Uvod - Kraljevska ulica nase mladosti
Prvi korak ka “pomirenju”
Potpisi za novi izborni zakon
Spomenik jedne epohe
Kako stici do planinske lepotice?
Vesti iz Usca
Kultura
Decje selo na Beranovcu

Vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Kraljevska ulica nase mladosti
   Zatisje u koje smo zapali i u kojem se, kako izgleda, gotovo nista ne desava osim sto lokalne politicke velicine smisljaju kako jedni drugima da dodju glave, daje nam mogucnost da razmisljamo i o nekim, uslovno receno, sporednim stvarima. Uzgred, pre nego sto se vratimo zimnici, miholjskom letu, zloupotrebi bensedina, smrkanju koke po skolama, suludim snajperistima koji upucavaju neduzne gradjane i ostalim manje-vise obicnim stvarima, neophodno je konstatovati da je, svidelo se to nekima ili ne, Milo Djukanovic, poznatiji kao Djuka, do nogu potukao svoje politicke protivnike i pokazao svojim srpskim iliti srbijanskim kolegama kako se to radi kada je u pitanju osvajanje vlasti i ucvrscivanje svojih pozicija.
Uglavnom, pokazalo se da je i vecini Crnogoraca dosta ovakvog zivota u ovakvoj zemlji koja to, iskreno receno, i nije. Sto se nas tice mi vise ne znamo sta hocemo, a i ako znamo to vise nemamo kome ni da saopstimo. Kako ova zemlja funkcionise, ako uopste funkcionise, sam bog zna. No to se najbolje vidi na primeru pojedinih monopolistickih firmi koje jednostavno cerupaju neduzne gradjane, a da ovi vise nemaju kome ni da se pozale. U demokratiji za koju smo se borili jedno od najvecih zadovoljstava je pogled na racun za utrosenu struju posle kojeg covek pozeli da se ugrize tamo gde je najtanji sa vizijom ministarke Udovicki u svojoj pomucenoj svesti. Sa telefonima je slicna stvar, pa kada covek cuje da zaposleni u Telekomu strajkuju logicno se postavlja pitanje, sta bi svi ostali, takozvani obican narod, trebalo da radi? Ali, rekli smo vec da zivimo u zemlji u kojoj se nista ne zna, od granica preko nosilaca vlasti, drzavnih obelezja i svega ostalog sto bi jednu normalnu drzavu trebalo da cini. I da ne ponavljamo ono sto je svima dobro poznato, valja samo naglasiti da je zivot na ovim prostorima do te mere postao zabavan da se zezanja moze smatrati nasom nacionalnom karakteristikom po kojoj smo posebni i u kojoj prednjacimo nad svim ostalim nedoraslim nacijama na planeti. Kako se ozbiljno, ako to neko uopste i cini, moze gledati na zemlju u kojoj Ustavni sud ima "tezinu" udruzenja pasioniranih sakupljaca salveta, a takozvani Parlament neodoljivo podseca na skupstinu igraca domina ili sakupljaca crvica za klenove. Uglavnom u zemlji u kojoj su jedina lepa nova stvar koja nam se desila policajke na ulicama, osim tezih krivicnih dela u koja spada i polno opstenje sa prodavacicama ljubavi moldavske ili ukrajinske proizvodnje, sve je dozvoljeno. Stavise, kriminalci su ovde na ceni, kako bivsi tako i ovi novi koji sve vise uzivaju ugled poslovnih ljudi i mocnika kojima se obicni gradjani, i seljaci, dive i zavide im. Kako objasniti deci da je kriminal bilo u kojoj oblasti, najunosnije i najpostovanije zanimanja u novoj srpskoj demokratiji? Ali , to je vec pitanje za vaspitace i srecne roditelje koji ce svojim dodatnim aktivnostima omasoviti biracko telo tako da za nekih dvadesetak godina izaberemo predsednika drage nam drzave po volji vecine izaslih na izbore.
   A do tada se mozemo baviti razlicitim stvarima pa i nadgledanjem izgradnje drage nam Omladinske ulice koja raste, jaca i siri se sve mocnija. I mada ima zlobnika koji bi da i ovo graditeljsko remek delo nove vlasti omalovaze mora se priznati da u ovoj fazi radova ovaj deo grada deluje zaista velicanstveno. Medjutim, a sto je sasvim primereno nama i nasoj psihologiji, jedna nesrecna izjava na lokalnoj televiziji potakla je na razmisljanje mnoge koji sebe smatraju koliko-toliko normalnim osobama. Zapravo, to sto nema obecanih zlatnih hrastova cije korenje raste uvis, a umesto svih onih divnih stabala pored kojih su stasavale i zaljubljivale se generacije Kraljevcana, jos se i moze progutati. To sto su ploce drugacije od planiranih , takodje. Medjutim, malo je sporna teza da je ulica nesto sira nego sto se pretpostavljalo da jeste, a sto bi sve skupa trebalo da kosta dodatnih desetak miliona dinara. Uskoro, kako stvari stoje, moze se ocekivati da tim eksperata ustanovi kako je bivsa Omladinska ulica i duza od ocekivanja sto ce iziskivati dodatna sredstva za njenu rekonstrukciju. No, ulica koja je od omladinske postala kraljevska i mora da se siri i duzi, a i nebo nad njom bi trebalo da bude nekako aristokratskije i skuplje. Ali, bez sale, a uz sve receno, jedna od lepih stvari koje nam se u ovom trenutku desavaju jeste bas ta ulica koja je, za sada, i jedina prava i pozitivna promena u nasem gradu, ako ne racunamo junice koje su stigle u Rudno. Ali, nesto se, ipak, krece, ili se samo tako cini- pokazace vreme koje je pred nama. Uglavnom, toliko smo toga preturili preko glave da nas vise nista ne moze iznenaditi, pa ni ulice koje se sire U tome i jeste nasa velicina, sto ce tek doci do izrazaja u vremenima koja su pred nama.

Konferencija za novinare narodnog pokreta “Otpor” Kraljevo- pise Boban Rajic
Prvi korak ka “pomirenju”
   “Kompromisno resenje za blokadu rada Skupstine opstine je na pomolu” - receno je na konferenciji za novinare Narodnog pokreta “Otpor” u Kraljevu, odrzanoj u utorak, 22. oktobra. Na konferenciji je obelodanjen ishod zatvorenog sastanka predstavnika Otpora i dve sukobljene strane u Skupstini opstine, odrzanog prethodnog dana.
Naime, clanovi Otpora, krajem prosle sedmice uputili su javni poziv dr LJubisi Jovasevicu, predsedniku SO Kraljevo, Milu Koricancu, nacelniku Raskog okruga i predsedniku Izvrsnog odbora SO Kraljevo u ostavci, Vukomiru Mitrovicu, predsdedniku Odbornicke grupe (OG) DOS-a i Branku Krusevcu, predsedniku OG DSS-a u SO Kraljevo, da u ponedeljak, 21. oktobra, dodju na sastanak sa njima. Na sastanku je trebalo da se prevazidje situacija nastala povodom trostrukog odlaganja 17. sednice Skupstine opstine Kraljevo i visemesecnog razmimoilazenja u vladajucoj lokalnoj koaliciji u Kraljevu.
- Moram da kazem da su se odazvali gotovo svi politicki cinioci. Mi smo ulozili sav svoj kredibilitet, svu svoju dobru volju, dobru zelju da se pokrene stvar sa mrtve tacke. “Zapusili smo nos” i nazalost morali da reagujemo tako jer je situacija bila bezizlazna. Rezultati sinocnog sastanka su da je pokrenuta stvar sa mrtve tacke i iskazana je dobra volja sa obe strane. Izgleda da je jedino NP Otpor svojim autoritetom uspeo da ih privede istini i realnosti da mogu da shvate da je ovakvo njihovo postupanje u prethodne dve godine dovelo do situacije u kojoj se nalazimo i da je krajnje vreme da se neke stvari promene. Mi smo u vise navrata insistirali da se osim predlozenih tacaka 17. sednice razresi i pitanje predsednika i novog sastava Izvrsnog odbora i stav pojedinih OG po pitanju predsednika SO Kraljevo. Za sledeci sastanak, u petak, bice nastavljena ta prica, s tim sto ce tada obe strane morati da izadju sa svojim kompromisima, svojim resenjima i u krajnjoj liniji na tom sastanku razresimo gotovo sve nastale probleme i da se na sednici Skupstine, kad bude zakazana i odrzana, pokrenu neke stvari - rekao je clan NP Otpor Vladan Slavkovic.
On je objasnio sta je osnovni cilj nudjenja dobrih usluga dvema suprostavnjenim stranama od strane predstavnika ovog Pokreta :
- Narodni pokret Otpor se vodio samo jednom idejom: Ne interesuju nas njihova politicka sukobljavanja, strancarenja, kadovski egzibicionizam, nas interesuje samo to sto grad ne funkcionise zbog toga sto 50 odbornika SO Kraljevo diktira, odnosno ne diktira uslove po kojim ce svi gradjani Kraljeva ziveti. Smatrali smo da je to skandalozno i zeleli smo da se ta stvar pokrene, jer ovaj grad ima svoju infrastrukturu koja mora da funkcionise bez obzira na to ko je na vlasti i to im je sinoc jasno i glasno stavljeno do znanja!?
I predstavnici NP Otpor Kraljevo Vladimir Marovic i Bojan Brkic ukazali su na ozbiljnost problema i znacaj prevazilazenja skupstinske blokade, kao posledice zarazmimoilazenja u DOS-u, i izrazili nadu da ce se na sastanku u petak postici toliko potrebni i zeljeni kompromis.
(Ne)odziv
Vladimir Marovic : “Na ovom sastanku su se pojavili gospodin Mile Koricanac, nacalnik Raskog okruga, potom u ime OG DOS-a gospodin Veroljub Radakovic kao zamenik sefa OG DOS-a, a sa strane DSS-a bio je gospodin Milos Rakic, predsednik Opstinskog odbora DSS-a i gospodin Dejan Milovic, portparol OO DSS Kraljevo. Svi oni su konstatovali da je poziv upucen pravim licima i mi ocekujemo, ako nista drugo, da na ovom sastanku u petak ta prvobitno pozvana lica, sa pismenom potvrdom, posalju ponovo pregovarace, ali mi im jos jednom javno upucujemo poziv da se pojave licno, s obzirom da je interes grada u pitanju”.

   Kancelarija Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) u Kraljevu aktivno se ukljucila u prikupljanje potpisa za realizaciju inicijative ove institucije na nivou Republike Srbije koja je ponudila Predlog novog Zakona o izboru narodnih poslanika, odbornika i predsednika Republike Srbije.
   Ovaj predlog, pored ostalog, sadrzi i inicijativu za ukidanje cenzusa u drugom izbornom krugu za predsednika Srbije, smanjenje cenzusa sa 5% na 2% u proporcionalnom sistemu za izbor poslanika i davanje birackog prava nasim drzavljanjima u inostranstvu (dijaspora), da mogu glasati u konzulatima i ambasadama.
   Kako istice Srdjan Cosic, koordinator regionalne Kancelarije CeSID-a u Kraljevu, ova Kancelarija je upravo primila zahtev Udruzenja paraflegicara i multiple skleroze za Raski okrug da se novim Zakonom omoguci glasanje van birackog mesta svima onima koji objektivno ne mogu da dodju na biracko mesto, kao i da se biracima u kolicima uklanjanjem prepreka omoguci dolazak na biracko mesto. Kancelarija je, kaze Cosic, podrzala oba zahteva Udruzenja, uz napomenu da je prvi zahtev sadrzan u predlogu novog izbornog Zakona koji je dao CeSID (clanovi 107 i 117).
   Srdjan Cosic je ispred CeSID-a bio posmatrac i na proslonedeljnim izborima u Crnoj Gori, na kojima je, kao sto je poznato izaslo 75 odsto biraca, a vecinu od 39 od ukupno 75 mandata u crnogorskom parlamentu dobila stranka “Demokratska lista za evropsku Crnu Goru - Milo Djukanovic”. On je nadgledao izbore u Zabljaku, na Durmitoru, i pun je pozitivnih utisaka, ne samo zbog dobrog odziva biraca, vec i zbog visoke obucenosti clanova tamosnjih birackih odbora, demokratske atmosfere i savremennijih propisa nego u Srbiji. Primera radi, u Crnoj Gori je bilo omoguceno i glasanje van birackog mesta onima koji nisu bili u stanju da dodju na biralista.
   Inace, prikupljanje potpisa za navedenu zakonsku inicijativu pocelo je u utorak, 15. oktobra i trajace do danas (petak, 25. oktobar), u Kancelariji CeSID-a u Ulici vojvode Stepe 9 i na isturenom punktu u centru Kraljeva, svakog dana od 10 do 18 sati.
   Cilj je da se prikupi ukupno 15.000 potpisa na nivou Republike, koliko je potrebno da Predlog Zakona udje u skupstinsku proceduru.

Rec Radomira Ristica na komemorativnoj sednici SO Kraljevo (2)
Spomenik jedne epohe
   “Izgradnja Spomen-parka nije tekla po zamisli iz 1963. godine. Uzrok tome su nove ideje i nedostatak materijalnih sredstava. Godine 1966. ponovo je osnovan Fond za izgradnju Spomen-parka koji je radio do 1993. godine.
   Opstina, gradjani i radne organizacije iz Kraljeva, a narocito rodbina streljanih, stalno su radili da obezbede uslove i sredstva za uredjenje samog groblja i okoline. U tome je ucestvovalo i vise gradova iz kojih su poticali streljani. Da bi se olaksao prilaz , 1969. godine izgradjen je most koji je preko zeleznickih koloseka povezivao Ulicu oktobarskih zrtva i groblje streljanih. Fond za izgradnju Spomen-parka je 1975. godine smesten u Adzica kuci. Iste godine Fabrika vagona je besplatno preuredila putnicki vagon koji je smesten u Spomen-parku. Fond je 1976. godine pokrenuo casopis Kraljevacki oktobar.
U NOVOM “RUHU”
   Polovinom 1970. godine usvojeni su Uslovi i program konkursa za idejno resenje Spomen-parka sa spomen-grobljem i spomenikom zrtvama palim oktobra 1941. godine u Kraljevu. U Uslovima je posebno naznaceno da je streljanje u Kraljevu povezano sa NOB-om i socijalistickom revolucijom, da su pre svega streljani radnici, kao i druge profesije razlicitih uzrasta, oba pola, “ljudi iz svih krajeva nase zemlje”. Bilo je predvidjeno da uzi deo Spomen-parka zauzima 12, a siri 35 hektara. Takodje, da se svi profani objekti uklone, a novo resenje obuhvati humke, partizansko groblje, spomenik, spomen-muzej, memorijalni plato, spomen-park u sirem smislu i prilaz kompleksu. Grobnice je trebalo oblikovati na postojecim mestima i sa njih ukloniti dotadasnje spomen-ploce i ograde.
   Od buducih projektanata trazeno je da predvide mesto za paljenje sveca i mesto za ispisivanje imena streljanih.
Na konkurs, koji je raspisan juna 1970. godine, stiglo je 12 radova. Ziri nije bio najzadovoljniji ponudjenim, pa je konstatovao da radovi ne prevazilaze prosecne vrednosti i ne donose nove ideje i resenja. Ipak, prihvacen je rad Dragutina Kovacevica i Spasoja Krunica koji predlaze prolaz ispod koloseka, muzej, preoblikovanje humki, ispisivanje imena, izmestanje partizanskog groblja, spomenik neposredno uz humke, amfiteatar i scenu, zadrzavanje koloseka sa vagonima i vodeno oko kao praelemenat zivota.
Izvodjacki projekat i realizacija razlikuju se od idejnog projekta. Preoblikovane su humke i izgradjeni amfiteatar i scena. Groblje je ostalo bez ikakvih simbola. Nisu upisana imena streljanih.
   Od autenticnih objekata iz vremena streljanja ostali su samo jedan kolosek i, u pozadini, Grdicko brdo. Ogradnog zida, tako upecatljivog sa fotografija koje su snimljene uoci i posle streljanja, vise nema!?
Od 1997. godine na groblju se ponovo nalazi krst.
   Od znacajnih desavanja 14. oktobra na groblju streljanih posebno mesto imala je dodela Povelje protiv nasilja i rata - za mir u svetu. Od 1972. do 1994. godine dodeljena je 21 Povelja.
TEMA I OBAVEZA
   Groblje streljanih bilo je od samog nastanka velika tema i obaveza, ne samo za Kraljevo. Stalno je bila prisutna misao da se mesto i dogadjaj oznace necim trajnim i nezaboravnim. Donosena su resenja za obelezja ili programe koja nisu bila konacna, a cesto ni odgovarajuca mestu i dogadjaju.
Ono sto je do sada izgradjeno na Groblju bice istovremeno i spomenik jedne epohe - svedok vremena koje se nedavno zaklopilo pred nasim ocima.
   Ovom dogadjaju i mestu neophodan je jos jedan spomenik - dokumentacija. Ona je za sada nepotpuna. Strucnim i naucnim putem treba nastaviti rad na utvrdjivanju imena streljanih i za svakog od njih prikupiti podatke koji nedvosmisleno to dokazuju. Dokumentaciju treba skupiti u jednu celinu.
Do sada utvrdjena imena, takodje, treba staviti na uvid najsiroj javnosti putem Interneta. Pored ovog, pred nama je i dug da imena streljanih upisemo na granitne ploce i izlozimo u kapeli.
Na kapelu upucuju tradicija i prva obelezja sa humki.”

Regionalni put Kraljevo - Goc visedecenijski problem - pise Boban Rajic
Kako stici do planinske lepotice?
- Veci deo puta Kraljevo-Goc u katastrofalnom stanju, sa mnogo crnih tacaka, - Neophodno obezbediti rekonstrukciju i pristojno odrzavanje, narocito u zimskim uslovima? - Zasto su nadlezni zaboravili Goc? - Misa Milenkovic : “Treba nam pomoc sa svih nivoa”!
Vec nekoliko decenija regionalni put Kraljevo-Goc predstalja neresiv problem. Ne samo saobracajni, vec i privredni, turisticki, sportski, ekoloski, drustveni... To je, cini se, jedini put regionalnog znacaja ciji zavrsetak od 70-tih godina do danas nikada nije bio u godisnjim planovima i prioritetima putne privrede u Srbiji!? A o njegovom znacaju da i ne govorimo. Dovoljno je reci da spaja dve opstine (Kraljevo, V. Banja) i dva vazna razvijena turisticka podrucja.
Ovaj put prvobitno je gradjen zbog tranzita i pristupa planini radi eksploatacije sume. O turizmu, sportu i rekreaciji tada se nije mnogo ni razmisljalo. Zato je put za metar uzi od propisane sirine i to predstavlja ogromnu teskocu, pre svega u mimoilazenju tezih vozila. On uopste nije prilagodjen za savremeni, bezbedni saobracaj. Pogotovo sto je Goc kasnije, 80-tih, na lokalitetu Dobre Vode, postao znacajan sportsko-turisticki i obrazovni centar republickog znacaja. Izgradjeni su sportski i skijaski tereni, Smucarski dom, Hotel “Dobre Vode”, Decje odmaraliste “Skola u prirodi”, objekti sumarskog fakulteta - popularne “Piramide”... Ukupno sa oko 500 lezajeva smestajnih kapaciteta. Ovde dolaze turisti i ucenici iz citave Srbije, sportisti na letnje i zimske pripreme, ljubitelji prirode, inostrane politicke i privredne delegacije, odrzavaju se smucarska, atletska, auto-reli i druga sportska takmicenja.
DZADA A NE PUT
Sve bi bilo lepo, ali glavnu prepreku, “usko grlo” razvoja predstavlja famozni put Kraljevo-Goc. Dug je ravno 30 kilometara. Jedna trecina, deonice od Kraljeva do Kamenice, i od objekata Sumarskog fakulteta do pod Breznu, je relativno pristojna, ali je preostali deo trase, u duzini od dvadesetak kilometara, u ocajnom stanju. On je danas bukvalno u fazi totalnog propadanja i vracanja u stanje makadamskog puta ili turske dzade.
Kolovoz je u tom delu potpuno ostecen, a asfaltni sloj unisten, pre svega od strane teskih kamiona koji prevoze drva. Crna tacka je na lokaciji pod nazivom Planinarski dom “Gvozdac” ili “Stara skola” gde je deo puta pre desetak dana odronjen u provaliju, a mesto odrona ogradjeno i obelezeno crvenom trakom sa zastavicama kako bi se izbegla eventualna katastrofa. Medjutim, nesreca je i pored toga moguca. Na ovom ali i na drugim delovima puta, jer imaju veliki broj ostecenja, rupa i odrona. Putari, pri tom, kako kaze Misa Milenkovic, predsednik Smucarskog kluba “Goc”, cesto “krpe” osteceni kolovoz i popunjavaju rupe tucanikom ali to traje samo nekoliko dana. Osim toga, naglasava on, “na ovom putu nema nijednog kolobrana, branika, a na pojedinim mestima put prolazi pored provalija duz reka Turija i Gvozdac”.
LOSE ODRZAVANJE
Poseban problem, upozorava Milenkovic, predstavlja nekvalitetno odrzavanje puta u zimskom periodu, kada na Goc pohrle mnogobrojni ljubitelji zimskih sportova. Koliko su odusevljeni lepotom neokrnjene prirode, gosti su toliko razocarani losim stanjem regionalnog puta. Prava je sreca sto je do sada izbegnuta neka veca nesreca!? Zimi je, naime, Goc cesto odsecen od sveta. U vreme vecih sneznih padavina prolaz do planinske lepotice je prakticno neprohodan.
- Put nema nikakvu zastitu, pa se moze dogoditi katastrofa - da neki prepuni autobus sa decom zavrsi u provaliji!? Izgleda da je nekada pogresnom odlukom Vlade Srbije, na predlog nadleznih institucija, za odrzavanje puta Kraljevo-Goc zaduzena Sekcija za puteve Novi Pazar koja nema potrebnu mehanizaciju, dovoljan broj masina i svega drugog, za taj posao, istice Misa Milenkovic.
On podvlaci da Sekcija put cisti jednim kamionom sa plehanim raonikom koji polazi u 8 sati iz pravca Kraljeva, dok vozila sa radnicima Sumarskog fakulteta na put krecu u 6 sati, a redovna autobuska linija Kraljevo-Goc u 7 sati. Oni obicno ostaju zavejani na putu dok cistac ne naidje. Ostali ski-busovi i putnicki automobili nailaze posle cistaca, stvarajuci dugu kolonu. Voznja “brzinom puza” tada traje po nekoliko sati jer cistac na Goc stize oko 10-11 sati. Raonik pravi prolaz sirine dva metra, ali se grudve snega vracaju na put i zatrpavaju ga.
Zbog toga su tokom proteklih zima ljudi sa Goca bili cesto u prilici da preko Radio Kraljeva obavestavaju gradjane da je put zavejan i mole nadlezne za pomoc, ili da direktno zovu policiju da intervenise kod Sekcije za puteve da rascisti kolovoz da bi gosti mogli da stignu na planinu. Sve se svodi na moljakanje i dobru volju nadleznih, zaduzenih za taj posao. Tako se dogodilo da autobus sa decom iz Novog Sada nije mogao da se probije na Goc, pa su malisani smesteni u Matarusku Banju gde su prenocili. Ili da cistac stigne na Goc u podne u vreme medjusmene pa se na putu stvori takva saobracajna guzva koju nije moguce otkloniti do duboko u noc. Zbog neociscenog puta tokom 2001. godine redovni autobus u 16 sati nekoliko puta n ije mogao da preveze putnike pa su morali da prenoce u objektima na Gocu!? Zbog toga upuceni kazu : “Na Goc zimi mozete poci, a da li cete stici i kada cete se vratiti - ne zna se”.
Situacija bi bila jos gora da u kriticnim trenucima u pomoc ne priskace Sumarski fakultet sa svojom mehanizacijom i spasava zavejane vozace.
APEL NADLEZNIMA
- Cudimo se sto nadlezni subjekti zele na Gocu moderan sportsko-rekreativni centar i Decje odmaraliste, ali ne shvataju znacaj rekonstrukcije puta Kraljevo-Goc. Ili mi mozda mnogo trazimo? U svetu su , posle rada, turizam, ekologija i sport na prvom mestu, jer to znaci brigu o coveku, o porodici i deci, a mi smo sve to zanemarili. Pitam se da li nam je to bitno ili ne i hoce li konacno neko da pomogne SK “Goc” da resimo zajedno ovaj problem. Mi cemo se obratiti gospodji Mariji Raseti-Vukosavljevic, ministru za saobracaj i telekomunikacije i republickoj Direkciji za puteve Srbije da preduzmu mere iz svoje nadleznosti. Licno cu pisanim putem zamoliti i gospodina Mila Koricanca, nacelnika Raskog okruga, da u saradnji sa SO Kraljevo informise ljude u Vladi Srbije o katastrofaonom stanju na putu Kraljevo-Goc i hitnoj potrebi da se taj problem konacno razresi - naglasava Milenkovic.
Koliki je to problem ali i sramota za opstinu Kraljevo, Raski okrug i Republiku Srbiju, mozda najbolje govori utisak koje su izrekle delegacije francuskog grada Liona, nemackog Stutgarta i slovenackog Maribora koje su prilikom posete Kraljevu i Gocu bile odusevljene lepotama prirode ali zaprepascene ocajnim stanjem puta Kraljevo-Goc!? Valjda zbog toga slicne delegacije obicno zaobilaze Goc ili ih domacini vode na Kopaonik, udaljenog vise od 100 kilometara.
Zbog toga nedavno Skupstina SK “Goc”, na redovnoj izbornoj sednici, postavila jasane zahteve : da Direkcija za puteve Srbije pod hitno rekostruise osteceni deo puta Kraljevo-Goc, da se pravo odrzavanja tog puta prenese sa novopazarske Sekcije na JKP “Putevi” Kraljevo i da opstina obezbedi redovan autobuski saobracaj na ovoj relaciji, u zimskim i letnjim uslovima.
Najzad, ljubitelji Goca, medju kojima i ovaj novinar, pitaju se zar u proteklih 30 godina, od novca koji u vidu poreza i naknada izdvajaju svi gradjani, nije mogao da se rekonstruise bar po kilometar ovog puta godisnje i da on bude danas u pristojnom stanju. I, ako nije do sada, zasto se sa tim ne zapocne danas!? Pre svega zbog zdravlja nase dece!?

Vesti iz Usca - pripremio S. Mladenovic
KUCA ZA SVESTENIKA
Zalaganjem svestenstva manastira Studenica, drustva Bogorodice Studenicke i vernika iz Usca u naselju Trnjaci, iznad gradskog groblja, pocela je gradnja kuce ovdasnjem parohu. Sredstva za izgradnju kuce i radnu snagu obezbedila su ovdasnja privatna preduzeca i Ibarski rudnici.
FABRIKA PARKETA I DALJE NE RADI
Svakog jutra, oko sedam casova, reka radnika fabrike parketa dolazi na posao i odmah se vraca, sa sve manjom nadom u skori pocetak rada. Po javljanju na posao, radnici odlaze u privatna preduzeca i radnje u Uscu da zarade koju nadnicu, lisenu doprinosa. Na primer, clanovi sindikata fabrike rade u privatnoj radnji "16. novembar" u Uscu, vlasnistvo njihovog referenta prodaje Momira Obrenovica, a koja se samo fakticki vodi na starca g. Obrenovica.
Radnici fabrike su formirali razne komisije i grupe i obilazili razne strukture u Opstini Kraljevo, ali pravih rezultata nema. U samom preduzecu ne postoji nijedna strucna ekipa koja bi uradila bilo kakav poslovni plan ili nasla bilo kakvo resenje za izlazak iz krize u kojoj se fabrika nalazi. Rukovodstvo MZ Usce problem fabrike parketa ostavlja po strani, iako je poznato da ovo preduzece Mesnoj Zajednici za neplacenu vodu duguje oko 400 000,00 dinara.
Carsija ima svoju verziju price, po kojoj je cena parketa namerno podignuta, kako bi se stvorile zalihe i fabrika prodala za veoma male pare, uz poklon zaliha gotove robe u vrednosti od oko 15 000 000,00 dinara. Nadajmo se da to nije tako i da ce fabrika parketa poceti ponovo da radi.
MUKE FK RADNIK IZ USCA
Fudbalski klub Radnik, nekada ponos Usca i finalista i osvajac fudbalskog kupa Srbije i regiona, danas tavori po seoskim ligama, bez nade u bolju buducnost.
Opravdanja za ovakvo stanje nema, smatraju bivsi asovi uscanskog fudbala i clanovi bivsih uprava i odbora. U prostorije kluba bivsi igraci retko ulaze ili uopste ne dolaze, jer smatraju da tamo nemaju sta da traze, posto sadasnje rukovodstvo i ne zeli bilo sta da promeni, pravdajuci se time da za vise rangove takmicenja nema para ni igraca.
Uscani bi rukovodstvu verovali da praksa ne pokazuje nesto drugo. Restoran fudbalskog kluba trenutno ne radi, jer su radnice napustile posao bez objasnjenja. Veoma je losa saradnja i sa privredom Usca, a prodaja ulaznica je slaba, jer su ljubitelji fudbala navikli da gledaju daleko kvalitetnije ekipe, poput Javora iz Ivanjice, Bana iz Raske, Remonta iz Cacka i druge. U svoja srecna vremena FK Radnik je u pripremnom periodu u gostima imao prvoligase i drugoligase, i od prihoda sa tih utakmica stvarao solidnu finansijsku osnovu za takmicenje u kupu i prvenstvu.
Ovdasnji pravi sportski radnici smatraju da je doslo vreme da se organizuje jedan sastanak starih i sadasnjih igraca, bivsih clanova uprava i privrednika, na kome bi se izabrali najbolji ljudi, koji bi FK Radnik doveli do visih rangova takmicenja. Na ovom podrucju zivi oko 10000 stanovnika, koji zasluzuju kvalitetniji fudbalski tim.
USKORO POLAGANJE OPTICKOG TELEFONSKOG KABLA
Radnici "MINEL-a iz Beograda i Telekoma Srbije uzurbano zavrsavaju radove na kanalu za postavljanje optickog kabla na delu uscanskog podrucja. Do sada je uradjeno oko 80 posto zemljanih radova, osim tunela.
Za gradjane Usca i okoline ugradnja optickog kabla ima veliki znacaj, jer sadasnja centrala svojim brojem prikljucaka ne zadovoljava ni 30 posto potreba. Sa digitalnom cvornom centralom bile bi zadovoljene potrebe citavog ovog kraja.
Uscani se nadaju da ce se uskoro ugraditi i potrebni uredjaji za mobilnu telefoniju, bilo 063, bilo 064 pozivnog broja. Na ulicama varosi mogu se primetiti ljudi sa strane koji uzaludno pokusavaju da obave telefonski razgovor, ne znajuci da na ovom podrucju nema nikakvog signala za mobilnu telefoniju.
DVE TRECINE USCA U MRAKU
Trenutno na Uscu rasvete ima u Studenickoj ulici i ulici Smilje Bujakovic, prema rudnickom naselju. Ostale ulice su u mraku, kao i sam centar varosi. Poznato je da kroz Usce, u duzini od dva kilometra, prolazi i vrlo prometna Ibarska magistrala, koja je takodje u potpunom mraku.
Koliko nam je poznato, za odrzavanje ulicne rasvete zaduzena je Direkcija za planiranje i izgradnju Kraljeva. Resenje ovog problema se ne nazire jer, po onoj narodnoj: daleko od ociju - daleko i od resenja.

Kultura - pise Bojana Milosavljevic

Sve srecne porodice lice jedna na drugu, a nesrecne imaju svaka svoju pricu. Na zalost, toplinu doma i srecu porodicnog zivota neka deca nikada nisu imala priliku da upoznaju. Ostavljena od roditelja, porodice, a ne tako retko zaboravljena i od zajednice, imaju jedinu privilegiju da o njima brine Centar za socijalni rad. Govorimo o deci bez roditeljskog staranja sa direktorom Centra za socijalni rad u Kraljevu Svetlanom Stanic. Povod je nedavno potpisivanje ugovora o izgradnji Decijeg sela na Beranovcu, zahvaljujuci humanitarnoj organizaciji SOS Kinderdorf internacional.
Kako je doslo do saradnje i ostvarenja da se dobije ovaj projekat u Kraljevu?
- Ugovor je potpisan nedavno, ali su tome prethodili meseci rada, jer su se u igri za ovaj projekat nasla cetiri grada: Cacak, Gornji Milanovac, Vrnjacka Banja i Kraljevo.Na osnovu ponudjenih opstinskih boniteta, mnogih pratecih elemenata i, naravno, same lokacije, nas grad je uspeo da se izbori za izgradnju ovih objekata. Sam naziv ,,selo" ne treba bukvalno da asocira na selo, vec svojim lokalitetom da se uklopi u sredinu, cime ce najlakse moci da se koordinira izmedju okruzenja i Decijeg sela, a da deca ne budu povredjena u smislu ogradnje od drustva. Osnovni reper za aktiviranje u projektu jeste nas motiv da pomognemo deci, ali je presudnu ulogu u dodeli posla nasoj instituciji imala strucna i kadrovska osposobljenost Centra za socijalni rad, koji ce kao partner saradjivati po osnovi realizacije projekta.
Sta konkretno izgradnjom Decjeg sela dobijaju deca i grad?
- Na zadovoljstvo obe strane i vec pomenutih faktora, korist ce biti visestruka za sve. Da podjemo od onog krajnjeg produkta, odnosno zbog cega se krenulo u kompletnu akciju, a to su deca bez roditeljskog staranja. Ovakav vid Decijeg sela predstavlja jedan prelaz izmedju klasicne institucije i porodicnog smestaja, kojima svi tezimo kada su u pitanju ova deca. Ostvarenjem projekta, mi se iskreno nadamo da cemo uspeti da vratimo svu nasu decu koja se nalaze sirom zemlje u domovima i na porodicnom smestaju u Milosevcu. Samim tim bicemo u daleko povoljnijoj situaciji da resavamo sve znacajne probleme kada su deca tu, jer mi, kao organ starateljstva, prema deci imamo puno obaveza, koje ne podrazumevaju samo smestaj, vec i dalju brigu o njima. Same institucije, ovakve kakve jesu, sigurno ne mogu biti ni blizu adekvatna zamena porodici, pa se iz tih razloga i krenulo u akcije ovih razmera. Deca ce u novoj sredini imati kakav-takav porodicni zivot. Izgradnjom je predvidjeno sedamnaest objekata, pet pomocnih i dvanaest kuca u kojima ce deca ziveti pod strucnim nadzorom takozvanih SOS mama. U svakoj kuci ce biti smesteno od cetvoro do sedmoro dece, i po prvi put deca u srodstvu nece biti razdvajana, sto se u dosadasnjoj praksi desavalo, tako da ni rodjeni brat i sestra nisu bili zajedno. Svaka od ovih kuca bice, jednostavno receno, porodica u malom. Uz navedene kuce, planiraju se i prateci objekti za zaposlene u selu, ali i zajednicke prostorije za edukativne potrebe i kulturno-zabavni zivot dece. Kad govorimo o gradu, znacajno je reci da ce poslove raditi nasi gradjevinci, sto terminoloski receno podrazumeva gradnju dve hiljade kvadrata aktivne povrsine. Priznacete, znacajan posao za izvodjace radova sa naseg podrucja. Osim izgradnje Decje selo ostaje korisnik svih usluga naseg grada.
Koliko dece bez roditeljskog staranja sa teritorije Kraljeva trenutno boravi van nase opstine u domovima i porodicnom smestaju i da li ce sva deca biti smestena u selu?
- Preko sezdeset petoro dece je trenutno smesteno po domovima i hraniteljskim porodicama. S obzirom da se radi o vrlo zivoj kategoriji i svakog trena postoji mogucnost o eventualnoj promeni, nezahvalno je govoriti koliko dece ce biti smesteno u Decijem selu. Nasa obaveza ce sigurno biti i da prihvatimo decu iz susednih teritorija koja gravitiraju ka nasoj opstini, - istice nasa sagovornica.
Sa izgradnjom Decjeg sela Vase obaveze se ne zavrsavaju. Vi cete i dalje o toj deci voditi racuna i to na sirem i dugorocnijem planu, ukoliko sam pozitivno shvatila vasu pricu?
- Po Zakonu o socijalnoj zastiti i porodicno-pravnoj zastiti, znamo kakve su nase obaveze, medjutim, prestankom koriscenja domskog i porodicnog smestaja postavlja se vrlo krupno pitanje gde i kako smestiti mladog i korisnog clana ovog drustva. O zaposlenju i da ne govorimo! Na zalost, ni mnoge firme nemaju razumevanja da ova deca imaju prioritet pri raspodeli poslova i nekom trajnijem angazovanju. Takva deca dakle i po zavrsetku skolovanja nemaju siguran smestaj, ni bilo koji vid egzistencije, pa dolazimo do tuzne cinjenice da ih iz jednog oblika zastite prevodimo u drugi. Tako prakticno oni i dalje ostaju korisnici socijalne zastite. Sada imamo sasvim drugi princip resavanja ovog problema. Organizacija SOS Kinderdorf internacional, onog momenta kad sagradi Dec
je selo, i kada pocne da vodi brigu o odredjenoj deci, oni ih prate sve do momenta kada postaju samostalni. To se cini kroz razlicite nacine: od pronalazenja posla, skolovanja talenata pa do izgradnje kuca ili stanova, koje deca kasnije, kao zaposleni, otplacuju u vidu kredita. Ono sto je jako bitno, ovde se izuzetno vodi racuna i o propratnim stvarima koje su bitne za zivot i izgradnju jedne mlade licnosti. Primera radi, na Beranovcu, gde se planira izgradnja objekata, postoji igraliste, koje se nece dirati, vec ce se obogatiti sa dogradnjom drugih, kako za potrebe Decijeg sela, tako i okruzenja. Stepenik vise, podrazumeva njihovo ucesce u aktivnostima i potrebama okruzenja kao sto su: zdravstvena ambulanta, obdaniste i sl.
Da li su sva sredstva obezbedjena?
- U ovom trenutku su obezbedjena sredstva za kompletnu izgradnju, opremanje i prvu godinu zivota. Ono sto je znacajno napomenuti, ova organizacija ima tradiciju dugu preko pedeset godina i da su ovakve projekte do sada ostvarili u sto cetrdeset zemalja sveta. Olaksavajuca okolnost i za nase institucije, jer preuzimanjem brige, troskovi budzeta opstine bice laksi.
Imate li podatak o postojanju ovakvog sela u nasoj zemlji i kakva su iskustva ljudi koji vec rade i zive u tom okruzenju?
- Neka vrsta Decjeg sela ali sa drugim elementima je u Sremskoj Kamenici vec krenula, ali po standardnim principima Kinderdorfa, od izgradnje do realizacije, Kraljevo je prvi grad u zemlji koji dobija ovaj projekat. Sam podatak o postojanju, aktivnostima, strucnoj i kadrovskoj osposobljenosti, razvijenom mehanizmu rada i iskustvima drugih, su sigurno garancija da ce nase Decije selo imati uspeha, ali pre svega doneti srecu deci bez roditeljskog staranja. - zakljucuje na kraju gospodja Stanic
Na kraju ove surove zivotne price svaki komentar je suvisan. Pozelimo buducim stanarima sela puno uspeha u zivotu. Ova deca sigurno to zasluzuju.