|
13.
septembar 2002.godine
|
Nedeljni
list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje ,, Ibarske novosti"-
Kraljevo. Adresa Redakcije: ul, Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni
i odgovorni urednik: Slavko Janosevic. Odgovorni urednik: Ivan Rajovic;
Tehnicki urednik: Stojan Petkovic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport),
Dragan Vukicevic (privreda), Predrag Markovic (drustvo), Milan Pantovic
(gradska i selo), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (Strsljen
i reportaze), Bojana Milosavljevic (kultura), Milisav Radovanovic (fotoreporter).
Predsednik Upravnog odbora: Gordana Vuckovic. Telefoni: direktor i glavni
i odgovorni urednik 312-504, odgovorni urednik 312-507; Pravna i opsta
sluzba 312-505; Oglasno odeljenje 312-503. Godisnja pretplata 1.040 dinara.
Za inostranstvo- Evropa 3.120 dinara. Amerika i Australija 4.160 dinara.
Ziro - racun: 41800- 603-5 - 21 kod Sluzbe za platni promet Kraljevo.
Kompjuterska obrada ,,Ibarske novosti". Stampa DD ,, Slovo"
Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036/332-312. List izlazi petkom,
rukopisi se ne vracaju.
|
Pomoc obecali i Kostunica i Vlada Srbije Spor
porodice Vukovic sa drzavom i VJ ponovo privukao paznju javnosti i
zvanicnika - pise Predo Markovic Konferencija
za novinare NP "Otpor" kraljevo-
pise Boban Rajic Dr
Vojislav Seselj na predizbornom mitingu SRS u Kraljevu Pres-konferencija OO SPO Kraljevo Vuk Draskovic 14. septembra na Trgu Svetog Save Predsednicki kandidat Srpskog pokreta obnove, predsednik ove stranke, Vuk Draskovic, u okviru predizborne kampanje, posetice Kraljevo u subotu, 14. septembra, gde ce se, po prvi put na Trgu Svetog Save, u 17 sati, ispred prostorija OO SPO Kraljevo, obratiti clanovima, simpatizerima i svim zainteresovanim gradjanima i govoriti o svom programu, a uvece u 20,30 sati biti gost otvorenog studija TV Kraljevo - receno je na prekjucerasnjoj konferenciji za novinare u OO SPO Kraljevo. Pre toga, tokom istog dana, kako je receno, Vuk Draskovic posetice Rasku, Baljevac i Usce (u 13,45 sati) i Ravanicu (oko 15 sati), a nameravao je da poseti i Kosovsku Mitrovicu i ostala mesta na Kosmetu, ali je Unmik to zabranio svim kandidatima. Inace, Vuk Draskovic vec vise od decenije bori se za duhovnu i materijalnu obnovu Srbije, njen sveobuhvatni preporod i ravnopravnu saradnju sa svetom i veruje da ce gradjani Srbije definitivno prepoznati taj put koji vodi iz bespuca, zbog cega se i Draskoviceva kampanja vodi pod geslom (ON) ZNA PUT - naglaseno je na pres-konferenciji. Sutradan, 15. septembra, Vuk Draskovic ce posetiti Vranese, Podunavce, Vrnjacku Banju (oko 13 sati na promenadi) i Trstenik gde ce gostovati na tamosnjoj televiziji. Predstavnici Opstinskog i Okruznog odbora SPO Kraljevo i drugi prisutni funkcioneri SPO energicno su osudili vandalske postupke u Novom Pazaru posle zavrsetka Svetskog kosarkaskog prvenstva i zatrazili od nacelnika Raskog okruga Mila Koricanca da preduzme sve mere da se obezbedi red, mir i bezbednost za sve gradjane na tom podrucju. Velimir Bata Zivojinovic (SPS) gostovao u Kraljevu Prvi korak do kompletne pobede "Valter" seta Kraljevom - Posle sastanka u Opstinskom odboru SPS ispred sedista te partije prisutni su se fotografisali sa Velimirom Batom Zivojinovicem, a zatim sa njim prosetali trasom pored hotela "Pariz" do cuvene "Zaduzbine" i u povratku Ulicom Milosa Velikog preko Trga srpskih ratnika ponovo do prostorija OO SPS, usput se pozdravljajuci i razgovarajuci nakratko sa prolaznicima. Inace, na zavrsetku sednice OO SPS Dusanka Cukanovic poklonila je Bati Zivojinovicu modernu kravatu sa zeljom da je nosi kad postane predsednik Srbije.". Predsednicki kandidat Socijalisticke partije Srbije (SPS) Velimir Bata Zivojinovic, u okviru predizborne kampanje posetio je u utorak, 10. septembra, Kraljevo i na pocetku svog obracanja, pozdravljen burnim aplauzom, na prosirenoj sednici Opstinskog odbora SPS rekao : - Od srca vam hvala (aplauz, prim. nov.). Odakle poceti, kad sve znate!? Nista novo necu da vam kazem. Da li nam je tesko ili nam je lako, i to vi znate. Da li je tesko u zivotu ili je tesko u Socijalistickoj partiji? I to znate. Ne zna se gde je teze, ali ja mislim da je, sto se tice nasih zivota i nasih porodica, prevazidjena jedna granica i da su ga ovi bas preterali. Ipak bih rekao da je lakse u nasoj partiji nego ziveti van partije, ne biti niciji i ne glasati ni za koga. Bilo je i nama u partiji tesko, ali ovo sto su nam ucinili ovi koji su navodno neku vlast osvojili, ovaj DOS ("Dole DOS!, uzvik iz sale, prim. nov.), oni ce ipak vrlo brzo da ostanu DOS jer su oni Demokratska opozicija i nek se vrate tamo odakle su i poceli. Zivojinovic je naglasio da SPS ima sve uslove da ponovo dodje na vlast u Srbiji ma koliko socijaliste napadali i pokusavali da zavade i razbiju, proturajuci neistinu da su propali i unisteni. -To nije tacno! Sve ovo sto se nama dogadja je suvise malo prema onome koliko nas ima. Oni koji su pokusali da nas razbiju lupili su glavom u nasu jacinu i gde su sada? Nema ih nigde, oni su sada politicki mrtvaci, svi oni koji na nas nasrcu. Poznajete li politickog mrtvaca Bana Ivkovica? Poznajete. On je pokusao to da uradi. On je to pokusao preko DOS-a, to znate vrlo dobro, ne otkrivam vam Ameriku, njega je DOS naterao da ovo radi protiv nas i svoje partije jer je DOS osetio ko je najjaci i koga treba rasturati. Hajde, pokazite jos jednu stranku koja moze da se meri sa nama!? Nijedna. A ovi na poziciji - Djindjic (DS) 80.000, Kostunica 100.000 clanova, a mi u sebi imamo nekoliko takvih stranaka. Imali smo 700.000 clanova, pa nam se malo clanstvo uplasilo, sto je i logicno, jer su ovi poceli da haraju po firmama, pa se ljudi uplasili za sebe i svoje porodice, i to je ljudski, i to je srpski. Ali oni se vracaju. Takve cemo da primimo. Ja pozivam sve da se vrate koje je Ivkovic prevario, ali njega ne, jer on je izbacen, on je prevario jedno desetak opstinskih odbora sa laznim pecatima, falsifikatima, laznim svedocima, laznim delegatima... U nastavku izlaganja Bata Zivojinovic je rekao da SPS nikada nece izneveriti Slobodana Milosevica, da "problem nije u njemu nego u nama" i da on ne veruje ou neke navodno njegove izjave kao sto su ona o podrsci Seselju ili ljutnji na uze rukovodstvo stranke i njega, naglasivsi i da je "Milosevic od kada je usao u SPS za njega svetinja", ali da su "Kerberi oko njega uspeli da ga zazidaju, da ne zove svoje drugove", ali... - Javice se on nama i reci : "Ja podrzavam Batu, kandidata moje Partije". On se u Hagu bori za celu Srbiju a ne samo za svoj zivot i cast i samo mi, kad dodjemo na vlast, kao drzava, mozemo da ga vratimo kuci jer su i americke novine napisale da on tamo sedi bez razloga - podvukao je Zivojinovic i upozorio da je SPS na Petom kongresu rekao da se nece druziti sa JUL-om. On je optuzio DOS-ovu vlast da je za dve godine unistila drzavu i ono sto je SPS u nenormalnim uslovima stvorio. Takodje je rekao da su DOS-ovci "medjunarodna banda hostaplera, od kojih cak mnogi i nisu Srbi, koja iako nije sisla sa vlasti trazi podrsku da ponovo bude u foteljama". Oni su, kako je istakao, otpustili iz drzavne administracije 40.000 SPS-strucnjaka, a zadrzali 10.000 bez kojih ne bi ni znali da vode drzavu, da ni njegov sin i cerka, zbog njegovog clanstva u SPS, ne mogu da dobiju posao, ali da se SPS, kad ponovo dodje na vlast, nece svetiti. "Albus", kako je nazvao Labusa, "rekao je da u Srbiji vise nema strucnjaka i to je razumljivo jer ih je sve otpustio", istakao je Zivojinovic i posebno kritikovao DOS zbog nerazumljivog jezika, navodeci reci "lustracija" i "ekstraprofit" kao primer, za nedovoljnu borbu protiv kriminala i spregu sa mafijom, nespominjanje bombardovanja i surovanje sa Solanom, nebrigu za Kosmet i razbijanje SRJ. Posto je rekao da su cesto pametniji oni koji cute od onih koji mnogo govore i imaju vecu sansu da upropaste drzavu, ali da "nije srpski cutati", Bata Zivoinovic je zakljucio : - Racunam na vas. Bilo bi sramota da se sluzim istim metodama kao sto su se ovi sluzili. Nista necu da obecavam, da vas lazem. Kad dodjemo mi na vlast, ali kompletnu, imacemo mi sta da kazemo. Onda cemo mi da pokupimo sve ono sto je najpametnije kod nas pa nek sede ti pametnjakovici, nek misle o narodu. Neka oni prave program, mada mi imamo i sada program SPS ali o njemu mogu da pricam na zboru na kom nema socijalista, pred vama necu. A njima bih svasta obecao (smeh, aplauz, prim. nov.). Stvarno racunam na vas jer drugog garanta od vas socijalista nemam...Svako od nas treba da misli svojom glavom, a ne kao u drugim partijama gde vodju slepo slusaju. Mislili smo i do sada a tek sada to treba da cinimo. Mi treba da verujemo jedni drugima i kao takvi da izadjemo na ove izbore. Mnogi su uz nas i pobedicemo, to ce biti prvi korak, a onda cu ja da sednem gore i sacekam da dodjemo na vlast na svim nivoima. Na sednici su govorili i Zoran Andjelkovic i Milorad Vucelic, a u ime domacina Milos Nesovic i Mihailo Kosovac, a uvece je Bata Zivojinovic bio gost i u kontakt-programu TV Kraljevo. Inace, tokom boravka u Kraljevu Bata Zivojinovic je posetio i domacinstvo uglednog poljoprivrednika Djordja Pavlovica u Stublu. Vremeplov skupstinskih dogadjanja Vremeplov skupstinskih dogadjanja - Povelja protiv nasilja i rata- za mir u svetu - pise Marko Slavkovic Tri decenije od ustanovljenja priznanja Odmah posle Drugog svetskog rata, pored neophodne brze izgradnje Kraljeva, i u njemu moderne industrije za generacije koje dolaze, trebalo je dostojno obeleziti i najvecu tragediju ovoga grada, kao sto je bilo streljanje sest hiljada rodoljuba. Da se nikad ne zaboravi. Zbog toga je nastao Spomen- park, zbog toga je nastala i Povelja protiv nasilja i rata- za mir u svetu. Projekat Spomen- parka dobijen je na jugoslovenskom konkursu 1970. godine, a autori su Spasoje Krunic i Dragutin Kovacevic. Inace, posle oslobodjenja Kraljeva, prvih dana decembra 1944. godine, na groblju streljanih odrzan je masovni pomen, a zatim se svakog 14. oktobra odrzavaju organizovani pomeni. Pedesetih godina Spomen- groblje je uredjeno, kako i zasluzuje masovno svetiliste. Treba istaci da su se znacajne izmene u obelezavanju 14. oktobra dogodile 1965. godine. Tada je na groblju streljanih izveden recital po tekstu i u reziji Mije Sarica, novinara ,, Ibarskih novosti", a u izvodjenju ucenika kraljevackih srednjih skola. Narednih osam godina, recitale su izvodili profesionalni glumci, uglavnom iz Beograda. Da bi se ideja bratstva i jedinstva jos snaznije istakla, 1974. je odluceno da svake godine druga Republika priprema i izvodi program u Spomen- parku. Te godine i autor i izvodjaci recitala bili su iz Slovenije. Grad, koji je samo u oktobru 1941. godine izgubio skoro polovinu stanovnika, dosledno se bori da se Kraljevo iz tog vremena nikada i nigde ne ponovi, vec da na citavoj nasoj planeti vlada mir, zapisano je u skupstinskim materijalima. Odajuci priznanje ljudima koji su svoj zivot posvetili stvaranju i ocuvanju mira u svetu, svakog 14. oktobra, na Svecanoj sednici Skupstine opstine, jednom od istaknutih boraca za mir dodeljuje se Povelja protiv nasilja i rata - za mir u svetu. Povelja je istovremeno ustanovljena i dodeljena pre trideset godina. Prvi dobitnik, naravno, bio je Josip Broz Tito. NJemu je kraljevacka delegacija urucila Povelju 6. decembra 1972. godine u Beogradu. Delegaciju su sacinjavali: Milenko Mojsilovic, predsednik Skupstine opstine, Voja Milenkovic, sekretar Opstinskog komiteta Saveza komunista Srbije, Vesa Andrijanic, predsednik Opstinske konferencije Socijalistickog saveza radnog naroda Srbije, Miljojko Vukicevic, predsednik Opstinskog sindikalnog veca, Luka Vujosevic, predsednik Opstinskog odbora Saveza udruzenja boraca, Mirko Lazovic, predsednik Opstinskog komiteta Saveza omladine Jugoslavije, Zarija Martinovic, predstavnik Industrije ,, Magnohrom" i Mosa Stavljanin, predstavnik Fabrike vagona. Tom prilikom, drug Tito se sa ovom delegacijom zadrzao u dugom, prijateljskom i srdacnom razgovoru, interesujuci se za napredak Kraljeva. Novosti iz Usca - Prosle nedelje u Rudnu - pise Perica Maksic Mestanima podeljene steone junice U prisustvu nacelnika Raskog okruga, Mila Koricanca, protekle nedelje mestanima Rudna, podeljena je jos jedna transa steonih junica - treca po redu, obezbedjenih iz sredstava Republickog fonda za razvoj. Dvanaest steonih junica selektiranih u maticnjanku u Cacku, podeljeno je prema rasporedu utvrdjenom pri prvoj podeli. Rok otplate ovog kredita je pet godina uz godisnju kamatnu stopu od 5 procenata. Prva godina kredita je takozvani grejs period --odnosno pocek uz pomoc koga korisnici u tom periodu nece imati obavezu otplate duga. Kredit ce se vracati robom tj. mesom i mlekom. Vrednost ove podele prelazi iznos od 15.000 evra, a svako grlo u proseku kosta oko 1.200 evra. Nacelnik Raskog okruga Mile Koricanac, nije krio svoje zadovoljstvo zbog akcije koja je sprovedena na Rudnu: - Pre samo nekoliko meseci, kada smo posetili ovaj kraj, situacija medju ovim ljudima nije bila ni malo ruzicasta- podvlaci Koricanac i dodaje: - Posle niza preduzetih poteza poput, pocetka izgradnje mlekare, predstojeceg postavljanja eko kuca i vec obezbedjenih sredstava iz Fonda za razvoj - namenjenih sektoru poljoprivrede ovaj kraj je dobio novi izgled ali i perspektivu. Sada imamo mogucnost da podelimo 1.000 grla ucinili bi to bez problema jer ljudi ovde hoce i mogu da rade.. Zadovoljstvo zbog povoljnog aranzmana mestani nisu krili. Oni su na vreme shvatili da je stocarstvo njihova buducnost a polako to shvataju i ovdasnji politicari. Na dobrobit svih nas. Novi v.d. direktora konfekcije ,,Rudnik,, na zboru radnika u kraljevackom pogonu - pise Predo Markovic Svalje godinu dana na "odsustvu" bez resenja i plata Oko 700 , od 827 zaposlenih u pogonu konfekcije ,,Rudnik,, u Kraljevu, prosle sedmice (cetvrtak) se okupilo na zboru u fabrici u kojoj je proizvodlj stala pre godinu dana, a da za to vreme radnici nisu primali nikakvu nadoknadu. Zbor je sazvao Adam Miletic, koga je Vlada imenovala 26.avgusta ove godine za v.d. direktora Modne konfekcije ,,Rudnik,, iz Gornjeg Milanovca, koja u sedam svojih pogona zaposljava oko 4.300 radnika. Kako je posle prestanka rada 427 ,,Rudnikovih,, svalja tuzilo svoju firmu Opstinskom sudu za neisplacene minimalne zarade, a da je naredno rociste zakazno za 14.septembar, mnoge radnice koje tu do tada nisu ucinile, svojim potpisima su se pridruzile kolektivnoj tuzbi. - Vi mozete da tuzite i ja vas razumem. Medjutim, ne postoji mogucnost da naplatite svoja potrazivanja koja, inace, ne zastarevaju tri godine. U Modnoj konfekciji ,,Rudnik,, ni jedna fabrika vise ne radi, jer je napravljen dug od 26 miliona maraka, objasnjavao je radnicima na zboru Adamovic, dodavsi da niko od zaposlenih nece imati prekid u radnom stazu zbog neuplacenih doprinosa u penzioni fond, jer ce Vlada izmiriti ovu obavezu. Na pitanje radnika ,, sta ce biti sa nama dalje,, direktor je odgovorio da ce u sporazumu za Vladom deo duga biti reprogramiran i da ce ,,Rudnik,, biti privatizovan, kao i da ce tokom ovog meseca biti napravljeni spiskovi viska radne snage i socijalni program. Radnice su na ovo odgovorile da za razliku od proteklih godinu dana cutanja o njihovoj sudbini, sad bar znaju sta ih ceka. Miletic je pominjao i instituciju zakupa, koja bi do godinu dana, jer se na taj nacin ne odlaze privatizacija, mogla da zaposli jedan broj radnika u fabrikama koje bi bile zakupljene, pominjuci vec postignut dogovor za jednu od ,,Rudnikovih,, fabrika i jedne italijanske firme. Kraljevacki,Rudnik,, je bez direktora, jer je Manojlo Dimitrijevic, poslednji direktor, krajem prosle godine otisao u starosnu penziju. Milan Cvetkovic, predsednik UGS ,,Nezavisnost,, u konfekciji kaze da ovaj pogon potrazuje 780 miliona dinara od poslovnih partnera, kao i da ima blokiranih 380 miliona dinara. Vestinu prezivljavanja u poslednjih godinu dana bez plata, radnice su savladavale radeci privatno ili ziveci u potpunom siromastvu kao Mira Janjic koja sa 46 godina zivota nema pravo na penziju pokojnog muza. - Jednostavno su nam pre godinu dana rekli da vise ne dolazimo, bez ikakvog resenja. Sad ne- mam od cega da zivim. Obracala sam se Centru i nisam dobila pomoc, ne znam sta da radim i kuda cu, kroz suze govori Mira, koja je dve decenije radila kao krojacica u ,,Rudniku,,. Radosava Djurovic, od kako ne prima platu, dvoje dece i sebe hrani na narodnom kazanu. Iz firme smo izasli bez resenja i napravili gresku. Sad sam dosla ocekujuci da nam nesto isplate... kaze ona. Radnica Gordana Rosic je pristalica privatizacije: -Neka nesto urade, samo da se prekine ova agonija. Ja imam 31 godinu radnog staza i jasno mi je da do privatizacije mora doci, ali ne na nasu stetu, kaze Gordana, dok njena koleginica Gora Rakonjac dodaje da ime je od kada ne rade samo ,,zakazivano" overavanje zdravstvenih knjizica ,, . - Prvi put su overene na sest meseci, a posle su overavane svakog meseca. Od pre tri meseca u fabrici nema mesta ni za portire koji su tu nekada radili. Fabriku obezbedjuje beogradska privatna firma. Medju radnicima koji su posle godinu dana usli u svoju firmu cije je dvoriste zaraslo u korov cuo se i komentar da na stazi na ulazu u fabriku vise nema ni pikavaca. . U Sentesu (Madjarska) otvorena velika izlozba dela kraljevackih slikara - pise Jelena Petrovic Slikarska prethodnica kraljevackog povratka u svet Posle visegodisnje izolacije, Kraljevo se vraca u Evropu i ulazi na siroka vrata umetnicke saradnje, u kojoj ima sta da pokaze. "To je izlog "zvelikog ateljea kraljevackih slikara, s jedne strane dobro i raznovrsno, a s druge - ima i onog na sta smo navikli a cime se necemo oduseviti; ipak, ako nismo ni preskromni, ali da se i ne ponesemo previse, sve je ovo imalo smisla i treba to nastaviti", istice mr Velimir Zelenovic, predsednik ULUK-a. "Sve prilike treba iskoristiti da se zblize dva naroda, a slike su najbolje za pocetak jer govore univerzalnim jezikom umetnosti", rekao gradonacelnik Sentesa, gospodin Imre Sirbik. Dok je brojna publika znalacki i zainteresovano posmatrala 38 slika kraljevackih umetnika, prvi put grupno i organizovano predsta-vljenih u medjunarodnoj javnosti, na izlozbi u Galeriji madjarskog grada Sentesa, oblast Congrad, delegacija iz Kraljeva je imala razloga da bude ponosna. Sve je to, sa umetnickog aspekta, veoma lepo i profesionalno izgledalo, a sa drustvenog - bio je to jasan signal uspesnosti kraljevackog povratka u svet posle duge, nametnute izolacije. "Ovako se gradi prijateljstvo - rekao je g. Imre Sirbik, gradonacelnik Sentesa. - Slike deluju veoma prijatno na nase srce, jer preko njih komuniciramo i bez znanja jezika, mi srpskog, a vi madjarskog. U danasnjim okolnostima, sve prilike treba iskoristiti da se zblize narodi". "Izlozba 2002", kako se zvanicno zove likovno gostovanje Kraljeva u Sentesu, pripremana je nekoliko meseci. Posle javnog poziva svim slikarima da ponude svoje dela za ovu prezentaciju, strucna komisija Narodnog muzeja i Zavoda za zastitu spomenika kulture je izvrsila zavrsnu selekciju radova i sada Madjarskoj, a u perspektivi i drugim sredinama, ponudjeno je ono sto Kraljevo u ovom trenutku iz svog slikarskog potencijala moze da da. "To je, s jedne strane, dobro i raznovrsno, a s druge, ima i onog na sta smo navikli a cime se covek ne moze oduseviti", odmeren je i posten u oceni mr Velimir Zelenovic, predsednik Udruzenja likovnih umetnika Kraljeva i neposredni organizator izlozbe. Manje zahtevni "kriticar", oslonjen na opsti utisak, inace veoma povoljan, zanemarivsi pojedinacna odstupanja, mr Boban Bosic istice veliko zadovoljstvo sto su se kraljevacki slikari predstavili u jednoj ovako lepoj galeriji "koja odgovara kraljevackom slikarskom temperamentu i likovnom zivotu, ekspresionizmu sa prisustvom fantazmagorije, sto, opet, ima jaku podlogu u nasem narodu i mentalitetu, a veoma lepo stoji i uklapa se u svaki ambijent". Vlastimir Spasojevic Evco takodje smatra da je prikazan veoma visok prosek kraljevackog slikarstva, iako ima mesta i "popravkama", dok mlada graficarka i dizajnerka Milica Antonijevic kaze da ovakva prezentacija mora da "godi oku" svakog ucesnika. Slicnu ocenu dao je i njen kolega Milan Janic. "Kultura ne priznaje granice" Izlozba umetnika iz Sentesa, koja je pre nekoliko meseci bila postavljena u Kraljevu, kao i ova, uzvratna kraljevacka izlozba u Sentesu, organizovana je posredstvom Galerije u Backoj Topoli, kao i njihovog saradnika a naseg "zemljaka" Vasilija Tapuskovica. Gospodin Tapuskovic vec cetvrti put organizuje ovaku likovnu razmenu i dodaje: "To je najbolji primer da kultura ne priznaje granice, da umetnost i lepota stvaranja podjednako u Madjarskoj i Srbiji predstavljaju svedocanstvo o prijateljstvu i saradnji. Rezultat svega toga je i ova izlozba umetnika iz Kraljeva. Dela, koja su pred vama, pokazuju da je grad Kraljevo jak likovni centar. Ovaj grad je kulturi Srbije podario citav niz istaknutih umetnika, stvaralaca najplemenitijeg kova. Izbor koji je pred vama svedoci o lepoti stvaranja, govori o umetnicima koji uspevaju da vam docaraju svoje snove i svoje vidjenje grada u kome su se rodili i u kojem zive. Istovremeno dokazuju da je najveca osobina umetnosti u beskrajnoj raznolikosti vidova pod kojom se javlja. To je, rekao bih, njena najveca draz. I u toj raznolikosti stvaranja verujem da ce svaki pojedinac pronaci za sebe sliku kod koje ce stati i uzivati". Uz razmenu prigodnih poklona i lepih reci sledila su obecanja domacina i gostiju da ce se saradnja nastaviti pa i prosiriti i na druge oblasti. "Uzdignuta cela mozemo da se vratimo, lepo smo se predstavili, a ovakvu saradnju svakako treba siriti i na druge oblasti" - istice predstavnik opstine Kraljevo Aleksandar Vuckovic. "Selo hramova", i grad tolerancije Iako mnogi od nas nikada nisu culi za Sentes, mali grad na levoj obali Tise, kraljevacka delegacija se mogla osvedociti da je i "velicina" kao kategorija nesto veoma relativno. Naime, iako grad od "samo" 33.000 stanovnika, Sentes ima one druge, sustinske elemente velegrada, a to je pre svega nacionalna, kulturna i verska tolerancija. Danas u ovom gradu postoje katolicka, protestantska i pravoslavna crkva, kao i sinagoga, a ime "selo hramova" Sentes je stekao jos 1423. godine. Inace, na prostoru danasnjeg Sentesa, okrug Congrad, sudeci prema arheoloskim nalazima, jos od neolita uvek je postojalo naselje. Malo ribarsko selo vise puta su razarali Huni i Tatari, ali su ga njegovi preziveli stanovnici uvek obnavljali. Od 1836. godine Sentes otkupom od grofa Karolja postaje slobodan grad. Ono sto je najvise zadivilo kraljevacku delegaciju, to je bogat sistem kulturnih institucija: muzeji, biblioteke, arhiv, pozoriste (koje radi od 1898. godine), galerija, kulturni centar, vise znacajnih takmicenja u raznim oblastima stvaralastva, umetnicka skola i mnogo toga sto ni mnogo veci gradovi kod nas nemaju. Uredjenost gradskog jezgra je ono sto posebno odusevljava, ali i interesuje kraljevacku delegaciju, i to onaj umetnicki, kao i strucni, urbanisticko-graditeljski deo: "Za nas su zanimljivi i primenjivi cvetni vrtovi i balkoni. Da li ih je neko na to prisiljavao zakonom i kaznama, ili je sve to stvar vaspitanja i obrazovanja, ili i jednog i drugog, ne znam, ali bih voleo da i nas centar tako izgleda", kaze Milutin Mandic, direktor Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljeva. "Oni su se, u Segedinu, u centralnoj gradskoj ulici, pesackoj, opredelili za velike zardinijere, a mi za drvored. Ostalo je gradski mobilijar, koji se moze i koji treba neke nove generacije da menjaju u skaldu sa novim ukusom i novim zahtevima vremena. Imali smo sta da vidimo, iako mi se cini da oni sporije obnavljaju nego mi, a dosta manje grade - Kraljevo je postalo jedno veliko gradiliste", kaze Mandic. Namece se utisak da smo, iako vaspitani u razlicitim kulturnim obrascima, ipak tako bliski: Kraljevo i Sentes, Srbija i Madjarska. Izlozba putuje dalje Dvodnevni "izlet" kraljevacke delagacije, tempiran za otvaranje prvog iz serije gostovanja kraljevacke izlozbe po gradovima oblasti Congrad, protekao je brzo. Slike ce, medjutim, tamo ostati jos dva meseca, sasvim dovoljno da ih svi zainteresovani vide.Slikarima ostaje da planiraju nove promocije kraljevackog slikarskog potencijala van Kraljeva, u kome i bez izlozbi svi zainteresovani znaju ko sta i kako slika. Uz to, nesporno je, slike su bas dobar okvir za uspostavljanje prekinute saradnje sa gradovima bivsih republika stare Jugoslavije, a sada nezavisnih drzava, kao i za otvaranje puteva komunikacije sa onim sredinama sa kojima nikada nismo ni imali nikakvog kontakta. Za pocetak, bice to Sarajevo, Banja Luka, Pristina... Povodom ove izlozbe, a kao trajno dobro, stampan je dvojezicni, srpsko-engleski katalog sa biografijama i reprodukcijama slika onih slikara koji su ucestvovali na izlozbi u Sentesu. Naravno, sve ovo ne bi uspelo da Udruzenje likovnih umetnika Kraljeva nije imalo takvu podrsku i pomoc kraljevackog okruga, opstine, Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljeva, "Cistoce", "Elektro-distribucije" i drugih firmi. FUDBAL - OKRUZNA LIGA: Mladost - Popovici 1:1 (1:0) - pise Stole Petkovic U Vrdilima na ravne casti VRDILA: Gledalaca 300. Sudija : Marko Kostic (Kraljevo) 7. Strelci: Stefanovic u 42. (Mladost), B. Markovic u 82.m. (Popovici). Zuti kartoni: Dugalic (Mladost), B. Markovic (Popovici). Crveni karton: B. Markovic (Popovici). Mladost (V): Gavrilovic 6,5, Vujovic 6,5, Miletic 7, Dugalic 7, Pajic 7, Urosevic 6,5, Bojovic 6,5, Mijatovic 6 (Maricic -), Lukovic 6, Paunovic 6,5 (Markovic - ), Stefanovic 7. Popovici: Milijic 7, Bisenic 6,5, (Vucicevic-), B. Markovic 6,5, Baltic 6,5 (S. Markovic -), Miladinovic 7, Sekulic 6,5, Matovic 6,5, Stancic 7, Pavlovic - (D. Trisovic 6), Stamencic 7, Miletic 6,5. Igrac utakmice: Milos Milijic (Popovici). Da na pocetku meca nije briljirao golman Milijic gosti bi mozda jos koji put vadili loptu iz svoje mreze. Ovako onaj ko ne postigne pogodak biva kaznjen pa makar to, kao u ovom slucaju, bilo u finisu susreta. Poveli su domacini posle kornera koji je izveo Miletic. Kod prve stative najbolje je bio postavljen Stefanovic i poslao glavom loptu u mrezu. Tim rezultatom se i otislo na odmor a u nastavku rovovska borba. Bilo je prilika na obe strane ali su samo gosti u samom finisu utakmice postigli gol. Dubinska lopta upucena u sesnaesterac domacina propracena je na pravi nacin od Bojana Markovica koji nije oklevao i doneo radost svom timu. Tada je na neprimeren nacin proslavio pogodak i dobio crveni karton. Mladi sudija Marko Kostic u celini dobro je vodio ovaj susret u kome su pojedini akteri bili i dvostruko stariji od njega. |
Copyright © 1997-2002 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive