita i od koga da cuje kako ce najesen u Srbiji biti izbori za predsednika i ako mu, dakle, "faks" ne bude blokiran, Vojkan Kostunica, sadasnji sef SRJ, u koju veruje koliko i svi mi, sto posto ce se ubaciti u trku, jer, bogami, vlast je (cak i u njegovom slucaju) velika slast. Sve sto ga u medjuvremenu bude snaslo oko onih afera i anketnih odbora u kojima (ne)ucestvuje, dr Kostunica ce svojim biracima opravdati panel-diskusijom na sper ploci: "nisam znao, nisam verovao." Previse je prasine oko toga ko je koga i da li je prisluskivao, kao i to ko koga danas uopste brenuje. Svojevremeno je u takvu rabotu bio upetljan i americki predsednik Nikson, pa je zbog toga i odleteo (Amerikanci ne smeju da nam budu uzor). Tada su tamo, u aferu Votergejt, bili umesani novinari, a kod nas, srecom, to rade abronose drugog tipa - timovi vlastodrzaca i opozicija.
  Vec su vidjeni moguci pobednici trke za novog predsednika Srbije. Nacija ce se, po svoj prilici, opredeliti izmedju Labusa i Kostunice, jer je S. Milosevic, kao najozbiljniji kandidat, fizicki i nepravedno sprecen da licno vodi svoju kampanju. Bice tu, naravno, i mnogo anonimusa i autsajdera. Ako bi se postovao stranacki kljuc za predsednicke kandidate (a to se sa DOS-om nikad ne zna; mozda se nekad i dogovore, a, narocito, to i ispostuju), pre Vojceta bi sansu za pobedu morao da ima nas sugradjanin i predsednik dr Jovasevic. Bar se ne plasi svoje sekretarice i ne krije se iza njene suknje. Podrazumeva se da ovaj covek i politicar uvek ima svoje misljenje, sto je u njegovom okruzenju prava retkost. Manje vise to sto je, ne obaziruci se na njegove zasluge kod bivseg rezima (a donekle, izgleda, i kod njegovog partijskog lidera Kostunice), onako zestoko isprasio kosovskog junaka i generala Nebojsu Pavkovica - Obilica, pa objavio spiskove njegovih "eminentnih" prijatelja i njegov naprasno stecen veliki imovinski konto. Dok je u pogledu miraza generalove mladjane supruge Glorije bio malo neodredjen. A i sta bi ga se najposle ticala devojacka sprema bogate udavace za jednog cicu?
  Ono sto mogu strpljivo i sa mnogo nade da sacekam jeste - kandidat za predsednika Srbije iz nase redakcije (necemo, valjda, kao legalan subjekt da zaostajemo za opstim trendom i novom srpskom izbornom tradicijom). Ali, ono nepodnosljivo nam tek sledi - rat plakatima i bilbordima. Seselja uveliko susrecem kod velike pijace. Cekam da nagrnu i preostale "zvezde od papira," jedno tridesetak ili vise maco-faca, pa da se pomesaju sa posterima i plakatima, na kojima su: pecene prasece glave (zdravstvena preventiva), rokeri, motori, manekeni, cak i reklame tipa - sta se kupuje na trafici i moze da se pusi, ali nisu novine ("Fast"). Umesto raznih Kostunica, Djindjica, Labusa i drugih trebalo bi da sledimo svetski gest Gornjomilanovcana, koji je prosle sedmice prenela "Politika." Naime, na svoj jedini bilbord u gradu stavili su slike desetoro svojih maturanata - ucenika generacije: prepametnih, lepih i postenih. Mora biti da je prekrasan pogled na ovakvu "trijumfalnu kapiju" u Gornjem Milanovcu.
   Kako nam od leta skoro da nista vise nije ostalo, turisticki radnici vec svode bilanse. Famozna julska i avgustovska "crna rupa" u bratskoj republici Montenegro bila je, kako se ispostavilo, obicna fatamorgana zlobnika sa ovih nasih strana. Citala sam da su se savrseno spremali za ovu sezonu, osim sto im je falilo vode (misli se na kopneni deo Republike i njegov slatkovodni sliv). Zato su, onako vredni i promucurni, od svoje najjace privredne grane i ostvarili fantastican prihod od: 28 funti, 51 dolara i cak 2006 evra. Dinare uopse nisu brojali. Na drugoj strani, nasi koji su letovali u Turskoj pricaju bajke iz "hiljadu i jedne noci," u koje mozemo da verujemo. Kao i u to da sada Srbi osvajaju Turke. Bas je lepo sto je pravda (ona obicna, kao i istorijska) spora, ali ipak dostizna.

Intervju - Lane Gutovic - pise Ivana Andjelkovic
Za pocetak, nije lose
   "Ja samo pokusavam da od necega sto nije smesno napravim nesto sto olaksava zivot..."
   Sreski spijun Aleksa Zunjic, kapetan bele ladje - Sojic, pustolov, Cabaret... jednostavnije napisano Milan Lane Gutovic. "Obicno vece", koje se, po obicaju, pretvara u neobicno, iskoristili smo za razgovor .
   Gospodine Gutovicu, svako Vase izvodjenje predstave "Obicno vece" je drugacije. Otkud inspiracija za stalnim izmenama teksta?
   Nemam ja nikakvu licnu inspiraciju. Svi dogadjaji u Jugoslaviji su sami po sebi inspirativni. Ovde uopse nije potrebno da covek ima maste da bi nasao materijal za predstavu. Cak ni nadrealisticki pesnici ne moraju da budu preterano mastoviti- zamislite grad na dve reke, a nema vodu...
Koliko Vasa masta doprinosi da se ljudi osete srecnijim, kad provedu Obicno vece sa Vama?
   To ne znam, Ja samo pokusavam da od necega sto nije smesno napravim nesto sto olaksava zivot i ova predstava je tako koncipirana da ne postoji nikakva tragedija sto se moze dogoditi u zivotu, a da covek ne moze da se smeje. Ipak moze da se smeje. I tome.
Da li smo mi Srbi duhovit narod?
   Mi smo cesto primorani da budemo duhoviti. Verovatno jesmo i po prirodi. Tu duhovitost pokusalo je da izrazi desetine pisaca. Postoji izraz koji se koristi - ketman. To su bili ljudi koji su zbog pritisaka bili na strani hodza, Ere... Oni su bili takvi tipovi, koji su umeli, kao Kocicev David Strbac, da vlast izvrgnu nekom podsmehu, da je ucine nizom nego sto jeste, a ustvari, vlast je bila gospodar njihovog zivota. E, mi smo razvili to ketmanstvo, a ne pravi humor. Ali, mi umemo da nadjemo prave razloge za smeh. I prava velicina jednog naroda je da uspeva da reaguje na taj nacin, na sve sto ovo sto se desava, ne pojedincu, nego svima nama zajedno. Za to treba ne samo smisao za humor, nego jos nesto- smisao za jedan mali zivot i jedno veliko umiranje. I tome se treba nasmejati... Kada se u procentima podigne cena bilo cega ljudi u svetu izlaze na ulice i cine cuda. Nestane pola sata struje u Njujorku, izginu ljudi, dobijaju nervne slomove... Kod nas je tako nesto redovna pojava. Slomove dobijamo od mira i sa strujom, a bez struje smo navikli, svaka kuca ima svecu i lampu... I tome se treba smejati.
Zasto publika uvek najbolje reaguje na karikiranje drustvenih pojava?
   Politika je sastavni deo naseg zivota. Prakticno, ne postoji nas zivot, postoji samo njihova politika. Inace, politika je totalno nezanimljiva za neku Svedsku, koja ima srecniju i dosadniju istoriju nego mi sto imamo.
Za vreme koje vlasti je bilo lakse naci inspiraciju?
   Vlast je vlast. Ne razlikuju se nesto preterano, bar ja ne osecam da se razlikuju. Moguce je da ova sada ima nekih prednosti ili mana u odnosu na bivse, posto ja pamtim dve bivse vlasti, i Titovu i posle Tita, pa par predsednika i onu kad smo setali kao lude Naste, pamtim i Milosevicevu, a sad pamtim i ovu vlast. I pretpostavljam da cu jos imati da pamtim, ako Bog da. Nema tu neke razlike. Metode su razlicite. Egocentricnost politicara, njihova halapljivost, kako se to kaze u literaturi, krvolocnost, sve je to potpuno isto i mislim da se kadrovi vrte u istom krugu, da su oni izvuceni iz istih kadrova. Ovde se nista bitno ne menja. U srecnoj zemlji se isto tako nista ne menja. Izvlaci se iz jednog dobitnickog kruga, dobitnickog sto se naroda tice. Ovde se izvlaci iz dobitnickog kruga koji je njihov. Narod ne dobija nista, samo gubi, sto izgleda i treba da bude tako.
Da li su se mediji otvorili?
   Znate kad se mediji otvaraju, kad vise ne mogu nista da urade. Kad bi mediji imali bilo kakvu moc, da ja mogu svojom recju nesto da ucinim, oni se nikad ne bi otvorili. Da izbori mogu nesto da promene, pa oni bi ih prvi ukinuli.
Da li postoji nesto u cemu se niste okusali kad je glumacki poziv u pitanju?
   Ne... Igrao sam od mjuzikla, preko drame, monodrame, stilizovane drame, tragedije, komedije, buruleske... Ne postoji zanr u kome se nisam okusao.
Opredelili ste se za kabare kao pozorisnu formu?
   To je forma koja je u predratnoj Jugoslaviji pocela da se neguje, ali nije bila na zavidnom nivou kao sto ni pozoriste nije bilo. Ali ta pozorisna forma je imala buducnost i videlo se da bi tu nesto moglo da se uradi. Onda je izbio rat. U svetu su za to vreme, posebno u Francuskoj i Nemackoj, cvetali cuveni kabarei, ali sa bitnim razlikama izmedju, recimo, madjarskog, nemackog, francuskog, citave filozofije u razlikama. Kod nas je to ubijeno, jer je posleratni period bio potisnut nekom kontrolom koja se zvala diktatura proletarijata i ona nije dozvoljavala saljakanje sa vlascu, bila je vrlo stroga itd... I glumci, da bi izbegli da im na glavi raste trava, voleli su da raste kosa i izbegavali su tu formu. Kada sam prosao sve zanrove, otkrio sam da mogu i to da radim. Ali, nisam osetio da mogu lako da radim tu formu... Meni je to izgledalo tesko, govorim za sebe, jer sve moze biti lako jednom coveku, zato sto su svi moji nastupi bili nistavni po naporu i energiji koju sam ulagao u ovaj zanr. On ne trazi i ne dozvoljava jednostranost glumca, ne trpi glumca koji pati od nesnalazljivosti, ne podnosi ga i ne trpi neduhovitost... Ne trpi zlog coveka, koji ima nameru da nekoga uvredi ili izvrgne ruglu, ne coveka koji udara na coveka, trazi da bude siri, da udara na pojam predsednika, pojam delegata, ne na coveka. To je deo stvari, koje sam primetio radeci ovaj posao, a masa rezultata koje imam, ako ih imam, a znam da ih imam, dolaze spontano. Sad uspevam da rutinski dodjem do rezultata u odnosu na pocetak, kad je bilo tesko. To ne znaci, opet, nista. Ja ne znam gde cu zavrsiti sa ovim zanrom, ali znam kad su pitali coveka koga su nabijali na kolac, kako se oseca. On je rekao:" Za pocetak, nije lose."
Da li osetite nekad na sceni da publika ne shvata poruku koju joj upucujete?
   Osetim, i onda promenim tekst. Ako publika ne razume sta ja govorim, to je poruka da ja nisam razumeo sta treba da kazem. Ako meni nije duhovito to sto izgovaram, onda nije ni publici. Sve je to zajednicka stvar. Vi ste moj partner u predstavi. Ja jesam sam na sceni i vi jeste sami u publici, zato mi jesmo partneri, ja vam kazem nesto, vi odgovorite, ja opet kazem i tako se mi izrazgovaramo. Zato ovo i jeste tesko...

Od veceras u Kraljevu i Zici - pise Bojana Milosavljevic
Programi "Preobrazenje 2002"
    Izlozbom ranih radova eminentnog srpskog slikara Miodraga B. Protica (Narodni muzej, od 2o casova) pocinje veceras Zicki duhovni sabor "Preobrazenje 2002." Braca Teofilovic, vokalni umetnici koji se bave srpskim muzickim nasledjem, iste veceri (u 21 cas) priredjuju koncert u Duhovnom centru "Nikolaj Velimirovic."
"Sa Borislavom Radovicem" - naziv je knjizevne veceri, koja ce se odrzati sutra, u Kraljevackom pozoristu (pocetak u 21 cas) i na kojoj ce o delu ovogodisnjeg dobitnika Zicke hrisovulje govoriti kriticar Sasa Radojcic.
U nedelju (18. avgust) u Narodnoj biblioteci (od 9 casova) priredjuje se program "O poeziji Borislava Radovica" sa vise ucesnika - knjizevnih kriticara i teoreticara, kojima predsedava Aleksandar Jovanovic. O laureatu Zickog duhovnog sabora govorice i: Radivoje Mikic, Ivan Negrisorac, Milosav Tesic, Mihajlo Pantic, Vasa Pavkovic, Bojan Jovic, Gojko Bozovic, Aleksandar Milanovic, Jasmina Tonic, Sladjana Jacimovic, Valentina Pesic i Predrag Petrovic.
Istoga dana uvece u Narodnom muzeju (od 2o casova) odrzace se knjizevno vece posveceno srpskoj poeziji proslog veka, pod nazivom "Svet iza sveta," ciji su ucesnici: Mihajlo Pantic, Slobodan Zubanovic i Miroslav Cera Mihailovic. Sat kasnije, na istom mestu, u okviru manifestacije "Preobrazenje, pesnici" predstavice se publici ovi autori: Milutin Petrovic, Slobodan Zubanovic, Miroslav Cera Mihailovic, Vasa Pavkovic, Jelena Protic - Petronijevic, Sasa Jelenkovic i Ivan Rajovic.
Zavrsnica Sabora je u ponedeljak (19. avgust). U trpezariji manastira Zica, sa pocetkom u 13 casova, Borislavu Radovicu urucuje se Zicka hrisovulja. U ovom svecanom cinu ucestvovace Aleksandar Jovanovic, Dragan Hamovic i Nebojsa Dugalic.
U Narodnoj biblioteci "Stefan Prvovencani" otvorena je umetnicko - dokumentarna postavka o slavodobitniku Zickog duhovnog sabora (bio-bibliografija Borislava Radovica), ciji je autor Dragana Tipsarevic. Koncept izlozbe o delu autora (rodjenog 1935. u Beogradu) apostrofira njegov celovit pesnicki, esejisticki i prevodilacki rad dug gotovo pet decenija, pri cemu je znacajna napomena da je Radovic dobitnik svih vaznijih domacih nagrada za poeziju i prevodilastvo.

SPORT: Odrzane auto trke za sampionat Jugoslavije na kruznim stazama - pise Stole Petkovic
Asanovic najbrzi na Beranovcu
   Na Beranovcu puno uzbudjenja na cetvrtoj po redu trci za sampiopnat Jugoslavije na kruznim stazama. Trke u pet divizija pratilo je preko 20.000 gledalaca, ljubitelja automobilizma iz asvih krajeva Jugoslavije. Vladala je velika neizvesnost u svim kategorijama posle tri dosadasnje voznje. U klasi dva veliku borbu u svih deset krugova vodili su Terzic (Podgorica) i Bakrac (Modrica). Na kraju, naizmenicnog smenjivanja u vodjstvu pobedio je Podgoricanin u uzbudljivom finisu.
  Mika Djelmas nije imao pravog rivala. Krenuo je sa starta kao munja napravio veliku prednost pa je u klasi tri bila neivesnost samo oko druge i trece pozicije. Pratilio su ga Banicevic i Dobrohotov i tako su i usli u cilj.
Najvise neizvesnosti bilo je u trci "Jugica" za prvenstvo Jugoslavije. Sa starta je krenulo 30 vozaca a po okoncanju trke na stazi su dobro uylupana ostala vozila na kojima su buila imena Milica, Hutera, Djurica i Savkovica. Najbrza trka bila je u klasi pet - super sport. Asanovic je bio najbrzi a za drugu poziciju borili su se lavovski Kuvalja, Kuncer i Komnenovic. takav je bio i konacan plasman. Najatraktivniji "bolid" imao je Atanackovic u klasi cetiri - Hobi. Stigao je prvi sa 27 sekundi prednosti ispred Cvetica i Ilica.
Branko Copic je bio brzi od Tosica i Vujovica u klasi jedan - za prvenstvi Jugoslavije a Dejan Vidaric je za samo koju desetinku stigao pre Borkovica i Dobrosavljevica.
Konacan plasman: Klasa 2 od 1151 - 1400 kub. grupa N:
Zarko Terzic, Optima - Beograd, Darko Bakrac, Mladost - Podgorica, Miso Raznatovic, Centar Boban -BG.
Klasa 3 do 2000 kub. - SP:
Miodrag Djelmas, Verano motors - BG, Zeljko Banicevic, Budva, Predrag Dobrohotov, Centar Boban.
Klasa 4, od 1401 - 1600 kub. Hobi:
Nebojsa Atanackovic, Centar Boban, Vitomir Cvetic, Centar Boban, Milija Ilic, Prestiz - Kragujevac.
Klasa 5, super sport:
Goran Asanovic, Verano motors, Tanasije Kuvalja, Optima Modrica, Franjo Kuncer, Mladost, Podgorica.
Klasa 1, do 1150 kub. Jugo 55:
Branko Copic, Centar Boban, Aleksandar Tosic, Optima Modrica, Vladimir Vukovic.
Klasa do 1150 kub - Jugo 55, prvenstvo Srbije:
Dejan Vidaric, Fiting Rasing, Dusan Borkovic, Verano Motors, Bojan dobrosavljevic, Amigosd, Krusevac.
Konacan plasman - EKIPE: Centar Boban, Optima Modrica, Verano Motors.

Ovog vikenda startuje Srpska fudbalska liga "Morava" - pise Zoran Bacarevic
Osamnaestorica za sestu poziciju
 - Pred jos jednu reorganizaciju republickih liga (od jeseni 2003. umesto sest samo tri grupe) iz Raskog okruga ove nedelje startuje sedam klubova, od Novog Pazara do Vrnjacke Banje

  U Konarevu se u nedelju popodne igra prvi komsijski derbi klubova sa podrucja FSRO koji ce se ove jeseni i narednog proleca nadmetati u Zapadno-moravskoj grupi Srpske fudbalske lige. Novajlija Buducnost i starosedelac Rudar iz Baljevca borice seza prve bodove u novoj sezoni koja ce biti u znaku borbe 18 ekipa za plasman medju prvih sest. Naredne sezone (2003/2004.) republicke lige dozivece jos jednu drasticnu redukciju pa ce umesto sest biti "samo" tri grupe Srpske lige.
U Srpskoj ligi (popularna "Morava") ovog vikenda startovace cak sedan ekipa sa podrucja Raskog okruga odnosno Fudbalskog saveza Raskog okruga: Novi Pazar, Rudar (Baljevac), Buducnost (Konarevo), Sloga i Metalac (Kraljevo), Omladinac (Novo Selo) i Gos (Vrnjacka Banja). Matematicki receno cak 40 odsto ekipa koje ce se boroti za plasman u savezni rang ali i opstanak u republickom stepenu takmicenja.
   Ako je po imenima i tradiciji Sloga, Novi Pazar pa i nesudjeni drugoligas Omladinac iz N. Sela medju ekipama su koje treba da plasmanom u prvoj trecini tabele na kraju prvenstva obezbede savezni odnosno republicki rang od jeseni 2003. godine. Preostalih 15 klubova, po toj logici, moraju se boriti za preostala tri mesta ili spremiti kofere za zonske odnosno regionalne lige.
   Ispadanjem iz Druge lige (Zapad), sto zbog drasticnog smanjenja broja klubova na 12 a sto zbog izuzetno slabog starta na pocetku proslogodisnje sezone (prednost rivala bilo je tesko nadoknaditi vec posle dva-tri uzastopna neuspeha na sopstvenom terenu) Sloga je sebe dovela u situaciju da se jos jednom za bodove bori sa sela, iz prigradskih naselja i varosica sa teritorije tkz. Cemtralne Srbije. Novi-stari gradski rival Metalac trgovacki ninulih sezona nije imao vecih takmicarskih tumbanja sto se moze reci i baljevacki REudar pa i vrnjacki Goc. Nesudjeni drugoligas Omladinac bio je u takmicarskoj ekspanziji kao i Buducnost iz Konareva koja ce se prvi put u istoriji takmiciti u Srpskoj ligi, sa debitanstskom tremom ali i sa cinjenicom da ove sezone "nema sta da izgubi". Konacno, geografski najudaljeniji Novi Pazar uz sebe ima nesudjeni prvoligaski status (ili makar ambicije) od pre nekoliko sezona, veliki broj fudbalera i malo klubova na svom "gravitacionom" podrucju i izuzetno brojnu publiku na svim utakmicama u ulozi domacina.
  Baviti se prognozama u ovakvoj situaciji je vise nego nezahvalno i u pomoc treba pozvati nepisano pravilo da ce tek prvih cetiri-pet kola pokazati prave vrednosti svake od 18 fudbalskih druzina koje ce ovog vikenda istrcati na fudbalske terene od Arandjelovca do Novog Pazara.