IN novi broj

Uvod - Pola veka u sluzbi coveka
Pola veka u dva veka (milenijuma)
Alarm zbog trovanja Ibra
Zimske carolije na Gocu
Predstavnici pedeset zemalja, clanica OEBS, u Kraljevu
Desanka Maksimovic: Malo je onih koji imaju meru sebe u sebi
Novosti iz Usca
Izlozba Zorana Kitica u “Grandu”
Izlozba karikatura “Pjer” u Kraljevu
Februarski kolokvijum Masinca, pristojan popraz u Pioniru

Vreme sadasnje (prosli broj)- Pise Ivan Rajovic
Pola veka u sluzbi coveka
   U narodu i vremenu gde se sve i svasta slavi, proslavlja, obelezava i praznuje nije nista neobicno da se pridaje znacaj i mnogo trivijalnijim i beznacajnijim stvarima nego sto je to pola veka postojanja jednih novina. Tim pre sto postoje novine koje imaju mnogo duzu tradiciju i koje su se svojski, zahvaljujuci svojim novinarima, zalagale za takozvane promene u drustvu. Ali, kako je u ovom zivotu gotovo sve relativno tako i pola veka u zivotu coveka, a i novina, mogu biti i mnogo i malo, za nekog citav zivot, a za drugog tek zagrejavanje za drugo poluvreme. Kada su u pitanju "Ibarske novosti" ovaj znacajan , uslovno receno jubilej, samo je jos jedna prilika da se jos nesto kaze o novinama , novinarstvu, uslovima u kojima zivimo i okolnostima koje nam zivot kvare ili ga ulepsavaju.
   Listajuci stare ukoricene komplete novina ne bi li se upoznao sa istorijatom novina koje su starije od mene, covek sa zaprepascenjem, setom, tugom ili rezignacijom shvati da zapravo i nema sta da se slavi. Pola veka novina je datum kao i svaki drugi, ili mozda i nije. Zapravo, bas kroz novine koje su svojevrsni olovni otisak zivota lako je shvatiti gde smo, kako i u kakvoj zemlji ziveli svih proteklih decenija, u zavisnosti od dana i godine rodjenja. Citave novine, gotovo od prve do zadnje strane, decenijama su bile u sluzbi jedne ideje, jedne ideologije i jednog coveka. Iz svakog reda, iz svake slike, svakog naslova i svega ostalog sto novine cini, oseca se i danas duh velikog sina, gospodara zivota i smrti u zemlji gde se smisao zivota i sastojao u tome da se kult prvog medju nejednakima uzdigne do zvezdanih visina. U tome su, naravno, zdusno ucestvovali svi oni koji su, sticajem okolnosti, bili u poziciji da ucestvuju. Naravno, sada je lako zakljuciti da je jedina i najbolja kvalifikacija u ovoj zemlji oduvek bila ideoloska opredeljenost i odanost vodji, njegovom liku i delu i svima onima koji su bili postovaoci mita druga Tita. No, to nije bilo nista novo ako je suditi na osnovu iskustva drugih komunistickih zemalja. Dolaskom na vlast sadasnjeg haskog suznja, situacija se bitno ne menja i sve tece vec uhodanom tehnologijom jednopartijskog jednoumlja i odanosti diktatoru i njegovoj zivotnoj sapatnici, bez pokusaja kritickog osvrta na njihove diktatorske likove i prilike. U to vreme dekretom tadasnjeg direktora, Milanka Danilovica, piscu ovih redova, i jos nekim piscima, bio je zabranjen ulazak cak i ulazak u redakciju "Ibarskih novosti", pa cak i setnja hodnicima Doma drustvenih organizacija. Tek osvajanjem lokalne vlasti "Ibarske" postaju slobodne novine, objektivne u onoj meri u kojoj to novinarsko poimanje ovog pojma dozvoljava.
   Cak ni radikalska strahovlada nije uspela da spreci ove novine da izgledaju u velikoj meri onako kako se, verovatno, ocekuje od jednog starog glasila u novoj zemlji i pod novim uslovima.
   I uz duzno postovanje i uvazavanje svih onih koji su tokom decenija u razlicitim politickim okolnostima ostavljali svoj trag na stranicama ovog lista "Ibarske" su tek nedavno postale pravo, slobodno, slobodoumno i objektivno glasilo koje na specifican nacin reprezentuje ovaj grad i ljude koji u njemu zive. Naravno, jos je to daleko od onoga kako bi sve to trebalo da izgleda, ali u zemlji u kojoj se dogadjaju ovakve stvari od jednih lokalnih novina koje su prosle sve ono o cemu je vec bilo reci vise se i ne moze ocekivati. Naprotiv, a na drugima je da o tome progovore."Ibarske" su postale nezamenljivi saputnik i sudionik svih nas i vremena u kojem zivimo. Ono sto je bitno pomenuti jeste cinjenica da je, bez obzira na politicke uticaje, ovaj list uspeo da ostane samosvojan i objektivan posmatrac, a ne retko i tumac ili najavljivac onoga sto ce se dogoditi. Zapravo, i pored toga sto opstajavaju u uslovima koji su vise nego nenormalni za ovo vreme, "Ibarske" uspevaju da budu i ostanu glasilo koje na svojevrstan i sebi svojstven nacin uspeva da zabelezi i sacuva reci i slike nase stvarnosti, ma kako se ona nekome cinila drugacijom. Tokom vremena mnogi su shvatili , bez obzira sto im se ponekad nesto nije svidjalo, da su "Ibarske" ipak objektivne i da ce se o ovom vremenu jednoga dana suditi bas na osnovu onoga sto je ostalo ukoriceno u kompletima na pozutelim stranicama nasih novina. Mozda jednoga dana, kroz 50 godina, neki nadobudni hronicar pisuci slican tekst , bude prelistavao bas ovaj broj u kojem smo, izmedju ostalog, ostavili trag o svom postojanju. Cak i da je tako, sasvim je dovoljno jer nista nam drugo i nije bio cilj, bar ne u ovom trenutku i na pocetku nove etape od 50 godina. Cilj je mozda daleko , ali je i zivot nepredvidljiv, a novinarski narocito, pa ko izdrzi. U svakom slucaju srece i podrske nikada nije odvise. Nadajmo se da cemo imati i jedno i drugo. Toliko smo, bar se nadam, zasluzili.

NAS JUBILEJ - 50 GODINA OD IZLAZENJA PRVOG BROJA „IBARSKIH NOVOSTI“ - pise Boban Rajic
Pola veka u dva veka (milenijuma)
Ranko Stefanovic, prvi urednik lista   Pre 50. godina, 13. februara 1953. iz stampe je u tadasnjem Rankovicevu, a danasnjem Kraljevu, izasao prvi broj lista „Ibarske novosti“, kao, sto stoji u zaglavlju tog prvenca - „organ Narodnog fronta Sreza zickog. Taj prvi broj „Ibarskih“, potpisao je i uredio „Redakcioni odbor“, prvi odgovorni urednik bio je Ranko Stefanovic, a stampalo ga je Gradsko stamparsko preduzece Rankovicevo, preteca danasnjeg „Slova“. Prvi brojevi ovog lista pod danasnjim imenom izlazili su petnaestodnevno, na 4 strane, a od 1. aprila te 1953. godine list je izlazio sedmicno, „svakog petka“, i kostao 5 dinara po primerku (godisnja pretplata 180 dinara). Nazivi lista u prvom i praznicnim brojevima stampani su u boji - crvenim slovima, a praznicni i neki drugi vazni brojevi imali su i povecan broj strana i reklama. Redakcija od 4-5 novinara bila je smestena na Trgu marsala Tita (danasnji Trg srpskih ratnika - Trg „kod Milutina“) broj 34 (zgrada iza Hotela „Pariz“), sa telefonom „broj 34“ i tekucim racunom kod „Filijale Narodne banke u Rankovicevu broj 171-T-263“. Samo od 10. do 13. broja iz nepoznatih razloga list menja likovno-tenicki izgled glave, a zatim se vraca na prvobitnu varijantu.
RAZVOJ
   List pod nazivom „Ibarske novosti“ potom kontinuirano izlazi do ovog danasnjeg 2582. broja, i, uz povremene oscilacije, zavisno od drustvenih i ekonomskih prilika, siri se i razvija, menjajuci i svoju fizionomiju i uredjivacku politiku, ali ne i osnovni cilj koji je u uvodnoj reci, u 1. broju, 13. februara 1953. godine, napisao „Uredjivacki odbor“: da bude „ogledalo naseg drustvenog zivota“, njegova slika, prilika i kritika, zbog napretka i razvoja, drustvenog i sopstvenog, pre svega.
Zaglavlje prvog broja "Ibarskih novosti"    Kasnije, redakcija lista bila je smestena na gornjem spratu hotela „Jugoslavija“ i zgradi Privredne komore u Omladinskoj, odnosno bivsoj Ulici kralja Milana. Pocetkom sedamdesetih godina preselila se u Dom drustvenih organizacija, pa zatim, posle pozara u jesen 2000. kratko vreme bila smestena u zgradi Kompanije „Kablar“ u Ulici cara Dusana. U poslednje dve godine redakcija dobija dve prostorije u zgradi u Cika LJubinoj broj 2 gde se i sada nalazi.
   Pocetkom 1971. „Ibarske novosti“ se integrisu sa 31. decembra 1970. godine osnovanim Radio Kraljevom, a 18. oktobra 1992. godine osniva se i Televizija Kraljevo tako da sada jedinstveno Javno preduzece u svom sastavu ima tri informativna medija: list, radio i televiziju, sto je, pored „Politike“, tada a i danas imala malo koja informativna kuca u Srbiji.
   Nas list je u nazivu jedno vreme imao prefiks „Novinsko-izdavacko preduzece“ pa je tokom pola veka postojanja bio izdavac veceg broja knjiga, od kojih je kapitalna „Catenae Mundi“, a poslednja „Cetrdset jedna prica“.
LJUDI
   Pored materijalno-tehnickog razvoja, Ibarske novosti su stalno i kadrovski jacale. Od urednika i nekoliko novinara i saradnika 1953. godine narasle su u mocno javno preduzece sa 92 stalno zaposlena i 30-tak radnika na odredjeno vreme i saradnika. Mnogi novinari i novinari-saradnici (i radnici drugih profila) iz Ibarskih novosti postajali su kasnije vrsni profesionalci u beogradskim i drugim medijima i institucijama, republickog ili saveznog znacaja, pa i dopisnici inostranih medija. Mnogi su u zasluzenoj penziji, koju retko koji novinar doceka, dok se jedan broj urednika, novinara, direktora i drugih radnika lista preselio u vecnost, ali ih se danasnje generacije s pijetetom secaju (vecnaja pamjat!) jer su ugradili sebe u istoriju i razvoj lista.
   Nase kolege su dobitnici brojnih prestiznih, najvecih profesionalnih priznanja u pisanom (stampanom) i audio-vizuelnom (elektronskom) novinarstvu. Ovaj list je svih ovih godina bio skola, „akademija“ novinarstva, nekoliko kolega su cak drzali predavanja na smeru novinar-saradnik koji je postojao jedno vreme u Gimnaziji, a iz lista je ponikao i najveci broj novinara u ostala dva medija u Javnom preduzecu.
   Naravno, tokom poluvekovne istorije Ibarske novosti imale su i svojih padova, trenutaka povecane cenzure ili strajkova zbog teskog materijalnog polozaja (kada su izlazile na samo 4 strane kao daleke 1953. godine!?), pa period beskucnistva posle pozara u Domu drustvenih organizacija...
   Ibarske novosti su svoj zivotni put zapocele u jednom veku i milenijumu (20. vek, 2. milenijum), a nastavljaju ga u drugom (21. vek, 3. milenijum). Tim povodom redakciji su stigle brojne cestitke sa lepim zeljama. To su i cestitke nasim brojnim citaocima kojima i mi cestitamo sto su se pola veka druzili sa nama, jer ovakav grad, grad ovakve lepote i snage, sa svojim kraljevskim imenom ipak zasluzuje i jedan dugovecni lokalni list, ucesnika i svedoka, hronicara, arhivara svih zbivanja na kraljevackom prostoru, a i sire.

Urednici
Nas list imao je od svog prvog do danasnjeg 2582. broja veci broj odgovornih urednika. Prvi je bio Ranko Stefanovic, a zatim su se redjali : Miodrag Popovic - Popac, Laza Jovanovic, Mladen Stojanovic, Vladimir Maravic Fleger, Desimir Bata Djordjevic, Zivota Milicevic, Dobrosav Gemaljevic, LJilja Djordjevic, Jelena Petrovic, Rasko Djordjevic, Radovan Tipsarevic, Vladeta Stanojevic, Slobodan Rajic, Dragan Vukicevic i Ivan Rajovic (aktuelni odgovorni urednik). (Mija Saric i Dragoljub Obradovic Kondis bili su jedno vreme vrsioci duznosti odgovornog urednika, a Marko Slavkovic i Milan Pantovic takodje uredjivali samo nekoliko brojeva lista). Jedan broj direktora bili su i glavni i odgovorni urednici: Vladimir Maravic, Dole Gemaljevic, Rasko Djordjevic, Zoran Nikolic, Milanko Danilovic, Nenad Stefanovic, mr Milan Novakovic, Radmila Veskovic, Slavko Janosevic (sadasnji)... Tehnicki urednici najduze su bili Dragoljub Obradovic Kondis, Relja Petrovic i Stojan Stole Petkovic.

Stamparije
Ibarske novosti su najduze, kao i danas, stampane u Stampariji „Slovo“ u Kraljevu, ali su jedno vreme iz raznih razloga stampane i u stamparijama pristinskog „Jedinstva“, novosadskog „Dnevnika“, beogradskog „Glasa“ i uzickih „Vesti“ (stamparija Bele Vode na Zlatiboru), a klisei su radjeni u „Litopapiru“ u Cacku.

Tiraz - 10 miliona
Ako se uzme da se tiraz Ibarskih novosti u proteklih pola veka kretao izmedju 1.000 i 12.000 (jedno vreme kada je direktor bio Vladimir Maravic a list bio sreski) i ako se uzme da je prosecni tiraz po broju iznosio oko 4.000 za 2.582 objavljena broja dobija se ukupni tiraz od 10.328.000 primeraka.

„29. novembar“
Prvi broj lokalnog lista u Kraljevu posle Drugog svetskog rata izasao je 29. novembra 1947. godine pod istoimenim nazivom - „29. novembar“. Taj list, medjutim, izlazio je samo nepunih 13 meseci, do pred kraj 1948. godine, kada je zbog Rezolucije Informbiroa i objavljene fotografije i cestitke za Stanjinov rodjendan, list ukinut, pa Kraljevo vise od cetiri godine, do 13. februara 1953. godine, nije imalo svoj lokalni, opstinski, gradski ili sreski list. Datum tog prvog lista „29. novembar“ dugo je uziman kao dan osnivanja Ibarskih novosti, iako ni po imenu, ni po kontinuitetu to on nije mogao da bude, jer po toj logici, kao dan Ibarskih novosti mogao je da se uzme i dan osnivanja nekog lista pre Drugog svetskog rata.

TRIBINA FORUMA NVO O PROBLEMIMA VODOSNABDEVANJA KRALJEVA - pise Slobodan Rajic
Alarm zbog trovanja Ibra
Vodoprivredni sistem „Lopatnica“ je najbolje, dugorocno i definitivno resenje za vodosnabdevanje Kraljeva i okoline i sa realizacijom tog projekta treba poceti odmah“ - rekao je Mile Koricanac, nacelnik Raskog okruga, na tribini koju je pod nazivom „Trovanje Ibra - ekoloski ili zivotni problem Kraljeva“ krajem prosle sedmice organizovao kraljevacki Forum nevladinih organizacija (Forum NVO) u saradnji sa Grckom razvojnom mrezom „Evropska perspektiva“.
Mile Koricanac je istakao da sistem „Lopatnica“ moze da se dobije po skracenom postupku, bez podizanja brane, dovodjenjem vode direktno cevima do rezervoara. Po njegovim recima, medjutim, Kraljevo ne treba da se odrekne ni sadasnjih bunara pored Ibra, ali samo onih koji su dobri. Uostalom, naglasio je Koricanac, u trazenju optimalnog resenja odlucujucu rec imace struka i nauka, a veoma je bitno sto je citav projekat dobio punu podrsku Vlade Srbije i pet resornih ministarstava, a sa problemom zagadjenja Ibra iz Termoelektrane Obilic i Sitnice posle tri godine po prvi put su upoznati UNMIK i medjunarodna zajednica, sa cinjenicom da u slivu Ibra postoji „ekoloska bomba“.
OBAVEZA DRZAVE
Nacelnik Raskog okruga je upozorio da problem trovanja Ibra i zagadjenja pijace vode ne sme da bude ispolitizovan.
- LJudi su problem, a ne struka. Mi smo pokrenuli sve. Kraljevo je jedini grad u slivu Ibra koji se na ovakav nacin snabdeva vodom za pice. Moramo da znamo misljenje gradjana. Ovo nije politicki problem. Drzava Srbija duguje Kraljevu vodosistem. Gradjani Kraljeva su imali dva samodoprinosa za vodosnabdevanje, a nisu dobili nista, prevareni su. Nije mi zao zbog onog sto sam ucinio i ako opet dobijem podatke o prekoracenim vrednostima stetnih materija - obavesticu gradjane. Ako mene ne obaveste, neka im je Bog na pomoci. Ko hoce stranke, neka ide tamo. Dajte nam istinu i podrsku. Nema nazad, samo napred - zakljucio je Koricanac uz aplauz prisutnih.
Republicki vodoprivredni inspektor Milos Batalo informisao je ucesnike tribine sa nalazima ekspertskog tima Vlade Srbije koji je posetio glavne izvore zagadjivanja na Kosmetu, pre svega Termoelektranu Obilic i njihove industrijske otpade (pepelista, bazeni, rezervoari) u kojima pored olova i fenola ima i kadmijuma, arsena, cinka, zive... Po Batalovim recima, od 1999. godine o tim postrojenjima niko ne vodi racuna, pa se ove zime dogodio akcident, zagadjenje Sitnice i Ibra, koje se dogadja jednom u 20 godina usled velikih kisa i visokog vodostaja sa poplavama. Sve u svemu, uzrok zagadjivanja je identifikovan, izvestaj je podnet Koordinacionom centru za Kosmet i Vladi Srbije i sada se svi podaci i kretanja pazljivo prate od svih relevantnih subjekata.
BROJNI ZAGADjIVACI
Dr Dragisa Kostic je izneo zabrinjavajuce podatke o stanju zdrave pijace vode u svetu i kod nas, kao sto je procena da ce 2020. godine 1-2 milijarde ljudi biti zedno jer se vodni resursi (kapaciteti) nisu promenili u poslednjih 40 miliona godina a broj stanovnika je umnogostrucen. Osim toga, oko 35.000 ljudi, od toga 5.000 dece godisnje umire zbog nedostatka ili nezdrave vode. Po misljenju dr Kostica, pored fenola i jos 10-tak materija koje se kontrolisu 3 puta nedeljno uz 4 velike godisnje analize, ima jos preko 1.000 raznih vrsta stetnih industrijskih i drugih materija, teskih metala, herbicida i pesticida i drugog otpada kojim se zagadjuje Ibar, a svi su stetni i opasni po zdravlje. Takodje, nasa oprema kasni za svetskom za oko 40 godina, a nemamo ni katastre zagadjenja i zagadjivaca. Podaci pokazuju da su kraljevacki regruti zbog povecanog bilirubina u krvi cesto oslobadjani vojske, a i procenat nekih drugih oboljenja (karcinom, bolesti bubrega) je veci od drugih podrucja. „Otvoren je citav niz pitanja sa kojima lutamo i ne znamo prave odgovore“ - zakljucio je dr Kostic.
Miroslav Pavlovic Kepo, predsednik Ekoloskog pokreta Ibar, koji uspesno deluje skoro 13 godina, podvukao je da je ovaj Pokret nezadovonjan stanjem ekoloske svesti u drzavi jer se „zagadjenje prvo dogodi u glavi pa u reci, odnosno zivotnoj sredini“. On je podsetio da jos 1972. godine strucnjak Dragoljub Draskovic upozorio na mogucu agoniju i kataklizmu Ibra, reke duge 100 km, koju truju otpadne vode nekoliko desetina gradova. Pavlovic je naglasio da smo „preziveli 10 strasnih godina izolacije, da smo potom usli u promene ali vrlo sporo - staro smo srusili a novo nismo stvorili“. Posebno je prozvao inspekciju za cije efikasnije mere ne trebaju velike pare. Protiv trovanja Ibra i drugih reka svi su digli glas, na primer „Moravski vitezovi“, dok je trovanje fenolom u Kraljevu poslednjih dana bio najposeceniji sajt na Internetu (100.000 puta na sat). Pavlovic je apelovao na beskompromisnost u borbi protiv zagadjenja zivotne sredine i zajednicko delovanje NVO, drzave, svih gradjana.
TRAZENJE RESENJA
Dr Nebojsa Dimitrijevic, direktor Zavoda za zastitu zdravlja Kraljevo, odgovarajuci na pitanje posetilaca, naglasio je da ovaj Zavod redovno kontrolise vodu za pice i da analize pokazuju da je ta voda u vodovodu, na njegovim cesmama, u stanovima i kucama, ispravna za pice, a da bi u slucaju neispravnosti morao da se iskljuci citav vodovodni sistem. On je posebno istakao da su alternativni izvori pod velikim znakom pitanja jer nisu redovno kontrolisani, zbog cega su angazovani eksperti iz cetiri instituta da ovih dana prekontrolisu sve lokalne, seoske vodovode i druge alternativne izvore i da to bude uzor za citavu Srbiju.
U ime organizatora, ucesnike je pozdravio Radovan Milicevic, regionalni koordinator Foruma NVO, koji je napomenuo da je tribina pokusaj ovog Foruma da u saradnji sa Ekoloskim pokretom, lokalnom samoupravom, drzavnim i strucnim institucijama i gradjanima, iznadje najbolja resenja za zatitu Ibra od trovanja, ne ponove stare greske, dugorocno resi ovaj i ekoloski i zivotni problem Kraljevcana i da ce takvih razgovora biti i ubuduce.

NAJLEPSA KRALJEVACKA PLANINA U JEKU TURISTICKE SEZONE - pise Slobodan Rajic
Zimske carolije na Gocu
PLANINSKA LEPOTICA CEKA SVOJE LJUBITELJE : ZIMSKI MOTIV SA GOCA

PLANINSKA LEPOTICA CEKA SVOJE LJUBITELJE : ZIMSKI MOTIV SA GOCA

Proslog vikenda kraljevacka zimska planinska lepotica, Goc, bila je prepuna ljubitelja prirode, zimskih pejzaza, sportova i rekreacije na snegu. Bilo je tu gostiju iz svih krajeva novostvorene nam domovine Srbije i Crne Gore. Naravno, najvise je bilo Kraljevcana, ali i Suboticana, Novosadjana, Beogradjana, Kragujevcana, Cacana, Nislija, Podgoricana...
Medju njima su, pak, preovladavala deae, sto je i razumljivo, jer zimski je skolski raspust, a i Goc je, sa nadmorskom visinom oko kilometar (1000 metara) i cuvenim Decjim odmaralistem prava „decja planina“. Zato ove zime terenima Dobrih voda na Gocu neprestano odjekuje decja vriska i smeh na sve strane. Nazalost, na Gocu trenutno zimuje 80 odsto dece sa strane, a cilj je, i bilo bi logicno, da u tom procentu budu deca ioz Kraljeva i okoline, pogotovo sto Goc jeste i morao bi da ostane „jeftiniji“ od drugih.
Sneg, koji je poslednjih dana neprekidno padao, dostigao je visinu od preko pola metra i to je ucinilo svoje. Svi smestajni kapaciteti na Gocu, sa ukupno oko 500 lezajeva, kako nas je obavesti Misa Milenkovic, predsednik Smucarskog kluba Goc, su popunjeni do kraja ove sedmice.
SMUCARIMA NA USLUZI : USPINJACA NA GOCU U PUNOM POGONU

SMUCARIMA NA USLUZI : USPINJACA NA GOCU U PUNOM POGONU

   - U subotu i nedelju smo imali takvu najezdu motorizovanih turista i rekreativaca da smo doziveli pravi saobracajni kolaps. Parking ispred Smucarskog doma je bio prepunjen, a kolona parkiranih automobila i drugih vozila pored puta bila je duga do ispod „Piramide“ i ostalih objekata Sumarskog fakulteta, tako da su se redovni autobusi sa putnicima jedva probili do vrha planine. Parking prostor nam je problem i moramo nesto da preduzmemo. Do tada, vec za naredni vikend, u saradnji sa Srbijasumama ocisticemo putni pravac Kamenica-Sokolja-Slus i molimo Kraljevcane i druge motorizovane ljubitelje Goca da tim pravcem dodju do podnozja nase uspinjace. Pogotovo sto je taj pravac dosta kraci i bezbedniji. NJime se od Kraljeva do Goca stize za pola sata, a od Kemenice do Goca (5,5 km) za 10-tak minuta. Ta voznja je po ravnom terenu i bez ikakvih opasnosti - kaze Milenkovic.
   Inace, na Gocu su u punom pogonu obe uredjene staze. Non-stop rade uspinjaca i ski-lift a dnevna cena je visestruko niza od Kopaonika i drugih planina : ski-pas za ski-lift je 120, a za uspinjacu 250 dinara. Proslog vikenda zabelezeno je vise od 100 korisnika ski-pasa za uspinjacu. U Smucarskom domu kao i uvek vrsi se iznajmnjivanje ski-opreme. Nabavljeno je novih 100 pari skija i kupljen veliki broj sanki. Redovno radi i ski-servis. U okviru Smucaraskog doma SK „Goc“, kao i u Decjem odmaralistu, i tokom ove zime postoji Skola skijanja. Kao i uvek, organizuje se nocna voznja pod reflektorima za koju vlada veliko interesovanje i na koju redovno dzipovima dolazi i grupa mladih Kraljevcana skoro svake veceri. Milenkovic kaze da je SK „Goc“po prvi put nabavio motorne sanke koje su proslog vikenda upotrebljene za pomoc devojcici na stazi koja je imala prelom noge, a i ubuduce ce imati veliki znacaj, zlu ne trebalo, za efikasno pruzanje bilo kakve pomoci gostima na Gocu.
   Ove zime obnovljena su i skijaska takmicenja u veleslalomu za „cicibane“ i pionire u muskoj i zenskoj konkurenciji za decu koja borave na Gocu. Zelja je, kaze Milenkovic, da SK „Goc“ medju takmicarima selektira talente za buduca opstinska, regionalna i republicka prvenstva u alpskom skijanju (valja se podsetiti da su na Gocu organizovana dva prvenstva Srbije za cicibane i cicibanke). I ovog vikenda zato ce se organizovati takmicenje u veleslalomu za zainteresovane klince i klinceze.
Sve u svemu, kraljevacka planinska lepotica je i ove zime, zahvaljujuci velicanstvenoj prirodi, ali i naporima entuzijasta, atraktivna za ljubitelje skijanja i rekreacije na snegu i tako ce verovatno ostati do kraja ove zimske turisticke sezone.

Ski-bus
Svakog radnog dana tokom zime obezbedjen je autobuski prevoz od Kraljeva do Goca. Autobus privatnog autoprevoznika polazi iz Kraljeva u 7 i 14,45 sati , a sa Goca se vraca u 8,30 i 16,15 sati. Cena karte u jednom pravcu je 70 dinara.
Pobednici
Na prvenstvu Goca u alpskom skijanju u veleslalomu proslog vikenda, kako nas je obavestila Vera Senicic, sekretar SK „Goc“, pobednici su bili: Kategorija CICIBANI : 1) Nikola Lukic (Beograd), 2) Miljan Djurdjevac (Kraljevo), 3) Nikola Radosavljevic (Kraljevo). CICIBANKE : 1) Nevenka Nikolic (Kraljevo), 2) Jovana Djurdjevac (Kraljevo), 3) Kristina Mugosa (Beograd). PIONIRI : 1) Kristijan Krivosic (Ub), 2) Ivan Radosavljevic (Beograd), 3) Stefan Sekularac (Kraljevo). PIONIRKE : 1) Nevenka Sredojevic (Kraljevo), 2) Suzana Jovanovic (Kraljevo) i 3) Jelena Lukic (Beograd). Ucestvovalo je 57 takmicara iz Beograda, Kraljeva, Kragujevca, Kupinova i sa Uba.

U SKLADU SA BECKIM SPORAZUMOM IZ 1999. GODINE - pise Ivan Rajovic
Predstavnici pedeset zemalja, clanica OEBS, u Kraljevu
Prosle srede u prostorijama Doma Vojske u Kraljevu, u prisustvu velikog broja visokih oficira Generalstaba, regionalnih vojnih
organizacija i urednika lokalnih medija i dopisnicke mreze, odrzana je konferencija za novinare na kojoj je obznanjena ideja da se tokom meseca juna u nasem gradu okupi oko pedeset predstavnika zemalja OEBS. O tome sta ova ideja podrazumeva i kako ce biti realizovana za „Ibarske novosti“ govori pukovnik Miroslav Djurovic, zamenik nacelnika Uprave za moral Generalstaba.

   Predstojece aktivnosti proizilaze iz obaveze savezne drzave, sadasnje Srbije i Crne Gore, da se u okviru obaveza iz Beckog sporazuma iz 1999. godine, organizuje, jedanput u pet godina, poseta predstavnika pedeset zemalja clanica OEBS, koja obuhvata obilazak jedne vazduhopolovne baze i jedne jedinice Vojske. Poziv je upucen svim clanicama OEBS koje mogu da delegiraju po dvojicu ljudi, a to su, mahom, predstavnici njihovih oruzanih snaga vojno - diplomatskog kora ili drugi diplomatski prestavnici OEBS, za koje se organizuje obilazak pomenutih struktura Vojske, gde oni zele da sagledaju zivot i rad, izvodjenje obuke, uslove u kojima se ona izvodi, kao i uslove u kojima rade i izvrsavaju zadatke pripadnici Oruzanih snaga, odnosno, nase Vojske.
   To je obaveza koju je savezna drzava u decembru 2002. godine prihvatila i regulisala da se ta poseta realizuje u junu mesecu ove godine. Predlozeno je da se te aktivnosti realizuju u okviru vazduhoplovne baze u Ladjevcima i u Oklopnoj brigadi u Kraljevu.
   Tim planom je usaglaseno da delegacija jedan dan boravi u vazduhoplovnoj bazi, a drugi dan u 252-goj oklopnoj brigadi, s tim sto ce njihova poseta i obilazak jedinica obuhvatiti i upoznavanje sa kulturno - istorijskim i prirodnim potencijalom regije. Delegacija ce biti smestena u Vrnjackoj Banji, tako da su, pored redovnih aktivnosti, planirani i oni sadrzaji koji omogucavaju sagledavanje i ostalih vrednosti kojima ova regija raspolaze, i kojima se moze ponositi pred ostalim zemljama i njihovim predstavnicima.
Glavni motiv da se region Kraljeva izabere za mesto posete delegacije OEBS jeste teritorijalna blizina vojnih jedinica Ladjevci i Kraljevo, a zatim i Vrnjacka Banja, kao veoma interesantna turisticka destinacija. Citav region Kraljeva sa svojim istorijskim, kulturnim i privrednim potencijalima, moze biti interesantan za predstavnike OEBS, pored onoga sto cine nase jedinice vojske.
Ova manifestacija predstavlja jednu od najvaznijih opstedrzavnih aktivnosti Zajednice drzava Srbije i Crne Gore u ovoj godini, a i obavezu prema Beckom dokumentu.
   Iako su ove aktivnosti na saveznom nivou, namece se potreba prisustva predstavnika Regiona Kraljevo i organa lokalne samouprave, koji bi ovu priliku mogli da iskoriste u cilju prezentacije privrednih, ekonomskih i drugih raspolozivih potencijala. Potrebno je ostaviti dobar utisak i stvoriti pozitivnu sliku u ocima predstavnika onih zemalja koje su do skora bile podlozne stereotipima vezanim za nasu zemlju, a posebno Srbiju, a sve to kroz sagledavanje pravih vrednosti koje posedujemo: tradiciju, gostoprimstvo, dostojanstvo i ljudskost, kako bi se vrednosti koje posedujemo dovele na zasluzeno mesto.
Svrha ovih aktivnosti jeste skidanje jedne anateme sa naseg naroda i nase drzave, a koja nas prati vise od deset godina. Potrebno je svetu predstaviti potencijale nase zemlje, prirodne lepote, a pre svega, same ljude, koji zasluzuju vise postovanja.
U prilici smo da kroz sopstveno vrednovanje prezentiramo sliku o nama samima, a ta slika ce nam omoguciti pozitivan pomak u svakom smislu, rekao je za „Ibarske novosti“ pukovnik Miroslav Djurovic.

Davni razgovori: Desanka Maksimovic - pisao Dragan Bajovic
Malo je onih koji imaju meru sebe u sebi
Ovih dana navrsava se deset godina od smrti nase velike pesnikinje Desanke Maksimovic. Ovaj razgovor do danasnjeg dana nije objavljen u stampanom obliku buduci da je tonski snimljen za Radio Kraljevo gde je emitovan vise puta. Razgovor je vodjen 17. i 18. novembra 1986, u Kraljevackom pozoristu i Hotelu „Termal" u Mataruskoj Banji. Tada smo ziveli u SFRJ, ali se u vazduhu vec osecala otvorena netrpeljivost medju clanicama federacije. Desanka je, kao starinski Jugosloven, kako je za sebe govorila, bila vrlo tuzna zbog tih nesuglasica...
D. B: Kada o Vama razmi-sljam, prvo sto mi je na pameti je pitanje otkud da neko toliko dugo moze da pise pesme. Vi pisete pesme evo vec vise od 70 godina. Teoreticari knji-zevnosti tvrde da se najbolje pesme mogu napisati onda kada bukne pubertet. Medjutim, Vi ih i dan danas pisete, cak i ljubavne.

D. M: Mozda ima vise puberteta. Mozda ne znaju naucnici. Ti koji pisu samo dok su mladi oni pisu zato sto su mladi, jer mladost, to je neka vrsta poezije, mladost je puna emocija. Ako pisu, ti mladi nisu takozvani modernisti, oni pisu ono sto osecaju i kad prodje ta navala osecanja vidi se da oni nisu bili rodjeni pesnici. Ako ste, pak, pesnik, vi onda do smrti pisete pesme. Kao sto seljak ore njivu do smrti. Ne mora coveka da uzbudjuje svasta. Mene smrt uzbudjuje crnje od ljubavi. Znam, naravno, da cu istrunuti. U isto vreme znam da cu celog zivota patiti, pa ni to ne valja. Ima raznih vrsta uzbudjenja... Ja tako sebe tumacim. Poezija, posebno za zenu! To je kao radjanje, razumete! Ja, recimo, nisam radjala decu. Moja majka je imala osmoro dece. Ja sam bila majka onima prvima, prema tome, dosta. Ali, dok ja pisem, ja radjam, ne sto je to moje bice, to je moje papirnato bice... Pa jeste, i ja se cudim, ali se u isto vreme ne cudim: meni je to prirodno.
D. B: Pomenuli ste malocas rec „lepota“, pa se sada setih da Vi pisete samo o lepim stvarima. Ima tu, doduse, stihova i o nekim grozotama, recimo Krvava bajka.
D. M: Ja sam mislila da cu biti slikar posto sam osecala boje, uzivala u bojama, u prostoru, linijima i tako dalje. I onda ono sto ja rukom ne uradim to udje u poeziju. Ne mogu da se odreknem slikara u sebi, sto da ga gusim, neka ga, neka zivi i on.
Mislim da kod mene ima pomalo od svakog talenta. Kriticari govore o mojoj melodicnosti. Ja nisam neka pevacica, ali ja strasno osecam ritam stihova. Ja osetim zasto jedno „se" ne sme da dodje iza glagola, nego mora napred. To je neka vrsta sluha. Ja mislim da je to tako.
D. M (objasnjenje pre citanja pesme „Strepnja" pred kraljevackom publikom): Procitacu jednu pesmu, znam da je vrlo voljena, kako ono ljudi kazu vrlo popularna, pesmu koja je i ljubavna, ali i nije sasvim ljubavna. Ta pesma govori o nekoj ljudskoj istini da je sve lepse donde dok ocekujemo, a onda kad dozivimo ne cini nam se tako veliko i lepo kao onda dok smo ocekivali. To se ne da primeniti samo na ljubav. Moze se primeniti i na slobodu koju smo sa ceznjom ocekivali, ocekivali - kad ce sloboda - a kad smo je dobili onda smo se poceli o nju gresiti na razne, i vama poznate, nacine. Ili neki predeo iz daleka cini nam se caroban, ali kada odemo tamo vidimo da nije tako lep. I ljubav, koju, kao devojka, ocekujemo, kad je dozivimo na jojs jedan nacin, nije nam takva kao onda kad smo kao poludete, ili kao poludevojka, ili kao polumladic, o njoj sanjali.
D. B: Govorili smo o lepoti, o lepoti vaseg pisanja. Medjutim, ako dozvolite, da, ipak, progovorimo neku rec i o ruznim stvarima. Vi ste svedok ovih dana raznim previranjima u Savezu knjizevnika Jugoslavije. Kako gledate na te nesporazume?
D. M: To je strasno i neprijatno. To tumacim time sto su umetnici ljudi vrlo tankih, takozvanih, nerava. Oni se lako uzbudjuju, lako padaju u afekte, i u afektu covek svasta govori i psuje, i grdi i laze. Onda su umetnici i sujetni ljudi, uglavnom. Malo je onih koji znaju, koji imaju meru sebe u sebi. Ima tu i nevaspitanja. I ja se ljutim na nekoga, ali ne dozvoljam sebi da tako nastupam. Neka oni koji su ljuti napisu pricu o tome. Neprijatno je. Sramotimo se!
D. B: Ali, u konkretnoj situaciji, ima sukoba i na medjurepublickim relacijama.
D. M: To me vrlo boli, jer ja sam onaj starinski Jugosloven. Mi sa tim narodom hrvatskim govorimo istovetnim jezikom. Onda, u svima slovenskim jezicima ima bar jedno tri do cetiri hiljade istovetnih reci... Onda, sta je to? Religija? Religija je pridodato nesto. Drugo je to biti religozan, imati antene za vise svetove, njegosevski. A drugo je kada te neki popa, bio seoski ili papski, nagovara na nesto. Naravno da mnogo patim zbog toga. A mogli bismo biti srecni. Od religije to mnogo dolazi. Seljaci jesu religiozni, ali su normalno nekako religiozni i kod njih nema bas mrznje kao kod intelektualaca. Tesko mi je zbog toga, vrlo. Nerazumno, glupo, surovo, brukamo se. Od zemlje koja bi mogla biti srecna napravili smo nesrecnu zemlju.
D. B: O Vama je do sada napisano na hiljade stranica, napravljene su mnoge televizijske i radijske emisije. Ipak, da li biste odgovorili na neko pitanje koje vam niko do sada nije postavio? Postoji li takvo pitanje?
D. M: E, dusice draga, o tome cu ja u poeziji reci. Zaista sam se naodgovarala na sve teme i na sve nacine, jer njih tri stotine me pita isto, a ja moram da nadjem nove nacine. Kada sam vec sve to iscrpla nemam vise sta da govorim. Ako je nesto iznutra, to se ne govori novinarima. Ja volim da se popnem na Mesec pa da se javim, a ne sada cu se popeti, sada cu se popeti... Je l' tako? Ne, ja mislim da je to tako! Ne znam sta bih sada mogla da kazem. Nego kada mi nesto naidje, ja cu onda to kroz poeziju reci. Ja, kao Marina Cvetajeva, novine bas ne citam. Jave mi moji drugovi, moji domaci, sta je vazno.
D. B: Kaze se da novine lazu, a knjige niko ne cita. Vi, siguran sam, knjige citate. Recite, sta mislite o nasoj mladjoj pesnickoj generaciji.
D. M: Odlicna je. Mi smo narod pesnika. Sve se manje crno pise, sve vise se pise poezija. I nasi su romani poezija. Isidora Sekulic, koja je umni covek, ona je sva poezija ustvari. Crnjanski - on je poezija. Za onu sabracu severniju to ne bih mogla reci, ali za nas...! Pomislite samo na nasu narodnu poeziju. To je cudo sveta. Najveci ljudi sveta su stali zadivljeni. Jedan Puskin je stao zadivljen nasom narodnom poezijom, Gete, takodje.
D. B: Vasa poezija je svima razumljiva. Medjutim, ovi danasnji pesnici kao da se takmice da budu sto nerazumljiviji, odnosno, kako to knjizevni kriticari vole da kazu, hermeticniji.
D. M: Ja mislim da je to njihova steta. Prvo, covek govori, jer mora, ali covek govori zato da se priblizi drugom bicu. A ovi koji pisu da bi sami sebe pojmili... Steta je i za nas, ali najvise za njih. Ja, naravno, citam sve. I onda kada vidim da se pesnik trudi da bude sumanut, da bude nejasan, ja vidim da je pesnik i pojmim sta je. Ali, zasto bi se neko mucio tumaceci te zatvorene stihove. Ja ne verujem da ti pesnici ne mogu drukcije. Ili, kad bi pisali drukcije, ne bi valjalo.
D. B: Pricali ste vec o vasoj papirnatoj deci. Svrstavate li u tu decu i vasa prozna dela?
D. M: Mislim da sam jedan roman sasvim ispravan napisala. Uspeo je. Cak su ga istocni ljudi prevodili. To je roman iz doba previranja, kada su se jadna deca delila jedni na komuniste, a drugi na nacionalne. To je bilo vrlo bolno. Niklo je to iz mene iz osecanja, ali nisam toliko glupa i da ne vidim sta se dogadja. To sto sam pisala prozu, a takodje je poezija, je „Bajka o kratkovecnoj" i „Pradevojcica". To su mi stvari drage, jer su mastovite i osecajne.
D. B: Pomenuste „Pradevojcicu", a ovo je bio razgovor sa vecitom devojcicom Desankom Maksimovic.
D. M: Ha, ha. Kompliment! Mersi, sto bi rekli Bugari. Oni uvek, umesto da kazu hvala, govore mersi... Dobro, dobro...Nasli ste caku za kraj! Novembar, 1986.

Novosti iz Usca - pise S. Mladenovic
Skupstina FJ „Radnik“ iza zakljucanih vrata
U subotu 8. februara 2003. godine drzana je skupstina fudbalskog kluba Radnik iz Usca. Od pozvanih clanova skupstine i izabranih gradjana po ukusu rukovodstva kluba odazvao se veoma mali broj a najmanje je bilo bivsih igraca ili clanova uprave FK Radnik iz dobrih starih vremena. Razloga za nedolazak sportskih radnika i bivsih asova je dosadasnja politika u klubu.
Upravni odbor fudbalskog kluba Radnik se oglusio u sve svece zahteve za sazivanje jednog dobro organizovanog sastanka bivsih i sadasnjih clanova uprava i igraca sa privrednicima gde bi se iskristalisala jedna veoma kvalitetna skupstina koja bi izabrala jedan veoma dobar izvrsni odbor.
Poznato je da je uscansko podrucje veoma bogato talentovanim fudbalerima i dobrim sportskim radnicima ali isti ne mogu da dodju do izrazaja u radu i napredovanju ovog fudbalskog kolektiva.
Uscanski sportski radnici i bivsi uscanski fudbaleri ne zele skupstinu iza zakljucanih vrata jer je tako i zakljucen razvoj i uspon fudbala na Uscu.

Izgradnja TV repetitora za podrucje MZ Polumir
U toku su zavrsne pripreme za pocetak izgradnje TV repetitora za I, II, i III kanal RTS i TV Kraljevo. Izgradnja TV repetitora pocece iznad Doline Jorgovana na uzvisenju zvanom Baciste. Izvrsena su sva potrebna merenja za prijem signala od strucnih sluzbi iz Beograda i Kraljeva.
Zemljiste odnosno parcelu za izgradnju repetitora poklonio je Kosanin Dragoljub Djesa iz Polumira. Signale sa ovog repetitora primace TV prijemnici gradjana Polumir, Zecevica, Cerja, Mirase, Jagnjila i drugi.
U razgovoru sa odbornikom u skupstini opstine Kraljevo, gospodinom Savic Draganom Mateusom dobili smo informacije da su sredstva u isnosu od 50.000 evra obezbedjena, tako da opremu daju Radio televizija Srbije, dok infrakstukturne objekte, put, elektro mrezu i ostalo finansira ACDI VOCA za Uscansku regiju.
Pored izgradnje TV repetitora za signale televizija vrse se pripreme i za uvodjenje mobilne telefonije za ova podrucja.

Jubileji - pisa Bojana Milosavljevic
Izlozba Zorana Kitica u “Grandu”
Dom drustvenih organizacija, institucija visenamenskog znacaja i profila u javnom zivotu Kraljeva, ove godine obelezava 4o godina postojanja. Tim povodom u restoranu – galeriji “Grand” veceras ce biti otvorena programska izlozba kraljevackog slikara Zorana Kitica, pod pomalo neobicnim nazivom “Nepoznati Zoran Kitic u privatnoj kolekciji.” Rec je o radovima koji su u vlasnistvu jednog poznatog kraljevackog kolekcionara koji ovoga puta zeli da ostane anoniman.
Sama izlozba je retrospektivnog koncepta: prikazace se slike nastale od 1978. godine do danas, tacnije do najnovijeg Kiticevog ciklusa “Djavo po danu, Bog po noci.” Uz izlozbu je stampan i katalog monografskog izgleda, koji osim strucnog prikaza Kiticevog stvaralastva sadrzi i nekoliko neformalnih tekstova o ovom vecitom mladicu kraljevackog slikarskog kruga. On sam najavio je otvaranje samostalne izlozbe (pocetak je u 19 casova) kao sasvim nekonvencionalan susret dobronamernih ljudi, prijatelja, lepih zena i devojaka, ljubitelja muzike, igre i, naravno, palete.

DOM KULTURE – RIBNICA - pise Bojana Milosavljevic
Izlozba karikatura “Pjer” u Kraljevu
- Izlozbena postavka karikatura “Pjer 2oo2,” sa tradicionalnog konkursa dnevnika “Vecernje novosti,” otvorena u ponedeljak uvece u Domu kulture u Ribnici. Izlozeno – 99 ostvarenja najboljih mastora karikature. Trideset i peti po redu konkurs “Pjer” ( u spomen na velikog novinarskog maga Pjera Krizanica) Kraljevcanima zanimljiv po tome sto je nas sugradjanin Milanko Kalicanin na njemu osvojio prestiznu – drugu nagradu za novinsku karikaturu. Posle Kraljeva (u kojem ostaje desetak dana) izlozba ce obici i druga veca mesta u Srbiji
U prilog demetropolizaciji kulture, kao i cinjenici da se iz Kraljeva i okoline gotovo svake godine na konkursu novinske karikature “Pjer,” pod patronatom najtiraznijeg jugoslovenskog dnevnika “Vecernje novosti” pojave bar dva nova imena, jeste i podatak, da se zbir najboljih ovogodisnjih karikatura, posle izlozbe u Jugoslovenskoj galeriji umetnickih dela u Beogradu, pojavio prvo u nasem gradu. Domacin je od ponedeljka, a u narednih desetak dana, Dom kulture u Ribnici. Pre mnogih, Kraljevcani ce imati prilike da vide oko stotinu ostvarenja najboljih jugoslovenskih majstora karikature. Paznju pleni, sto je sasvim prirodno, karikatura "Bez reci"- drugonagradjena na konkursu “Pjer 2oo2” autora Milanka Kalicanina, naseg sugradjanina, ciji ovogodisnji uspeh ima posebnu “tezinu” ako se u obzir uzme konkurencija merena stotinama satiricno-humoristickih ilustracija.
Manojlo Vukotic, glavni i odgovorni urednik dnevnika “Vecernje novosti” – pokrovitelja tradicionalne izlozbe karikatura, otvorio je postavku u Kraljevu, napomenuvsi da je Kraljevo, posle glavnog grada, drugi u Republici u kojem ova velika, zanimljiva i poznata postavka gostuje:

-Nekoliko je razloga sto smo u Kraljevu i sto je “Pjer 2oo2” izabrao bas vas grad. Prvi je sto “Vecernje novosti” ove godine slave godina izlazenja i sto, bez obzira sto su najtiraznije novine u svim Jugoslavijama, uvek zele da se priblize svojim citaocima. Drugi razlog je sto je prestizna nagrada za 2oo2. godinu pripala Kraljevcaninu Milanku Kalicaninu, coveku mere, ukusa, arhitekti, karikaturisti, satiricaru. Treci razlog moze da bude i to sto smo usli u jednu novu drzavu, cije ime jos tacno ne znamo, pa bi hteli da i u toj drzavi, kakva god bila, budemo jedan od cinilaca zajednickog zivota. Cetvrti razlog je sto smo i ovim karikaturama i ovim predstavljanjem, inteligentnim kritikama naseg zivota, hteli da pomognemo da se Kraljevo malo procisti od fenola i ostalih teskih zagadjenja – rekao je Vukotic prilikom otvaranja izlozbe u ribnickom Domu kulture.
Milan Mitic, novinar “Vecernjih novosti” i komesar izlozbe, govorio je o tradiciji konkursa karikature “Pjer:”
- Konkurs se ove godine odrzao po 35. put, sto znaci da “Vecernje novosti” toliko dugo neguju jugoslovensku novinsku, politicku karikaturu ili ono sto je Pjer Krizanic od 1922. godine ustanovio i lansirao, kao nesto sto ce trajno zaziveti u kulturi i sto je posle toliko godina negovanja “Pjera” dostiglo jednu savrsenu, sofisticiranu formu. Karikaturi vise nije potrebna nikakva fusnota, nikakva objasnjenja, nikakvo slovo, vec su crtez, linija i pokret crtaca bili dovoljni da izraze stanje, napetu ili nekakvu drugu atmosferu – sve ono sto svedoci o epohi.”
Mitic kao vrstan znalac novinske karikature kaze da je ovoj tvorevini cilj da u letu uhvati jedno vreme, da stvori vizuelni znak koji ce to vreme izraziti i da karikatura ne zivi samo “jedno leto,” kao, na primer, neki filmovi ili neke prolazne starlete:
- Karikatura, ustvari, hoce da kaze o svojoj epohi ono sto je najosobenije – objasnjava Mitic – a kada pogledate tu liniju i ta zbivanja na karikaturi, shvaticete da o toj epohi mozete da saznate vise nego iz nekih istorijskih knjiga. Jer, kaze se, umetnicka istina je mnogo jasnija od bilo koje druge. Istorija, kako kaze Bernadeto Kroce, belezi dogadjaje onako kako su se dogodili, a umetnicko delo govori o dogadjajima onako kako je trebalo da se dogode. Karikatura je nesto trece i nesto vise.
Komesar izlozbe Milan Mitic izrekao je pred domacinima i publikom u Kraljevu i ovakva zapazanja:
- Pri pogledu na vas Kraljevcane primecujem da je kultura demetropolizovana, da se preselila u sve nase centre i da ljudi, ma gde sada ovde ziveli, a baveci se knjigama, medijima, internetom, nisu neinformisani. Barem dok izlozba bude trajala, svi ljudi koji se bave karikaturom dobice, siguran sam, nove ideje, jer nam se svake godine na konkursu “Pjer” javi poneko novo ime iz vaseg grada i okoline. Inace, broj karikatura na konkursu je ranijih godina bio daleko veci, cak po 16oo, a sada dobijamo izmedju pet i sest stotina, od 8o do 9o autora, pa se nadamo da cemo i ovakvim putujucim izlozbama omasoviti nas konkurs.
Pada u oci da je nivo kvaliteta izlozenih radova (stotinak karikatura) veoma visok, kako i prilici renomeu ove novinarske manifestacije. Ovo je, pored ostalog, postignuto ostrijom selekcijom za, tako zvani, uzi izbor. O tome, posle beogradske publike, moze da se uveri i nasa, a potom i auditorijum iz drugih gradova Srbije.

Kosarka - Prva B savezna liga - pise Zoran Bacarevic
Februarski kolokvijum Masinca
Na prvoj „medjunarodnoj“ utakmici Masinac u 17. kolu Prve B lige savladao Ibon iz Niksica sa 74:69. Sasa Avalic nanizao 25 poena. Sutra u 18. kolu Masinac gost Beopetrola
   Reagujuci na proglasenje Ustavne povelje i zvanican kraj SR Jugoslavije proslog utorka mnogi posetioci su subotnju utakmicu kosarkasa Masinca i niksickog Ibona u Hali sportova proglasili medjunarodnom, prvom posle stvaranja nove drzavne zajednice Srbije i Crne Gore. I pored toga sto se floskula da „sport i politika nemaju nikave veze“ izlizala od prevelike upotrebe tesko je bilo razuveriti bilo koga od oko 1.000 gledalaca da ovo „medjunarodni“ u susretima sportista Kraljeva i Niksica nece u dogledno vreme izgubiti navodnike.
Na parketu Hale sportova susret starih rivala a svojevremeno velikih duznika (posebno sa niksicke strane) imao je pre svega sportski, da ne kazemo prijateljski karakter. Ibon je, istina, poveo sa 4:1 u poenima a domacin tokom celog susreta nije uspeo da obezbedi prednost za ubedljiviju pobedu nad ekipom koju je ubedljivo savladao u prvom delu prvenstva u gostima. Na terenu ovoga puta ni formalno nije bilo Slavise Bogavca koji i dalje kuburi sa povredom ligamenata pa je teret obavezujuce pobede za domacina pao pre svih na Sasu Avalica i Milosa Markovica. Oni su sa 25 odnosno „samo“ 13 koseva vodili Masinac do skromne pobede od pet koseva - 74:69 (23:20, 15:13, 18:17, 18:19), za nova dva boda za kraljevacke „studente“ i za mesto u udarnoj „trojci“ koja se izdvojila na vrhu prvenstvene tabele. Niksicani su imali samo jednu lastu koja, medjutim, ne cini ni rano pretprolece jer je Darko Vujacic nanizao 30 poena ali niksicki Jovanovic samo devet. S druge strane, trener Masinca Bosko Djokic nije previse forsirao visoke centre Jovanovica i Knezevica a ovaj drugi se cak nije ni upisao u listu strelaca.
Minulo kolo donelo je uglavnom ocekivane rezultate a jedinu pobedu zabelezili su u gostima kosarkasi Beopetrola savladavsi u derbiju kola u Novom Beceju Polet sa 81:75. Tako su se beogradske „petroldzije“ ucvrstile u samom vrhu i dele drugo i trece mesto sa Masincem dok su novobecejci prakticno ispali iz trke za cetvrto mesto i ulazak u A diviziju od naredne jeseni.
Derbi narednog 18. kola igra se sutra na Novom Beogradu. Masinac ide na naoge nikom drugom nego Beopetrolu koji silno osokoljen posle pobede u Novom Beceju ima izuzetno veliku prednost. Masinac se, sa izuzetkom (opet) Novog Beceja, nije proslavio na gostovanjima u drugom delu prvenstva ali ni neuspeh sutra u Novom Beogradu nece bitno ugroziti poziciju kraljevackih „studenata“ jer ce o buducem statusu i mestu u Prvoj A ligi odlucivati pre svega na utakmicama pred svojim navijacima u kraljevackoj Hali sportova.

Kosarka - Frikom YUBA liga
Pristojan poraz u Pioniru
* U 13. kolu aktuelni sampion Partizan savladao Slogu sa 75:65.
Sutra u Hali sportova (19,30) derbi zacelja Sloga - OKK Beograd
   Nisu se kosarkasi Sloge nadali posebno „masnom kolacu“ posle tronedeljne pauze u prvenstvu u susretu sa aktuelnim sampionom sada vec bivse SR Jugoslavije. Povrede Alesa Primca i Igora Canica i nezalecena povreda prvog strelca ekipe Sase Stefanovica najavljivali su novi, ubedljiv, poraz Kraljevcana u susretima sa „crno-belima“ na beogradskom parketu. Nije se to dogodilo u nedelju uvece u beogradskom „Pioniru“ i u direktnom prenosu pred kamerama RTS-a jer je Partizan slavio sa „samo„ deset poena razlike - 75:65 (16:22, 21:11, 21:16, 17:6). Bio je to deseti poraz Sloge u ovoj sezoni.
Susret u beogradskom „Pioniru“ protekao je u znaku dosta opustene igre Beogradjana koji su senlucili kao retko kada. U zbiru za sut ukupno imali su ucinak od svega 34 odsto ali Sloginih 44 nije bilo dovoljno da se izbegne poraz. I za „trojku“ Beogradjani su sebi dozvolili luksuz od 15-3 (20 odsto) a prednjacio je reprezentativac Milos Vujanic koji je u prvih deset minuta imao ucinak od 4:0.
  Tako se dogodilo da prvi „kvartal“ Sloga resi u svoju korist sa 22:16, na poluvremenu je ipak bilo 37:33 za Partizan, da bi u trecoj cetvrtini kod vodjstva Beogradjana od 68:51 sve prakticno bilo reseno. Finis je, opet, pripao Kraljevcanima koji su na dva minuta pre kraja „trojkama“ Jugoslava Dasica stigli do makar obecavajucih 62:68 ali konacnog preokreta nije a nije ni moglo biti - 75:65 za domacina.
  Najefikasniji igrac, i pored nezalecene povrede zbog koje je napustio parket u finisu utakmice, u redovima Sloge bio je Sasa Stefanovic sa 20 koseva dok je kod Partizana Milos Vujanic postigao dva kosa manje - 18. Glavne „asistente“ imali su u Dasicu (Sloga, 12 poena) i Krsticu (Partizan, 14 koseva).
   Prvenstvo u Frikom YUBA ligi nastavlja se ovog vikenda utakmicama 14. kola, u kome ce susret Sloga - OKK Beograd za Kraljevcane biti izuzetno znacajan. Rec je o derbiju zacelja i okrsaju direktnih rivala u borbi za opstanak. Trener Kraljevcana Dragan Stefanovic na velikim je mukama jer na Alesa Primca nece moci da racuna do kraja sezone,a tu je i obnovljena povreda Canica pa i glavnog kosgetera Sase Stefanovica. Eventualni kiks znacio bi kraj nadanja Kraljevcana u borbi za opstanak a pobeda (samo) borbu do poslednjeg kola da bi se sacuvao status A ligasa i u narednoj sezoni.