|
06.
decembar 2002.godine
|
Nedeljni
list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje ,,Ibarske novosti"-
Kraljevo. Adresa Redakcije: ul, Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni
i odgovorni urednik: Slavko Janosevic. Odgovorni urednik: Ivan Rajovic.
Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Predrag
Markovic (drustvo), Milan Pantovic (gradska i selo), Slobodan Rajic (politika),
Marko Slavkovic (Strsljen i reportaze), Bojana Milosavljevic (kultura),
Milisav Radovanovic (fotoreporter). Predsednik Upravnog odbora: Gordana
Vuckovic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312-504, odgovorni
urednik 312-507; Pravna i opsta sluzba 312-505; Oglasno odeljenje 312-503.
Godisnja pretplata 1.040 dinara. Za inostranstvo - Evropa 3.120 dinara.
Amerika i Australija 4.160 dinara. Ziro - racun: 41800- 603-5 - 21 kod
Sluzbe za platni promet Kraljevo. Kompjuterska obrada ,,Ibarske novosti".
Stampa DD ,, Slovo" Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036/332-312.
List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.
|
Uvod - Sadam, Tito, Ljubisa... Vreme
sadasnje - Pise Ivan Rajovic „SEDAMNAESTA“
SEDNICA SKUPSTINE OPSTINE KRALJEVO
- pise Boban Rajic PRES-KONFERENCIJA ODBORNICKE GRUPE DOS-A - pise Boban Rajic Poraz demokratije Prilikom tajnog glasanja o razresenju predsednika SO Kraljevo na odbornike je izvrsen pritisak, uz pretnju da ce se provesti kao neposlusni odbornici SPS-a, zbog cega 20 (od 52 prisutna) odbornika nije smelo da preuzme listice, a kamoli da glasaju - receno je na konferenciji za novinare Odbornicke grupe DOS-a odmah po prekidu SO Kraljevo. Ovakav ishod glasanja, naglaseno je, nije ni za koga ni pobeda ni poraz, vec oduzimanje delu odbornika prava glasa - poraz demokratije!? Predstavnici DOS-a jos jednom su optuzili dr LJubisu Jovasevica za pritiske i zastrasivanje odbornika, istakavsi da je on u prvih godinu dana pretio odbornicima DOS-a oduzimanjem mandata, a potom izdvajanjem OG DSS-a takve pritiske jos zesce nastavio u „svojoj“ grupi. Kao jedan od dokaza pokazano je i uvredljivo pismo dr Jovasevica odborniku Slobodanu Radakovicu od 27. avgusta ove godine. Kako je receno, odbornici DOS-a dogovorili su se da clanovi Komisije dr Dragisa Kostic i Zdravko Glisovic odmah glasaju, sto su oni i ucinili, dok su ostali odustali od glasanja u znak revolta i da bi napravili distinkciju (distancu) od odbornika DSS-a, SPS-a i SPO koji nisu ni uzeli glasacke listice. Osim toga, kazu predstavnici OG DOS-a, pokazala se osnovana sumnja da ce biti laziranja glasanja, najverovatnije ubacivanjem falsifikata u kutiju, cime bi se glasanje i da je uspelo ponistilo. Oni su takodje izrazili ogorcenje sto se, kako su rekli, jos jednom pokazalo da postoji koalicija DSS-SPS u Kraljevu i da to rezultira apsolutnom blokadom rada Skupstine opstine Kraljevo. DOS je ovom sednicom pokusao jos jednom da odblokira rad Skupstine bez uvodjenja privremenih mera koje su sve izesnije mada postoji vise drugih varijanti za resenje i DOS ce o svemu zauzeti stav za dvadesetak dana - receno je na pres-konferenciji. DR LJUBISA JOVASEVIC: Kao u Titovo doba „Ja sam dopustio mogucnost da urade kako su hteli. Nisam imao nista protiv da se ne postuje ni Zakon o lokalnoj samoupravi iako je bilo pokusaja da se u Zakonu izigrava vrlo namerno da odbornik jeste poslanik ili poslanik jeste odbornik. Zakon je jedan za odbornike, sasvim drugi za poslanike. No, bez obzira na sve nisam zaista ocekivao ovoliko maksimalnu podrsku odbornika i prosto se plasim: Od doba Josipa Broza nijedan predsednik skupstine opstine verovatno nije dobio ovoliki procenat poverenja od birackog tela, ukoliko uzimamo da je sastav skupstine upravo biracko telo... Sta je kompromis? Videli ste falsifikate koji se pojavljuju, videli ste odbornike koji tvrde da nisu potpisali nesto, a to je falsifikat i zaprecena je kazna zatvora do tri godine. To ce morati, nazalost, da rade sudovi i tuzilastva“. CARINARNICA U KRALJEVU - pise Predo Markovic Nismo carinili vojne posiljke za Irak Jovica Cukalovic, v.d. upravnika Carinarnice Kralje-vo demantuje napise objavljene u pojedinim novinama da je u Carinarnici Kraljevo carinjeno oruzje za Irak. Republicka uprava carina Crne Gore otezava posao carinarnicama u Srbiji. Carinarnica Kraljevo obuhvata teritoriju cetiri okruga sa 25 opstina. Prema Bosni ona pokriva tri granicna prelaza, Bajina Basta, Uvac i Kotroman. Prema Crnoj Gori, pak, ona pokriva pet kontrolno- bezbednosnih punktova. Kod Prijepolja su Brodarevo i Jabuka, kod Raske odnosno Novog Pazara je ,,Mehov krs“ a prema Kosovu postoje dva kontrolno bezbednosna punkta, Rudnica i Brnjacki most. Carinske ispostave kraljevacke carinarnice su u Krusevcu, Trsteniku, Kraljevu, Raski, Gornjem Milanovcu, Cacku, Pozegi, Uzicu i granicne carinske ispostave u Kotromanu, Priboju i Prijepolju. Prema recima Jovice Cukalovica, v.d. upravnika Carinarnice Kraljevo, na podrucju koje pokriva Carinarnica Kraljevo postoji nekoliko sluzbi, od kojih Operativna sluzba radi na carinjenju. -Carinjenje se obicno obavlja u carinskim ispostavama, a sa granicnih prelaza, gde se obavlja putnicki i robni saobracaj, roba se upucuje u unutrasnjost prema carinarnicama gde se carini. Kontrolno bezbednosni punktovi su regulisani odlukama republicke vlade, tako da prema Crnoj Gori nemaju jos uvek zakonsko dejstvo, nisu pokriveni zakonskim osnovom. Naime, ne postoje uredbe vec samo postoji organizacija u smislu bezbednosnog punkta gde postoje finansijska policija, carina i inspekcijsko sanitarne sluzbe. Ovo je jos uvek Savezna uprava carina, nije pod republickim Ministarstvom za finansije, vec pod Saveznom Vladom i jos uvek vaze zakoni savezne drzave. U drugom smislu, Crna Gora je vec promenila svoj carinski zakon i prilagodila ga svojim potrebama, a nasa Carina postupa po saveznim zakonima i nema ingerenciju nad Crnom Gorom. U informacionom sistemu smo vezani sa njima tako da su tu veliki problemi oko prolaska robe, razduzenja robe, jer prakticno imamo granicu, koja na drugi nacin nije granica, prica nas sagovornik o problemima sa kojima se kraljevacka carinarnica i on, kao njen upravnik susrecu. -Danas sam dobio dopis od direktora Savezne uprave carina u kome nas obavestava da ce Crnogorci priznavati carinjenje u Luci Bar. Tamo ce se potvrditi prijem robe iz carinarnica i vise za nju nece biti zaduzene carinarnice vec Luka Bar, koja se zaduzuje da roba mora istupiti iz zemlje. Iz Crne Gore je stiglo obavestenje da vise nece prihvatati razduzenje takve vrste robe ukoliko ne dobiju i dozvole Saveznog ministarstva za odbranu, iako to do sada nisu trazili. Ovo administriranje ce umnogome otezati nas dalji rad i smanjiti finansijske fekte, koji nisu mali, kaze v.d. upravnik carinarnice Kra-ljevo. Nismo carinili robu za Irak Upitali smo gospodina Cukalovica da li je na podrucju koje pokriva Carinarnica Kraljevo, u regionu u kome postoje nekoliko fabrike namenske proizvodnje, bilo carinjena vojnih posiljki za Irak. -U Carinarnici Kraljevo, kao i u njenim ispostavama nije nijednom ocarinjena roba za Irak. Dve hiljadite godine, kada sam radio u operativi i ja sam licno ocarinio nekoliko takvih posiljki. Bili su to delovi za tenkove koji su isli za Kipar, Juznoafricku Republiku, za Ujedinjeno Kraljevstvo, ali ne i za Irak. Papiroloski je sve bilo u redu, carinski postupak je bio ispravan i roba je istupila iz zemlje. Sta je uradjeno iza svega toga nije mi poznato, kaze Cukalovic. Barut iz Lucana je putovao za Siriju Povodom napisa koji su objavljeni u novinama o aferi broda ,,Boka star“ v.d. upravnik Carinarnice Kraljevo, kaze da je tokom avgusta i septembra ove godine u carinskoj ispostavi u Pozegi ocarinjeno sedam kontejnera sa barutom, koji je proizvela Hemijska industrija ,,Milan Blagojevic“ iz Lucana, izvoznika ,,Jugoimporta“ namenjenih Sirijsko Arapskoj Republici. - Tvrdim sa sigurnoscu da je ova carinska deklaracija bila sasvim u redu. Izvoz takve robe je liberalan i za nju nije bila potrebna dozvola saveznih organa, kaze Cukalovic. -To je program koji godinama ide iz ,,Milana Blagojevica“ i zato sto nije bio vojni, vec privredni program, roba je otisla u pratnji policije do kontrolno- bezbednosnog punkta ka Crnoj Gori. Upucena je carinskim dokumentom u luku Bar, a posao carinskih organa nije da prate sta ce dalje biti sa robom, vec je bitno da ona izadje iz zemlje, tvrdi Cukalovic i dodaje da je kompletna dokumentacija o izvozu te robe upucena Saveznoj upravi carina koja je dokumetaciju zatim prosledila Saveznom ministarstvu za finansije. -O posledicama koje ce doneti najnoviji zahtev Republicke uprave carina Crne Gore, v.d. upravnika Carinarnice Kraljevo kaze: -U pitanju su jako velika finansijska sredstva koja su pristizala od izvoza ove vrste robe koja ce nam biti uskracena ovom vrstom administriranja, koje do sada nije bilo zastupljeno. Na kraju razgovora, v.d. upravnika Carinarnice Kraljevo istakao je dobru saradnju koju u radu ima sa nacelnicima MUP-a Kraljevo i Uzice. „MAGNOHROM” - pise Dragan Vukicevic Spisak viska zaposlenih - do polovine meseca Do polovine decembra, do kada spisak treba da se „okaci” na oglasnu tablu, znace se imenom i prezimenom ko je od zaposlenih u Industriji „Magnohrom” proglasen za tehnoloski visak i uz otpremninu otici na trziste rada, a ko ce od oko 5.000 radnika ’zadrzati’ radno mesto, ili ce shodno novoj sistematizaciji da promeni dosadasnje. Ovo je najkrace receno sustina vise odrzanih razgovora predstavnika „Magnohroma” i Vlade Srbije u poslednjih nekoliko dana, na kojima je razmatran sadasnji polozaj najveceg kraljevackog giganta i iznalazenje najboljeg puta za njegov oporavak pre nego se udje u proces privatizacije. Ujedno, to ce biti i nesto kraci spisak buduci da je Vlada Srbije insistirala da za visak bude imenovano 2.300 zaposlenih. Posle brojnih konsultacija i izrada pratecih akata, rukovodstvo „Magnohroma” i sindikati ustanovili su broj viska zaposlenih od 2.017, na osnovu konkretnih kriterijuma, o cemu su upoznati svi zaposleni, nove sistematizacije radnih mesta i predvidjene reorganizacije preduzeca i izradi biznis planova za svaku organizacionu i tehnolosku celinu. Prema utvrdjenom kalendaru aktivnosti, spiskovi ce biti izlozeni do 15. decembra, a posle pet dana, posto istekne zalbeni rok i razmatranje prigovora, utvrdice se lista zaposlenih i konkretno radno mesto za sve zaposlene u skladu sa usvojenom sistematizacijom radnih mesta. Takodje i spisak radnika koji ce morati u okviru preduzeca da promene radno mesto. Pocetkom poslednje dekade deecembra, tako, radnicima „Magnohroma” bice deljena dva resenja: jedno o novom radnom mestu prema novoj sistematizaciji, a drugo o raskidu ugovora o radu. Sa Vladom Srbije postignut je sporazum da se prva transa otpremnine za radnike koji ce sa novogodisnjim praznicima otici na trziste rada isplati u pet dana pocev od 15. februara, a druga u narednih 45 dana. – Ukoliko Vlada Srbija ne ispuni ovaj deo sporazuma, svi radnici koji ce biti upuceni na trziste rada kao tehnoloski visak, vratili bi se na posao i odgovarajuca radna mesta, a ovaj period bi se smatrao kao placeno opdsustvo, objasnjavaju u „Magnohromu”. Za isplatui viska radnika, Vlada Srbije obezbedila je 390 miliona dinara prema projektovanom programu viska od 2.300 radnika, a za isplatu neisplacenih zarada „Magnohromu” je odboren kredit od 180 miliona dinara. Istovremeno, svim radnicima, i onim koji ce ostati bez posla i onima koji ostaju u spreduzecu, bice uplacen potreban iznos za penziono osiguranje kako bi se zadrzao dosadasnji kontinuitet u radnom stazu. Poslovne saradnje - pise Predo Markovic Ekoloska masina u Kraljevu U magacinu ,,Feroprometa“ na Starom aerodromu, od sledeceg ponedeljka ce poceti recikliranje sekundarnih sirovina, koje su do sada zavrsavale na gradskoj deponiji. Ovaj prostor je na cetiri godine zakupila nemacka privatna firma ,,EKO RESURS“ vlasnika Manfreda Masonga. Gospodin Masong je proslog utorka posetio nas grad i proveo novinare kroz novi pogon u kome je vec montirana masina za reciklazu vredna 150.000 evra. Mile Koricanac, nacelnik Raskog okruga i Milan Veskovic, direktor JKP ,,Cistoca“ bili su domacini vlasniku ,,EKO RESURSA“. Kraljevo je, posle Novog Sada, drugi grad u Srbiji u kome ce se reciklirati sekundarni otpad. Prema prvim najavama, bice tu posla i zarade, kako za JKP ,,Cistoca“ koja ce prikupljati i voziti sekundarnu sirovinu, tako i za Kraljevcane od kojih ce sav otpad u vidu stare hartije, plasticne i aluminijumske ambalaze, biti svakodnevno otkupljivan u pogonu za reciklazu. Prema recima Manfreda Masonga, u ovom poslu sortiranje oduzima najvise vremena i novca, pa ce pocetkom proleca gradjanima biti podeljene kese u tri boje za odlaganje tri vrste otpada. - Ocekujemo veliki odaziv gradjana i nadamo se da u naredna dva meseca sakupimo 400 tona sekundarne sirovine, kazao je Masong i dodao da se u njegovoj zemlji godisnje preradi 1,8 miliona tona otpada. -Preradom sekundarne siro-vine Kraljevo ce postati cistije, a gradskoj depo-niji ce moci da se produzi rok trajanja, ocekuje direktor ,,Cisto-ce.“ Gospodin Masong apeluje na gradjane Kraljeva da ubuduce staru hartiju, plastiku i aliminjum predaju pogonu za reciklazu. -Sve ono sto za vas predstavlja otpad, za nas je sirovina. Primera radi, mi staru hartiju recikliramo, a ona je neophodna industriji papira u Srbiji, objasnjava on. Nov nacin odlaganja otpada je i vid zastite zivotne sredine, pa je upucen i poziv ekolozima da ucestvuju u ovoj inicijativi. Vreme ce pokazati koliko ce se brzo i Kraljevcani navici da prikupljene prazne limenke piva, plasticne flase ili stare novine odnesu u pogon za reciklazu. O tome koliko nam je sredina ,,ekoloska“ govori i opaska jednog kolege novinara koji je proslog utorka gospodina Masonga uputio na obale Ibra - To je nazalost, mesto gde cete sigurno pronaci dovoljno otpada za svoju fabriku, posavetovao ga je novinar. Brojke koje pokazuju gde nam je selo - pise Rajko SaricBojana Milosavljevic I koke smo za siju pritegli Pre dvanaest godina kraljevacka opstina posedovala je 39.255 komada svinja sto je za 2.338 komada vise nego u celom danasnjem okrugu. Obnovu stocnog fonda koce nepovoljni krediti od strane banaka a pozitivni rezultati vidljivi su jedino na podrucju Rudna. Traktori zbog dotrajalosti vise u garazama nego na njivama. Kraj 2002. i pocetak 2003. godine stocarstvo Srbije, samim tim i kraljevackog regiona, docekuje sa nizom neresenih problema nagomilanih poslednjih godina : veoma nepovoljnim kretanjima u pogledu brojnosti stocnog fonda, proizvodnje mleka i mesa, niskom stopom iskoriscenosti postojecih kapaciteta te malim procentom izvoza mesa i mesnih proizvoda. Tu su, svakako i rast cena proteinskih hraniva, ribljeg brasna i sojine sacme ali i rast cena lekova i usluga iz oblasti veterine koji takodje ugrozavaju i usloznjavaju stocarsku proizvodnju. Manje goveda, ovaca, svinja i zivine Broj goveda u 2002. godini za 41 odsto je manji nego 1990. godine i iznosi oko 776.755 grla. U govedarstvu posebno zabrinjava smanjenje broja rasnih krava i priplodnih junica kojih je danas manje za celih 31 odsto u odnosu na 1990. godinu. Oscilacije brojnog stanja svinja u poslednjih desetak godina ukazuju na cinjenicu da je posle krize iz 1992-1995. godine doslo do drasticnog smanjenja njihovog broja tako da ih je ove godine bilo dva miliona 164.696 sto je manje za oko 18 procenata. Ovcarska proizvodnja poslednjih godina belezi najvece promene brojnosti, a posebno je izrazen pad brojnosti u poslednje cetiri godine. U Srbiji je 1990. godine registrovano dva miliona i 513.000 grla ovaca a 2002. godine svega milion 547.103 grla. I zivinarstvo je poslednjih godina bilo u velikoj krizi. Ove godine je Srbija raspolagala sa oko jedanaest miliona 124.800 komada razne zivine sto je za oko 44 procenta manje nego pre dvanaest godina. Analizirani period pokazuje u svim sektorima stocarstva smanjenje broja grla stoke i zivine kako u privatnom tako i na drustvenom sektoru. Samim tim i proizvodnja mesa dozivela je pad. Samo proizvodnja govedjeg mesa zabelezila je pad od 40 odsto, svinjskog je proizvedeno 11 odsto manje, ovcjeg za 37 i zivinskog za cak 45 odsto manje, pokazuju podaci Zavoda za statistiku. Obnavljanje stada sporo Statisticki podaci iz ovogodisnjeg popisa govore da opstine Raskog okruga raspolazu sa 45.896 goveda, 74.152 ovce, 36.917 svinja i 254.047 komada zivine. Pre samo dvanaest godina Kraljevacka opstina posedovala je 39.255 komada svinja sto je za 2.338 komada vise nego u celom danasnjem okrugu. Kraljevo danas ima fond od 18.620 goveda, 24.820 ovaca, 25.530 svinja i 144.728 komada razne zivine. Pregled po selima nase opstine jos uvek nije sacinjen ali je evidentno da ce i ti podaci biti porazavajuci. Nastojanje da se stocni fond obnovi, kako u celoj Srbiji tako i na podrucju Raskog okruga i Kraljeva, teku sporo, sa citavim nizom pogre-snih koraka. Mozda je glavni krivac nepovoljna kreditna politika koja poljoprivrednicima odobrava uzimanje kredita pod veoma nepovoljnim uslovima, sa visokim kamatama i kratkim rok-vima otplate. Evidnetno je da se jedino pozitivni potezi vuku u pravcu Rudna gde se stocni fond sporo, obnavlja. Drugi delovi opstine kao da ne postoje, kao da i u njima nema zdravih uslova za uzgoj stoke. A da je ovo poljopri-vredna sredina pokazuje i podatak da je 1990. godine Kraljevo raspolagalo sa 5.768 traktora gde su prednjacila sela Vrdila i Godacica sa po 163 masine, 145 ih je bilo u Adranima, 140 u Vitanovcu i Bukovici, a preko sto traktora imala su i sela Dedevci, Vrba, Vitkovac, Ratina, Oplanici, Mrsac i Milocaj. Danas je broj poljoprivredne mehanizacije ne samo manji, vec je ona u tehnicki veoma zalosnom stanju. Problemi kako obnove stocnog fonda tako i poljoprivredne mehanizacije resivi su ukoliko ih budu resavali oni koji rade u selima i od tog rada hrane sebe i porodicu. Sve dok o selu budu brinuli napuderisani i naparfemisani, koji su samo rodjeni u selu ili o selu iz udzbenika saznavali, selu se ne pise dobro. Samim tim i nama ce noc od dana bliza biti. Zavrsetak „novembarskog salona" Nagrada publike„Lorencovom bratu…" U ponedeljak je zvanicno zavrsen „Novembarski likovni salon," velika slikarska smotra u galeriji „Marzik," koja je okupila 6o-tak stvaralaca iz gotovo svih oblasti likovnog stvaralastva. Prema propozicijama, po zatvaranju Salona, objavljeno je ime dobitnika ovogodisnje nagrade publike. Ovo lepo priznanje pripalo je - Vlastimiru Spasojevicu Evcu, kraljevackom likovnom stvaraocu, i to za rad „Lorencov brat Djulijano Medici, vojvoda od Nemura" (rec je o slici u tehnici ulja na platnu). Spasojevicu ce, nema sumnje, ovogodisnji „Novembarski salon" ostati u najlepsoj uspomeni, jer je osim potvrdjene naklonosti publike, na pocetku izlozbe dobio i otkupnu nagradu kraljevacke Direkcije za izgradnju i planiranje. Pozoristance „Zdravo da ste" „Pepeljugu" zove London Ovih dana u Kraljevo je stigla uzbudljiva vest. Dusanku Sanu Cvijovic, osnivaca, rukovodioca i reditelja decjeg Pozoristanceta „Zdravo da ste" pozvala je uprava Srpskog kulturnog drustva iz Londona, sa ponudom da njihova najnovija predstava „Pepeljuga," vec ovencana uspehom i nagradama na festivalima i smotrama, gostuje u prestonici Ujedinjenog Kraljevstva. Odredjen je cak i moguci termin - 15. februar naredne godine. Da li ce 7-dnevni boravak u Sekspirovoj domovini postati ostvareni san, najvise ce zavisiti od razumevanja lokalne vlasti i spremnosti donatora, kao i svih dobronamernih gradjana da mlade glumce pomognu. Naime, za odlazak Pozoristanceta (13-oro dece-glumaca i petoro odraslih) putni troskovi, koje moraju sami da snose, izneli bi oko 10 hiljada evra, dok bi se oko svega ostalog pobrinuli domacini. Uoci folklorne smotre Srbije Kraljevo i Krusevac - idu dalje Kulturno-umetnicka drustva „Abrasevic" (Kraljevo) i „14. oktobar" (Krusevac) predstavljace Raski, Rasinski i Moravicki okrug na predstojecoj Republickoj smotri folklornih ansambala Srbije, koja ce se odrzati izmedju 2o. i 22. decembra u Pozarevcu. Ovaku odluku doneo je selektor Saveza amatera Srbije posle odrzane Medjuokruzne smotre folklora u Trsteniku. Selektor je, inace, za visi rang takmicenja u Pozarevcu izabrao 18 ansambala, koji su pobedili na medjuopstinskim i okruznim nadmetanjima sirom Srbije. |
Copyright © 1997-2002 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive