IN novi broj

Uvod - Tenkovima i solcgajsom na bunare izvanredne vode
Covic: Problem zagadjenja Ibra nije politicke, vec ekoloske prirode
Zakljucci Vlade Republike Srbije
Fenol u Ibru - reagovanja
Jovasevic o fenolu i vanrednom stanju
Teku vode kraj zednog Kraljeva
Kraljevacki inspektori na Kosovu
Uscanske paralele
Likovna izlozba osnovaca
Sport

Vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Tenkovima i solcgajsom na bunare
izvanredne vode
   Ni posle dve decenije od afere sa fenolom u Ibru i vodi sa cesme vecina Kraljevcana nije zaboravila traume sa pijacom vodom, strahom za goli zivot, neodgovornost odgovornih, politicka taktiziranja i jos kojesta . Sve je to rezultiralo nepoverenjem prema politicarima i strucnjacima za pijacu vodu, ali i brigom za sopstveno potomstvo, jer se zna da je potom veliki broj regruta, a i obicnih gradjana, sa ovog podrucja imao problema bas zbog natalozenog fenola u bubrezima i drugim organima i drugih oboljenja proisteklih iz istih razloga.
   Tokom godina koje su usledile i svih desavanja na Kosovu i Metohiji cini se da niko nije imao vremena, niti volje, da se bavi kvalitetom vode za pice u cesmama Kraljevcana, mada se i tada znalo , kao sto se zna i danas, da ta voda dolazi sa podrucja ciji zitelji nisu bas blagonakloni prema svemu sto se nalazi u slivu Ibra, a da ima i te kako mnogo mogucnosti da slucajno ili "malom nepaznjom" ibrovaca bude poprilicno "obogacena" teskim i laksim metalima. Cak i da neko u relativno normalnim uslovima ukaze na ovu i ovakvu problematiku nema toga ko bi ga shvatio ozbiljno ili se zabavio resavanjem problema. Tim pre sto sve to zahteva velike pare i velike zahvate za koje niko u ovom trenutku nema volje, niti mogucnosti. Na probleme u kojima se Kraljevo nalazi ukazivano je i ranije, i u ovim novinama i na ovom mestu. O tome da je u pitanju grad zrtva, grad sa procentualno najvise izbeglica u zemlji, koji zajedno sa domicilnim stanovnistvom nemaju bukvalno cak ni vode za pice. Niko se na to nije obazirao, pa se na citavu stvar gledalo kao na predimenzioniranu ili izdramatizovanu politicku kalkulaciju. Vreme je prolazilo, zivelo se kako se zivelo, Kraljevcani su pili vodu, a da nisu imali pojma sta je u njoj. Mnogi se vec godinama snabdevaju sa razlicitih, proverenih i neproverenih, izvorista i bunara, cime se jos vise komplikuje ionako komplikovana situacija. Mnogi su, zasto kriti buduci da je ovo podrucje poznato i po dosta velikoj smrtnosti od karcinoma, svoj zemaljski vek ranije okoncali mozda bas zato sto su se pogresno opskrbljivali vodom za pice.
   Oni koji su i pre nekoliko godina, a narocito pre nekoliko meseci, putovali putem za Novi Pazar i dalje, ono sto su mogli da vide pored Ibra izazivalo je gadjenje i podsticalo uzas. Narocito deponija na Batnjiku koja je pretila da se svakog casa, kao sto se vec i dogadjalo, obrusi u Ibar.
   I sve se to dogodilo, sasvim ocekivano, i deponija djubreta, i hiljade tona svakojakog otpada okacenog o granje duz Ibra, noseno talasima nabujale reke pretprosle nedelje je doplovilo do Kraljeva i otislo dalje. Voda, ta i takva, a verovatno i mnogo gora, prodrla je u bunare cime je kvalitet pijace vode mogao da bude samo pogorsan. Odmah, kao sto je to i ranije bio slucaj, pocela su govorkanja , ili slutnje, da voda nije za pice ali nikoga nije bilo da to zvanicno saopsti gradjanima, a gradjani su vec do te mere navikli na slicne situacije da se vise ne uzbudjuju previse, a pojedini, verovatno, misle i da su tokom decenija postali imuni kako na fenol tako i na sve ono sto Ibar moze da nosi, a sve do olova, kadmijuma i drugih teskih i otrovnih metala. Analize vode koje se, verovatno, rade u za to specijalizovanim ustanovama i zavodima za zastitu zdravlja, davale su sasvim razlicite rezultate , a sve se , jednostavno, moglo resiti uobicajenom formulacijom da su kolicine teskih metala i drugih otrova u granicama normalnog ili predvidjenog Pravilnikom. Tako se dogodilo da zavodi iz Kragujevca, Kraljeva i Republicka sanitarna inspekcija nikako nisu mogli da usaglase stavove ni posle visednevnih napora, mada su i laici znali da jos od pretproslog petka, a i mnogo, mnogo ranije, voda iz kraljevackog vodovoda nije bila dobra za pice. U takvoj situaciji, posto niko, izgleda, nije hteo da preuzme odgovornost i proglasi vanredne mere, uvede cisterne i objasni gradjanima situaciju, nacelnik Raskog okruga i komandant Staba civilne zastite Mile Koricanac odlucio je da samoinicijativno upozori gradjane na kvalit vode i vodu iz gradskog vodovoda je zvanicno i javno na konfereciji za stampu proglasio neupoterbljivom za pice i spremanje jela. Medjutim, nesuglasice pomenutih zdravstvenih institucija traju i dalje, a pojedni predstavnici struke su isli tako daleko u dokazivanju ispravnosti svojih nalaza da su pred objektivima kamera ispijali vodu sa cesme.
   Ipak, kao i pre dve decenije, cisterne su pocele da kruze gradom, a ljudi i zene, uglavnom stariji, sa posudama u rukama i brigom na licu, dolaze po svoje sledovanje vode. Pojedni trgovci, u skladu sa svojom poslovicnom preduzimljivoscu i ljudskom solidarnoscu, vec su poceli da razmisljaju o tome kako da cene kisele vode podignu za dvadesetak odsto, ne bi li se ovajdili na nesreci svojih sugradjana. Drugi su, pak, sto u marketinske svrhe, a sto iz covekoljubivih pobuda, besplatno delili flase sa kiselom vodom svojim stalnim potrosacima. Sto se pogrebnih preduzeca tice, nema podataka kako su ona reagovala na ovu situaciju.
   Cisterni, naravano, nema dovoljno , a ni sistem obavestavanja ne funkcionise najbolje, pa je nemoguce ili cista sreca nabasati na neophodne kolicine vode u datom trenutku. A, kako kazu odgovorni, potrebno je da prodje jos nekoliko dana dok se ustanovi kakav je zaista kvalitet vode koju Kraljevcani piju i dok se cisterne i njihovi vozaci ne uhodaju u novonastaloj situaciji. I, mada je u ovom gradu jos 11. januara proglaseno vanredno stanje zbog poplave i novih poplava u saopstenju Republicke sanitarne inspekcije kaze se kako su analizirani uzorci u fizicko-hemijskom i bakterioloskom pogledu do sada bili ispravni prema Pravilniku o hemijskoj ispravanosti vode za pice i Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za pice. Na drugoj strani, Kraljevcanima stize pomoc , pre svega u velikim kolicinama mineralne vode, a najavljuje se i da bi iz Beograda trebalo da stigne dvadesetak cisterni. Istovremeno, mada na brzinu, razmislja se i o definitivnom resenju problema vodosnabdevanja Kraljeva, sto je visegodisnji problem koji nikako da bude resen, a o kojem bi, verovatno i Vlada Srbije trebalo da povede racuna. U takvim okolnostima kao spasonosno iskrslo je resenje da se Kraljevo prikljuci na sistem Rzav koji je, kako se tvrdi, nedovoljno iskoriscen mada raspolaze mozda i najkvalitetnijom vodom za pice. Mali problem predstavlja to sto bi ovaj projekat mogao da bude realizovan tek u septembru, pa se postavlja pitanje ko ce, u ovakvim uslovima i sa ovakvom brigom za zdravlje ljudi, preostati da pije rzavsku vodu. Odmah potom, na skupu strunjaka za pomenutu problematiku, ponovo se pominje Lopatnica kao trajno, mada i te kako skupo, resenje. Situacija sa vodom, koja bi mogla da se okarakterise kao prava ekoloska katastrofa, postaje predmet politickog obracuna, pa predsednik opstine i nacelnik okruga izlaze u javnost sa sasvim oprecnim misljenjima spremni da ih, mislim stavove, i tenkovima brane ako je potrebno. Sa druge strane, da li iz inata ili od strane vrsnog strucnjaka, stizu uveravanja da je voda iz Zickog bunara medju najispravnijima u zemlji, a i iznad nje. Narod je zbunjen, ali nije lud, i nema pojma sta da radi i koga da slusa, a kupovina mineralne vode kosta, pa nikome nije bas do zezanja, pogotovu kada je potrebno napojiti i kucne ljubimce. I situacija se toliko zakomplikovala da je stigla i do Vlade, a Vlada se bacila u ocajanje i poslala Covica da vidi kako stvari stoje kod Kraljevcana nakljukanih fenolom ili najpitkijom vodom na svetu, sto je samo stvar izbora ili politicke pripadnosti. Covke je , mislim Nebojsa, kao pravi strucnjak za vode i ostale tekucine, rekao to sto je rekao i otisao ostavljajuci nama da zdusno poradimo na resenju naseg problema, ukoliko problem uopste postoji i ukoliko ga je potrebno resavati, sto vise ni ludima ni zbunjenima nije jasno.
   I dok se sve to dogadja i dok je sudbina Kraljevcana ponovo u rukama Kosovara iz Obilica i Trepce i na savesti pojedinih kvazi strucnjaka i politikanata Kraljevom , kao i pre dvadesetak godina, kruzi krilatica koja citavoj stvari daje onaj ljudskiji i zivotniji ton, cak i u najtezim situacijama. Mislim na ono sa vinom, ili pivom, i racima iliti rakovima, da ne kazem karcinomima. Posle svega sto su doziveli i dozivljavaju Kraljevcani vise ni malo ne sumnjaju u istinitost pomenute maksime. Na zalost, ni vreme ih nije, niti ce ih, kako stvari stoje, uskoro razuveriti. Zanimljivo je samo do koje mere jedna isuvise ozbiljna stvar moze da se banalizuje i da se sudbina desetina hiljada ljudi koristi u politicke svrhe. Nekako se olako preslo preko toga da smo mi nebeski narod, a i nebeski moraju da piju vodu, a potom i da mokre. Kako stvari stoje, za sada samo uz vetar.

POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE DR NEBOJSA COVIC NA KONFERENCIJI ZA NOVINARE U RASKOM OKRUGU - pise Rajko Saric
Problem zagadjenja Ibra nije politicke, vec ekoloske prirode
   Posle visednevnih razgovora Beograda i sefa UNMIK-a na Kosovu, Mihajla Stajnera, strucnjacima Vlade Srbije dozvoljena inspekcija objekata u Obilicu koji su okarakterisani kao uzrocnici najnovijeg zagadjenja Ibra. Tokom ove godine Kraljevo mora da zapocne postupak trajnog resavanja pitanja vodosnabdevanja pri cemu poslednju rec moraju reci strucnjaci, a nikako politicari.
   U okviru problema sa pojavom fenola i drugih necistoca u reci Ibar, zbog cega se Kraljevo vec nedelju dana vodom snabdeva iz cisterni, u postupak resavanja ovog slucaja ukljucio se i vrh Republike Srbije. Tim povodom je u Kraljevu u cetvrtak boravio potpredsednik republicke vlade i sef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, dr Nebojsa Covic.
   -Jutros u 8 casova u Kosovskoj Mitrovici, tacnije u Zvecanu u Trepcinom hotelu "Trojka", nasa strucna ekipa je preuzeta od strane UNMIK-a i ona ce tokom dana da obidje svo planirano podrucje, posebno objekte "Susare" i "Gasifikacije" koja je ugasena negde osamdesetih godina, a u kojoj je ostalo 800 tona uskladistenog fenola i 15 miliona litara fenolne vode velike koncentracije - rekao je, dr Nebojsa Covic na hitno sazvanoj konferenciji za novinare u Raskom okrugu.
   - Prema informacijama koje sam dobio od sefa naseg tima, saradnja sa albanskim strucnjacima je veoma dobra jer su, kako tvrde, i oni sami u vise navrata upozoravali UNMIK i trazili sredstva jer je to veliki ekoloski problem. Odredjene fenolne vode su se probile kroz kanalizaciju i podzemnim sistemom voda usle u Sitnicu, a zatim u Ibar. Ja nikako ne mislim da je ovo politicki ili stranacki problem jer ekoloski problem nije politicki, ekoloski problem nema granica. Svetski eksperti su jasno rekli da je dozvoljeno prisustvo fenola do 1 mg/l i nije tacno da nije stetan po zdravlje jer sa hlorom pravi hlorid-fenol koji je kancerogen. Ako dobro proucite ovaj region onda cete videti da je ovde mnogo vise ljudi na hemodijalizi nego u drugim delovima Srbije. Drugo, po Rezoluciji 1244 Kosovo je jos uvek nasa zemlja i mi imamo obavezu i pravo da kontrolisemo stanje ekologije - rekao je izmedju ostalog potpredsednik Covic.
On je podsetio da je u novembru mesecu doslo do obrusavanja velikog dela jalovine i uglja u povrsinskom kopu "Belacevac" gde je polomljen ceo sistem i onemogucen dalji rad TE zbog nedostatka uglja.
   - Mi smo tu da pomognemo i u pogledu resavanja energetskog problema Kosova i Metohije u smislu davanja viska elektricne energije, pod uslovom da ne ugrozimo sigurnost napajanja elektro-sistema Srbije. Nista od podataka oko zagadjenja Ibra ne sme da se krije od gradjana. Sve mora biti javno i krajnje je vreme da strucnjaci usaglase svoja misljenja -kazao je Covic i podvukao da je susret sa Mihajlom Stajnerom u Pristini uslovio davanjem odobrenja strucnjacima Vlade Srbije da posete Kosovo i objekte za koje se smatra da su zagadjivaci Ibra. On podseca da ce, ukoliko je fenol dospeo u vodovod, a "izgleda da jeste" biti potrebno izvrsiti ciscenje vodovoda zasta ce biti potrebno obezbediti odredjena sredstva.
   Kraljevo u ovoj godini mora otpoceti pristup konacnom resavanju problema vodosnabdevanja. Jasno je da se vodotok Ibra mora napustiti. Pominju se "Rzav", "Lopatnica" i neka druga resenja. To ce biti predmet struke. To je pre svega, pitanje strucnjaka a ne politike. Vlada Srbije ce pomoci sa svoje strane, pre svega sredstvima jer je jasno da Kraljevo kao opstina nema mogucnost da sama isfinansira jedan takav projekat - rekao je Covic kritikujuci pri tom izjave albanskih politicara po kojima je, za resavanje pitanja Kosova, Beograd nepotreban.
   Ne moze se nista u Pristini uraditi bez Beograda jer mi resavamo nasledjene probleme, a ne probleme koje smo mi napravili, kazao je Covic isticuci da ce sa Stajnerom razgovarati kako o problemu ekologije tako i o problemu neprovodjenja sporazuma o severnoj Mitrovici sto se pokusava opravdati formiranjem saveza srpskih opstina. Sporazum je napravljen pocetkom novembra prosle godine ali do danas nista nije provedeno u delo. Naprosto se cekalo da Srbi naprave neke greske, kao sto je taj savez opstina koji i nije problem jer mi u Srbiji imamo savez madjarskih opstina iako Madjari nisu ugrozeni u bilo kom pogledu.
   On je najavio da ce Kraljevo tokom dana posetiti i Andjelka Mihajlov, republicki ministar za zastitu zivotne sredine koja ce takodje za temu razgovora sa rukovodstvom Raskog okruga i njegovih opstina, imati vodosnabdevanje.

POVODOM SITUACIJE U SLIVU IBRA I VODOSNABDEVANJU KRALJEVA
Zakljucci Vlade Republike Srbije
„Na osnovu clana 29. Zakona o Vladi Republike Srbije („Sluzbeni glasnik RS“, br. 5/91 i 45/93),
Vlada Republike Srbije donosi
Z A K LJ U C A K
1. Prihvata se informacija o pojavi i razvoju zagadjenja fenolnim materijama povrsinskih voda u slivu reke Ibar, koja je sastavni deo ovog zakljucka.
2. Vlada Republike Srbije upucuje ostar protest sefu administracije UNMIK-a Mihaelu Stajneru povodom ozbiljne ekoloske situacije koju je na teritoriji Republike Srbije izazvalo izlivanje fenolnih materija iz pogona REHK Kosovo u reku Sitnicu i Ibar.
3. Vlada Republike Srbije konstatuje da je zbog izlivanja fenola u reku Sitnicu iz rezervoara REHK Kosovo doslo do povecane koncentracije ovih otrovnih materija u reci Ibar, cime je ugrozeno vodosnabdevanje preko 100.000 gradjana kraljeva, a potencijalno i drugih gradova.
4. Vlada republike Srbije zahteva od sefa administracije UNMIK-a Mihaela Stajnera da odmah utvrdi kako je doslo do ove ozbiljne ekoloske situacije, razloge zasto nadlezni organi u Republici Srbiji nisu o tome blagovremeno informisani i da preduzme mere da se dalje izlivanje fenola iz rezervoara Termoelektrane Obilic, ili drugog utvrdjenog izvora, zaustavi i da se omoguci strucnim ekipama Vlade republike Srbije da posete Obilic kako bi se utvrdilo cinjenicno stanje.
Vlada republike Srbije ce upoznati i medjunarodnu javnost sa ovom ekoloskom situacijom i njenim posledicama, kao i sa potencijalom ekoloskog udesa sirih razmera ukoliko se ne zaustavi isticanje fenola.
5. Nalaze se Ministarstvu za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine da koordinira aktivnosti ustanovljavanja ekoloskog statusa u vezi sa ovim zagadjivanjem.
6. Nalaze se Ministarstvu poljoprivrede i vodoprivrede, Ministarstvu urbanizma i gradjevina, Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine i Ministarstvu za drzavnu upravu i lokalnu samoupravu da zajedno sa lokalnim vlastima pripreme u roku od 30 dana predlog trajnog resenja problema vodosnabdevanja gradjana Kraljeva prikljucenjem na druge vodosisteme.
7. Nalaze se svim nadleznim organima i organizacijama da pomognu Kriznom stabu Raskog okruga da sto bolje organizuje vodosnabdevanje gradjana Kraljeva vodom.
8. Nalaze se Ministarstvu trgovine, turizma i usluga da izvrsi stalnu pojacanu inspekciju trgovinskih radnji u Kraljevu kako bi se sprecile pojave spekulativnog podizanja cene flasirane vode za pice. Trzisna inspekcija ce u saradnji sa Ministarstvom unutrasnjih poslova preduzeti sve zakonske mere protiv pojave spekulacije.
9. Vlada republike Srbije ce u roku od 30 dana razmotriti predlog resornih ministarstava za trajno resenje problema vodosnabdevanja gradjana Kraljeva i u skladu sa svojim mogucnostima uciniti sve da se ovaj problem trajno resi.
10. Ovaj zakljucak, radi realizacije, dostaviti Ministarstvu za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine, Ministarstvu poljoprivrede i vodoprivrede, Ministarstvu urbanizma i gradjevina, Ministarstvu zdravlja, ministarstvu trgovine, urbanizma i usluga, Ministarstvu unutrasnjih poslova, Ministarstvu za drzavnu upravu i lokalnu samoupravu i Koordinacionom centru Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije za Kosovo i Metohiju.“

05 broj: 375-210/2003
U Beogradu, 20. januara 2003. godine.

G 17 PLUS POVODOM NASTALIH PROBLEMA U VODOSNABDEVANJU KRALJEVA - pise Boban Rajic
Vanredna situacija - vanredno postupanje
„STANI, STANI, IBAR VODO“... - MOTIV SA (TRENUTNO?) ZAGADjENE REKE

„STANI, STANI, IBAR VODO“... - MOTIV SA (TRENUTNO?) ZAGADjENE REKE

- Neophodno sazivanje vanredne sednice Skupstine opstine, - Javnost zahteva hitne odgovore, - „Lov u mutnom“ nestrucnih pojedinaca, - Apel za prevazilazenje razlika u interesu gradjana i opstine Kraljevo
„Apelujemo na sve politicke cinioce u nasoj opstini da preuzmu politicku odgovornost u vezi sa problemima vodosnabdevanju Kraljeva. Vanredna situacija zahteva vanredno postupanje pa shodno tome i sazivanje vanredne sednice Skupstine opstine Kraljevo na kojoj bi se uz prisustvo relevantnih strucnjaka i predstavnika resornih ministarstava svestrano razmotrila novonastala situacija.
Javnost zahteva hitne odgovore. Gradjani moraju biti zasticeni i od samovolje pojedinaca koji bi nastalu situaciju mogli da iskoriste za donosenje odluke cija bi realizacija gradjane trajno udaljila od resenja osnovnog pitanja a to je pitanje vodosnabdevanja. U ovom trenutku pojedinci licitiraju novim i nepredvidivim investicijama za koje se ne zna koliko bi kostale gradjane Kraljeva koji ionako tesko zive. Trenutna situacija nepostojanja legitimnog Izvrsnog odbora Skupstine opstine Kraljevo samo pogoduje „lovu u mutnom“ koji cine ovakvi nestrucni pojedinci.
Apelujemo na sve politicke cinioce zastupljene u Skupstini opstine Kraljevo da prevazidju postojece evidentne razlike i ujedine svoje napore na prevazilazenju trenutne kriticne situacije. Samo takvim postupanjem izbegle bi se dalekosezne negativne posledice po gradjane Kraljeva“, kaze se u saopstenju regionalne kancelarije „G17 plus“ u Kraljevu povodom novonastale situaciju u vodosnabdevanju u ovom gradu.

EKOLOSKI POKRET „IBAR“ KRALJEVO
Hocemo zdravu vodu!
EKOLOSKI POKRET „IBAR“ nastao je iz osecanja nezadovoljstva gradjana Kraljeva stanjem u njihovom zivotnom okruzenju i njihovim nemirenjem sa tim stanjem. Svoje programsko opredeljenje ostvaruje podizuci nivo ekoloske svesti, obrazovanja i informisanosti stanovnistva, osposobljavajuci ga da svoje ustavno i zakonsko pravo ostvaruje prozivajuci subjekte koji su za to placeni.
Zakljucci, sastanci i zahtevi su ovih dana bili ostri i beskompromisni, ali vode u Kraljevu, narocito ciste - nema!? Problem pitke vode u Kraljevu postoji vec godinama, tek nesto krace od problema zagadjenja Ibra.
ZA TRAJNU I (POT)PUNU ZASTITU IBRA : MIROSLAV PAVLOVIC „KEPO“

ZA TRAJNU I (POT)PUNU ZASTITU IBRA : MIROSLAV PAVLOVIC „KEPO“

DVA RAZLOGA
Postoje dva razloga sto otrovi stizu iz industrije sa Kosmeta. Prvi je sto nema preciscivaca otpadnih voda ili tamo gde oprema postoji nije kompletna ili je van funkcije!? Drugi razlog je sto hidrosistem „Ibar-Lepenac“ stoji nezavrsen, tj. kosmetske vode su „zatvorene“ i jedva pokrivaju minimum potreba tamosnje poljoprivrede i industrije.
Kraljevo je na udaru stalno sa talasima zagadjenja mada ne treba zaboraviti da je Kraljevo takodje veliki zagadjivac Ibra i Morave u nizvodnom toku.
VIZIJA
Pamti se vizionarski zakljucak, izvestaj sa predlogom preventivnih mera za zastitu Ibra iz 1972. godine inzenjera Dragomira Draskovica koji je upozorio : „Polazeci od cinjenice koju smo na osnovu ekspertize dobili, u regionu reke Ibar, nizvodno od od brane „Gazivode“, promenama u vodotoku ove reke izumrece akvaticna flora i fauna. Vode Ibra bice nemoguce koristiti bez prethodnog preciscavanja, a doci ce do prodora fenola i drugih otrovnih materija u podzemne rezerve vode. Sve to dovesce do agonije ove reke i njenog kraja“!?!?
UMESTO VODE - ZAKLJUCCI
Utroseno je mnogo zakljucaka i reci oko opredeljenja Kraljeva za trajno resenje snabdevanja stanovnistva zdravom pijacom vodom. U buducnosti koja je zamucena raznim intteresima nude se resnja vodosnabdevanja sa Gruze, Lopatnice, Goca, Studenice, Rzava...
Podstaknuti svim dogadjanjima gradjani Kraljeva, posebno clanovi Ekoloskog pokreta „Ibar“, apeluju da se Ibar trajno zastiti od zagadjenja i da se Zakon o vodama postuje i sprovodi dosledno pod pretnjom strogih sankcija“.

DR RADOSLAV JOVIC, SEF ODBORNICKE GRUPE SPO, O PROBLEMIMA VODOSNABDEVANJA KRALJEVA
Odluka na prvoj sednici Skupstine
- Ubuduce se ne smeju ponavljati iste greske i treba postovati misljenje i primat nauke nad politickom voljom, - Neophodni maksimalno angazovanje Vlade Srbije i medjunarodna pomoc u trajnom resavanju problema
„Nauka i referentne ustanove u Srbiji moraju sto pre dati jasan sud o tome da li Kraljevcani piju ispravnu vodu ili ne. To motra biti polazna osnova za sva ostala razmatranja i odluke. Takodje oni moraju jasno reci koliko zagadjenost Ibra utice na neispravnost pijace vode u reni bunarima.
NAUKA I STRUKA PRE SVEGA : DR RADOSLAV JOVIC

NAUKA I STRUKA PRE SVEGA : DR RADOSLAV JOVIC

Politicka odluka o daljem resavanju ovog problema mora se doneti u jedinom nadleznom mestu a to Skupstina opstine Kraljeva. Prva naredna sednica Skupstine opstine Kraljevo mora biti posvecena upravo kvalitetu vode u Kraljevu, a izvestioci moraju biti upravo ljudi od struke i inspekcijski organi.
Misljenja sam da, bez obzira na hitnost problema, krajnje resenje mora biti takvo da se grad Kraljevo snabdeva vodom sa svoje teritorije jer negativna iskustva iz sistema Kragujevca jesu valjda dovoljan razlog da Kraljevo u buducnosti cini iste greske. Opasno je igrati se sa mogucnoscu da Kraljevo i njegovi stanovnici budu predmet bilo kakvih ucena u buducnosti jer se radi o strateski vitalnoj stvari - vodi za ljudsku upotrebu.
Od Vlade republike Srbije mora se zahtevati da se maksimalno angazuje na resavanju ovog problema imajuci u vidu cinjenicu da je Kraljevo jedna od siromasnijih opstina u Srbiji i da su unutrasnje rezerve vec poprilicno iscrpljene.
Takodje treba izvrsiti maksimalan pritisak na KFOR i ostale institucije na teritoriji Kosova i Metohije kako bi se izvrsilio dalje zagadjenje Ibra.
Sa definitivnim projektom o resenju problema vodosnabdevanja treba sto pre izaci na medjunarodne donatorske konferencije i traziti pomoc medjunarodne zajednice za realizaciju takvog projekta, pogotovu sto je medjunarodna zajednica odgovorna za sva desavanja na teritoriji Kosova i Metohije odakle uostalom i izvire nas problem.
Licno uvazavam napor koji se ulaze da se problem resi, ali ostajem pri stavu da nauka i naucni arumenti moraju imati primat nad nasom politickom voljom kako bi se izbegle moguce greske u buducnosti“.

Intervju: dr Ljubisa Jovasevic - pise Rajko Saric
O fenolu i vanrednom stanju
   Tacno 10 januara dobio sam obavestenje da se nivo Ibra podize, da se ocekuju velike kise, da padavine iznose 40 – 60 litara po metru kvadratnom u gornjem toku Ibra, na podrucju Kosova i Sandzaka. Pretila je poplava u Kraljevu i mi smo tada izasli na teren, obisli smo naselje u Sijacem polju gde postoji defekt star vise godina u samom nasipu zbog cega je pretila opasnost od izlivanja Ibra u slucaju da je visok nivo Morave. Kako Morava nije bila izlozena padavinama, kako je nivo njene vode bio nizak, visak vode iz Ibra se bez problema ulio u njeno korito. Time je problem bio resen sem manje poplave Zicke reke zbog cega su neki bunari bili zatvoreni. Vec 14 januara stize informacije da su poplave Sitnice izazvale pojavu fenola u gornjem toku Ibra. Stizu informacije sa uzorkovanja vode na profilu Raska, Konarevo, Zica i Kraljevo u recnom toku Ibra gde je otkriveno povecano prisustvo fenola koje se kretalo do 2 mikronita dela jednog grama. Do 17 januara uradjeno je 230 analiza na podrucju Kraljeva i to u bunarima sirova voda i voda iz sistema koja stize do krajnjih korisnika. Samo jedan od uzoraka imao je povecanje prisustvo fenola preko 1 mg/l. sto shodno pravilniku 12. o upotrebi voda za pice omogucava slobodnu upotrebu takve vode za pice. U medjuvremenu je odrzan sastanak Civilne zastite gde je Mile Koricanac, kao nacelnik Raskog okruga i komandant Okruznog staba CZ proglasio neupotrebljivom vodu iz gradskog vodovoda za pice i pored toga sto je u izvestaju Instituta za zastitu zdravlja u Kragujevcu savetovano da se vrsi cesci monitoring ispravnosti vode na teskemetale. Sam fenol nije sporan jer se koristi pri konzerviranju hrane, u Americi se u vidu lizola koristio za sterilizaciju po bolnicama radi unistenja bakterija. U ovim kolicinama u kojima se pojavio, do 300 mg/l u Sitnici i gornjem toku Ibra svrstavao je vode ovih reka u trecu i cetvrtu kategoriju voda. Topljenjem snega u nizem toku Ibra njegova koncentracija se smanjila i nije postojala nikakva opasnost.
   Usledila je odluka o uvodjenju vanrednog stanja. Sta mislite o tome?
Ta odluka je doneta nelegalno jer to ne moze da uradi ni jedan pojedinac, to moze uraditi republicka vlada na preporuku sanitarne inspekcije koja svoje odluke temelji na nalazima referentnih laboratorija u Kraljevu, Kragujevcu ili Instituta “Batut” u Beogradu. Sobzirom da je dat savet da se voda ne koristi, gradjani su upuceni na alternativne izvore i na cisterne. Mnoge od tih cisterni nisu koriscene godinama, pitanje je u kakvom su stanju, a ja do sanas nisam dobio nalaze o kvalitetu vode iz tih cisterni. Sa druge strane, alternativni izvori nisu pod stalnim nadzorom sanitarnih sluzbi i njihovih ekipatako da je moguce da dodje i do nekih nezeljenih bakterijskih epidemija sa tih izvorista. Pomenucu kampilo bakter infekcije koje su neprijatne za malu decu, tifus, paratifus i virusni hepatitis.No da bi to toga doslo potreban je period inkubacije od 15 do 45 dana. Uvedena je haoticna panika koja je nalagal siri sastanak kome su prisustvovali i strucnjaci zdravstvenih institucija ali i Republickog meteoroloskog zavoda. Zabunu su uneli i novinari koji su prihvatali pogresno tumacenje nacelnika Okruga koji je u jednom trenutku govorio o 1 gramu olova na pet litara vode, o 15 – 20 procenata fenola u vodi za pice. Naglasavam da postoji voda u recnom koritu, u bunarima i i sistemu. Ishotrena je bila i odluka da se Kraljevo prikljuci na sistem “Rzav” jer po onome sto mi znamo taj sistem nije dovoljan i za Kraljevo. Kraljevo ima svoja izvorista vode ali da nebi doslo do ekscesnih zagadjenja potrebno je primeniti neke druge metode. Tu su pre svega odbrambeni nasipi i fabrika za preradu vode. Mi imamo kvalitetne vode, bunari su u zaledju toka Ibra i u njih voda dolazi iz podzemlja i bunari nemaju kontakt sa vodom iz sliva Ibra.
   Imali smo i zasedanje Vlade Srbije po ovom pitanju.
Zasedanje je bilo 20. januara a o donetim odlukama Kraljevo je informisano preko TV Kraljevo. Odluke ustvari sluze da umanje stetu i opravdaju pogresne odluke svog sluzbenika. Mozemo postaviti pitanje koje su politicke implikacije uvodjenja vanrednog stanja i podizanja panike. Nebih rekao da tu postoji nesto jasno ispolitizovano koliko cinjenica da jedan needukovan covek, covek bez ikakvog strucnog znanja, koji je po temperamentu sklon pravljenju ovakvih situacija, one iz period 1947. godine, u smislu mobilizacije gde zeli podici svoj i rejting svoje stranke na lokalu i sretanja problema sa izgradnje Omladinske ulice koja je upravo predmet istrage.
   Nacelnik forsira “Rzav” a republicki organi “Lopatnicu” kao perspektivu vodosnabdevanja Kraljeva. Zasto?
On je uvek zeleo biti originalan, niko prenjega se nije setio “Rzava”, a njegovo mesto odakle je je selo Rocevici koji su u blizini “Rzava” i nemaju dovoljnu kolicinu vode. Mozda misli i Rocevice prikljuciti na taj sistem. Bez obzira sto ovo moze biti sala nije mi jasno zasto on to forsira jer to nije trajno resenje za Kraljevo. Mi na teritoriji opstine imamo 1.267 lokalnih izvora od kojih se kontrolise vodovod u Uscu, 50 km od Kraljeva, u Mataruskoj banji i sva cetiri izvora gradskog vodovoda i vodovod u Vrbi. Problem vodosnabedevanja Kraljeva zavisi od finansijskih sredstava Vlade Srbije a ne samo lokalne samouprave. Za ssitem Lopatnica treba obezbediti nekih 150 –180 miliona maraka koje drzava u ovom trenutku nema. Uvodjenje vode iz Rzava u vodosistem Kraljeva kostao bi oko 15 0 20 miliona marak i pod znakom je pitanja. Ono sto je najpovoljnije u ovom trenutku jeste izgradnja fabrike za preradu vode na lokaciji Zicko polje i kostao bi 10 12 miliona maraka. Ta voda bi bila dovoljna Kraljevu 40 – 50 narednih godina

NEISKORISCENO BLAGO GOCA - pise Voja Blagojevic
Teku vode kraj zednog Kraljeva
   Nad Gocom u svakom godisnjem dobu lebdi svetao spokojni mir, a u daljini se nad vrhovima cetinara nazire plava linija horizonta.
I na sve strane recice i izvori. Obilje cistih planinskih voda sliva se niz bregove i odlazi dole ka Ibru i Kraljevu. Ka gradu zednom i zeljnom vode.
   Koliko se zna o ovom neizmernom blagu? Da li ga je ko proucavao, sistematizovao i predlozio resenje kako da se iskoristi?
-Pet godina sam proveo na planini u nastojanju da proucim koliko pored sumskog blaga ovaj prostrani kompleks ima voda i sta sve utice na njih. Posao je bio obiman i iscrpljujuci. Trebalo je zaci u svaki sumski cestar, u tesko prohodne delove planine i sve zabeleziti, sistematizovati i dati naucni doprinos koriscenju gockih voda.
   Tako nam prica inzenjer Grigorije Macan, doktor nauka i nedavno penzionisani profesor Sumarskog fakulteta u Beogradu. On je prvi doktorirao u Srbiji na temu vodoprivrede erozionih podrucja. Profesor Macan je prikupio obilje naucne gradje, dosao do kapitalnih podataka koji govore koliko moze Kraljevo da sa gockih izvorista obezbedi zdravu vodu za pice.
Zlatna Gvozdacka reka
Po uradjenom katastru utvrdjeno je da na Gocu ima sto deset stalnih izvora, a u medjuvremenu se pojavilo jos dvadeset novih. To ogromno prirodno bogatstvo vrednije je jos i zato sto je rec o izdasnim, cistim i izuzetno kvalitetnim vodama. Tako se, na primer, sa izvora u Beloj reci napajaju vodom za pice svi objekti nastavne baze Sumarskog fakulteta, restoran, hotel „Piramida“. Izvor Savin laz, pod uslovom da bude kaptiran, davao bi u toku osam casova kolicinu vode dovoljne za punjenje 24.000 flasa zapremine jednog i po litra.
   Goc zahvata povrsinu od gotovo 14.000 hektara. Merenja obavljena u periodu od osamnaest godina pokazala su da godisnji prosek padavina na planini iznosi 1.023 litra po kvadratnom metru. Vodeni potencijal, prema tom merenju iznosi vise od 689 litara u sekundi i time je, prevedeno na potrosnju sliva, trostruko veci od proseka u Srbiji.
-Tokom dvadesetak posle-dnjih godina o vodama Goca objavljeno je preko osamnaest naslova u naucnostrucnim casopisima, na naucnim skupovima i kongresima. Posebno je sliv divne Gvozdacke reke, tog neizmernog blaga ove planine, bio tema tih rasprava i razgovora. Kad se raspodele te vode iz sliva Gvozdacke reke, odnosno kad se namire sve potrebe u eko-sistemu, za eventualno snabdevanje grada 80.000 stanovnka ostalo bi oko 370 litara vode u sekundi.
   Gvozdacka reka se kod Polumira uliva u Ibar. Na toj relaciji, pa do Kraljeva, po-stoji jos dvanaest stalnih vodotokova. U svom magi-starskom radu inzenjer Ivan Macan, sin profesora Macana, iznosi tvrdnju naucno zasnovanu i dokazanu da bi tom kolicinom, uz vode koje donosi Gvozdacka reka, Kraljevo imalo na raspolaganju priblizno 600 litara kvalitetne vode za pice u jednoj sekundi.
Sliv Gvozdacke reke zahvata povrsinu od 4.375 hektara. Na tom podrucju je desetak bistrih i cistih recica - Prerovska, Bela reka, Gajevacka, Brezanska reka, Sosanica. Sve su izdasne, ciste, dolaze iz nezagadjenog sumskog podrucja i upotrebljive su za pice.
Reke pune fenola
Kraljevo nikada nije iskoristilo ove darove prirode. Opredelilo se za koriscenje bunara u priobalju Ibra i to je nekako islo sve dok se u reci nije pojavila velika koncentracija fenola i drugih teskih metala.
Stanje je pogorsano identifikacijom mnogih metala i nedopustivom koncentracijom cinka, bakra, kadmijuma, olova i arsena. To je ustanovljeno pregledom obavljenim 24. novembra 1986. godine u laboratoriji Hidrometeoroloskog zavoda Srbije. Nastale su mucne godine za Kraljevo. Grad se snabdevao 1984, 1985. i 1986. sa sesnaest cistreni i voda je deljena po ulicama.
Slicno se desilo i sa Zapa-dnom Moravom, koja tece paralelno sa Ibrom, samo sa leve strane grada. I ona je bila zagadjena fenolom i teskim metalima i tako neupotrebljiva stizala cak do Krusevca i Trstenika.
Ni cisterne, ni neprekidne nevolje oko zagadjenih reka, pa i bunara u Zickom i Kona-revskom polju, odakle se grad snabdeva vodom za pice, nisu nadlezne u Kraljevu opredelile da resenje potraze u dovodjenju vode sa padina Goca. Nekakvo resenje je nadjeno izgradnjom cevovoda dugog 32 kilometra kojim bi se vode sa akumulacije „Gruza“ dopremale do Kraljeva. Ova skupa, neracionalna i, kako se pokazalo, neuspesna investicija kostala je mnogo, ali nevolje zednog grada nisu do danas otklonjene. I ovog leta vode je bilo samo u nizim delovima. I to na minimumu.
Samo bunari
PLANINA SA STO DESET IZVORA ZDRAVE VODE

Nije poznato zasto Kraljevo nije prihvatilo i iskoristilo kvalitetne i ciste vode sa gockih strana. Pominju se i izjave nekih tadasnjih rukovodilaca kako je ta voda sa solidnim fizickim i hemijskim osobinama, ali da u pogledu bakterioloske karakteristike postoji smetnja za njenu upotrebu.
-Kvalitet voda iz Gvo-zdackog sliva proveravan je na osamdeset uzetih uzoraka - kaze profesor Macan.
-Radjeni su na bazi 23 elementa fizickih, hemijskih i bakterioloskoh svojstava. Doka-zano je da su te vode izuzetnog kvaliteta, a neki neznatni nedostaci u pogledu bakterioloskih karakteristika mogu vrlo lako da budu otklonjeni. I to bez znacajnih ulaganja.
Ipak, Kraljevo se tvrdoglavo drzalo bunara u priobalju zagadjenog Ibra i voda sa gruzanske akumulacije. Ni jednim ni drugim nije resila svoju, svakako, najvecu nevolju.
-Mi smo to resili bas dovodjenjem voda sa Goca - rekao nam je Rodoljub Dzamic, doskorasnji predsednik Skupstine opstine Vrnjacka Banja.
-Obavljena je strucna analiza tih voda, dobili smo povoljne ocene, pristupili kopanju kanala, polozili cevi i sa sektora sliva Gvozdacke reke dobili novu kolicinu vode za pice. Nameravamo i da to prosirimo, kaptiramo jos neke izvore i pojacamo dotok do Banje. Sliv Gvozdacke reke je pravo blago koje razumno i planski treba iskoristiti.
Da li ce se, i kada Kraljevo okrenuti Gocu i potraziti tamo resenje svoje, valjda, najteze nevolje, tesko je reci. Za sada i do daljeg, sve ce ici nepromenjeno. Delic tih bistrih i hladnih izvorskih voda sa Goca i dalje ce daleko dopirati.
Cak i do Crnog mora...

Republicki inspektor za zastitu zivotne sredine Zoran Vostinic - pise Rajko Saric
Kraljevacki inspektori na Kosovu
U Obilicu, u pogonima TE “Obilic”, osamdesetih godina je postojao pogon za proizvodnju generatorskog gasa koji se koristio za zagrevanje gasa u visokim pecima celicane u Skoplju. Kao nus produkt stvarale su se velike kolicine fenolnih otpadnih voda. Istovremeno se izdvajao i cist fenol koji je imao svoju primenu u nekim granama industrije. Negde 1985. godine prestala je proizvodnja generatorskog gasa, a time i konstantno nastajanje fenolnih otpadnih voda koje su ispustane u reku Sitnicu i Ibar. Upravo tih godina, u tim rekama je i zabelezena visoka koncentracija fenola, kaze za Ibarske novosti Zoran Vostinic,republicki inspektor za zastitu zivotne sredine i vodja strucnjaka kojima nije dozvoljeno da posete Kosovo i izvrse inspekciju zagadjivaca Ibra.

- Prestankom proizvodnje otpadnog gasa, ostale su velike kolicine sirovog, cistog fenola i ogromne kolicine fenolnih voda jake koncentracije. Obe ove materije su uskladistene u nadzemne rezervoare. Rec je o nekih 800 tona cistog fenola i 16.000 tona fenolne vode izuzetno jake koncentracije. Ono sto nije vidljivo, jeste interna, podzemna kanalizacija tih pogona sa nepoznatom klicinom fenola i ona je iz tih razloga blindirana, kaze Vostinic.
   Kompletno zemljiste u okolini pogona TE “Obilic” sto se moze videti golim okom, sve je prekriveno masnim mrljama i oseca se smrad, kaze on. -Znaci, od 1985. godine nema zagadjenja stalnim dotocima fenolnih materija, ali je ostala opasnost da usled velikih padavina ili povecanja vodostaja Sitnice, dodje do spiranja tog zagadjenog zemljista i slivanja takve vode u Ibar. Sada ne znamo u kakvom stanju su ti bazeni jer nemamo nikakvu kontrolu, to je sada u nadleznosti UNMIK-a i ministarstva vlade Kosova. Kada je uoceno akcidentno zagadjenje Ibra, jer je utvrdjeno povecanje prisustva fenola 60 puta vece od dozvoljenog mi smo od UNMIK-a zatrazili da dozvoli nasim inspektorima da izvrse inspekciju TE “Obilic” i jos tri objekta, to su, pre svega, objekti metalurgije cinka, odnosno jaloviste od 100.000 m/3 rastvora teskih metala, koje se nalaze na samoj obali reke. No, smatram da to jaloviste nije poplavljeno jer bi u protivnom imali bi nevidjenu katastrofu nizvodno. Imali smo nameru da vidimo u kakvom su stanju ti objekti, da li to neko kontrolise i nadgleda. Tu su i objekti u Leposavicu, metalurgija olova i u Zvecanu, pogoni cinka i jos nekih metala, kaze inspektor Vostinic.
   To su suva jalovista koja u sebi sadrze cestice veoma teskih metala i zato su inspektori i njih imali nameru posetiti. Jaloviste u Rudnici je jedino jaloviste koje je kontrolisano od strane strucnjaka iz Srbije i ono nije okarakterisano kao zagadjivac Ibra olovom koji je nadjen u jednom uzorku vode, a sto je nasao Institut za zastitu zdravlja u Kragujevcu.
- Ono sto je posebno opasno jeste cinjenica da nasi strucnjaci nemaju nikakvu kontrolu ovako opasnih otpadnih materija, a primera radi, jace ostecenje bazena sa cistim fenolom u Obilicu ili plavljenje jalovista teskih metala izazvalo bi trajnu ekolosku katastrofu, jer fenoli su, bez obzira na vrstu, isparljivi ili ne, opasne materije. Posebno je opasan kao otpad jer se mora adekvatno uskladistiti i dobro cuvati, precizan je Vostnic.
   Zato je i cudno objasnjenje iz UNMIK-a da Sitnica ne tece prema Kraljevu vec u suprotnom smeru, i zato ne ugrozava ni Ibar ni zivote stanovnistva u slivu Ibra. Sa druge strane, oni su izrazili cudjenje otkuda fenol kada ti pogoni ne rade.

BURNA PREVIRANJA U USCANSKOM EKONOMU - pise Rajko Saric
Kraj sukoba u Ekonomu
U fabrici metalnih proizvoda u protekloj sedmici desavale ssu se smene i postavljanje generalnog direktora i smene i izbori skupstine i upravnih odbora.
Ovakav epilog dogadjanja je zavrsena faza podele koje su se desavale u ovom uzornom uscanskom kolektivu. Jedna strana zagovarala je saradnju sa fabrikom slicnih proizvoda " Primat" iz Maribora a druga za dokapitalizaciju ili privatizaciju kraljevackih i uscanskih biznismena.
Naime bivsi vec smenjeni upravni odbor izvrsio je dana 12.01. 2003. smenu tehnickog direktora Rodoljuba Biorca i na mesto direktora postavio dosadasnjeg tehnickog direktora Pesica iz Usca. Prilikom donosenja odluke o smeni direktora doneta je i odluka da se izvrse zamene brava na vratima kancelarija generalnog direktora.

Smenu direktora Rodoljuba Biorca zagovarala je struja radnika na celu sa upravnim odborom i biznismenima iz Kraljeva i Usca. Uscanski i kraljevacki biznismeni ne mogu da se pomire sa cinjenicom da postoji velika verovatnoca da ce Ekonom izvrsiti privatizaciju sa Slovencima i da ce im izmaci veoma uspesan privredni subjekekat.
Vecinom radnika izglasano je nepoverenje skupstini i upravnom odboru i novoizabranom direktoru Pesicu. Na satanku nove skupstine vracen je na mestu direktora Rodoljub Biorac i izabran nov upravni odbor.
Nezadovoljni clanovi bivseg upravnog odbora poceli su da ometaju sastanak sindikata, upravnog odbora i rukovodstva sa predstavnicima iz Slovenije 16.01.2003. godine tako da je morala da intervenise i milicija iz Usca.
Po zavrsetku sastanka sa predstavnicima iz Slovenije odnosno Maribora sindikati, novi upravni odbor i rukovodstvo fabrike zakazali su novi zbor radnika na kome su prezentovani razgovori i dogovori predstavnika Ekonoma i Primata iz Slovenije.
Ono sto je najbitnije za uscanski kraj jeste da radnici normalno izvrsavaju radne zadatke ali se kod njih oseca strah od privatizacije koja je malo kome donela blagodeti.
Pored toga sindikati i radnici zahtevaju od rukovodstva da se u sto krasem roku ispitaju nepravilnosti u radu i malverzacijama ukoliko ih je bilo i izvestaji dostave merodavnim organima i sluzbama.
Ono sto nije dobro u celoj prizi je to da su omladinci kojih je bilo blizu stotinu ostalo bez posla jer je primljeno 16 u radni odnos tako da se Uscani plase da isti ne krenu trbuhom za kruhom i pospese migraciju mladih ljudi iz Uscanskog kraja.

U fabrici parketa u iscekivanju novog zakupca
Radnici Fabrike parheta trenutno ne rade osim kotlara i radnika obezbedjenja fabrike i radnika za odrzavanje. Sve je spremno za pocetak rada sa novim zakupcem.
U toku prosle dva meseca radnici su preradili postojece zalihe sirovina takozvane frizem u dosta kvalitetan parhet koji zadovoljava standarde i zahteve buduceg zakupca gospodina Smiljkovica.
Trenutno u fabrici se nalaze velike kolicine gotovih proizvoda koje radnici cuvaju i plase se da ne odu neplaniranim tokovima radi pokrivanja dubioza nastalih dosadasnjim poslovanjem i da ostanu bez isplacenih licnih dohodaka.
Ono sto treba konstatovati jeste da su radnici fabrike sacuvali opremu i tehnoloske linije za izradu sto je retkost u Srbiji gde je obustavljena proizvodnja. Jedini nedostatak u proizvodnji je oprema za proizvodnju briketa koja je navodno data na remontovanje ali se nikako ne pojavljuje jer je izrada jer je izrada briketa od piljevine veoma unosan i isplativ posai.
Nadamo se da su pregovori oko dolaska novog zakupca proizvodnje u fabrici uspesno zavrseni i da ce fabrika u toku ove nedelje poceti sa proizvodnjom.

Ibar bez uginule ribe
Sa najavom pojave fenola i olova u reci Ibru krenuli smo da obilazimo reku sa ribolovcima iz Usca koji najvise vole lov na skobalja.
Pored reke nije bilo nigde ribolovaca sa stapom za pecanje ali ni uginule ribe sto je veoma obradovalo prisutne. Mestani koji stanuju nadomak reke Ibar rekli su nam da nisu primetili bilo kakve promene kod ribe niti je bilo primeceno u vodotoku reke pomora ribe.
Uscanski ribolovci sa nestrpljenjem ocekuju izvestaje nadleznih inspekcijskih organa i Zavoda za zastitu zdravlja koji bi podrobnije izvestili o toku reke Ibar i njenoj zagadjenosti. Najbitnije, da su prelepe obale reke Ibar jos uvek bez plutanja mrtve ribe.

Usce na pragu dobijanja opstine
Nanovija izjava ministra za drzavnu i lokalnu samoupravu gospodina Sabica obradovala je uscanski kraj a posebno mladu populaciju koja jedinu perspektivu vidi u ponovnom vracanju opstine Usce. Posebno je obradovala cinjenica da Usce ima kvalitetno obradjen elaborat koji su radili uscanski stucnjaci iz inicijativnog odbora i saglasnost opstine Kraljevo, tako da od pristiglih zahteva Usce na Ibru ima sve potrebne uslove.
Na Uscu se trenutno radi na pronalazenju prostorija i potrebnih kadrova kojih ima dosta i nadaju se velikoj pomoci predstavnika opstine Kraljevo i nacelnika Raskog okruga gospodina Mila Koricanca koji pored clanova inicijativnog odbora ima najvece zasluge za vracanje opstine Usce.

Pocele pripreme uscanskih kajakasa
Predstavnici upravnog odbora uscanskih kajakasa sazvali su sastanak na kome su prezentovani planovi za 2003. godinu.
Na sastanku su pozvani sadasnji aktivni kajakasi, kajakasi nekadasnjih uscanskih sampionskih ekipa i clanovi bivsih predsednistava i stucnih stabova. Sastanak je odrzan u prostorijama kajak kluba gde su glavne smernice bile ucestvovanje uscanskih kajakasa na medjunarodnom prvenstvu radi obezbedjivanja olimpijskih normi i svetskih prvenstava od kojih uscanski kajakasi nisu daleko.
Za predsednika strucnog staba izabran je Bane Trifunovic profesor fizicke kulture i bivsi aktivan kajakas. NJemu ce pomagati dosadasnji trener Pavlovic i profesor fizickog vaspitanja Svetislav Dikic.
Pored strucnog staba dogovoreno je da se u roku od mesec dana organizuje skupstina kajakaskog kluba na kome ce se izvrsiti i izbor predsednistva ciji ce zadatak biti definisan na osnovu takmicarskog plana uscanskih kajakasa.

ELEKTROSRBIJA – KRALJEVO - pise Bojana Milosavljevic
Likovna izlozba osnovaca
- Javno preduzece “Elektrosrbija – Kraljevo” i “Sluzbeni glasnik” iz Beograda krajem prosle godine organizovali nagradni likovni konkurs za ucenike osnovnih skola i specijalnih obrazovnih ustanova. Izmedju dve hiljade radova, za izlozbenu postavku odabrano je – 46. Citava akcija ima humanitarni karakter, a izlozba ce biti prikazana u nekoliko gradova Srbije
Tri edukativne teme iz oblasti primene elektricne energije (Za sta nam sluzi struja, Struja – opasno po zivot, Stednja elektricne energije) okupile su krajem prosle godine vise od dve hiljade mladih (uzrasta – ucenika osnovnih skola) oko nagradnog i humanitarnog likovnog konkursa, koji su raspisali javna preduzeca Elektrosrbija – Kraljevo i Sluzbeni glasnik – Beograd. Izvanredan odziv mladih stvaralaca je, pored ostalog, i garant da ce humantirani aspekt citave akcije takodje biti izuzetan. Naime, po zamisli organizatora likovnog konkursa – izlozeni radovi (46 ukupno) bice prodati na aukcijskoj izlozbi krajem narednog meseca u Beogradu, a sav prihod poklanja se specificnom domskom Odeljenju “Izvor” pri manastiru Svete petke u Izvoru (kod Paracina), koje administrativno pripada Domu za lica ometena u razvoju, u Kulini.
Specificnost ovog domskog Odeljenja je u tome sto potpunu negu korisnika (rec je o 92 zenske osobe najtezeg stepena ometenosti u razvoju, koje su u najvecem broju sluzajeva i nepokretne) sprovode monahinje manastira Svete Petke. One su svesrno posvecene svojim prihvacenim obavezama, a bez neophodnih materijalnih sredstava.
Da nesreca uzmakne
Citava akcija, sa humanitarnim ciljem, imala je odlicnu logisticku podrsku, kako i prilici njenim stremljenjima i ozbiljnosti organizatora. Rados Rakus, slikar i likovni kriticar iz Kraljeva, umesto prikaza same zavrsnice – postavke nagradjenih radova – napisao je:
“ Zateceni smo na podjednakom rastojanju izmedju stvaranja sveta i njegovog jedva zamislivog kraja, sebi nerazumljivi, na nejasnom mestu i s nepravedno dodeljenim zivotnim polazistima. Opsti zbir nam nije dostupan, pa se nudi premnogo prostora za pretpostavke i tumacenja o razlozima postojeceg nacina raspodele nesrece. Dovoljno je da se covek osami, pa da se postidi dobrog dela sopstvenog postojanja.
Nudeci se drugome, posebno onima koji su u raspodeli nevolje poneli najveci deo, mozda cemo jos i spasti dusu, mada ni to nije sigurno. Pomoc hendikepiranoj deci likovnim radovima one srecnije i onih koji ce ih otkupiti, hrabri prve da nisu zaboravljeni, a druge uci, kako se lako moze stici na slicno neveselo mesto, da prihvate odgovornost “svih za sve.”
Zajednicko strpljenje radja nadu da se svaka nesreca na kraju zamori.”
Prema vec utvrdjenom rasporedu, putujuca izlozba proistekla iz ove akcije, prvo predstavljanje ima u Galeriji “Marzik” u Kraljevu, do sutra, 25. januara. Posle: Trstenika, Cuprije, Cacka, Loznice i Valjeva, zavrsnicu ce dobiti u Beogradu, od 21 – 24. februara, tokom koje ce se obaviti i aukcijska prodaja izlozenih radova (pocetna cena je 5 hiljada dinara po jednom radu). Inace, radovi se otkupljuju putem razervacije, a otkup se dokumentuje organizatoru u roku od dva dana.
U najuzi izbor, odnosno, izlozbenu postavku ovog likovnog konkursa, uslo je 2o-tak mladih stvaralaca iz Kraljeva i okoline: Tijana Trifunovic, “Vuk Karayic” – Ribnica; Aleksandra Radunovic, “Dositej Obradovic” – Vrba; Maja Kojic, “Dimitrije Tucovic;” LJubica Radovanovic, “Cetvrti kraljevacki bataljon;” Jovana Stevanovic, “Cetvrti kraljevacki bataljon;” Andjelka Mandic, “Dragan Djokovic Uca” – Ladjevci; Ivana Sekulic, “Sveti Sava;” Mina Kojic i Milica Jankovic, “Dimitrije Tucovic;” Nevena Zupanjac, “Sveti Sava;” Zivan Djuric, “Jovo Kursula;” Irena Petrovic, “Jovo Kursula;” LJubica Baskunovic, “Cetvrti kraljevacki bataljon,” kao i grupa vrlo darovitih ucenika OS “Ivo Lola Ribar”: Stevan Tomic, Danijel Djordjevic, Aleksandra Sulejmani, Tamara Vujicic i Vladan Pavlovic.

Kosarka - Frikom JUBA liga - pisu Zoran Bacarevic i Stole Petkovic
Zvezda zasjala u sumrak
U 12. kolu “ crveno-beli” slavili tek u poslednjoj cetvrtini u kojo domacin postigao svega pet koseva. Sloga-Crvena zvezda 65:74 (24:24,17:19,19:11,5:18 ). U 13. kolu Kraljevcani gosti Partizana u Beogradu ( 8. februara)
Pune tri cevrtine Sloga je delovala tradicionalno neugodnom protivniku na kraljevackom parkeru. Susret 12. kola Frikom JUBA lige odlucen je u poslednjih deset minuta igre kada je domacin postavio neslavni rekord postigavsi pet ( i slovima pet) bkoseva sto je beogradskim “crveno-belima” donelo u sustini ocekivanu pobedu od deset koseva razlike, ukljucujuci i “trojku” Beogradjana koja se stopila sa ;poslednjim zvukom sirene u krcatoj Hali sportova posto je mec Sloge i Crvene zvezde posmatralo oko 2.500 gledalaca.
Prepune tribine na kraju praznog srca Kraljevcana

Prepune tribine na kraju praznog srca Kraljevcana

Beogradjani su ucinili sve da, posle neplaniranog poraza u Sirokom Brijegu u Gudijer ligi minule srede, u Kraljevu ne dozive novi poraz u paklenoj atmosferi minijaturne kraljevacke “kutije sibica”. Noc pre utakmice ( nedelja uvece ) proveli su u Vrnjackoj Banji a sa sobom poveli i dav autobusa opstepoznatih “delija”. Oni su imali dva manja sukoba sa lokalnom policijom, srecom bez vecih posledica. I domaci navijaciimali su svoj udeo u ovoj zanimljivoj utakmici sa puno gresaka ali su, kao i Sloga, izgubili bitku u poslednjih deset minuta kada su domaci kosarkasi imali “gimnazijski” ucinak od svega pet koseva – “cetvrt kosa” po minutu.
Domacini su pruzili dosta cvrst otpor favorizovanim “crveno- belima” zahvaljujuci pre svega “probudjenim “ Sa si Stefanovicu i Mirku Vukajlovicu. Posle “egal rezultata” na poluvremenu Sloga je u trecoj cetvrtini ostvarila prednost od sest koseva i dobila nadu da u zavrsnici moze napraviti cudo. Za to, medjutim nije imala snage jer je do izrazaja dosao nesumljivi kvalitet Beogradjana. Omaleni tamnoputi plejmejker Zvezde Skuni Pen ( 178 santimetara) sa 23 poena bio je najbolji i najefikasniji pojedinac a bravurama pod kosem Sloge ostavljao je “bez teksta” domace igrace ali i navijace Sloge. I drugi stranac u redovima Beogradjana visoki Ekezija bio je zapazen pod kosevima a postigao je 14 poena. U redovima Sloge bolju partiju od ostalih ( dok su imali snage i duha ) pruzili su Sasa Stefanovic i Mirko Vukajlovic sa 19 odnosno 15 koseva.
Bilo kako bilo, od nekakvog iznenadjenja u mecu sa Beogradjanima za Slogu nije ostalo ni “i” pa ce spas u u borbi za opstanak Kraljevcani morati da potraze u mecevima sa klubovima iz donjeg dela tabele. Takav susret, medjutim , svakako nije onaj iz narednog 13. kola koji se igra 8. februara posto Sloga gostuje aktuelnom lideru Partizanu u Beogradu. Slicno kao i Crvenu zvezdu i “crno-bele” je Sloga dosta mucila na domacem terenu da bi na kraju dozivela poraz. Ovog puta u Beograd putuju bez realnih izgleda da makar i uzdrmaju poznatog domacina u beogradskom “Pioniru”.

TABELA Frikom JUBA Liga
1. Partizan           12 10 2 1039:977 22
2. FMP Zeleznik    11 10 1 980:826 21
3. Crvena zvezda 12 9 3 1067:963 21
4. Buducnost        12 8 4 1063:985 20
5. Hemofarm        12 7 5 962:933 19
6. Lovcen             12 5 7 1023:1050 17
7. NIS Vojvodina   12 5 7 1023:1050 17
8. Spartak           12 4 8 918:965 16
9. Zdravlje          12 4 8 878:973 16
10.OKK Beograd 12 3 9 979:1024 15
11. Sloga            12 3 9 867:1009 15
12. Lavovi 063     11 3 8 877:923 14

Kosarka –Prva Bsavezna liga
KRALJEVCANI POTOPLJENI U BARU
U 14. kolu Tina Tajm bolja od Masinca –84:75 za Berane. Masinac zaostao za vodecim tandemom, u nardnom kolu slobodan
    U dvorani sa vec malo prokazanim imenom OS“Jugoslavija” kraljevacki kosarkasi godinama vode borbu svojevremeno sa Mornarom a sada Primorkom i ekipom Tina Tajm. Retko kada su bili uspesni a ta neugodna tradicija nastavljena je i minule subote kada su u Baru gostovali kosarkasi Masinca. U mecu 14. kola Prve B savezne lige za kosarkase nijednog trenutka nije bilo dileme oko pobednika jer je domacin diktirao tempo odnosno vodio igru od pocetka do kraja susreta . Konacnih devet poena u plusu za Tinu Tajm plod su bolje igre domacih kosarkasa tokom svih cetrdeset minuta igre. Najvecu prednost Barani su imali u finisu susreta kod rezultata 77:58 ali je sve bilo reseno vec posle 30. minuta kada je domacin na drugi “mali odmor” otisao sa prednoscu od 15 koseva -65:50 pa ucinak “studenata” u poslednjih deset minuta od velikih 25:19 nije nista bitno poremetio u konacnom zbiru. U 14. kolu u Baru Tina Tajm – Masinac 84:75 ( 24:18,17:17, 24:15,19:25 ). Najbolje pojedince pobednicka ekipa imala je u Mirceti (32) i Susicu 924 kosa) dok su u ekipi Masinca iznad kote od deset koseva bili Avalic sa 15, Jovanovic sa 12 i Mirkovic sa 11 koseva. Najbolji strelac Masinca Slavisa Bogavac ostao je bez poena ali treba znati da on vec sest nedelja vuce neugodnu povredu zgloba i da je samim tim njegov ucinak daleko ispod njegovih vrednosti.
Minulo 14. kolo Prve B savezne lige, prvo u drugom delu prvenstva, nije donelo nijednoiznaenadjenje, favoriti su belezili sigurne pobede, uglavno u ulozi domacina, s tim sto je vodeci Ergonom trijumfovao u Niksicu nad Ibonom i zaseo na pocasni tron. Tamo ce ostati i narednih nekoliko kola jer je sledecem 15. kolu Masinac slobodan, posle odustajanja ekipe Nove Pazove a Kraljevcani ce prikljucak za sam vrh tabele potraziti posle prinudne pauze, za dve nedelje.
Z. Bacarevic

TABELA PRVA B LIGA

1. Ergonom 14 11 3 1266:1130 25
2. Beopetrol 14 11 3 1237:1110 25
3. Masinac 14 10 4 1176:1108 24
4. Zastava 14 9 5 1201:1115 23
5. Borac 14 8 6 1194:1104 22
6. Primorka 14 8 6 1143:1151 22
7. Tina Tajm 14 8 6 1129:1259 22
8. Polet 13 8 5 1120:1097 21
9. Mogren 14 6 8 1042:1107 20
10.Prokupac 14 4 10 1101:1191 18
11. Rudar 14 4 10 1131:1194 17
12. Ibon 14 3 11 1155:1194 17
13. Radnicki 13 4 9 1076:1151 17
14. N.Pazova 12 2 10 873:1014 14

Odbojka –Prva B savezna liga
RIBNICA SIJA U VRSCU
Pobedom nad jedinim konkurentom za pocasnu poziciju Ribnica stekla pednost od osam bodova. Vezeras u Kraljevu (Hala sportova od 19 casova) Kraljevcani docekuju Novopazarce
Visenedeljna pauza u prvenstvu i kontrolna utakmica sa beogradskim Partizanom minule sedmice izgleda da je dobro dosla odbojkasima Ribnice pred derbi prvog kola kruga takmicenja u Prvoj B saveznij ligi. Trinaesto prvenstveno kolo donelo je potpuni uspeh i veliku radost kraljevackim odbojkasima i njihovim pristalicama. U Vrscu je Ribnica savladala domaci Banat sa 3:1 i stekla prednost od velikih osam bodova pred nastavak trke za bodove koja ce posle odigranih 18 kola, imatai i mini ligu od cetiri najbolje plasirane ekipe.
Vec prvi set najavio je veliku borbu i sansu za goste iz Kraljeva da osvoje maksimalan broj bodova na terenu direktnog konkurenta za najvisi plasman. Uvodni set pripao je Banatu ali tek posle divovske borbe sa 31:29. Kada su ucesnici trenera-igraca Dragana Djordjevica poravnali na 1:1 u setovima, posle ulaska Todorevica i ubedljivih 25:12 za Ribnicu u drugom setu vrata vec 12-te prvenstvene pobede bila su sirom otvorena. To si dogodilo jer su Ristovic, povratnik Popovic, Simijanovic, Mikovic, Mitrovic, Aleksic, Todorovic i drugovi iskoristiti preokret i pobedom od 3:19 ( 29:31,25:12,25:23,25:21 ) zavrsili lavovski deo posla vec na prvoj ovogodisnjoj prvenstvenoj utakmici. Tako su kraljevacki odbojkasi vec nacinili presudno “hop” na putu povratka u nacionalnu odbojkasku elitu.
Visenedeljna pauza izgleda da je na pojedine ekipe u Prvoj B ligi imala negativno dejstvo pa je prvo ovogodisnje kolo donelo nekoliko neocekovanih rezultata. Radnicki je u Kragujevcu doziveo debakl od VKSK (0:3) kao i Krusevacput, takodje kao domacin od Zeleznicara i takodje sa 0:3. Tek treba da se vidi da li ce ovi rezultati uticatai na konacan sastav grupe od cetiri ekipe koja ce u mini ligi odrediti konacan poredak u vrhu.
Z.Bacarevic
TABELA
1.Ribnica 13 12 1 38:8 36
2.Banat 13 10 3 32:13 28
3.Krusevacput 13 9 4 31:19 25
4.Radnicki 13 7 6 24:20 22
5.Zeleznizar 13 7 6 25:25 21
6.VGSK 13 6 7 21:24 18
7.Spartak 13 6 7 19:27 16
8.Novi Pazar 13 4 9 23:32 14
9.Bg. elektrane 13 3 10 17:34 10
10.GIK Banat 13 1 12 10:37 5

Najstariji kraljevacki fudbalski srpskoligas i posle prve nedelja priprema za prolecnu sezonu
SLOGA JEDNOM DNEVNO
Posle novogodisnje prozivke(12 januara) i prvog treninga tri dana kasnije ( 15. januara) fudbaleri kraljevcke Sloge usli su u drugu nedelju priprema za prolecni start u Srpskoj ligi (Zapad). Treninzi se bara za sada, odrzavaju jednom dnevno na Gradskom stadionu a tako ce biti inarednih januarskih dana do konacne stabilizacije igrazkog kadar posle tradicionalne “fluktuacije radne snage” koja se svake godine desava u letnjem i zimskom periodu ( roku ).
Trener Sloge Zivadin Ilic od pre par dana moci ce da racuna na jos jednog povratnika u maticno jato. To je iskusni Nenad Perisic koji se vraca iz Gackog ( Republika Srpska). I mladi Stevan Kundovic, koji je igrao za mladje selekcije OFK Beograda a ponikao u kraljevackoj fudbalskoj skoli pristupio je “belima” ovog januara i trazice mesto “pod suncem”, odnosno u takmicarskoj ekipi za prolece 2003.