Uvod - Pravo lice prave Srbije
Predsednicki izbori u Srbiji - Rezultati drugog kruga
Rezultati drugog kruga izbora u opstini Kraljevo
Da niko ne dozivi kraljevacka stradanja
Ponovo zbog nedostatka kvoruma
Izlagac i biblioteka iz Kraljeva
Kultura
Partizan jedva pobedio Slogu

Vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Pravo lice prave Srbije
   Jos jedni izbori su iza nas. Medjutim, kako se i dalo ocekivati, bar iz pozicije onih koji su jos u stanju da objekivno razmisljaju, nesputani i neostrasceni stranackim bojama, programima i arsenalima uvezbanih kleveta, psovki i ostalih pogrda, pobednika nema. Ali, i pored toga sto ova zemlja i dalje plovi u stanju totalnog haosa, bezumlja, kriminala i ostalih opstenarodnih zabavnih manifestacija, bez parlamenta u punom sastavu, bez sastava u parlamentu, bez predsednika u skladu sa novim vremenom i bez jos mnogo toga, protekle izbore svi ucesnici dozivljavaju pobednicki, cak i predsednica Skupstine, zanosno sarmantna, zavodljiva, elokventna i principijelna Natasa Micic. Zapravo, ma kako ko tumacio prosli krug predsednickih izbora, cinjenica je da, kao sto se ocekivalo, veci deo populacije nije nasao za shodno da ucestvuje u jos jednom izjasnjavanju samo dve nedelje posle onog cirkusa sa jedanaest kandidata koji je protutnjao Srbijom. I mada bi se na momente moglo reci kako je ovo sto imamo demokratija i kako je sve ovo neuporedivo finije od nekih ranijih vremena, to je samo privid. Vec sam spisak kandidata za prvog coveka Srbije govori da je ova zamlja, izgleda, potrosila svoje najbolje sinove u osvajanju demokratije pa su sada, kao cupavci iz kutije, poiskakali neki novi tipovi koji bi da pokupe kajmak, sto je i sasvim uobicajeni sled dogadjaja u istoriji ljudske vrste. Uglavnom, citava predsednicka kampanja, u kojoj je trebalo izabrati izmedju dva kandidata, ostavila je mucan utisak na biracko telo sto je i rezultiralo odzivom kakav je i bio. Pokazalo se da televizijsko suceljavanje pretendenata na presto, i pored spektakularne najave, ucesnike pokazuje u sasvim drugacijem svetlu, sto se potom odrazava i na sadrzaj glasackih sanducica. Narocito je lepo, dirljivo, demokratski i evropski kada kandidat sa sobom vodi zenu, cerku, drugu cerku tastu, svastiku, komsinicu i ostale bliske predstavnice zenskog roda cime jasno stavlja do znanja koliko mu je stalo do porodice i koliko je veliko njegovo srce za citav zenski rod, a i sire. Taj princip, odavno vec poznat u truloj Americi, ovde se ocigledno ne prima, pa lepe, stamene i ljubopitljive pratilje kandidata, a sve u cilju brige za sopstveni narod, moraju da prodju svu onu demokratsku torturu od sevanja bliceva i novinarskih glupih pitanja do cacanskih jaja, pivskih flasa i limenki. Kampanja "nije tesko biti fin" ocigledno nije urodila plodom, sto se narcito ogleda na primeru nasih komsija koji, sa sve svojim gradonacelnikom, na specifican nacin, sto verbalno, a sto transparentno, pa i fizickim obracunima, na najbolji moguci nacin pokazuju pravo lice prave Srbije , koja se decenijama skrivala ususkana i umivena tupavom komunistickom ideologijom i sumanutom zabludom o bratstvu i jedinstvu nasih naroda i narodnosti. Konacno smo svi postali svesni epohalne cinjenice da " Zna Srbija". A to sto zna pokazala je i na proslim izborima. I bas zato mi se cini, i sve sam ubedjeniji u to, da je Natasa najbolje resenje. Ne samo zato sto bi psovanje vlasti, a narocito, prvog coveka, odnosno zene, imalo smisla, vec zato sto je Natasa, za razliku od mnogih politickih faca, jedna od retkih koja deluje normalno i sa kojom bismo sigurno i brzo zakoracili u Evropu, ako nam je uopste do toga stalo.
U sredjivanju utisaka o predstojecim izborima proteklo je jos jedno obelezavanje datuma kada je u Kraljevu streljano vise hiljada ljudi od strane fasistickog okupatora. Nekadasnje oktobarske svecanosti, kada se , pored podsecanja na zrtve, do besvesti jelo i pilo u drustvu umetnika iz bratskih republika, postale su u pravom smislu komemoracija u skladu sa svim nacionalnim i verskim obelezjima. I za razliku od onog vremena kada su u programu ucestvovale desetine hiljada Kraljevcana, ove godine ih nije bilo ni stotinaka, sto je izazvalo burne reakcije onih koji se sa posebnim pijetetom odnose prema ovom datumu. Sasvim ispravno. Medjutim jos burnije reakcije izazvalo je ponasanje vladike Atanasija koji je na samom groblju demonstrirao sasvim nov pristup svestenika ovakvim manifestacijama. I mada je veliko ogorcenje jednog broja citalaca koji su pozurili da u svojim pismima osude komotnije drzanje novog vladike ima i onih koji misle da tu nije bilo niceg spornog i da je to ono sto smo i zasluzili. Recimo da je tako.

Predsednicki izbori u Srbiji - pise Boban Rajic
Konacni rezultati na republickom nivou
Drugi krug predsednickih izbora u Srbiji, odrzan u nedelju, 13. oktobra, nije uspeo i Srbija posle njega nije dobila novog predsednika.
Republicka izborna komisija (RIK) objavila je prekjuce konacne rezultate drugog kruga predsednickih izbora. Po konacnim rezultatima, na izbore se odazvalo 45,46 odsto biraca. RIK je na sednici konstatovao da je broj izaslih nedovoljan i da se po Zakonu o izboru predsednika Srbije, saglasno clanu devet (stav 2), ceo izborni postupak ponavlja.
Konacni podaci RIK-a govore da su na 8.615 birackih mesta u Srbiji od ukupno 6.553.042 upisanih glasala 2.979.254 biraca i da je nevazecih listica bilo 2,2 odsto.
Za kandidata Demokratske stranke Srbije dr Vojislava Kostunicu glasalo je 1.991.947 izaslih biraca ili 66,86 odsto, a za kandidata grupe gradjana “Najbolje za Srbiju” dr Miroljuba Labusa 921.094 ili 30,92 odsto. Za dr Kostunicu je glasalo 30,4 odsto od ukupnog broja biraca, a za dr Labusa 14,06 odsto ukupnog birackog tela, sto je nedovoljno za uspeh izbora.
Zbog toga su neke stranke i nevladine organizacije pokrenule inicijativu, a SDP dao i predlog za izmenu po hitnom postupku Zakona o izboru predsednika Srbije kojim bi se ukinuo ili smanjio cenzus u drugom krugu izbora.

Izborni rokovi
Prema clanu 86. vazeceg Ustava Srbije, izbor za predsednika Republike mora se odrzati 30 dana pre isteka mandata predsednika kome mandat istice”. Posto sadasnjem predsedniku Srbije Milanu Milutinovicu mandat istice 5. januara, to znaci da bi se izbori za njegovog naslednika morali odrzati najkasnije do 5. decembra. Tako nas najverovatnije u decembru ocekuje novi krug predsednickih izbora.

Nova koalicija DSS-SPS?
   Prema konacnim rezultatima koje je objavila regionalna kancelarija CeSID-a u Kraljevu, na drugi krug izbora za predsednika Srbije na podrucju kraljevacke opstine, u nedelju, 13. oktobra, na 102 biracka mesta izasla su 50.182 biraca ili 44,22 odsto od ukupno 113.492 upisana biraca. Nevazecih listica je bilo 1.126 ili 2,24 odsto, a vazecih 49.050 ili 97,74 odsto.
   Od ukupnog broja vazecih glasova dr Vojislav Kostunica, kandidat DSS-a, dobio je 37.475 ili 74,68 odsto, a dr Miroljub Labus, kandidat grupe gradjana “Najbolje za Srbiju”, 11.575 ili 23,07 odsto glasova (od ukupnog broja izaslih).
   Osnovna karakteristika drugog kruga predsednickih izbora, kao u citavoj srbiji, jeste jos manji odziv biraza nego u prvom izbornom krugu i jos ubedljivija pobeda predsednickog kandidata dr Vojislava Kostunice. Po veoma losem vremenu, sto je sigurno, pored bojkota zbog poziva nekih stranaka i razocaranja i apatije biraca, sigurno uticalo posebno na neodlucne i birace na seoskom, brdsko-planinskom podrucju, da ostanu kod kuCa, svoje gradjansko pravo iskoristio je veoma mali broj biraca.
   Tako je u Kraljevu, za razliku od prvog kruga, na vecini birackih mesta u gradu izlaznost bila ispod 50 odsto, najmanja, recimo, na BM 14 Centar 4 gde su od 1665 upisanih na glasanje izasla 532 biraca (oko 30%). Na prste jedne ruke mogu se nabrojati biracka mesta u gradu gde je zabelezena nadpolovicna izlaznozt, kao sto su BM 6,9 i 10 u Prvoj MZ Zelengora, i BM 17 i 18 u Trecoj MZ Stara carsija.
   Jos je drasticnija situacija zabelezena na seoskom podrucju, posebno u uscanskom kraju, gde je, primera radi na BM 92 Studenica od 980 upisanih izaslo 288 (manje od 30%), BM 93 Mlanca od 303 upisana samo 67 (nesto vise od 20%) i na BM 98 Gokcanica gde je taj odnos 721:217 (manje od 30%).
   Na svim birackim mestima, osim BM 96 Tepeci, u drugom krugu pobedio je dr Vojislav Kostunica. Najubedljivije na BM 04 Milici sa 98:3 (98%:2,8%), BM 86 Propljenica sa 72:3 (94,7%:3,9%) i na BM 95 Savovo sa 65:3 (94,2%:4,3%).
   I ovog puta veliki posao odradio je kraljevacki CeSID, brzljivo posmatrajuci izbore i sabirajuci brzo rezultate. Ovog puta, kao i citava stalna ekipa iz prvog kruga, posebno su se istakli Zaklina Vasiljevic, koja je uspesno na telefonu zamenila Ivanu Radakovic, i Lazar Nisavic koji je preko “sedam mora i sedam gora”, po kisi i blatu, probijajuci cesto i oblake koji su se sastavili sa zemljom bio posmatrac na specijalnom BM u Propljenici. Inace, i CeSID je pokrenuo akciju za izmenu vazeceg izbornog zakona.

Komemorativna sednica SO Kraljevo i parastos streljanim oktobra 1941. godine - pise Slobodan Rajic
Da niko ne dozivi kraljevacka stradanja
  “Uz bol za izgubljenim zrtvama i ove godine saljemo poruku svetu u kojem je nasilje svakodnevica i veliki teror, ali je zelja ovog grada u srcu Srbije da niko ne dozivi njegova stradanja”, rekao je dr LJubisa Jovasevic, predsednik SO Kraljevo, otvarajuci sednicu Skupstine opstine posvecenu secanju na masovno streljanje pocinjeno od strane nemackog okupatora pre 61-ne godine u Kraljevu, kada je, zbog fasisticke odmazde, kao taoci, nevino stradalo nekoliko hiljada ucenika, radnika, seljaka, uglednih gradjana...
Na sednici je minutom cutanja odata posta nevinim zrtvama streljanim oktobra 1941. godine.
Potom je o istorijatu urbanistickog uredjivanja groblja streljanih, nacinu odrzavanja pomena i obelezavanju godisnjica oktobarske tragedije govorio Radomir Ristic, arhivski savetnik u Istorijskom arhivu u Kraljevu (tekst objavljujemo u celini na kraju teksta).
   Komemorativnoj sednici Skupstine opstine Kraljevo prisustvovali su Kraljevcani koji su preziveli streljanje, savezni i republicki poslanici, predstavnici Vojske Jugoslavije, udruzenja ucesnika ratova, odbornici sadasnjeg i ranijih skupstinskih saziva, predstavnici politickih partija, sindikata, pereduzeca, ustanova, organizacija, drzavnih organa i uprave.
   Po zavrsetku sednice, sa pocetkom u 11 sati, na Groblju streljanih oktobra 1941. godine vladika Atanasije Jeftic sa svestenstvom Eparhije zicke sluzio je parastos kojem je prisustvovalo vise stotina gradjana, uglavnom rodbine stradalnika i predstavnika javnog zivota opstine Kraljevo. Citane su i izgovarane molitve za pokoj duse nevino stradalih, pravednika, ne samo u Kraljevu, vec i Kragujevcu i svim drugim stratistima, od Kosova do Jadovna. Pod sumornim nebom nad humke streljanih tog dana nadvila se beskrajna tuga i tiha molitva sa porukom da ih se secamo sa duznim postovanjem i pijetetom, kako i dolikuje. “Bogu se molimo za upokojenje dusa ovde postradalih pravoslavnih Srba, za krst casni i slobodu zlatnu, za veru Hristovu i ime Srbinovo, pobijenih od ruku zlocinaca, i svih drugih nevinih zrtava...” - izgovarao je blazeno molitvu vladika Atanasije.
Po zavrsetku parastosa vence na humke oktobarskih zrtava polozili su predstavnici Skupstine opstine Kraljevo, SUBNOR-a Kraljevo i OO SPS Kraljevo.

Rec Radomira Ristica na komemorativnoj sednici SO Kraljevo
Potomci treba da znaju istinu
“Davno je izrecena mudra misao - potomci ne mogu znati istinu o nama ako im je ne kazujemo i ako uz to saopstavamo samo ono sto nam podmiruje trenutni jadni racun dolazimo u opasnost da od uciteljicezivota ne ucimo i ponovo budemo zateceni nesrecom.
Da bi razumeli sadasnjost, potrebno je da upoznamo proslost. Svakako na promisljen nacin, bez ideoloskih stereotipa i preterivanja.
O streljanju talaca u Kraljevu koje je izvrsio okupator od 15. do 20. oktobra 1941. godine moramo stalno kazivati.
MESTO STRELJANJA
Taoci su straljani podno Grdickog brda, na cistini obrasloj travom i zbunjem. To je bio zapadni deo fabrickog kruga, ispresecan kolosecima, sa istocne i zapadne strane ogradjen betonskim zidom, na oko 400 metara zapadno od lokomotivske hale u kojoj su prethodno bili zatoceni.
Ovom prilikom osvrnucemo se samo na mesto streljanja i pokopavanja streljanih, odnosno na ono sta se na njemu do sada gradilo i desavalo.
Groblje u lageru, lagersko groblje, groblje streljanih rodoljuba, groblje zrtava fasistickog terora, groblje streljanih, groblje oktobarskih zrtava, spomen-groblje i spomen-park, nazivi su kojima smo do sada oznacavali Groblje streljanih 1941. godine.
Streljani prvog dana, 15. popodne, nabacani su u rov koji su prethodno sami iskopali. Kada je on popunjen, kopani su novi. Cetiri rova koja se spajaju pod pravim uglom formirala su cetvrtastu grobnicu. Sedamnaestog oktobra iskopana je dugacka grobnica. Pored streljanih, ovde je sahranjen i jedan broj gradjana i ustanika koji su poginuli u gradu tokom borbi. Posle nabacivanja zemlje preko prepunih rovova na stratistu su nastale dve ogromne humke : cetvrtasta i dugacka.
Kasnije, posle rata, ovde su preneti posmrtni ostaci zena streljanih i sahranjenih 16. oktobra kod lokomotivske hale. Istocno od dugacke grobnice formirano je Partizansko groblje kojeg cine : humke poginulih prvoboraca, humke popinskih boraca i Aleja umrlih prvoboraca. Posle 1968. godine nije bilo sahranjivanja na ovom mestu.
POMENI I OBELEZJA
Cetrnaestog oktobra 1942. odrzan je godisnji pomen na groblju streljanih. Pomeni sa svestenicima drzani su do 50-tih godina kada su prosto istisnuti da bi bili vraceni od 1990. godine.
Od oslobodjenja grada, 29. novembra 1944. godine, nove vlasti postepeno preuzimaju organizaciju pomena streljanim taocima, uz prisustvo velikog broja gradjana. Narednih godina polaganje venaca pocinje sa trga u gradu. Uz Lenjinov posmrtni mars, kolona je odlazila na groblje, Ulicom oktobarskih zrtava. Na samom groblju neka znacajna licnost iz Partije ili vlasti drzi govor u kojem, pored osude gnusnog zlocina i sa duznim pijetetom pominjanja zrtava, ima i deo o aktuelnim politickim potrebama.
U pocetku, mesto streljanja i sahrane bilo je obelezeno na uobicajeni nacin. Humke su bile prekrivene mnostvom krstova od drveta koje je postavila rodbina streljanih. Na krstovima su bila ispisana imena, godine i neretko jos poneki podatak. Ubrzo je oko humki podignuta ograda i zasadjeno cvece. nakon oslobodjenja u sredistu cetvrtaste grobnice ucrtana je petokraka.
Trajno obelezavanje mesta gde su pokopani najblizi tradicionalna je obaveza. Da se u Kraljevu razmisljalo o trajnom obelezju jos 1947. potvrdjuje formiranje Odbora za podizanje spomen-kosturnice zrtvama masovnog streljanja u Kraljevu od 14-22. DZ 1941. godine. Nesto kasnije javlja se i ideja o izgradnji Spomen bolnice.
Medjutim, krajem 40-tih, prilikom preuredjenja groblja realizovana je drugacija ideja. Drveni krstovi su uklonjeni. Humke su ogradjene ogradom od kamenih stubova i kovanih lanaca. U sredini cetvrtaste i dugacke humke podignuta su obelezja sa mermernim plocama na kojima je bio prigodan tekst. Na obelezju-spomeniku u cetvrtastoj grobnici bila je petokraka. U njegovoj blizini ostao je jedan veci krst od drveta. Okolni prostor je zasadjen drvecem. (nastavak i kraj u narednom broju)
SPOMEN-PARK
Kada je u pitanju groblje streljanih, 1953. godinu mozemo oznaciti kao prekretnicu. Skupstina opstine Kraljevo prihvata brojne zahteve da se obelezavanje ovog dogadjaja i ovog mesta uredi na nov nacin i odlucuje da se podigne Spomen-park oktobarskim zrtvama. Zamisljeno je da se od prostora streljanja, groblja i njegove okoline stvori jedna urbanisticka celina. Spomenik Otpora i pobede u parku ispred zeleznizke stanice bio bi centar spomen-parka i mostom povezanim sa grobljem i dalje sa kapijom slobode na Grdickom brdu. Za realizaciju navedene zamisli osnovan je Fond za izgradnju Spomen-groblja zrtvama fasizma.
Takodje, i manifestacioni deo obelezavanja 14. oktobra bio je stavljen pod lupu. Veliki broj merodavnih, pre svega iz Partije i drustveno-politizkih organizacija, smatrao je da on treba da bude drugacijeg karaktera i oblika, a bio je, kako su tvrdili, “obican parastos”. Predlozeno je da duzi period pred 14. oktobar treba organizovati kulturne manifestacije. Ova zamisao je zazivela. Od 1965. pocinje se sa recitalima na samom groblju. Narednih godina to poprima veci obim i nivo. Sve do 2000. godine, uz Poruku mira, prikazivana su muzicko-scenska i dramska dela u izvodjenju kraljevackih, srpskih i jugoslovenskih umetnika, sve pod nazivom odnosno geslom Oktobarske svecanosti - impresivna manifestacija bratstva i jedinstva naroda i narodnosti Jugoslavije i doprinos jednog grada borbi za mir.” (nastavak i kraj u narednom broju).

Na Medjunarodnom sajmu knjiga u Beogradu
Izlagac i biblioteka iz Kraljeva
   Postovaocima knjige iz Kraljeva, koji ce, verovatno, biti i posetioci predstojeceg Sajma u Beogradu, ova velika tradicionalna manifestacija kulture i nauke, donece ove godine posebnu draz. Po prvi put na ovoj smotri evropskog ranga gradska biblioteka “Stefan Prvovencani” pojavice se kao izlagac brojnih izdanja iz svojih nekoliko edicija. Posredovanjem saradnika i prijatelja iz Narodne biblioteke Srbije, kao i samog organizatora beogradskog Sajma, jedan od brojnih knjizarskih standova pripasce i nasoj Narodnoj biblioteci, koja ce ga deliti sa jos nekoliko ovakvih ustanova. Ucesce na oktobarskom Medjunarodnom Sajmu knjiga posredno je i veliko priznanje “Stefanu Prvovencanom,” za proteklu bogatu i plodotvornu izdavacku sezoni.
   Biblioteka iz Kraljeva, kako saznajemo, predstavice se sa 15 aktuelnih naslova, probranih i zanrovski raznovrsnih. Pesnicku produkciju predvodice Zivorad Nedeljkovic sa svojom knjigom izabranih i novih pesama “Susti poslovi” (izasla sredinom godine, posle dva izuzetna priznanja dodeljena ovom autoru – Zmajevom nagradom i Nagradom Branko Miljkovic). Biblioteka “Zvonik,” ciji je urednik knjizevnik Goran Petrovic, prezentovace: knjigu ogleda i kritika o srpskoj poeziji 2o. veka, autora Mihajla Pantica, studiju iz etnopsihologije – Bojana Jovanovica, kao i Kortasar – zbornik prica, priredjivaca Vase Pavkovica (zbirka prozaista koji su inspirisani Kortasarovim stvaralastvom).
Ovih dana iz stampe izlazi i jedna dragulj-knjiga, kao bibliofilsko izdanje sa 5oo numerisanih primeraka, u posebnoj opremi, formatu i otisku – proza pesnika Milosava Tesica “Sa stanista brezovih dedova.” Na Sajmu knjiga bice izlozeno i nekoliko naslova poezije, od pet objavljenih u prosloj godini. Iz edicije “Proza danas” na sajamskom standu kraljevacke Biblioteke naci ce se roman Natase Kovacevic “O gospodji Living.” Prezentaciju ove ustanove zaokruzuje jos jedan bibliofilski poduhvat – mapa sa prikazima Studenice iz 18. veka, ciji je priredjivac poznati kolekcionar M. Jemuovic. Prostor za izlaganje imace, naravno, i “zastitni znak” Biblioteke “Stefan Prvovencani” - casopis “Povelja.”

Kultura - pise Bojana Milosavljevic
 Roman-trilogija Borislava Vesnica
  

U 2. kolu Partizan slavio u Kraljevu tek u poslednjih pet minuta: Sloga – Partizan 72:79 (17:25, 17:14, 24:18, 14:22). U 3. kolu Sloga gost OKK Beograda
Sa titulom aktuelnog sampiona i ulogom apsolutnog favorita dosli su crno-beli u grad na Ibru po unapred uknjizene bodove. Podmladjena i generalno ,,remontovana” ekipa Sloge u odnosu na prethodnu sezonu trebalo je da bude lak plen za Beogradjane. Na terenu Hale sportova, pred blizu 2000 gledalaca na pocetku meca 2. kola Frikom YUBA lige sve je pocelo u tom stilu. Partizan je lako resio prvu cetvrtinu u svoju korist zahvaljujuci sigurnim rukama Sekulica i tamnoputog O Konora. Do kraja prvih 20 minuta Sloga je uspela da sredi redove, pa se na odmor otislo sa pristojnih 39:34 za Beogradjane.