Uvod - Cekajuci predsednika
Bezbedan povratak traze na Kosovskom pragu
Obavestenja - Konferencije za stampu - Saopstenja
Povelja - Dobitnici Povelje i njeno "gasenje"
Kultura u Kraljevu po savremenom svetskom modelu
Toplana - Zima moze da pocne
Kultura - Dani evropske bastine / Izlozba Zorana Kitica u "Marziku"
Sport - Rudnik previsok za Kraljevcane / Faza uigravanja jos traje

Vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Cekajuci predsednika
   Izbori za prvog coveka Srbije ozbiljno se primicu. Do vremena cutanja je ostalo vrlo malo, a kamapanja se zahuktava, strasti se rasplamsavaju i govor mrznje poprima razmere pravog verbalnog rata iliti jezickog obracuna najprizemnijeg nivoa. I mada nekima izgleda da je sve to neprimereno iole vaspitanom ljudskom bicu, pa makar bilo i srpsko, sigurno je da se radi o pravoj stvari koja citavom birackom telu i ostalim organima jasno stavlja na uvid s kim ima posla. Ako je verovati dicnim kandidatima, cvetu srpstva i elitnim primercima novouspostavljene demokratije i svega onoga sto se pod tim pojmom podrazumeva, veliki broj kandidata u normalnim, a i nenormalnim okolnostima, u najboljem slucaju bi mogli da budu predsednici kucnih saveta u nekim samackim zdanjima, a ne legalni, legitimni, transparentni naslednici Nemanjica, Obrenovica, Karadjordjevica , pa i Milosevica. No, ocigledno je da je predsednicka fotelja i u ovoj ojadjenoj zemlji isuvise veliki izazov za sve one koji su u prethodnom periodu, a i pre, osetili bar delimicno sta znaci vlast. Tim pre sto je politika ovde postala najomiljenija nacionalna zabava, a politicari medijske zvezde ciju gledanost i cujnost na kratko mogu da nadmase samo osvajaci zlatne medalje na svetskom sampionatu. Zato i ne cudi sto je ova kampanja tako bespostedna u pljuvackom smislu i sto su mnogi zarad apsolutne vlast nad Srbijom uskocili u nova odela, nove automobile, nove gace bokserice i sa novim kravatama, na kojima se ogleda sva lepota miholjskog leta i sva beda postmilosevicevske Srbije, krenuli po toj istoj Srbiji da svoje nove i stare programe spasa i oporavka dosapnu svekolikom narodu, a sve u zelji d pokazu kako su bas oni ti koji ce Srbiju izvuci iz gliba, a Srbima, i onima sto sa njima zive, na lica ponovo vratiti osmehe, smirenost i radni elan bar jednog Norvezanina ili Danca. Prostom analizom bar dela onoga sto govori vecina predsednickih kandidata lako je zakljuciti da sve to ne vredi ni pisljiva boba , da niko nema ni priblizno jasnu viziju kako bi sve ovo trebalo da izgleda, da niko ne zna s kakvim narodom ima posla i da je jedini motiv da se ucestvuje u izborima neogranicena pohlepa i nadasve zelja da se bude na vlasti uz sve blagodeti koje to donosi.
   I ako su prosli izbori, a jesu, bili zapravo izjasnjavanje za i protiv Milosevica i onoga sto je on olicavao, ovi ce biti izjasnjavanje za manje zlo koje ce nas snaci od strane onoga ko bude uspeo da se dokopa predsednickog trona. Iskreno receno, osim toga da je neko drugi prostiji, budalastiji , tupaviji i pohlepniji od prvog, ne vidim sta je to sto bi vecini od 11 kandidata na ovim izborima bila vrlina i znacaj zbog kojeg bi se nasli tamo gde su naumili.
   Medjutim, zanimljivo je da ni biraci jos nisu dorasli svojoj ulozi u svemu ovome, pa se bar na trenutak, a mozda utisak i vara , stice osecaj kako ono sto je najgore po njih ima i najvise pristalica. Prema svecu i tropar, reklo bi se. Ko je ovde svetac, a ko tropar tesko je zakljuciti ali je sasvim izvesno da nam ni posle ovih predsednickih izbora nece procvetati ruze. A koliko je sama funkcija predsednika vazna vidi se i po tome sto smo i sa ovim sadasnjim ziveli nekako, mada je sigurno da na svetu nema predsednika koji je to manje nego nesrecni Milutinovic. Ali, iako nas ubedjuju u suprotno, ocigledno je da se ovde nista nije promenilo, da su samo pojedinci zauzeli bolje pozicije uz pomoc sabrace iz nekada protivnickog tabora, sto je opet jako diiskutabilno. Nema lustracije, nema hapsenja, nema odgovornosti za sve ono sto su nam pojedinci radili i uradili. Dakle , svi oni koji su verovali u neko humano drustvo u kojem cemo ziveti posle prevrata, grdno su se prevarili. Nema humanosti medju Srbima, sto se najbolje vidi po novopecenim nosiocima vlasti koji su za vrlo kratko vreme presli put od golaca do uspesnih, bogatih, nalickanih manekena nase stvaranosti, vajnih ideologa i vizionara nase buducnosti koja nije ni malo izvesna, sa njima naravno. To sto se cini da nemamo bolje samo je privid jer je valjda svima jasno da niko normalan u takvom okruzenju ne bi pristao da ucestvuje u necemu sto se zove izbor predsednika. U medjuvremenu kandidati su propevali, prozvizdali, propljuvali, prorikali i prokljucali, a narod jos nije ni progledao. Ili mozda jeste. Videcemo.

Na administrativnoj granici sa Kosovom sutra su i raseljeni Srbi koji Zive u Kraljevu- pise Predo Markovic
Bezbedan povratak traze na Kosovskom pragu
   Pocetkom ove sedmice veliki broj raseljenih lica sa Kosova i Metohije koja zive u Kraljevu upisao se na Trgu srpskih ratnika u spisak onih koji ce se 21. septembra, na Malu Gospojinu, uputiti prema administrativnoj granici sa Kosovom kako bi blokirali granicne prelaze. Poziv na blokadu su uputili Odbor za povratak i udruzenja prognanih Srba sa sedistima u Kraljevu, Cacku, Mrcajevcima, Kragujevcu , Smederevskoj Palanci, Velikoj Plani, Vrnjackoj Banji i Trsteniku.
   Dragan Radovanovic, koordinator staba za povratak na Kosovo i Metohiju, kaze da je ideja o povratku Srba na Kosovo i Metohiju starijeg datuma, a da su sada do tancina utvrdjene aktivnosti oko povratka u prvoj fazi blokiranja granicnih prelaza, dodavsi da su poziv Miroslava Solevica i aktivnosti koje je odbor iz Nisa zapoceo takodje deo plana blokiranja granica.-Udruzenja iz Kraljeva, Cacka, Mrcajevaca, Kragujevca,
Smederevske Palanke, Velike Plane, Vrnjacke Banje i Trstenika su nosioci blokade granica na prelazu prema Jerinju, na putnom pravcu Raska - Kosovska Mitrovica i na granicnom prelazu Brnjak na putu Ribarici- Zubin Potok, rekao je Dragan Radovanovic.
   Miodrag Miletic, predsednik udruzenja "Stara Srbija", koje broji preko 15.000 raseljenih Srba sa Kosmeta, kazao je za ,,IN'':
   - O povratku se neprestano razmisljalo. Sinhronizovanom akcijom svih nasih udruzenja iz Srbije i Crne Gore, raspodeleli smo zadatke i organizovali prevoz. Sazrela je svest kod ljudi da, ukoliko zelimo da se vratimo na svoja ognjista, moramo sami nesto da preduzmemo.
   Udruzenje ,,Sveti Arhangel" iz Prizrena okuplja preko 5.000 raseljenih. LJubisa Jevtic, predsednik udruzenja smatra da su raseljeni Srbi prinudjeni da se samoorganizuju i da povlace ovakve poteze, jer ni drzava ni medjunarodna zajednica nisu skoro nista uradili po ovom pitanju.
   - Krajnje je vreme, odnosno vec je isteklo, da se nama pomogne. Zbog toga, blokadu puteva na administrativnoj gradnici u subotu i zapocinjemo u 12,05 casova. Ovo vreme simbolicno pokazuje da vreme za povratak odavno istice, ali mi ne odustajemo, kaze Jevtic.
   Miladin Kostic, profesor Pravnog fakulteta u Pristini, nastanjen u Kraljevu, dosao je da se svojim potpisom pridruzi zemljacima.
   - Nas odlazak na granice i blokada puteva ce biti poruka onima koji na Kosmetu vrse vlast, da ucine vise nego sto su do sada ucinili na stvaranju uslova za nesmetani povratak Srba, kazao nam je profesor.
Prema recima predstavnika kosmetskih udruzenja, medju kojima je i Dragan Jovanovic, predsednik Zavicajnog kluba 028, Srbi ce pocev od 21.septembra, na granicama ostati sve dok predstavnici UNMIK-a i KFOR-a ne prime srpsku delegaciju kako bi se zajednicki potrazilo resenje za njihov bezbedan povratak na Kosovo i Metohiju.

Vuk Draskovic, kandidat SPO, posetio Kraljevo
Program napisala muka Srbije
   Knjizevnik - lider
Vuk Draskovic je rodjen 1946. godine u selu Medja u Banatu. Srbin, pravoslavac, vernik. Zavrsio Pravni fakultet u Beogradu. Po zanimanju knjizevnik, autor cuvenih romana "Noz", "Sudija", "Molitva", "Ruski konzul" i "Noc djenerala", prevedenih na mnoge svetske jezike. Od 1990. godine predsednik je SPO, sa suprugom Danicom hapsen od bivseg rezima, preziveo i dva atentata. Predvodio opoziciju, stvarao vise opozicionih saveza. Bio kandidat za predsednika Srbije 1990. i 1997. godine. Izborni slogan mu je "Zna put". Kaze: "Srbija je gubitnik zbog pogresnih pobednika".
   Sigurnost i razvoj
   Glavne tacke predizbornog programa lidera SPO Vuka Draskovica, odstampane kao poseban letak sa njegovim potpisom i garancijom da ce biti ostvarene : Zakon i red, sigurnost svojine i zarade, smanjenje i ukidanje vecine sadasnjih poreza, redovne plate i penzije, pomoc ugrozenima, drzavno jedinstvo Srbije uz lokalnu samoupravu kao u SAD i EU, da drzave Srbija, Crna Gora i Republika Srpska budu "tri kao jedan i jedan kao tri" i da Srbija bude "partner a ne i vazal" u medjunarodnim odnosima.
   Uz uobicajenu scenografiju, u okviru predizborne kampanje za predstojece predsednicke izbore, Kraljevo je prosle subote posetio Vuk Draskovic, lider i kandidat SPO za predsednika Srbije. Ovog puta, prvi put o kako posecuje Kraljevo, suret sa Vukom uprilicen je na Trgu Svetog Save, preko puta prostorija OO SPO. Uz srpske nacionalne pesme sa razglasa, himnu "Boze pravde" i povike "Vuce, Vuce", docekalo ga je vise stotina odusevljenih pristalica, clanova i simpatizera ali i zainteresovanih gradjana Kraljeva i okoline.
   - Braco i sestre, dragi prijatelji, dobro dosli! Ovo je za mene iznenadjenje. Ispada neki miting, iako miting nije zakazivan. Ja sam veceras ovde u Kraljevu da predstavim svoj program spasa ove nacije i preporoda ove nacije i drzave (aplauz, prim. nov.). Na televiziji cete da cujete to sto imam da kazem, ali vam mogu reci : TAJ PROGRAM NAPISALA JE MUKA SRBIJE PRE SVEGA! Taj program napisao je NAROD KOJI VISE NECE DA TRPI BEDU, koji kaze da u ovoj zemlji niko ne sme da bude gladan, i ne sme! Program koji kaze da drzava mora da snosi osnovne troskove zdravstvenog i socijalnog osiguranja i skolovanja od osnovne skole do fakulteta, kao sto je, tako reci, do juce bilo. I penzije moraju da budu dovoljne da se podmire skromne zivotne potrebe i da budu redovne (oglasavaju se zvona sa obliznje gradske crkve, Vuk i prisutni se krste, prim. nov.). Narod trazi da poljoprivreda bude strateska grana privrede, da ozivimo nase selo, kao hranioce i branioce otadzbine! Ovaj program pisu zahtevi ljudi da radnici nisu robovi i da ne mogu da se otpustaju sa posla kako to ko hoce, ni da se rasprodaju preduzeca, ni da se rasprodaje drzava! Tacka! (aplauz, uzvici "Tako je!, prim. nov.). Tacka na takozvanu reformsku politiku koja ne prodaje cement nego cementare, koja ne prodaje mleko nego mlekare, koja ne prodaje pivo nego pivare, koja ne prodaje zito nego zemlju i koja ne izvozi robu nego ljude!? (aplauz, uzvici "Vuce, Vuce", prim. nov.). Tacka na antinacionalnu i antiljudsku politiku koja zida cene i poreze tako da su mnogo visociji nego u Nemackoj, a plate i penzije nize nego u Africi!? (cuju se zvona, prim. nov.). Tacka na slugansku i vazalsku politiku! Hocemo dostojanstvo da vrate ovoj zemlji i ovom narodu - rekao je Vuk Draskovic.
   On je naglasio da drzava Srbija ima potrebne uslove da bude moderna, razvijena, bogata, demokratska zemlja, sa velkikim ugledom u Evropi i svetu, i to obrazlozio recima :
   - Srbija ima sve : Hranu, svoje selo kao motor oporavka, strucnjake svih vrsta, prvorazredne, evropske, u svim oblastima, lepu, divnu, skolovanu omladinu, geostrateski polozaj ... Sta Srbija nema? Srbija nema jedan normalni, ljudski,demokratski sistem! Nista se nije promenilo sem sto se promenilo nagore. Jedan propali sistem sa "klimavim zubima" zamenjen je novom "decom komunizma", upotrebljavam tu rec u njenom pravom znacenju, i to je jedina promena. O tome je moj program.
   - Ja mogu da kazem : Ovo su odsudni trenuci za nasu naciju!? Mi kao nacija nestajemo. Otuda 600.000 manje ove godine nego sto nas je bilo pre deset godina. A nastavi li se ova uzasna, slepacka, nestrateska politika pohlepnih, nedoraslih ljudi, koji naciju i drzavu i sve tretiraju kao svoj plen i plen svojih partija, nas za deset godina ce biti milion i po manje nego danas i to je kraj!? Od vas, ljudi, zavisi. Ja sam i 90-te, i 91-ve, i druge, i trece, i sedme govorio "EVO PUTA!" ali nazalost vecina ljudi uvek je glasala u korist svoje nesrece. Kako ce biti ovog puta ne znam, zavisi od vas? Samo znadnite : Ako ponovo pobedi pogresni, onda nece on patiti nego ce patiti srpska nacija, srpski narod i ja ne znam sta ce vise da ostane od ove drzave - zakljucio je Vuk Draskovic svoje izlaganje, zahvalivsi se prisutnim Kraljevcanima.
   Inace, pozdravljajuci ga, u ime domacina, na pocetku mitinga na Trgu Svetog Save, dr Radoslav Jovic, clan Predsednistva SPO i OO SPO Kraljevo, pored ostalog je rekao :
   - Medju nama je covek koji vise od jedne decenije zna put. Nazalost, nedostajala mu je podrska gradjana Srbije. Videcemo sta ce se desiti ovoga septembra. Isto ono sto je govorio vise od jedne decenije Vuk sirom Srbije govori i danas. Verujmo da ce se ovoga puta stvari promeniti i da ce Srbija i srpski narod konacno dati podrsku pravom programu i pravom coveku!
   Toga dana Vuk Draskovic, predsednicki kandidat SPO, posetio je i Rasku, Baljevac na Ibru, Usce, Bogutovac i Ravanicu i uvece u otvorenom studiju gostovao na TV Kraljevu.

Konferencija za novinare predsednickog kandidata Dragana Radenovica (grupa gradjana)
Za drustvo slobodnih gradjana
  Pravnik i umetnik
Dragan Radenovic je rodjen 1951. godine u Sarajevu. Poreklom je sa Kosova i Metohije iz okoline Peci, Srbin pravoslavne veroispovesti. Ozenjen je, otac dve cerke, studentkinje beogradskog univerziteta. Diplomirani je pravnik, vise godina radio u Sluzbi drzavne bezbednosti. Zavrsio Fakultet primenjenih umetnosti - odsek vajarstvo, u Beogradu. Magistar je umetnosti i doktor filozofije. Zaposlen je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu kao profesor modelovanja. Clan ULUS-a. Od druge polovine 80-tih godina ziveo je i radio u SAD, predavao na vise tamosnjih univerziteta, autor nekoliko spomenika i spomen-obelezja sirom Amerike. Proveo je citavu deceniju u Rusiji, predavao skulpturu na Akademiji likovnih umetnosti u Sankt Petersburgu, autor vise izlozbi i monumentalnih skulptura i spomenika sirom Rusije. Djana Angelopulos-Daskalaki, predsednica Organizacionog komiteta Letnjih olimpijskih igara 2004. godine, pozvala je Dragana Radenovica da povodom ovog dogadjaja postavi svoju skulpturu u glavnom gradu Grcke. Skulptura u bronzi "Minotaurus 4" visine 4 metra bice trajno postavljena u Atini.
   "Iako se ne bavite politikom, ona se bavi vama", izborni je slogan Dragana Radenovica, kandidata grupe gradjana za predstojece predsednicke izbore u Srbiji, zakazane za 29. septembar.
   Dragan Radenovic je kandidat asocijacije pod nazivom "Drustvo slobodnih gradjana". Kako je objasnio na proslonedeljnoj konferenciji za novinare u Kraljevu, Drustvo je osnovano da bi okupilo sve gradjane koji su raspolozeni da pomognu Srbiji, bez obzira kojoj politickoj stranci ili pokretu pripadaju, pa i one koji su do sada mozda bili apoliticni i razocarani. Radenovic je saopstio deo iz Manifesta Drustva koji odredjuje njegovu sustinu:
   - Drustvo slobodnih gradjana je organizacija ljudi svih politickih uverenja, veroispovesti, pripadnika oba pola, svih rasa, naroda, narodnosti, nacionalnih manjina, etnickih zajednica i drugih grupa i organizacija koji se ujedinjuju u cilju afirmacije individualnog i kolektivnog autoriteta u pitanjima politike, ekonomije i zivota u svetu koji je primeren coveku. Sloboda, kao pravo i obaveza clanova Drustva slobodnih gradjana, odredjena je jedino gradjanskim pravom kao najvisim civilizacijskim dostignucem uredjenja odnosa u ljudskoj zajednici. Svesnim prihvatanjem gradjanskog kodeksa covek je od varvarina postao gradjanin. Cilj Drustva slobodnih gradjana je afirmacija svakog clana Drustva, kao i svih koji to svojim angazovanjem zasluzuju, a na osnovu njihovih sposobnosti i strucnih znanja, istovremeno postujuci druge i njihova prava. Principi humanosti i jednakih prava jedini su uslov za napredovanje u obrazovanju, nauci, umetnosti, sportu i svim drugim delatnostima, a izraz su kulture konkretne sredine i njene teznje da prihvati standarde Evropske zajednice naroda.
   Gospodin Radenovic je zatim ukazao na osnovne postavke svog predsednickog programa koji su on i Drustvo slobodnih gradjana nazvali "Program zakonodavnih inicijativa". Program predvidja da "drzavni prihodi treba da budu prihodi stanovnistva i da o potrosnji odlucuju oni koji stvaraju, uz donosenje Zakona o suverenosti lokalne, regionalne i pokrajinske uprave nad budzetskim sredstvima. Privatizacija treba da znaci podelu vlasnistva onima koji su dobra stvorili i vracanje vlasnistva onima od kojih je imovina oduzeta. Placanje poreza ne znaci oslobadjanje od odgovornosti. Sposobnost rukovodjenja znaci da se ostane castan (Zakon o odgovornosti politicara za data obecanja). Tolerisanje kriminala znaci saucesnistvo, s tim da uniforma stiti zakon ali ne stiti od zakona (Zakon o odgovornosti policijskih i vojnih organa). Zdravstveni, prosvetni i radnici u kulturi moraju imati odgovarajuci drustveni status. Privrednik sa politickom funkcijom neumitno vodi u korupciju (Zakon o lobiranju). Domovina se ne voli zbog znacaja koji joj pridaju drugi vec zato sto je nasa".
Parola "Srbija bez ratova i neprijatelja" podrazumeva dono-senje zakona o ukidanju vojne obaveze, transformaciji oruz-anih snaga u Narodnu odbranu i Ministarstva odbrane u Mini-starstvo za vanredne situacije, a "Zasluznima zasluzeno" podr-azumeva uvodjenje instituta za pravnu i socijalnu sigurnost penzionera. Najzad, Program zakonodavnih inicijativa predvidja brisanje razlike izmedju Srba i gradjana Srbije koji zive u zemlji i onih koji zive van zemlje i s tim u vezi formiranje Ministastva za dijasporu.
U nastavku pres-konferencije Radenovic je posebno govorio o situaciji, mogucnostima i perspektivama razvoja Raskog okruga i regiona Kraljevo i kako on vidi taj buduci razvoj. Pre svega je ukazao na velike prirodne, geografske i ljudske potencijale ovog kraja koje bi boljom organizacijom drzave i lokalne samouprave znacili veliku sansu. Gospodin Radenovic je odgovarao i na novinarska pitanja.

Vremeplov skupstinskih dogadjanja
Dobitnici Povelje i njeno "gasenje" - pise Marko Slavkovic
Tri decenije od ustanovljenja priznanja
  U vihoru Drugog svetskog rata polovina zitelja slobodarskog Kraljeva, za nekoliko oktobarskih dana 1941. godine, pala je kao zrtva okrutnog nasilnika. U spomen na te zrtve, a u znak zahvalnosti za zivotne napore u borbi za mir i socijalizam, opsti Sabor opstine Kraljevo dodeljuje 14. oktobra 1972. godine Povelju protiv nasilja i rata- za mir u svetu drugu Josipu Brozu Titu, coveku cije je ime pojam i simbol mira, slobode, bratstva i jednakosti medju narodima. Ovu odluku dugotrajnim aplauzom pozdravili su svi ucesnici svecane sednice, odrzane u sali bioskopa ,, Ibar". Predlog i obrazlozenje da se drugu Titu dodeli prva Povelja podneo je predsednik Skupstine opstine doktor Milenko Mojsilovic.
   Tako je pocela dodela Povelje zasluznim pojedincima i ona ce se, od tada, dodeljivati svakog 14. oktobra, sve do 1990. godine. A 1991. i 1992. Skupstina opstine Kraljevo nije dodelila ovo visoko priznanje ,, sa razloga sto je bilo misljenja da u ovim teskim vremenima stradanja srpskog naroda nema pogodne licnosti koja bi bila predlozena za dobitnika." S obzirom da je tada zauzet stav da Povelju i njenu dodelu ne treba ukidati, vec da se sacekaju bolja vremena, vec 1993. godine Povelja je dodeljena Danijelu S. Siferu, publicisti, humanisti i doslednom poborniku mira iz Francuske. A oktobra naredne godine (1994.), Skupstina opstine Kraljevo odlucila je da se Povelja protiv rata - za mir u svetu dodeli predsedniku Republike Srbije Slobodanu Milosevicu, ,,coveku koji svojim principijelnim zalaganjem za mirno resavanje sporova medju narodima i drzavama obelezava vreme u kome zivimo." Medjutim, verovatno zbog tadasnjih ukupnih dogadjanja i politickih previranja kod nas, Milosevicu Povelja nije urucena i jos uvek se nalazi u skupstinskim vitrinama. Iako, zvanicno, nije doneta nikakva odluka, Povelja se od tada, dakle od 1994. godine, vise ne dodeljuje.
Redosled dobitnika Povelje
   Rekli smo, prvi i poslednji dobitnici Povelje bili su Josip Broz Tito i Slobodan Milosevic. Drugi po redu dobitnik Povelje, 1973. godine, bio je ambasador Gustav Vlahov; 1974. godine Franc Leskosek, clan Saveta Federacije; 1975. Rodoljub Colakovic, revolucionar i knjizevnik; 1976. Spasenija Cana Babovic, clan Predsednistva SR Srbije; 1977. Zarko Jovan Veselinov, clan Saveta Federacije; 1978. Krsto Popivoda, clan Saveta Federacije; 1979. Vladimir Bakaric, clan Predsednistva CK SKJ i SFRJ; 1980. Sergej Krajger, potpredsednik Predsednistva SFRJ i clan Predsednistva CK SKJ; 1981. Kosta Nadj, general Armije; 1982. Cvijetin Mijatovic, predsednik Predsednistva SFRJ; 1983. Svetozar Vukmanovic, clan Saveta Federacije; 1984. doktor Pavle Savic, predsednik Akademije; 1985. Lazar Mojsov, clan Predsednistva SFRJ; 1986. Marija Vilfan, clan Saveta Republike Slovenije i delegat u UNESKU; 1987. doktor Pavle Gregoric, clan Saveta Federacije; 1988. Ugljesa Danilovic, clan Saveta Faderacije; 1989. Zorka Sekulovic, penzioner i clan CK SKJ, a 1990. godine dobitnik Povelje bio je Blaze Koneski, akademik i knjizevnik.
   Dakle, Povelju protiv nasilja i rata- za mir u svetu ukupno je dobilo dvadesetoro pojedinaca, ne racunajuci Slobodana Milosevica, kome Povelja nije urucena.

Intervju - Nebojsa Savic, direktor kulturnog centra "Doroteus" - pise Ivan Rajovic
Kultura u Kraljevu po savremenom svetskom modelu
   Povodom najave da bi u gradu Kraljevu uskoro trebalo da bude osnovan kulturni centar koji bi se kulturom bavio na sasvim nov i u evropskom smislu prihvatljiv i moderan nacin razgovarali smo sa direktorom Preduzeca "Doroteus" Nebojsom Savicem, koji je i idejni tvorac citavog projekta.
Gospodine Savicu, koji razlozi stoje iza ideje da pristupite formiranju Kulturnog centra u Kraljevu?
Kraljevo se u istorijskom i geografskom smislu nalazi na mestu koje ga umnogome odvaja od drugih gradova. Na ovom prostoru je nastajala srpska drzava. Ovde su ucinjeni prvi koraci koji su, kasnije ovaj narod ucinili onim sto jeste u smislu duhovnosti, tradicije, pismenosti i svega ostalog sto jedan narod cini karakteristicnim i drugacijim od drugih, a opet ravnopravnim pripadnikom svih ostalih civilizovanih naroda. To duhovno nasledje je, na neki nacin, obaveza ali i "kapital" koji drugi nemaju i koji se mora iskoristiti. Osim toga, geografski polozaj Kraljeva, koji je posle ratova i migracija postao vrlo bitan u smislu da se ovaj grad nasao na samoj granici srpske teritorije i u okruzenju koje vazi za najnerazvijenije, namece mu specificnu ulogu koja bi trebalo da ga nacini svojevrsnim rasadnikom, utemeljivacem i inicijatorom kulturnih dogadjaja u ovom delu Srbije.
Usled dogadjaja u poslednjih nekoliko godina koji su Kraljevu doneli i niz negativnih okolnosti, Kraljevo je, zbog nedostatka kulturnih sadrzaja koji bi se ponudili mladima, dospelo na neslavno prvo mesto u Srbiji po procentu narkomana u odnosu na broj stanovnika. Takodje je uocen i veliki nedostatak u koordinaciji i ono malo kulturno-umetnickih programa od strane onih koji se bave kulturom, tako da cesto dolazi do preklapanja termina u organizovanju raznih manifestacija.
Zbog svega toga smatramo da bi ovi i slicni problemi mogli biti reseni prerastanjem preduzeca "Doroteus" u kulturni centar i da je u interesu grada i gradjana da ovaj projekat sto pre zazivi i da bi zbog svog znacaja trebalo da naidje na podrsku kako u strukturama lokalne vlasti tako i u Ministarstvu kulture, nasih ljudi u dijaspori i inosranih humanitarnih i njima slicnih organizacija.
Za one koji ne znaju, mozda bi, pre svega, trebalo nesto reci o tome sta je to zapravo "Doroteus" do sada bio?
Preduzece "Doroteus" postoji i radi od 1997. godine. Osnovano je i zamisljeno da radi kao porodicna firma, zbog cega je i razvoj tekao mozda malo sporije nego sto je to kod nas uobicajeno za novoosnovane firme. Preduzece je sve do sada poslovalo i polako se razvijalo iskljucivo iz sopstvenih sredstava.
Nakon zavrsetka rata 1999.godine poceli smo na tezgi, koja nam je sluzila kao maloprodajni objekat, da pored skolskog pribora prodajemo i antikvarne knjige, koje su ljudi iz raznih, a najvise finansijskih, razloga poceli sve vise da donose. Kako se broj knjiga naglo povecao, a ljudi su poceli da donose i druge stare stvari, dosli smo do zakljucka da je Kraljevu potrebna jedna prava knjizara i antikvarnica.
Tako je 05.03.2000.godine svecano otvorena u Kraljevu nova knjizara, mini galerija i , po prvi put, antikvarnica. Pocelo se skromno sa oko 3000 knjiga, par slika i desetak eksponata antikviteta, da bi sada, nakon nesto vise od dve godine rada, uspeli da obezbedimo i ponudimo gradjanima preko 12000 knjiga, vise od 50 umetnickih slika i oko 500 eksponata antikviteta razlicite starosti. Uz sve to smo uspeli i da pokrenemo izdavastvo koje bi trebalo da preraste u jednu od glavnih aktivnosti firme.
Do sada je objavljeno u nasem izdanju pet knjiga i to: "Carobnjak iz Oza" Frenka Bauma, Srpsko-engleski i englesko-srpski recnik, "Sve sto mi se ucinilo da je..." Momcila Nastasijevica, "Sveti Sava" prof. dr Momira Jovica i "O novom Ustavu Srbije" doc.dr Srdjana Djordjevica, "Sto JU rok hitova sa akordima" u izzboru Igora Rajovica i knjigu pesama "Miris ceznje" Svetlane Domazetovic.
Pored svega navedenog Vi ste se i do sada bavili organizovanjem kultunih dogadjaja?
Da, osim pomenutih aktivnosti "Doroteus" je do sada organizovao i vise kulturnih dogadjaja kao sto su tri sajma antikviteta, dve aukcije umetnina, likovnu koloniju u Vrnjackoj Banji, promociju knjige prof.dr Vladete Jerotica, gde je gost bio autor, dve tribine gde su predavaci bili prof.dr Momir Jovic i prof.dr Dragi Malikovic, koncert Gudackog kvarteta "Arko". Takodje smo se ukljucivali u vise humanitarnih akcija kao donatori i u tim prilikama je "Doroteus" poklanjao od od vise desetina do vise stotina knjiga.
U cemu se, zapravo, sastoji sustina Vase ideje ?
Sustina citavog projekta o kojem govorimo sastoji se u tome da se zadrze postojece aktivnosti s tim sto bi se one oplemenile i nadogradile i drugim kulturno-umetnickim i edukativnim sadrzajima u skladu sa zahtevima i potrebama gradjana, konkretno, preduzece "Doroteus" bi trebalo da preraste u svojevrsni kulturni centar u ovom delu Srbije koji bi osim pomenutih sadrzaja trebalo da se bavi i sledecim aktivnostima:
-pruzanjem usluga u organizaciji i samostalnim organizovanjem kulturnih manifestacija;
-pokretanjem tradicionalne kulturne manifestacije koja bi bila karakteristicna za ovo podneblje, kako po sadrzaju tako i po masovnosti;
-organizovanjem kulturnih sadrzaja u oblasti vizuelne umetnosti ( graficki dizajn, prostorni dizajn, NJEB dizajn, oblast klasicnog slikarstva i vajarstva ) i organizacionih poslova u oblasti likovnih umetnosti, sto podrazumeva organizacije izlozbi, opremu slika, izradu kataloga, organizaciju likovih kolonija, izradu murala na slobodnu i zadatu temu, izrada mozaika, fontana, skulptura i slicnih umetnickih dela;
-pokretanje casopisa koji bi izlazio u skladu sa potrebama, a cija bi svrha bila da citaocima priblizi kulturno-umetnicke domete umetnika koji stvaraju na ovim prostorima, kao i sve kulturno-umetnicke sadrzaje koji ce se ovde desavati;
-pokretanje aaudio i video produkcije;
-uspostavljanje nagrade koja bi se dodeljivala pojedincima za odredjene vredne radove iz raznih oblasti, a koji bi doprinosili razvoju kulture i umetnosti;
Sve do sada navedeno bi trebalo da obezbedi, kako jacanje i prosperitet "Doroteus-a" , tako, i pre svega, podizanje kulturne svesti gradjana ovog regiona.
Koliko su mladi ovoga grada zastupljeni u Vasem projektu?
U svom dosadasnjem radu i posmatranjem svih dosadasnjih, kako kulturnih tako i drugih desavanja u nasem gradu, uocili smo niz problema sa kojima smo se sretali kako mi tako i druge ustanove, pojedinci i gosti grada koji su na bilo kakav nacin imali veze sa kulturnim stvaralastvom ili su jednostavno hteli da pogledaju neku kulturnu manifestaciju.
Jedan od glavnih, verovatno i najvecih, problema je kako mlade zainteresovati za prave vrednosti i otrgnuti ih iz kandzi droge i alkohola. Naime, poznato je da Kraljevo, kao i drugi gradovi, ima ogroman problem sa narkomanijom koja se nazalost i sto je najopasnije uvukla i u osnovne skole. Jedan od glavnih uzroka svega toga je sto mladima nije ponudjena alternativa na pravi nacin. U svim sferama kulturnog i umetnickog zivota kako u skolama tako i u gradu, mladi su nedovoljno ili ne na pravi nacin ukljuceni i obavesteni. Nema dovoljno i na pravi nacin organizovanih aktivnosti van obaveznog nastavnog plana i programa, zasta su vise ili manje krivi direktori i nastavnici u skolama koji, moramo priznati, nisu na adekvatan nacin stimulisani ni za redovnu nastavu, a kamoli za dopunski rad.
Sta je to sto, po Vama, nije bilo dobro u dosadasnjem organizovanju kulturnih manifestacija?
To je, recimo, nedovoljna saradnja izmedju organizatora kulturnih i umetnickih zbivanja u gradu i u susednim gradovima. Svako radi za sebe, cesto zbog nemogucnosti da saradjuje sa drugima, a ponekada i zbog licne sujete ili usko licnih interesa. Zbog svega ovoga nema nikakve koordinacije u organizaciji pa se najcesce desava da, ili u jednom danu i sto je najgore u istom terminu , ima vise manifestacija odjednom tako da i ono malo ljudi zainteresovanih za kulturu ne mogu da pogledaju ono sto zele, a takodje se najcesce desava da nam kulturne manifestacije budu organizovane manje ili vise lose iz vise razloga. Jedan od osnovnih razloga je nedostatak dobre organizacij e, bilo da nije dobar enterijer, marketing, nepozivanje odredjenih ljudi koji to zasluzuju iz raznih razloga, los odabir mesta, termina, izvodjaca itd. Jos jedan problem cije bi resavanje znacajno pomoglo kulturu, time sto bi povecalo posecenost kulturnim dogadjajima je nedolazenje, pa makar i kurtoazno pojavljivanje, vodecih ljudi iz lokalne vlasti na kulturnim manifestacijama. Takodje je uocena nedovoljna organizovana posecenost osnovnih i srednjih skola kulturnim dogadjajima, kao i nedovoljna kulturna razmena sa drugim gradovima i regionima, a o inostranstvu da i ne govorimo.
Mislim da ste i do sada imali dosta problema u radu, bez obzira na to sto je Vasa knjizara prakticno jedina i na neki nacin pravi mali hram kulture u ovom delu Srbije?
Da, prvi i najveci problem sa kojim se "Doroteus" trenutno srece je rad u neadekvatnim uslovima. Radimo u podrumu, to jest u iznajmljenom foajeu Kraljevackog pozorista.To je prostorija od oko 50m2 tako da nemamo adekvatne uslove ni za izlaganje robe koja je u prodaji, a da ne govorimo magacinskom i prostoru za administraciju i druge aktivnosti kojima se trenutno bavimo. Posledica svega toga je losa prodaja to jest vrlo spor obrt kapitala tako da firma trenutno egzistira uz velike napore.
Kako Vi vidite organizovanje kulturnih dogadjaja u postojecim, ili, uslovno receno, novim okolnostima?
Nov pristup nekim duhovnim vrednostima trebalo bi da bude karakteristika Srbije u novim uslovima zivota, posle nedavnih promena koje su dovele do raskida sa dosadasnjom praksom u mnogim oblastima zivota. Proslo je vreme komunisticke diktature i nametnutog specificnog odnosa prema kulturi koji se, pre svega, zasnivao na fabrikovanju i umnozavanju osrednjosti poslusnika koji slave zadate i ustaljene vrednosti. Proslo je vreme naconalisticke euforije u kojem je izivljeno sve ono sto je karakteristicno samo za ovo podneblje i pre bi se moglo nazvati manifestacijom nacionalnog folklora nego kulturom koji taj pojam ima u medjunarodnoj komunikaciji intelektualnih bica. Novi politicki uslovi, novi odnosi sa medjunarodnom zajednicom, novi pristup religiji, ocekivanje privatizacije, tranzicija i sve ostalo sto bi trebalo da podrazumeva demokratizaciju drustva, bezuslovno namece i sasvim drugaciji odnos, pre svega, prema organizaciji u kulturi, stvaranju duhovnih vrednosti i njihovom pribizavanju svima onima kojima je kultura namenjena. U nekom smislu, a u skladu sa principima koji se praktikuju u drugim daleko razvijenijim drzavama, primenjeno na nase uslove u kojima bi tek sada kultura trebalo da ima jednu od najznacajnijih uloga, neophodno je pristupiti sasvim drugacijem konceptu organizacije koji bi uvazio i trzisne zakonitosti. Pre svega, neophodno je raskinuti sa podelom na amaterizam i profesionalizam kada je u pitanju finansiranje, i naci nacin da se materijalno pomognu ili finansiraju osvedocene vrednosti, a sve ostalo prepustiti trzistu. U tom smislu je i zaceta ideja o osnivanju Kulturnog centra koji bi egzistirao iskljucivo na principu ponude i potraznje i ciji bi zadatak bio da kulturne i umetnicke proizvode ponudi trzistu uz adekvatnu materijalnu ili neku drugu nadoknadu.
Ne mislite li da Vi na ovaj nacin preuzimate deo kulturnih aktivnosti na koje su do sada monopol imale iskljucivo drzavne,odnosno drustvene organizacije?
Pre svega bitno je napomenuti da cilj ovog projekta nije i ne moze biti bilo kakvo ugrozavanje ili preuzimanje posla ustanovama i pojedincima koji su se do sada bavili kulturom. Naprotiv obaveza kulturnog centra i svrha njegovog osnivanja bi bila da na svaki moguci nacin pomogne ili olaksa rad svima koji se kulturom bave ili od kulture zive.
Dakle, osnovni cilj projekta je da, nakon, formiranja, kulturni centar, sam sebi obezbedjuje sredstva da zivi i radi i da ucestvuje u resavanju problema o kojima sam vec govorio. Jos jedan od ciljeva, je i zaposljavanje radnika u stalni radni odnos, ali i honorarnih saradnika. Ukoliko bi se projekat u celosti realizovao, trebalo bi zaposliti, u zavisnosti od prostora, izmedju 12 i 15 stalnih radnika i isto toliko honorarnih saradnika. Takodje treba istaci i plan da se, nakon sto se celokupan projekat realizuje i zazivi, formira poseban fond za finansiranje kulture.
Realizacija projekta bi direktno zavisila od priliva sredstava i obezbedjenja prostora.Od momenta priliva svih potrebnih sredstava i obezbedjenja prostora, kulturni centar bi za oko 12 meseci mogao da ispuni postavljene ciljeve.
Na kraju, kakve su stvarane sanse da Vas projekat zazivi?
Ceo projekat je zamisljen kao logican nastavak dosadasnjih aktivnosti "Doroteus"-a. Do sada je sve bilo finansirano iskljucivo sopstvenim sredstvima osnivaca i iz ostvarene razlike u ceni od prodatih knjiga.
Trenutno, zbog ekonomskih reformi, tj. tranzicije, kroz koju prolazi cela zemlja pa i nas grad, doslo je do pada prometa u prodaji knjiga, a na koji uglavnom utice veoma losa lokacija knjizare i nemogucnosti nabavke novih aktuelnih naslova. Zbog svega toga doslo je do zastoja u organizovanju kulturnih manifestacija, izdavanja novih knjiga, a doveden je u pitanje i opstanak knjizare. "Doroteus" se i do sada bavio, prakticno, misionarskim radom na sirenju kulture i ocuvanju pravih vrednosti kroz otkup starih knjiga, antikviteta, slika i drugih vrednosti, pa je za nastavak rada i realizaciju celog projekta upravo sada neophodna finansijska pomoc svih dobronamernih ljudi.
Kao prvo, boljom lokacijom, prosirenjem prodajnog prostora i poboljsanjem asortimana znatno bi bio povecan promet. Povecanjem obima izdavastva dolazilo bi se do znatnih sredstava kako prodajom novoizdatih knjiga, tako i razmenom za druge knjige, iz cega bi se izdvojila sredstva za kulturne manifestacije.
Takodje bi se i znacajna sredstva za rad K.C. obezbedila kroz nove aktivnosti kao sto su novine, radio i razne usluge o kojima sam vec govorio.
Sve navedeno, uz domacinsko poslovanje, omogucilo bi da K.C. nastavi zapoceti misionarski rad kao i da prosiri i osavremeni aktivnosti.
Iduceg meseca je Sajam knjiga u Beogradu. Kako se pripremate za ovu manifestaciju?
Pored pomenutih knjiga koje cemo izloziti na sopstvenom standu u pripremi su jos dve knjige o autohtonoj istoriji Srbije, reprint izdanje od Sime Lukin Lalica " Srbi u davnini i Kratka povjesnica Srba" (dve knjige u jednoj) i "Srbi pre Srba" od prof. dr Momira Jovica. Takodje je u pripremi i monografija O.S. u Zici, koja je jedna od najstarijih skola u Srbiji, juzno od Beograda.
Vasa knjizara je svojevrsni kulturni kutak u gradu koji je , na neki nacin i jedinstven?
Smatramo da je vazno naglasiti da je od osnivanja pa do danas knjizara "Doroteus" bila i ostala jedan od retkih prostora u gradu koji je u pravom smislu i potpuno posvecen knjizi i umetnickim vrednostima, ali i to da ovo preduzece radi u vrlo teskim uslovima, u neadekvatnom prostoru, ili prosto receno, u podrumu, sto je neprimereno i drugim delatnostima, a ponajmanje kulturnim aktivnostima.
Da li racunate na podrsku aktuelne vlasti koja se deklarise kao demokratska?
Treba istaci i to da kultura zarad same sebe, kulturna politika u kojoj stranacki aktivisti i opstinski cinovnici odlucuju sta ce i u kojoj meri biti finansirano iz opstinskog ili republickog budzeta, a sve i dalje na principu politicke ili neke druge podobnosti, vise ne bi trebalo da bude nasa praksa ukoliko nam je stalo do pravih duhovnih vrednosti, a jeste.

Tema: JKP "Toplana" pred pocetak grejne sezone - pise Dragan Vukicevic
Zima moze da pocne
   Do zvanicnog pocetka grejne sezone ostalo je jos manje od mesec dana, u toku su brojni radovi, ali JKP "Toplana" u potpunosti je spremna da grejanje prostorija korisnika zapocne na vreme i sa punim kapacitetima. Ovo je najkrace receno sustina odgovora na pitanje koje najvise interesuje gradjane koji se greju na daljinski sistem uoci predstojece grejne sezone.
Prema recima Dragise Spasojevica, direktora "Toplane", obezbedjene su dovoljne kolicine mazuta (oko 600 tona), svi rezervoari su napunjeni, sto je dovoljna kolicina za toplu zimu u stanovima i poslovnim prostorijama korisnika usluga. Sve obaveze prema dobavljacima su izmirine, a takodje prema njegovim recima, obezbedjeno je stabilno i redovno snabdevanje gasa, sto takodje doprinosi uveravanju da ce "zima proci da se ne oseti".
REMONTI
U toku su zavrsni radovi na remontu instalacija, vredni oko 2,54 miliona dinara, koji ce biti okoncani do pocetka grejne sezone, a rec je o obnavljanju ili popravci toplovodnog sistema u kotlarnicama i podstanicama.
Spasojevic kaze da se u potpunosti, izmedju dve grejne sezone, sprovodi program rada "Toplane" koji je dobio "zeleno svetlo" svojevremeno i od Izvrsnog odbora SO Kraljevo, i da ukupna investicija za ovu godinu dostize vrednost od oko 30 miliona dinara. Novac je ulozen u prosirenje kapaciteta kotlarnica uz mogucnost kvalitetnijeg grejanja i nove prikljucke na sistem daljinskog grejanja.
- Prosireni su kapaciteti kotlarnice u Zelenoj Gori, kaze Spasojevic, gde su ugradjena dva nova gorionika sa pratecom opremom. Ta investicija od oko pet miliona dinara u potpunosti je realizovana. Kapacitet kotlarnice povecan je za 2,5 megavata i zamenom kotlova i gorinonika prakticno smo dobili novu kotlarnicu koja ce u duzem periodu da zadovolji potrebe nasih korisnika usluga, a stvorena je mogucnost i da se na ovaj sistem grejanja prikljuce i novi korisnici.
Osim toga, zavrsen je remont i kotlarnice u Ulici cara Dusana. Vrednost te investicije je oko sest miliona dinara. Ugradjeni su ili postavljeni novi cevovodi trenutno najsavremenijih karakteristrika, medjutim znacaj te investicije, prema tvrdnji Spasojevica je sto se ugradnjom cevovoda veceg precnika prakticno doslo do uzeg centra gradskog jezgra i stvorila mogucnost da gradjani u Ulici oktobarskih zrtava mogu vec naredne godine da se prikljuce na sistem daljinskog grejanja. Spasojevic kaze da u ovom trenutku svi objekti u Ulici cara Dusana mogu da se prikljuce i da postoji odredjen broj zahteva.
Uz ove investicije, u toku je zavrsna faza i remonta kotlarnice "Centar". Kada taj posao bude okoncan, sto nece uticati na pomeranje datuma za pocetak grejne sezone, kotlarnica "Centar" bice opremljena sa najmodernijim kotlom kapaciteta 12,5 megavata, cime ce iz upotrebe da se izbace postojeca dva kotla stara 35 godina (!), koji su, razumljivo, postali nesigurni i neracionalni. Jednovremeno, dosadasnji kapacitet te kotlarnice bice povecan za osam megavata cime se stvaraju uslovi da u naredne dve, tri godine broj novih prikljucenih zgrada u uZem centru grada postane veci, za sta do sada nije bilo mogucnosti.
-Realizacija te investicije je u izvesnom zakasnjenju, kaze Spasojevic, jer je rec o tako znacajnom i velikom poslu da najrecitije objasnjava sam iznos vrednosti radova - 17,5 miliona dinara. Kasnilo se najpre u obezbedjivanju tih sredstava, pogotovo sto je rec o uvoznoj opremi i specificnom nacinu placanja, tako da smo ipak uz pomoc SO Kraljevo obezbedili oko 12,5 miliona dinara i ugovorena oprema pocinje da pristize sukcesivno od polovine septembra do pocetka grejne sezone, a radovi ce biti okoncani, ako ne pre, ono najkasnije do 1. novembra. Svakako, i ovo zakasnjenje gradjani nece da osete, jer cemo grejnu sezonu i u toj kotlarnici poceti na vreme sa postojecom opremom.
INVESTICIJE
U ovom periodu zavrsena je i investicija vredna oko dva miliona dinara, a rec je o rekonstrukciji parnog grejanja u OS "Svetozar Markovic". Instaliran je kotao od 850 kilovata i nov gorionik sa kapacitetom dovoljnim za citavo podrucje oko skole, a obavljena je i rekonstrukcija postojecih kotlova.
- Sve te investicije obezbedio je osnivac - SO Kraljevo, iz programa Direkciju za izgranju, ali je jako bitno reci da sve radove, i realizaciju tih investicija i remont postojecih instalacija i odrzavanje, uzvode upravo radnici "Toplane". Usteda je nemerljiva, a to je prakticno prihod za samo preduzece, odnosno ustedjena sredstva koja cemo mi, pak, da plasiramo u projekte ugranje novih prikljucaka sa udruziocima sredstava. I za taj vazan posao ocekujemo podrsku Vlade Srbije da iz budzeta pomogne razvoj i afirmaciju omasovljavanja broja korisnika grejanja na daljinski sitem, sto je uostalom i najracionalnije i stav same Vlade da se sto vise grejanje narocito stambenih objekata usmeri na ovaj nacin, kako bi se kao najracionalniji, postigla usteda i smanji potrosnja drugih energenata, naoricito elektricne struje za zagrevanje, sto je jako skupo i neracionalno.
Prema recima direktora Spasojevica, u poslednjig desetak i vise godine, nije se investiralo u "Toplanu" koliko u poslednje dve godine. Upravo stoga, sva postrojenja su kvalitetno remontovana i osavremenjena, cime je ukupna 'snaga' "Toplane" povecana za dest megavata, odnosno kapaciteti su uvecani za petinu prema periodu do pre dve godine i svih ovih investicija.
Takodje, stvoreni su uslovi za dalje prosirenje kapaciteta toplifikacije, sto je, kako kaze Spasojevic, stav i ministarstva za energetiku, odnosno da se sto vise korisnika prikljuci na daljinski sistem grejanja.
-Takvom polotikom u ovoj oblasti, objasnjava Spasojevic, narocito dugorocnom politikom investiranja u toplifikaciju i gasifikaciju, dugorocno posmatrano stvorice realne mogucnosti i perspektivu da se broj korisnika sa sadasnjih 28 posto u Kraljevu, poveca i do 45 posto domacinstava, sto je evropski prosek.
Upravo stoga, u programu rada "Toplane" je da u narednim godinama prosiri kapacitete postojecih kotlarnica, ali i da se izgrade dve nove. Jedna od njih bi bila na Higijenskom zavodu, dok bi se jednovremeno radilo na rekonstrukciji stare i dotrajale toplovodne mreze. To je, prema tvrdnji Spasojevica, znacajan i veliki posao, ali ispravno orijentisan sa aspekta ukupne energetske politike koju zastupa i sprovodi Vlada Srbije, za sta je kraljevacka "Toplana" i kadrovski spremna da sprovede u delo.
Inace, postoji veliko intersovanje gradjana da se prikljuce na daljinski sitem grejanja, narocito stoga sto je cena daljinskog grejanja visestruko jeftinija od cene grejanja na struju, drva, ugalj ili naftu.
- Iako smo obezbedili kapacitete dovoljne za veliki broj novih prikljucaka, nismo u mogucnosti da gradjanima izadjemo u susret i radove izvedemo, pre svega jer realno posmatrano nasi buduci korisnici usluga trenutno nisu u plateznoj mogucnosti da isfinansiraju ugradnju sitema za ovaj nacin grejanja. Nas stav je da treba ostvariti saradnju sa bankama, da one gradjanima odobre povoljne i dugorocne kredite, dok bi "Toplana" pruzila svu tehnicku i drugu pomoc.
Spasojevic optimisticki navodi da je bitno da se zapocela realizacija takve politike u ovoj oblasti i da je to dugorocna orijentacija Vlade Srbije. Medjutim, zbog platezne (ne)mogucnosti gradjana, ove godine bice prikljucen jedan manji broj korisnika, ali nagovestava da ce taj posao da se intezivira u godinama koje predstoje ukljucujuci i gasifikaciju industrijskih objekata i domacinstava, kako je uostalom i predvidjeno Studijom o gasifikaciji Kraljeva.
-Toplifikacija i gasifikacija, kaze direktor "Toplane", pored vodosnabdevanja, najznacajnije su aktivnosti na sta smo i mi godinama ukazivali, ali tek u poslednje dve godine zapocela je realizacija te nase inicijative i preporuka i programa, jer ranije nije ni bilo sredstava za tako krupne projekte. Ohrabrujuca je pomoc nama i sto se to shvatilo ipak na vreme, tako da imamo bezrezervnu podrsku Izvrsnog odbora SO Kraljevo, Direkcije za planiranje i izgradnju, Vlade Srbije i resornog ministarstva za energetiku. A zadovoljni smo sto se i u Nacrtu zakona o energetici, cija je izrada i usvajanje u proceduri, ova delatnost tretira kao energetska celina ukupnog energetskog sistema na nivou drzave, a ne kao komunalne delatnosti sto je bila dosadasnja praksa i strategija.
U "Toplani" smatraju da su velike mogucnosti i u alternativnim izvorima energije na podrucju kraljevacke opstine, pre svega kada je rec o geotermalnim vodama kojima obiluje ovo podrucje, te suncane energije, o cemu se u "Toplani" studiozno razmislja i planiraju i odredjene konkretne aktivnosti...
-Mi apelujemo na sve korisnike stambenog i poslovnog prostora da izmiruju redovno svoje obaveze kako bi se redovnost rada "Toplane" odrzala i razvijala dalje prema nasem planu, a zasta su neophodna sredstva. Mi poslujemo na dophodovnom prinsicpu i najzancajnija sredstva su upravo od naplate nasih usluga. To je obostran interes, a svakako treba pomenuti redovne platise nasih usluga zahvaljujuci kojima uspevamom da sve i opstvarimo, i mi im se i ovim putem zahvaljujemo, kaze Dragisa Spasojevic, direktor JKP "Toplana".
CENA
Trenutna cena grejanja je 17 dinara po kvadratu, i odredjivanje cene grejanja posle dve godine i ukidanjem uredbe i prethodnog zakona o javnim preduzecima, ta oblast vracena je u nadleznost lokalne samouprave.
-Ova cena, kaze Spasojevic, primenjuje se od maja a trebalo je od 1. januara, a cena je i u prethodne dve godine bila nerealno niska, tako da je "Toplana" poslovala negativno u poslednje dve godine. Posto su stvoreni zakonski uslovi da se cena koriguje, smatram da bi trebalo to ucini sto pre kako bismo postigli da "pokrijemo" troskove poslovanja i da se izbegne gomilanje gubitaka koji lancano rastu. Prema nasem sagledavanju svih aspekata, grejanje bi trebalo da poskupi za 20 do 25 posto, sto smatram i u postojecim trzisnim uslovima zadovoljavajucom cenom i iz pogleda interesa samih gradjana, pogotovo imajuci u vidu i da sa tolikom korekcijom cene usluga, mi bismo u Kraljevu i dalje zadrzali najpovoljnije cene za gradjane, buduci da u gradovima slicne velicine - Uzicu, Cacku, Gornjem Milanovcu, Subotici, Valjevu... - cena iznosi gotovo 30 dinara po kvadratu. Nasa ocekivanja su da ce najpre Upravni odbor preduzeca, a potom i Izvrsni odbor SO Kraljevo uvaziti nase razloge za poskupljenje, kao i sami korisnici, ali u takvom iznosu da cemo biti i dalje medju najjeftinijim gradovima u Srbiji kada je rec o ceni usluga daljinskog grejanja. Osim toga, i sa ovakvim poskupljenjem, grejanje na daljinski sitem za dva i tri puta je jeftinije nego na druge izvore energije, a gradjani to najbolje znaju.
DUGOVANJE
- Generalno posmatrano, procentom naplate koja iznosi i vise od 90 posto, mi smo zadovoljni i Kraljevcani su, to mogu slobodno da kazem, najrediovnije platise u citavoj Republici. Najbolje platise su gradjani, i tu naplata iznosi oko 85 posto. Inajuci u vidu probleme sa kojima se suocavaju preduzeca slicna nasem u drugim gradovima, mi smo zadovoljni, ali bez obzira na sve u ovom trenutku potrazujemo oko 13,5 miliona dinara, od cega oko 9,5 od gradjana a oko cetiri miliona od privrede.
Osnovni problem pri naplati od gradjana jeste sto je rec o dugododisnjim duznicima, kojih je srecom 2,5 do tri posto i tih 150 korisnika od ukupno 5.500 duguju vise od 60 posto ukupnih potrazivanja!
"Toplana", postujuci zakonsku proceduru, najpre upucuje opomene duznicima, potom slede utuzenja a tek na kraju posle sudske izvrsne odluke sledi iskljucenje. Spasojevic navodi da i tu valja inmati razumevanja, jer je jedan broj duznika u sektoru socijalno ugrozenog stanovnistva kojima je potrebna finansijska pomoc, ne samo da bi izmirili ovo i slicna potrazivanja, nego za sam zivot. On istice da je potrebno stoga afirmisati formiranje Socijalnog fonda na opstinskom nivou, a i na nivou Republike, da se tim sunarodnicima i sugradjanima pomogne da rese najpre vlastite egzistencijalne potrebe, a ujedno i obaveze koje nisu u stanju da izmire u postojecim uslovima.
Kada je rec o potrazivanjima od privrede, Spasojevic ukatzuje da su najveci duznici budzetske ustanove - bolnica, vojska, sud, i da je i tu potrebna intervencija Vlade Srbije.
Potom, ostale su neizmirine obaveze i banaka i preduzeca u stecaju i onih koje su pred likvidacijom, kao i izvestan broj trgovinskih preduzeca koja su zapala u tesku finansijsku situaciju. Ta potrazivanja, prema njgovoj tvrdnji, bice izmirena putem realizacije stecajnog postupka.

Tokom proslog vikenda u Kraljevu - pise Bojana Milosavljevic
Dani evropske bastine
   - Prosle subote i nedelje, 14. i 15. septembra, u nasem gradu odrzana manifestacija "Evropa - zajednicko nasledje," ustanovljena 1991. godine na inicijativu Saveta Evrope i uz podrsku Evropske zajednice
"Evropa - zajednicko nasledje" je manifestacija koja se odrzava u 4o zemalja, a Jugoslavija, na predlog Drustva konzervatora i Muzejskog drustva, u njoj ucestvuje od 1997. godine. Kraljevo je proslog vikenda takodje bilo pozornica prezentacije dela evropske kulturne bastine, a program je realizovalo nekoliko znacajnih institucija: Zavod za zastitu spomenika kulture, Narodni muzej, Narodna biblioteka "Stefan Prvovencani," galerija Udruzenja likovnih umetnika Kraljeva "Vladislav Marzik," kao i obrazovne ustanove - Osnovna skola "Cetvrti kraljevacki bataljon" i Muzicka skola "Stevan Mokranjac."
   Pocetak manifestacije simbolicno su najavili najmladji ucesnici i sugradjani u likovnom tematu o kulturnoj bastini. Naime, za vrlo kratko vreme priredjena je, i proslog petka otvorena, izlozba (nagradna) djackih radova u holu OS "Cetvrti kraljevacki bataljon," dok je narednog dana, na glavnom gradskom trgu usledila i masovna akcija: u podne je najmladjima podeljeno vise stotina balona i propagandnog materijala sa medjunarodnim znakom spomenika kulture (obrnutim stitom) i sloganom "U srcu nosim kulturno nasledje." Uvece je u galeriji Narodnog muzeja koncertno vece imala Lidija Cvetic, ucenica Muzicke skole iz Kraljeva, a iza toga predstavljeno je jedno bibliofilsko izdanje od samo 99 primeraka - Mape sa gravurom manastira Studenica iz 1734. godine, ciji je izdavac Narodna biblioteka "Stefan Prvovencani."
   Tokom dana posvecenih evropskoj bastini manifestaciju su podrzali i nosioci izlozbene delatnosti u Kraljevu: sugradjani su tokom vikenda u galeriji "Marzik" mogli besplatno da pogledaju postavku vostanih figura iz muzeja u Sankt Peterburgu (Rusija), kao i izlozbu radova sa konkursa o idejno urbanisticko - arhitektonskom resenju Gimnazije u nasem gradu (galerija Narodnog muzeja). Uz sve ovo, Kraljevcani su dobili priliku i da obidju najvazniju kulturnu instituciju u gradu - Zavod za zastitu spomenika kulture.

Izlozba Zorana Kitica u "Marziku" - pise Bojana Milosavljevic
Darovima obdarenog
   U utorak vece u galeriji Udruzenja likovnih umetnika Kraljeva "Vladislav Marzik" otvorena je samostalna izlozba slika Zorana Kitica, u sasvim nekonvencionalnoj atmosferi, kakvu samo mogu da stvore naklonjeni postioci, iskreni prijatelji i muzika sa klavira (interpretacija Lidije Cvetic). Zanimljivo je da se Kitic, vrlo agilni stvaralac iz kraljevacke likovne skole, po prvi put publici predstavio u ovoj Galeriji. Izbor postavke sacinio je mr Velimir Zelenovic, slikar i predsednik Udruzenja.
   Rec je o 20 slika radjenih u kombinovanoj tehnici nastalih u poslednjih pet godina, sa pokusajem da se nacini presek onoga sto je Kitica u umetnickom cinu zaokupljalo. Predstavljajuci ovog stvaraoca kao coveka koji je slikarski esnaf u Kraljevu zaduzio, jer je sve vreme bio pravi "saucesnik" u dogadjajima koji su kao plod gradu na korist doneli novi galerijski prostor, i to u centru grada, mr Zelenovic je rekao da nije bilo jednostavno saciniti odabir od ponudjenih stotinak slika za ovu izlozbu:
   - Novo u ovom Kiticevom ciklusu je - znak, koji je prilicno sveden i jednostavan i koji samo nagovestava neko znacenje - napomenuo je, pored ostalog Zelenovic, naglasavajuci tako ekspresivnost Kiticevog likovnog izraza, uz ostale elemente forme i kompozicije: kretanje, prostor, boje i svetlost, u cemu je umetnik poslednjim ciklusom prijatno svez i drugaciji.
   Darovan koji uzvraca darovima (tako je, pored ostalog, nas sugradjanin Zoran Kitic te veceri predstavljan) u nekoliko prigodnih recenica zahvalio se posetiocima. Osim njima, hvalu je odao i prvom coveku "Bojadiksa Ekstra" koji je "zato sto voli umetnost i kulturu, dakle, bez ikakve prinude, bio sponzor ove izlozbe."
Kiticeva izlozba u "Marziku" trajace i tokom narednog meseca. Do sada je samostalno izlagao 15 puta i mngo vise na grupnim izlozbama. Osim sto se njegove slike nalaze po kolekcijama sirom Evrope, Kitic ima i dve vredne nagrade: prvu na Prolecnom salonu "Marzika" (1995) i drugu (medjunarodnog zirija) na Jesenjem salonu istogUdruzenja (1998).

Srpska fudbalska liga "Morava" - pisu Stole Petkovic, Aleksandar Daisevic
Rudnik previsok za Kraljevcane
   

U susretu 6.kola Takovo-Sloga 3:1, Metalac - Rudar 4:0, Zlatibor - Buducnost (K) 2:1
U Slogi promenjen trener
U narednom kolu Sloga - Sumadija (A), Sloga (P) - Metalac, Buducnost - Sloboda (U)
   Ni trece gostovanje ove takmicarske sezone nije bilo uspesno po fudbalere kraljevacke "Sloge". Mec sa Takovom odigran je na terenu na Rudniku, jer Gornjomilanovcani renoviraju svoj stadion,ali ni neutralni teren nije pomogao "belima".Ocekivalo se da ce odlazak sa klupe Dragana Savicevica, dosadasnjeg sefa struke u kraljevackom srpskoligasu,prenuti igrace "Sloge" da igraju sa vise zara I htenja,ali sve je izostalo.Skromna I podmlaDjena ekipa "Takova" bez po muke stigla je do tri boda,a Kraljevcani su im u tome u mnogome pomogli. Domacin je do vodjstva stigao u 17.minutu sa bele tacke,a penal je (ponovo) skrivio "vratar" Blagoje Gavrilovic usput zaradivs i zuti karton zbog cega ce jedan susret odmarati.Kada je u 27.minutu I Matkovic iskoristio kardinalnu gresku najuze odbrane "Sloge" bilo je jasno da od bodova nema nista.U nastavku ista slika, a Rmus u 49.minutu dovodi "Takovo" do nedostiznih 3-0.Gol utehe "beli" su dali u 77.minutu iz jedinog udarca na gol,a strelac je bio rezervista Ivan Novakovic.
U taboru "belih" ocigledno nesto ne stima.Ponovo je usledila trenerska smena (prosle sezone "Slogu" su vodila cetiri trenera), ali to u prvoj utakmici nije dalo rezultat. Pokusavao je privremeni trener Milan Maric da pokrene svoje igrace, ali Sloga vise od ocaja nije mogla. Proteklo je sest prvenstvenih kola,sanse da se "beli" bore za vrh jos postoje,ali nacin igre i sam pristup narocito na gostovanjima mora iz korena da se menja.Inace igrom tri kod kuce,nista na strani, ne stize se do cilja.Da li ce se I sta u "Slogi" promeniti ostaje da se vidi.Na potezu je ponovo rukovodstvo kluba koje bi trebalo da resi pitanje prvog coveka struke,licnost koja bi usmerila "beli brod" u pravom smeru,ka drugoligaskoj luci. U naredna dva kola "beli" ce igrati pred svojim navijacima,a pobede protiv arandjelovacke Sumadije I kragujevacke Zastave vracaju Slogu u vrh tabele.
Fudbaleri Metalac Trgovackog postigli su jos jednu vaznu pobedu. Na stadionu kod Lozionice savladan je solidni Rudar iz Baljevca sa 4:0 (1:0). Bilo je i dosta bure. Ali podjimo redom. Poveo je metalac u 45. minutu golom iz jedanesterca. Siguran strelac bio je Kolarevic. U drugom poluvremenu pogodak Barjaktarevica. Pre toga sve je zavrsio Mojsilovic koji je bio kreator i cetvrtog gola koji je postigao rezervista Mikic u 72. minutu. U medjuvremenu treci gol je postigao Maric i to je bilo pravo remek delo u 65. minutu. U 53. minutu protesti gostiju. Smatrali su da je doslo do nedozvoljenog kontakta u sesnaestercu domacina, trazili su kazneni udarac ali od svega toga usledilo je iskljucenje trenera Mladenovica a kasnije i kapitena Milutinovica. A onda se povredio sudija meca Svicevic. Gosti kazu da ga je Bog kaznio.
Buducnost je porazena u Cajetini od Zlatibora sa 1:2. Prikazan je jos jedna bleda partija i kako nam rece prvotimac Ivica Strainovic uz malo vece zalaganje mogli su Konarevci sa gostovanja da se vrate sa jednim ili sva tri boda. Svetla taka bio je mladjani Branko Lukovic. NJegov sut bio je neukrotiv za golmana domacina.
U narednom kolu kolu Sloga docekuje Sumadiju iz Aramndjelovca, Metalac odlazi kod Sloge u Pozegu a Buducnost ce ugostiti na svom terenu Slobodu iz Uzica.

Sloga i Masinac sa dosta novajlija docekuju start prvenstvene sezone uigravajuci timove u brojnim kontrolnim utakmicama
   Serija prijateljskih susreta kraljevackih kosarkaskih timova pred pocetak nove prvenstvene sezone nastavljena je i predhodnih dana. Jedna od ozbiljnijih provera za clana Prve "A" savezne lige, Slogu, bile su dve utakmice protiv bivseg prvaka republike Srpske Igokee iz Aleksandrovca. Mada sa bitno oslabljenim timom u odnosu na sampionsko vreme Igokea je ostavila utisak solidne ekipe, a Sloga je uz neocekivano burnu podrsku sa tribina za jednu ovakvu utakmicu, stigla do pobede rezultatyom 89:84 (46:42). Zapazenu ulogu pruzio je Atanackovic, Slogino pojacanje iz valjeva, a dobre igre prikazali su Bozovic, Canic, Vukajlovic, Fimic, Radivojevic, Perin, Srdjan i Igor Kovacevic. Solidan utisak iaklo su u ekipi svi svesni da ono pravo tek predstoji od 5. oktobra i prve utakmice u novom prvenstvu protiv Crvene zvezdeu Beogradu. Igokea je u drugoj utakmici pobedila sa 76:70, a treener Sloge Dragan Kostic, ocenio je da je ekipa jos nedovozno uigrana, sto i ne cudi obzirom da je kompletan tim promenjen. Od ovog teskog i mukotrpnog posla se ipak ne odustaje a raduje i podrska koju Sloga ima sa tribina u ovim pripremnim mecevima.
   I dok Slogu na startu novog prvenstva ocekuje tezak raspored i utakmice protiv ekipa "vecitih rivala", za masinac je po opstoj oceni pocetak Prve "B" savezne lige prilika da se stekne samopouzdanje ako se protiv Tine tajm, Nove Pazove i Prokupca ostvare povoljni rezultati. Ekipa koju predvodi Bosko Djokic takodje igra niz kontrolnih utakmica. Ubedljivo je savladan srpskoligas Zeleznicar iz Cacka, rezultatom 108:77. a u toku ove nedelje su i susreti sa radnickim u Beogradu, Borcem i Zastavom u Kraljevu. Mec sa Kragujevcanima igra se u hali sportova veceras a treba ocekivati da ce oba kraljevacka kluba u naredne dve nedelje odigrati jos dosta utakmica a uskoro i poceti da razmisljaju i o buducim rivalima u novoj takmicarskoj sezoni.