IN novi broj

Vreme sadasnje - Bivsi direktori otkupljuju firme, a deca brane otadzbinu
Mihajlo Kosovac kupio „Agrosrbiju"
SPS - Sve je to samo predizborna kampanja
Puno posla za vatrostalnu gradnju - Krenula proizvodnja u „Magnohromu“
Nadoknada stete ili protesti u Beogradu
Narodni kazan se hladi?
Tri poslanika iz Kraljeva
Novosti iz Usca
Foto - izlozba o Hilandaru
Sport

Vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Bivsi direktori otkupljuju firme, a deca brane otadzbinu
  Tu pre neki dan, sedim u kasnim vecernjim satima, ogrnut svekolikom bedom i neizvesnoscu nekada tako postovane novinarske profesije, i pokusavam da smislim nesto za kolumnu koja, ako nista drugo, bar ostavlja kakav-takav trag o vremenu sadasnjem, kojeg cemo se jednoga dana gaditi, ukoliko neko uopste nadje za shodno da se svega ovoga, i onoga, priseca ili lista po pozutelim listovima „Ibarskih novosti".
   Imam utisak da ni problemi sa vodom, ni privremene mere, ni privatizacija, ni rat sa irackim Slobodanom, ni zasluzeni odlazak crvenog vojvode u hasku corku i opravdani strah od okretanja guze Hrvatima i Siptarima izmecu resetaka, niti bilo sta drugo na ovom belom svetu ne moze da zaokupi paznju nase sve brojnije citalacke bratije i sestrinstva. Svima je vise pun kufer svega da bi se bavili bilo cime osim sopstvenim zivotima od kojih ionako skoro da nemaju nista, osim puke zelje da im jednoga dana bude malo bolje. Mogao bih malo da razglabam o fenolu i cisternama koje su nas ostavile na cedilu zbog cega su tabanja pred ovim riznicama dragocene tecnosti postala sve ucestalija pojava. Ali, toliko je strucnjaka iz ove oblasti u Kraljevu da bi moj glas bio samo jos jedna tupava konstatacija u sveopstoj zbrci i strahu koji gradjane truje vise od fenola i teskih metala.
   Razmisljam da nesto privatizujem ali mi je sva lova otisla na Biljnu rosu, Gorsku, i Akva belu, posto je u drugim bojama jos ne proizvode iliti vade. U tom trenutku zvoni telefon, koji samo sto mi nisu iskljucili. Javlja mi se sin iz vojske, nadomak dragog nam i inspirativnog Bujanovca. Jedva ga cujem jer je sprava u koju govori iz daleke trideset i neke godine proslog veka. Kaze da je podelio svoje sledovanje jabuke sa drugim vojnikom, da je pojeo sledovanje kobasice poznatije kao prezervativka zbog ambalaze u koju je pakuju i da se sprema da krene u odbranu Otadzbine od svih onih bandita, zlikovaca, manijaka i razbojnika, kako im nas dragi Covke tepa. Naravno, bodrim ga, za Otadzbinu koja ti nije dala ni posao, ni stan, ni spokojno detinjstvo, koja ti nije kupila ni patike, ni paklicu cigara, niti ti bilo sta nudi u skorijoj buducnosti, vredi uciniti sve. I Milosevicev sin je, kako tvrdi njegova pametna majcica Julka, nosio gajbice po kasarni sve dok nije sakupio dovoljno maraka da podigne Madonu. Prekidamo razgovor zadovoljni, srecni i spremni, a narocito ja, da za dragu nam Domovinu zrtvujem sve, pa i ono sto su mi razliciti zlikovci uskracivali tokom svih proteklih godina. A onda na televiziji, u emisiji Danas, naravno, cujem vest kako privatizacija na velika vrata ulazi u nas grad i kako bivsi direktori „Srbije" i „Magnohroma", Mitrovic i Kosovac, prvi ulecu sa svojom krvlju i znojem stecenom lovom da otkupe sta se otkupiti moze. Sasvim razumljivo jer drug Kosovac, jedna od perjanica opstinskog SPS-a, ostavio je „Magnohrom" u takvom stanju da od njega sada prave tri komada malih giganata na opste zadovoljstvo svih onih radnika koji bazaju po ulicama cekajuci da im se isplati otpremnina pre nego sto budu sutnuti. Sto se Mitrovica tice, njegova „Srbija" bez Crne Gore, sasvim je u skladu sa imenom koje nosi. Tamo sakupljac suvenira vise ni casu ne moze da mazne, a stolnjaci vise lice na zavoje iz Cerske bitke nego na prekrivace oglodanih stolova. I umesto da sade praziluk u Cupriji ili nekom drugom (avan)turistickom mestu, sto bi bila nagrada za sve ono sto su pocinili Kraljevcanima, ovi vrli Milosevicevi sledbenici drese kese, dok narod bukvalno gladuje i pije „spornu" vodu i otkupljuju propale firme ne bi li sebi i svojim potomcima obezbedili srecnu buducnost u dosovskoj demokratiji. A nesrecni sef im se zlopati po Holandiji, cekajuci da lale pomirise i odozdo. Pa, gde je tu pravda? Ali, „sine moj, sve su to barabe..." pevusim stih iz Balaseviceve „Regrutske" i lezem da spavam snom pravednika u zemlji lopova cekajuci da i mene otkupi neka osvedocena bitanga, dok moj sin sa hiljadama slicnih decaka, gladan i promrzao, stoji na braniku otadzbine, postojan kano klisurina, a da ni sam bog ne zna zasto. Jer ovu zemlju bi trebalo braniti iznutra, ako nije suvise kasno, a sve se bojim da jeste, sto dosovci, ako neko jos uopste zna sta ovaj pojam oznacava, ne mogu ili nece da shvate. Ipak, nadajmo se, kako to lepo rece jedan nas pisac , „Sve ce to narod pokakiti" jednoga dana. A imam osecaj da taj dan i nije tako daleko.

NA AUKCIJI U BEOGRADU PRODATO JOS JEDNO KRALJEVACKO PREDUZECE - pise Rajko Saric
Mihajlo Kosovac kupio „Agrosrbiju"
  Na aukcijskoj prodaji, koja je umesto u Kraljevu odrzana u Beogradu, za kupovinu DP „Agrosrbija" pojavio se konzorcijum Kosovac - Bugaric, a protiv kandidat je bio Dusan Mitrovic, bivsi direktor UTRO „Srbija"

   Pocetkom 2003. godine u Srbiji je pocela ubrzana prodaja preduzeca koja su bila na listi 1.000 malih i srednjih preduzeca za aukcijsku prodaju tokom prosle godine. Tako se nedeljno, na dve aukcije, prodaje oko 30 preduzeca.
   Kad je u pitanju nasa opstina, do sada su prodata preduzeca „Stari Jasen", „Stil", „Janhari" i „Getaldus", a za ocekivati je da proces prodaje tece brzim tempom s obzirom da je 9. decembra formirana Regionala Agencija za privatizaciju.
   Upravo je ova cinjenica i bila povod iznenadjenju da se 24. februara kraljevacko DP „Agrosrbija", naslo na spisku preduzeca za privatizaciju na aukciji odrzanoj u Beogradu.
PODRSKA PREDSEDNIKU I PREDSEDNICKOM KANDIDATU - Bata Zivojinovic i Mihajlo Kosovac    Sagovornik koji je ucestvovao na pomenutoj aukciji kaze da su u kupovini DP „Agrosrbija" ucestvovali Dusan Mitrovic, bivsi dugogodisnji direktor UTRO „Srbije", te Mihajlo Kosovac, visegodisnji generalni direktor Industrije „Magnohrom" i njegov zet Goran Bugaric. Mitrovic je covek koji ima znacajnu zaslugu sto Kraljevo, kao grad, nema hotel zadovoljavajuce kategorije, dok je Kosovac godinama upravljao finansijskim tokovima u najvecem kraljevackom kolektivu u kome je poslednjih sedam godina bio generalni direktor. Pocetna cena DP „Agrosrbija", koje poseduje objekat direkcije u ulici Jug Bogdanovoj, gde se nalazi i porodicna kuca gospodina Kosovca, lokalom u naselju Mose Pijade i placom na Starom aerodromu, bila je 315.000 dinara, a prodato je konzorcijumu Kosovac - Bugaric za 360.000 dinara. Posto su na aukciji ucestvovali kao fizicka lica imaju mogucnost dobijanja kreditnog aranzmana po veoma povoljnim uslovima na period od sest godina, kaze nas sagovornik.
   DP „Agrosrbija" ima 16 radnika i dosta velike obaveze. Kako je u Industriji „Magnohrom" upravo ovih dana bez posla ostalo oko 2.300 radnika, koji znaju mogucnosti svog bivseg direktora, moze se desiti da potraze angazman upravo kod njega. To sa druge strane potvrdjuje da su upravljacke sposobnosti dosle na razumnu meru, sa 5.000 radnika srozane su na 16 koje je vec prvog dana Kosovac naterao na generalno ciscenje zgrade direkcije „Agro Srbije".
   Ukoliko se nastavi ovakav tempo privatizacije, u Raskom okrugu ce do kraja godine nove vlasnike dobiti 40 preduzeca. U prvoj polovini godine u planu je prodaja „Gvozdjara", „Keramike", „Elektrona", „Stoteksa", „Rekreatursa", UTRO „Srbije", „Trgoprometa", „Poljoprometa", „Pekarstva", "Strugare Jasen", "Hladnjace" i „Papirprometa". Vec 11. marta u Beogradu sledi aukcijska prodaja petnaest preduzeca iz Srbije medju kojima ce se naci i dva iz Kraljeva: DP „Solidnost" i DP „Plan". Posto se i njihova prodaja planira u Beogradu, daleko od ociju kraljevacke javnosti, postavlja se pitanje hoce li i njih kupiti neki „finansijski dobro potkovani" kadar Milosevicevog rezima.

SAOPSTENJE OPSTINSKOG ODBORA SPS KRALJEVO - pise Boban Rajic
Sve je to samo predizborna kampanja
    Povodom sve cesceg iznosenja neistina od strane nacelnika Raskog okruga i jos uvek aktuelnog predsednika Izvrsnog odbora SO Kraljevo gospodina Mila Koricanca, a koje prenose sredstva javnog informisanja, u cilju objektivnog informisanja nasih gradjana i sire javnosti isticemo sledece:
   Javnost je ovih dana iz izjava nacelnika Raskog okruga stekla utisak da se nacelnik nesebicno angazuje da resi problem vodosnabdevanja Kraljeva. To je dobro i za svaku pohvalu. Ali, iz njegovih izjava se vidi da je on bio „jako iznenadjen“ pojavom fenola u Ibru i u mrezi kraljevackog vodovoda, pa je posle nekoliko meseci uspeo da pronadje „rupu na saksiji“ i da pobedonosno izjavi da je za Kraljevo najbolje resenje dovodjenje vode sa Lopatnice. Kraljevcani kaze on, ne treba nista da brinu. Sve ce se realizovati, resice se trajno problem vodosnabdevanja a da nas nista ne kosta. Uzgred, pomenu da i od proslog samodoprinosa za vodosnabdevanje nisu popili ni jednu casu vode.
   Istina je da je, mnogo pre pojave Mila Koricanca na politickoj sceni, problematika vodosnabdevanja permanentno bila pitanje broj jedan opstinskih vlasti i drugih struktura. Nacelnik je mogao i morao da zna da su se gradjani Kraljeva jos ranijih godina, posle ponudjenih vise varijanti od strane strucnih institucija - Gocke vode, Studenica i Lopatnica - posle sprovedene javne rasprave na Skupstini opstine, jedinstveno opredelili za Lopatnicu kao resenje za vodosnabdevanje Kraljeva.
   Zalaganjem socijalista za realizaciju ovog resenja dobijena je i saglasnost republickih organa pa su za ove namene bila planirana i budzetska sredstva Republike.
   Medjutim, zastoj u resavanju ovih problema nastao je dolaskom DOS-a na vlast u Kraljevu. Umesto da budu „pcele radilice“ i da nastave realizaciju vec usvojenog programa likovali su, opijeni pobedom i borbom za sto bolje pozicije u vlasti, a zivotna pitanja gradjana ostajala su po strani. Da ste nastavili samo da radite po usvojenom programu sada bi bili pri kraju puta a ne na pocetku. Odgovornost pred gradjanima Kraljeva za nerad na ovom problemu snosi sadasnja vlast kako u Kraljevu tako i na nivou Republike.
   Gradjani Kraljeva znaju da je protekli samodoprinos zaveden i realizovan kao prelazno resenje u vodosnabdevanju, a koliko je vode dobijeno nacelnik moze da se informise ako procita detaljan izvestaj Skupstine fonda za realizaciju samodoprinosa koji je usvojila Skupstina opstine a o kojem su gradjani vise puta informisani. Dovoljno govore cinjenice da je samodoprinos zaveden samo kao prelazno resenje.
   Istina je da bi bez realizacije tog prelaznog resenja, Kraljevo jos deset godina stvarno ostalo bez vode, a da je njegova realizacija i uz velike napore Kraljevackog Vodovoda u celini omogucila da i do danas uz poznate probleme ipak imamo vode. Bunari u Cibukovackom i Zickom polju, jos uvek ovaj grad snabdevaju vodom a i nisu nevidljivi.
   Obecanje da gradjani Kraljeva nece ucestvovati u finansiranju, a da ce dobiti trajno resenje u vodosnabdevanju, vise govori da treba da ocekujemo skore izbore i da je to pre predizborna propaganda nego realnost. Niko nikome danas nista ne poklanja, pa i ako budemo donacijama Zapada resili taj problem, bice to sa njihove strane vracanje Kraljevcanima samo delica duga, za noci nase dece provedene u sklonistima, za sankcije i unistenu privredu, porusene mostove, puteve, kasarne, aerodrom, Bogutovac, Vitanovac, zagadjenu okolinu i zivote nasih sugradjana koji su na svome pragu branili domovinu.
   Socijalisti Kraljeva ce pruziti bezrezervnu podrsku svakome ko se iskreno bude angazovao na resavanju problema vodosnabdevanja Kraljeva. Podrzavamo i napore nacelnika u tom pravcu ali mislimo da cemo taj problem resiti samo ujedinjavanjem svih snaga i podrskom gradjana a ne omalovazavanjem onoga sto je uradjeno da bi se opravdali propusti i nerad na ovom problemu.

„MAGNOHROM“ NA POCETKU 2003. GODINE - pise Dragan Pavlovic
Puno posla za vatrostalnu gradnju

   Iako je u nedavnom proglasenju tehnoloskog viska u „Magnohromu“ Vatrostalna gradnja ostala skoro bez polovine zaposlenih, ipak je u ovoj celini ostalo dovoljno dobrih majstora i strucnjaka da nastave uspesnu tradiciju ozida u agregatima sirom zemlje.
Vec tokom januara zavrsen je remont pomocnog lezista rotacione peci, a pocetkom februara je obavljen i generalni remont na istoj peci u cementari u Kosjericu. Grupa od sesnaest vatrostalnih zidara, predvodjena poslovodjom Radoljubom Jelicem, radeci u tri smene u rekordnom roku okoncala je ovaj veliki posao. Tom prilikom ugradjeno je oko 300 tona vatrostalnih materijala.
Po recima novopostavljenog direktora Vatrostalne gradnje, magistra Slobodana Stevanovica, samo vrednost obavljenog ozida, bez ugradjenog materijala iznosi 600.000 dinara. Inace, fabrika iz Kosjerica je dugogodisnji poslovni partner „Magnohroma“ i poznata po tome da veci deo vrednosti ugovorenih poslova uplacuje unapred. U februaru je takodje u toku i remont i rotacione peci broj - 1 u Industriji.
Remonti i u Republici Srpskoj i Hrvatskoj
   Direktor Stevanovic istovremeno, krajem ovog meseca ili pocetkom marta, najavljuje remont krecne peci u Celincu kod Banja Luke u Republici Srpskoj i jos dve peci ovog tipa u Kucevu. Tokom proleca proverene majstore Vatrostalne gradnje ocekuju i ugovoreni remonti ozida u susarama poznatog Poljoprivrednog kombinata „Belje“ u Hrvatskoj. Ovaj posao je vredan 20.000 evra.
„U medjuvremenu smo uspeli da, za obavljeni remont u prosloj godini, naplatimo i potrazivanje od secerane u Novoj Crnji u iznosu od 2.700.000 dinara. Novo rukovodstvo Vatrostalne gradnje je istovremeno uputilo i cirkularno pismo svim sadasnjim i bivsim poslovnim partnerima nudeci svoje usluge i zelju za sklapanjem ugovora za nove poslove“, naglasava Stevanovic.
   Za kraj isticemo i ocenu naseg sagovornika, da su radnici Vatrostalne gradnje sve uposleniji uprkos, na zalost, sve izrazenijoj nelojalnoj konkurenciji na trzistu.

ISPLATOM OKTOBARSKIH ZARADA POLOVINOM FEBRUARA
Krenula proizvodnja u „Magnohromu“
   - Ministarstvo za privredu i privatizaciju u saradnji sa rukovodstvom Raskog okruga i Skupstine opstine, predlozice Vladi Srbije novi sasatva Upravnog odbora Industrije „Magnohrom“ i novog v.d. direktora

   Isplatom oktobarskih plata u kraljevackom „Magnohromu", polovinom februara, radnici Fabrike vatrostalnih materijala i Fabrike elektrotermickih proizvoda, prema saopstenjima strajkackih odbora, od ponedeljka, 17. februara, poceli su sa radom i redovnom proizvodnjom. Istovremeno su nastavljeni pregovori sa rukovodstvom Preduzeca oko isplate zaostalih plata iz prosle godine, kao i jubilarnih nagrada.

   Na osnovu nedavnog dogovora u Vladi Srbije, kako je receno na zboru radnika iz svih celina starog dela Industrije, Ministarstvo za privredu i privatizaciju ce u saradnji sa predstavnicima lokalne samouprave (Opstina, Raski okrug) predloziti Vladi Srbije novi sastav Upravnog odbora „Magnohroma" i novog v.d. direktora.
   Takodje, na istom zboru je zakljuceno, da se ispita mogucnost da se na ime neisplacenih zarada iz 2001. godine (februar, mart, april) radnicima izdaju kreditne kartice za placanje obaveza prema drzavi. Posebno je naglasena i spremnost Vlade, izrazena u razgovoru sa predstavnicima resornog ministarstva, da se „Magnohromu" pomogne u isplati zakasnelih zarada iz 2002. godine, kako bi se sto pre obezbedila redovna proizvodnja i redovne zarade u ovoj godini. S tim u vezi do kraja ove sedmice treba da se postigne konkretan dogovor sa Slobodanom Petrovicem, pomocnikom ministra za privredu i privatizaciju.
   Strajkacki odbor FVM porucuje radnicima da ce u svakodnevnim pregovorima sa rukovodstvom istrajati u ispunjenju svih postavljenih zahteva i o tome ih redovno informisati, dok clanovi Strajkackog odbora FETP-a, pored zakasnelih isplata, nastavljaju pregovore i oko transformacije „Magnohroma" i izdvajanja ziro racuna.

ZAJEDNICA UDRUZENJA ZRTAVA DRUGOG SVETSKOG RATA JUGOSLAVIJE - pise Rajko Saric
Nadoknada stete ili protesti u Beogradu
   SR Nemacka Jugoslaviji na ime ratne odstete duguje 360 milijardi dolara od cega je odsteta gradjanima 292 milijarde dolara. Zajednica udruzenja zrtava Drugog svetskog rata Jugoslavije raspolaze sa oko 80.000 zahteva za naplatu ratne odstete, a samo je oko 1.000 gradjana, potomaka zrtava nacistickog terora, naplatilo odstetu. U Zajednici tvrde da Nemacka priznaje svoju obavezu isplate odstete ali da vlast u Jugoslaviji ( Srbija i Crna Gora ) nije „raspolozena" za otpocinjanje takvih pregovora.

   Zajednica udruzenja zrtava Drugog svetskog rata Jugoslavije (Srbija i Crna Gora) je nevladina, nestranacka i neprofitna organizacija i okuplja 38 udruzenja, od civilnih invalida rata, ratnih vojnih zarobljenika, zrtava streljanih i drugih. Prema njihovoj, obimnoj dokumentaciji, od 1999. godine do danas prikupljeno je izmedju 80. i 90.000 zahteva za ratno obestecenje.
   - Posebno se aktivno radi od Skupstine Zajednice 23. februara 2002. godine. Oko 10.500 predmeta predato je medjunarodnoj organizaciji, ali po zakonu Nemacke (SRN) pravo na odstetu imaju lica koja su bila ziva na dan 16. februara 1999. godine. I dalje primamo zahteve za kategorije ratnih zarobljenika, civilnih zrtava rata, za spaljenu i unistenu pokretnu i nepokretnu imovinu. Na dan 1. januara 2000. godine SRN je, bez naknade za unistenu infrastrukturu i putne saobracajnice, nama dugovala 360 milijardi dolara od cega na dug gradjanima, otpadaju 292 milijarde dolara - kaze za nas list Dragan Novovic, predsednik Upravnog odbora (UO) Zajednice udruzenja zrtava.

   Novovic tvrdi da se protiv njega i pravnog zastupnika Zajednice, advokata Slavise Mrdakovica, izmisljaju brojni krivicni postupci i na drugi nacin vrse pritisci kako bi odustali od zahteva da SR Nemacka plati za stetu pricinjenu tokom Drugog svetskog rata. - Pritisci su veoma ozbiljni, dolaze sa najviseg nivoa vlasti uz obrazlozenje da cemo, ako ostanemo pri zahtevu, ugroziti odnose sa Nemackom. Ako bi SRN isplatila samo 10 odsto od 360 milijardi dolara, Srbija i Crna Gora bi, otplatile spoljnotrgovinski dug od nekih 12 milijardi dolara, a gradjani bi dobili zdrav novac koji ne podleze obavezi vracanja. Zbog toga sto smo brojno udruzenje, nudjena su nam ministarska mesta, a da nase clanstvo pripojimo nekoj stranci - kaze Novovic koji je 1999. godine bio na celu grupe jugoslovenskih advokata koji su u Bundestagu izneli zahtev za obestecenje.
   - Odgovorno tvrdim da u nasoj zemlji oko 200.000 gradjana ima pravo na obestecenje, ali tek oko 1.000 zrtava i potomaka nacisticke torture dobilo je novac. Internacionalna organizacija za migracije, koja je produzena ruka SRN, vrsi jos jednu prevaru na nasu stetu jer su smislili da ratni zarobljenici, bez obzira sto su bili na prinudnom radu, ne mogu da ostvare pravo na obestecenje. Kad se obratimo na njihovu adresu, usmeravaju nas u Zenevu, a nama Advokatska komora zabranjuje rad zbog naseg angazmana - kaze Novovic podvlaceci da se, posle nemogucnosti da se spor resi vansudskim putem, pribeglo utuzivanjem Nemacke.
   Pravni zastupnik ove brojne Zajednice, Slavisa Mrdakovic, izrazava svoje negodovanje zbog odluke Opstinskog suda u Kraljevu, koji je u januaru mesecu ove godine odbacio tuzbu zrtava Drugog svetskog rata za obestecenjem jer „Nemacka uziva imunitet".
- Nemacka je pobila toliki broj ljudi i unistila toliko nasih dobara da smo odlucni da je putem suda gonimo do samog kraja. Tako smo u Narodnoj banci Jugoslavije (NBJ) pre godinu dana otkrili nastojanje da se 275 miliona evra vrati SRN na ime sporazuma Tita i Branta. Odmah smo pustili tuzbu i blokirali ta sredstva trazeci da se ona podele narodu. Sud nije smeo da donese privremenu meru u nasu korist, ali su Djindjic i Dinkic obavestili SRN da se novac ne moze vratiti jer se vode sudski procesi. U drugoj fazi naseg delovanja, ovde u Kraljevu smo naterali sud da zakazuje rocista. Nemacka je tada primila tuzbu i vratila uredno potpisanu dostavnicu, ali su usledili pritisci od Vladana Batica i Save Markovica gde se sudovima zabranjuje sudjenje u ovom predmetu. Video sam pisano obavestenje Batica sudovima u Kraljevu, Cacku i Jagodini u kome im se zabranjuje da sude jer SRN ima imunitet, da se svi predmeti prevedu na nemacki kao i dokazni materijal i sve zajedno uputi u Nemacku. Pitam ko ce platiti odlazak nekoliko hiljada svedoka u Nemacku i kako cu kosti streljanih u Sumaricama i ovde u Kraljevu, preneti u Nemacku. Batic je, takodje, preporucio da se ubuduce pozivi za rocista ne salju direktno, vec posredstvom Ministarstva pravde - ogorcen je Mrdakovic.

   On podseca da je Zajednica udruzenja zrtava Drugog svetskog rata jos 1999. godine dobila pismo iz Bundestaga u kome Nemacka prihvata da razgovara o obestecenju sto je odobrio licno kancelar Sreder. U istom pismu se kaze da se u razgovore moraju ukljuciti najvisi drzavni organi Jugoslavije. Te godine to nije bilo moguce jer Nemacka nije imala diplomatske odnose sa Jugoslavijom zbog Milosevica dok nove, demokratske vlasti, Djindjic, Kostunica i Svilanovic jos nisu odgovorili na nas zahtev da se ukljuce u razgovore.
   - Sa predstavnicima dijaspore napravili smo komisiju koja ce se obratiti Djindjicu sa zahtevom da se ukine imunitet SRN ili ce drzava Srbija morati da nadoknadi stetu koju su drugi naneli. Ako Skupstina Srbije ostane gluva na nase zahteve, svih 80.000 nasih clanova ce se okupiti u Beogradu. Ne da bi menjali vlast, vec da nam se pomogne u ostvarenju pravde. Ovo tim pre sto nemci ne beze od svoje obaveze i odgovornosti. Zasto bi Srbi, Romi i drugi zitelji Jugoslavije, koji su zrtve nacisticke Nemacke, bili manje vredni u odnosu na zrtve iz Belgije, Francuske i Holandije kojima je obestecenje isplaceno. Tako je za svakog streljanog placeno 150.000 maraka, za svakog ko je cetiri i po godine bio na prinudnom radu do 32.000, a za svaku srusenu kucu po 90.000 maraka. Nasi zivoti nisu nista manje vredni od zivota jednog Francuza, Belgijanca ili Holandjanina - kaze Mrdakovic uputivsi kritike medijima sto problemu obestecenja zrtava nacizma pridaju malo paznje.

   Dragoljub Ristic je jedan od 80.000 potomaka zrtava nacistickog terora koji traze obestecenje za svog oca Magrena (1909) iz Zubinog Potoka, koji je 1941. godine, kao pripadnik regularne vojske Kraljevine Jugoslavije, zarobljen i preko Makedonije oteran u Nemacku. - Ceo rat je proveo u blizini Berlina gde je obavljao teske poljoprivredne radove. Posle rata se vratio u Srbiju, narusenog zdravlja. Posledice teskog fizickog rada i lose ishrane osecao je sve do smrti - kaze Dragoljub.

    U Vojvodini se dogadja nesto strasno, o cemu mediji u Srbiji cute, kaze Slavisa Mrdakovic. On tvrdi da dunavski Nemci idu od kuce do kuce, prvenstveno Srba kolonizatora, lupaju na vrata i vrse popis imovine jer je to imovina njihovih dedova i oceva. Nastala je prava panika. - Mi smo u par navrata rekli da dunavski Nemci traze 30 milijardi maraka, a mi trazimo 360 milijardi dolara. Dakle, mi trazimo da Nemci najpre nas obestete, a mi cemo potom dunavskim Nemcima platiti njihovo. Nase poslanike moramo upozoriti na to da Srbija ne moze da plati nikakvu odstetu jer bi do islo na teret gradjana - kaze Mrdakovic.

PRILOG: Prevod - Verbalna nota
   Ambasada Savezne Republike Nemacke ima cast da Savezno ministarstvo za inostrane poslove Savezne Republike Jugoslavije obaveste o sledecem:
   Ambasadi su dana 11. oktobra 2001. od strane opstinskog suda u Jagodini, dana 18. oktobra 2001. godine od strane opstinskog suda u Cacku i dana 22. oktobra 2001. godine od strane opstinskog suda u Kraljevu postom dostavljene optuznice i pozivnice upucene vladi Savezne Republike Nemacke.
   Ambasada izrazava zaljenje sto mora upozoriti na to da pokusaj dostave sudskih dokumenata predstavlja povredu neprikosnovesnosti misije, te da ovakav cin nije u skladu sa clanom 22 Beckog sporazuma o diplomatskim odnosima od 18. aprila 1961. godine. Iz tog razloga se upucuje molba Ministarstvu inostranih poslova da podstakne nadlezne pravosudne organe da ovaj pokusaj dostave proglase bespredmetnim.

Saveznom ministarstvu za inostrane poslove
Savezne Republike Jugoslavije
- Protokol -
Beograd.

KO CE HRANITI GLADNE POSLE PRESTANKA POMOCI CRVENOG KRSTA NEMACKE - pise Predo Markovic
Narodni kazan se hladi?
    Kada Crveni krst Nemacke 31. marta ove godine bude prestao sa donacijom za rad narodne kuhinje u Kraljevu, 840 korisnika ,,narodnog kazana“ koji su u Centru za socijalni rad registrovani kao najsiromasniji, ostace bez svog jednodnevnog obroka. Da li ce se posle toga pronaci novi vidovi pomoci nasim najsiromasnijim sugradjanima pokusali smo da saznamo u Crvenom krstu u Kraljevu. Kako kaze Mira Lisanin- Gostiljac, sekretar Crvenog krsta, medju korisnicima ovih usluga vec je zavladao strah da ce uskoro ostati bez dnevne porcije od pola litra kuvanog jela i 300 grama hleba.
   - Korisnici narodne kuhinje svakodnevno dolaze kod nas i raspituju se sta ce dalje biti. Nemacka donacija definitivno prestaje, i mi smo pomoc zatrazili od lokalne samouprave, kaze sekretar Crvenog krsta i dodaje, da ukoliko bi SO Kraljevo i prihvatila ovu obavezu, sa opstinskog narodnog kazana hranilo bi se izmedju cetristo i petsto siromasnih Kraljevcana, sto je gotovo upola manje nego sada.
   Jos trideset siromasnih stanovnika grada na Ibru, trenutno se nalazi na listi cekanja za sticanje prava na koriscenje hrane iz narodne kuhinje, jer ispunjavaju kriterijume Centra za socijalni rad, nadajuci se da ce neki od sadasnjih abonenata pet puta izostati iz reda gladnih izgubivsi svoje mesto u narodnoj kuhinji.
Da li ce, i na koji nacin, problem sa kojim se susrecu mnoge opstine u Srbiji biti razresen, mozda ce se saznati posle konferencije koja ce na ovu temu biti odrzana u Kragujevcu u organizaciji republickog odbora Crvenog krsta Srbije i Crvenog krsta Nemacke.

NAVIKE I ODVIKE
Kad dzipovi odlaze

   Mnogobrojni donatori iz inostranstva sve se redje okrecu resavanju problema u Srbiji koji su se nagomilali tokom vladavine Milosevicevog rezima i koje je rat sa sobom nosio. LJudi se pitaju, sada, kada donatori odlaze iz ovog ,,trustnog“ podrucja, da li su te donacije bile stvarna pomoc, ili vid ratne odstete.
   Bilo kako bilo, donacije su postojale u ovom gradu sa tridesetak hiljada izbeglica, gradu sa preko osamsto siromasnih dusa na ,,narodnom kazanu“ gradu u kome je privreda, a samim tim i on sam zamro.
   Da nam je ,,donirano“ vise mudrosti (donorstvo je pojam koji podrazumeva i davanje organa za transplataciju), u Kraljevu bi za one sve cinovnicke plate i potrebe stranih i domacih humanitaraca, za dnevnice i voznju skupim dzipovima, mogao da nikne bar novi most na Ibru.
   Kako u ovom gradu dogovor kucu ne gradi, sto je vec tema za sebe, iza donatora ce ostati kompjuteri, programi za pogled u buducnost koju ovako slozni nikako ne mozemo da dosegnemo, ali i kuca bez struje u zaseoku Gradi Miroslava Radovanovica, vec pomenuti most cijoj izdrzljivosti se zacudio i sam projektant, izbeglice u svojim centrima kroz koje struji hladnoca, glad i prodje po koji pacov...
   Naravno, iza humanih donatora ostalo je niz plemenitih akcija, pomoci zdravstvu, vodovodu, elektroprivredi, selima i naseljima gde su se dogovarali zajednicki o tome sta je prece od preceg.
   Medjutim, ostaje gorak utisak da ce sa odlaskom skupih dzipova iz ovog grada, u neke druge krajeve sveta, Kraljevo morati da polaze novi ispit, ispit iz tolerancije, oslanjanja na sebe samo i ljude koji ga nastanjuju i vole.

IZABRANO 126 PREDSTAVNIKA U PARLAMENTU SRBIJE I CRNE GORE - pise Boban Rajic
Tri poslanika iz Kraljeva

Medju 126 predstavnika u Skupstini nove drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, koje su ove sedmice izabrale skupstine dve republike, su i tri Kraljevcanina. To su dosadasnji savezni poslanici (iz bivse Skupstine SRJ) Slavisa Vojinovic (DS) i dr LJubisa Jovasevic (DSS), i Marko Petrovic (bivsi clan Nove Srbije), narodni poslanik koji je izabran po prvi put za saveznog poslanika ispred novoformiranog poslanickog kluba „Srbija“ u Skupstini ove Republike. Poslanik Slavisa Vojinovic bio je clan savezne Komisije za izradu Ustavne povelje nove nam domovine Srbije i Crne Gore, dok je Marko Petrovic jedini kraljevacki „dupli“ poslanik: i u Skupstini Srbije i u Skupstini Srbije i Crne Gore. Podsecanja radi, u Skustini Srbije, pored Petrovica poslanici su i dr LJubisa Djokovic

(DSS), prof. dr Predrag Stojanovic (DHSS) i Milos Nesovic (SPS).
Inace, u novom jednodomnom parlamentu Srbije i Crne Gore 91 poslanik je iz Srbije, a 35 iz Crne Gore. Delegacija iz Srbije cini 37 poslanika iz grupe „DOS-reforma Srbije“ (18 DS, 4 ND, 4 GSS, 3 LSDV, 2 DC, 2 SVM i po 1 KV, RV i PDS), 17 poslanika ima DSS, 12 SPS, 8 SRS, 5 SSJ, 5 DOS-SDP, 2 DOS-DA, 2 DHSS i po 1 poslanicke grupe „Srbija“, Nova Srbija i Narodni socijalisti. Cenogorsku delegaciju cine poslanici : 19 koalicije DPS(15)-SDP(4), 14 SNP(9)-SNS(3)-NS(2) i 2 iz Liberalnog saveza (LS).
Konstitutivna sednica Sku-pstine drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, kako je najvaljeno, trebalo bi da se odrzi danas (petak) ili u ponedeljak.

USCE - pise Slavoljub Mladenovic
Izgradnja crkve podelila Uscane
   Crkveni odbor iz Usca sa clanovima saveta mesne zajednice Usce doneo je odluku o gradnji crkve na zelenim parkovskim povrsinama izmedju reke Studenice i Ulice Ibarskih rudara. Opravdanje za ovakvu lokaciju crkveni odbor iz Usca vidi u tome da bi se crkva videla sa Ibarske magistrale i bila dostupna svakom gradjaninu i svesteniku koji bi dolazio u istu.
   Na toj lokaciji nalaze se mreze podzemnih elektro kablova visokog napona, mreza gradskog vodovoda i mreza gradske kanalizacije sto prema misljenju gradjana ne treba dirati, kao ni zelene povrsine parka pored reke Studenice.
   Zelja prethodnih generacija studenickih svestenika za vreme komunizma kao i vernika uscanskog podrucja, je izgradnja crkve na uzvisenju Podrez iznad uscanskog spomenika jer bi se crkva videla sa svih pravaca magistralnih i regionalnih puteva, kao i zeleznicke pruge Kraljevo - Kosovo Polje. Prilazni putevi do crkve ne bi predstavljali nikakav problem, a sada postoje i stepenice do samog spomenika. Crkva na uzvisenju Podrez po misljenju gradjana bila bi osvetljena kao srednjovekovni grad Maglic i predstavljala veoma lep arhitekticko turisticki objekat za gradjane Usca i putnike namernike.
   Koja od ovih lokacija je bolja i prihvatljivija odlucice sigurno strucnjaci Kraljevackih urbanista, ali je najbitnije da gradjani Usca zele izgradnju crkve i da su spremni da pomognu odgovarajucim novcanim sredstvima i radom.

Uscanski komunalci i direkcija iz Kraljeva bez dogovora
   Uscanski komunalci iz mesne zajednice Usce odrzavaju zelene povrsine i javne saobracajnice bez naknade od Direkcije za planiranje i igradnju Kraljevo. Odrzavanje cistoce i uredjenje naselja Usca i Studenica kao i uredjenje objekata duz Ibarske magistrale i regionalnog puta Usce - Studenica, preuzela je mesna zajednica iz Usca jos marta meseca 2002. godine. Pripremljene su radne ekipe i potrebna prevozna sredstva koja su dobijena od Gradske cistoce iz Kraljeva, tako da se poslovi odvijaju veoma uspesno.
   Od tada do danas, Direkcija za planiranje i izgradnju Kraljevo nije uplatila nikakvu naknadu mesnoj zajednici Usce, vec je vezala ugovor sa Gradskom cistocom iz Kraljeva koja ne odrzava naselja Usce, Studenicu i druge povrsine.
   Opravdanje takve odluke Direkcija iz Kraljeva vidi u soluciji da mesna zajednica iz Usca nema status Javno komunalnog preduzeca za gazdovanje vodovodom i odrzavanje cistoce.
   Takvoj soluciji ide i rukovodstvo mesne zajednice Usce koje ne poznaje zakon o odrzavanju cistoca i nacinu firmiranja javnih komunalnih preduzeca, tako da mesna zajednica Usce mesecno gubi oko 50.000 dinara od naknade za odrzavanje javnih zelenih povrsina i saobracajnica.
   U zakonu o javnim komunalnim preduzecima stoji da odrzavanje i uredjenje gradskih naselja i uopste naselja mogu da rade komunalna, privatna i delovi drugih preduzeca i ustanova koje su za tu svrhu tehnicki opremljene. Prema onome cime raspolaze mesna zajednica Usce, ista je sasvim tehnicki opremljena za odrzavanje naselja Usce, Studenica i povrsina pored Ibarske magistrale, tako da ovaj problem treba sto hitnije resiti jer gradjani za to uplacuju dosta velika sredstva, kao i privreda uscanskog podrucja

Omladinci iz Ekonoma pali u zaborav
   Posle smene direktora u fabrici metalnih proizvoda u Uscu kao i Upravnog odbora i Skupstine, oko 70 omladinaca dobilo je otkaze preko Omladinske zadruge „Stefan Nemanja„ iz Usca jer je Ekonom otkazao poslovni ugovor sa motivacijom da omladinci nisu potrebni.
   Interesantno je da su ti mladi ljudi u ovoj fabrici radili i po pet do sest godina i bili nosioci dela proizvodnje gde su se veoma brzo uklapali u tehnoloske zahvate i operacije na tehnoloskim linijama i davali odgovarajuce kvalitete proizvoda iz proizvodnog programa fabrike Ekonom.
   Uscanska carsija i uscanski politicari kao predstavnici mesnih zajednica uscanskog podrucja, postavljaju pitanja; da nisu omladinci zrtve politickih prepucavanja koja su se desavala u Ekonomu, zasta su oni najmanje krivi. Zasto su ti mladi ljudi odjednom nestali iz fabrickih hala i da li je ili razmisljao o posledicama takve odluke za migraciju mladih ljudi iz Uscanskog podrucja? Nemoguce je da ti mladi ljudi odjednom nisu potrebni.
   Problem omladinaca treba staviti pod hitno pod lupu i traziti resenje predstavnika mesnih zajednica i rukovodstva fabrike na zdravim osnovama i potrebama, jer Uscu su potrebni mladi ljudi kao i fabrika metalnih proizvoda.

Kako doci do priplodnih i rasnih junica
   Poljoprivrednici uscanskog kraja stalno obilaze mesne zajednice na uscanskom podrucju trazeci resenje za nabavku priplodnih rasnih junica koje su podeljene jedino u mesnoj zajednici Rudno jer je kontrolu nad odrzavanjem junica preuzelo preduzece Pekarstvo iz Raske.
   Mesne zajednice uscanskog podrucja pokrenule su akciju nabavki junica preko Raskog okruga i Vlade Republike Srbije sa namerom povecanja proizvodnje mleka i mesa i uradile potrebne spiskove po naseljima.
Interesovanje poljoprivrednika je prevazislo ocekivanja tako da su mladi ljudi ovog kraja videli svoju perspektivu u izradi mini farmi gde bi proizvodili kvalitetne mlecne proizvode cuvenog studenickog sira i kajmaka i kvalitetnog mesa. Realnost povecanja stocnog fonda lezi u cinjenici da na uscanskom podrucju postoje velike povrsine za proizvodnju kabaste hrane koje su zapustene kao i objekti za drzanje stoke.
   Na opste razocarenje poljoprivrednika i ljudi koji su vodili ovu akciju, do zastoja je doslo jer na uscanskom podrucju ne postoji nijedna stabilna zadruga ili neko slicno preduzece koje bi dalo garancije za kvalitetan uzgoj priplodnih junica i veterinarsku negu. Dobijeno je obecanje od Zemljoradnicke zadruge Studenica, ali osim obecanja nije uradjeno nista.
   Poljoprivrednici uscanskog kraja traze da se problem junica podigne na nivo Ministarstva za poljoprivredu i da se sagleda poslovanje ovdasnjih poljoprivrednih i radnih zadruga kao i preduzeca i nadje resenje za isporuku junica.

NARODNI MUZEJ – KRALJEVO - pise Bojana Milosavljevic
Foto - izlozba o Hilandaru
-Pravoslavni duhovni centar “Vladika Nikolaj Velimirovic” i Narodni muzej u Kraljevu organizatori su foto-izlozbe “Blago manastira Hilandara” ciji je autor Zoran Purger. Postavka otvorena preksinoc (sreda, 26. februar) u galeriji Muzeja

   Zoran Purger, paracinski umetnik fotografije, sa dosadasnjim ucescem na vise od osamdeset izlozbi (od toga je 15 medjunarodnih) i sa preko 5o osvojenih nagrada, preksinoc se samostalno i celovito predstavio i kraljevackoj publici. NJegova postavka za tematski okvir ima riznicu manastira Hilandar, ali i sire vizuelne motive ovog najveceg srpskog duhovnog simbola. Sve ovo evidentno je u nekoliko desetina umetnickih fotografija objedinjenih nazivom “Blago manastira Hilandara,” koje je zabelezio poetican senzibilitet majstora-umetnika fotoaparata.
   U katalogu koji prati ovu izlozbu, strpljivo stvaranu, Rakus, istoricar umetnosti, izmedju ostalog je napisao: “Njegova (Purgerova) izlozba je povest o drhtajima i prozimanjima. Obnova poznanstva s mrakom. Jeza onostranog koga je lakseproziveti nego zamisljati. Prica o praznini kojom lebde znamenja, brojke i znakovi koji izrazavaju nedostizne skladove i veze. Slika nekolikih dana zbog kojih je vredelo doci na svet i pustih raskrsca koja cekaju da se neko rodi. O slutnji da resenje svih pitanja nije u vremenu nego negde izvan njega…”
   Izlozba fotografija iz umetnicko zanatske radionice Zorana Purgera u kraljevackom Narodnom muzeju trajace tokom marta.

Kosarka - Prva B savezna liga - pise Zoran Bacarevic
Masinac vraca desetostruko
* U 19. kolu „studenti„ ubedljivo savladali Rudar iz Pljevalja sa 91:61. Povrede domacih kosarkasa na mecu koji je dobijen davno pre pocetka
* U 20. kolu Masinac gost Primorke u Baru

Kosarkasi Rudara iz Pljevalja naneli su kraljevackim „studentima“ prvi poraz u ovogodisnjoj takmicarskoj sezoni posto su ih u 6. kolu savladali kao domacini sa 95:92. Bila je to prva prvenstvena pobeda Pljevljaka koji na pocetku poslednje „cetvrtine“ prvenstva Prve B lige jos uvek nisu resili svoj buduci status i nalaze se u grupi ekipa koje su najozbiljniji kandidati za ispadanja. To i cinjenica da se Masinac cvrsto drzi vodeceg kvarteta za ulazak u A diviziju doneli su u subotu uvece najubedljiviju pobedu kraljevackih kosarkasa u „tekucoj“ sezoni. Masinac je savladao Rudar sa 91:61 (25:9, 18:16, 30:14, 18:22).
Subotnje kosarkasko vece u Hali sportova nijednog trenutka nije imalo draz neizvesnosti koju donosi ovaj sport. Masinac je vec u prvoj cetvrtini najavio sigurnu i ubedljivu pobedu, u drugoj je sebi dozvolio luksuz da za sest minuta postigne samo sest koseva. Domaci kosarkasi su ravnomerno podelili obavezu punjenja protivnickog kosa i u nastavku utakmice (Gicic, Bojinovic, Jovanovic, Avalic, Markovic postigli su izmedju 11 i 17 poena) pa su u trecoj cetvrtini zabelezili seriju od 21:0 u svoju korist a u jednom trenutku prednost Masinca iznosila je i 32 kosa (73:39 u 30. minutu). U finisu susreta sansu su dobili mladji igraci koji imaju malu minutazu u ovogodisnjem prvenstvu pa se ipak dogodilo da povrede na ovoj unapred dobijenoj utakmici u redovima Masinca dobiju odnosno obnove Avalic i Deretic. Na ovakvom mecu vidjene su i dve tehnicke greske a iskljucen je trener gostiju Milinko Jelovac.U ovom kolu vredan pomena je i rezultat iz Bara gde je Tina Tajm savladala Beopetrol i tako Masinac pon ovo dovela na deobu drugog i treceg mesta sa „petroldzijama“. Put Bara ce i Masinac koji u narednom 20. kolu gostuje kod Primorke.
.

Kosarka - Frikom YUBA liga
„Lale“ se samo povijale

Sloga jos jednom uzdrmala Vojvodinu u Novom Sadu a na kraju porazena:
u 15. kolu Vojvodina - Sloga 84:78 (18:18, 26:14, 19:29, 21:17)
U 16. kolu Kraljevcani domacini FMP Zelezniku (Hala sportova, sutra od 19,30 casova)

Ne pamti se kada su kosarkasi Sloge u jednoj cetvrtini postigli 29 koseva, jos u gostima, u dva navrata anulirali prednost domacina od 15 koseva i bili na pragu izuzetno vredne pobede u gostima. Upravo se to dogodilo prosle subote u Novom Sadu gde su kosarkaska koplja jos jednom ukrstili domaca Vojvodina i Sloga. U proslogodisnjoj sezoni Vojvodina je slavila na domacem parketu sa 84:80, malo je nedostajalo da rezultat ovog februara 2003. bude identican.
Susret Vojvodina - Sloga poceo je u znaku domacina koji, i pored mlake podrske svojih navijaca razocaranih ubedljivim porazom od Partizana nedelju dana ranije, diktiraju tempo u prvih 20 minuta. Pekovic, Vuleta, Savanovic, Radonjic i drugovi stvaraju prednost od 15 koseva (40:25 na isteku druge cetvrtine posle neresenih 18:18 u prvih deset minuta) a na „veliki odmor„ odlazi se sa prednoscu domacina od 44:42.
Treca cetvrtina donosi preokret kakav Sloga odavno nije zabelezila, naravno u pozitivnom smislu. Kraljevcani su nemilosrdno kaznjavali svaku gresku domacina, razigrali su se Bozovic a posebno Sasa Stefanovic koji je „trojkama“ istopio prednost Vojvodine. Sloga je cak preokrenula rezultat u svoju korist (54:42) a u poslednju cetvrtinu uslo se sa prakticno „egal“ rezultatom - 63:61 za Novosadjane). Poslednjih deset minuta, ipak, nisu doneli radost ceti Dragana Stefanovica. NJegovi igraci izgubili su preciznost, Sloga je usla u minusnu seriju od 0:8 pa je Vojvodina na kraju slavila sa „skromnih“ 84:78.
U narednom 16. kolu Sloga je domacin lideru sa tabele FMP Zelezniku. Sloga je u situaciji da sansu za opstanak trazi na utakmicama u Kraljevu i pobedama nad ekipama iz samog vrha tabele. Ove sezone je uspesno uzdrmala kako Crvenu zvezdu tako i Partizan a gostovanje FMP Zeleznika bice treci pokusaj Sloge da na pleca polozi bar jednog iz udarnog beogradskog kosarkaskog trija.
Susret Sloga - FMP Zeleznik sutra u Hali sportova pocinje u 19,30 casova.

ODBOJKA - PRVA B SAVEZNA LIGA

Veceras startuje Mini liga
Ribnica za tri koplja

   * Pobedom nad GIK Banatom od 3:0 Ribnica povecala prednost pred start Mini lige na svih 13 bodova * Veceras u Kraljevu u 19. kolu (Hala sportova od 19 casova) Ribnica - Zeleznicar

   Odbojkasi Ribnice za nepun cas preslisali su fenjerasa iz Kleka proslog cetvrtka sa ubedljivih 3:0 (25:13, 25:15, 25:18) i time trijumfalno zavrsili prvi deo prvenstva Prve B savezne lige u odbojci. Ekipa GIK Banata u Kraljevu je vise mislila na minulo juniorsko Prvenstvo Srbije (postavu Klecana cine uglavnom golobradi momci iz banatskog sela koje mirno moze poneti i naziv „Grbicevo“ po ocu i sinovima ovencanim svetskim medaljama) pa je susret u Kraljevu sluzio tek da se Ribnica zvanicno promovise na startnu poziciju br. 1 za predstojecu Mini ligu od sest kola. Posle pobede Banata nad Krusevac-putom u Vrscu od „samo“ 3:2, razlika izmedju prvog i drugog u ovoj sezoni je cak velikih 13 bodova. Susret u Vrscu doneo je veliku borbu jer su Krusevljani vodili sa 2:1 u setovima i bili nadomak plasmana u vodecu cetvorku ali su to mesto morali da „ustupe“ beogradskom Zeleznicaru.
   Mini liga za plasman od 1. do 4. mesta startuje vec ovog vikenda, igrace se u kontinuitetu a zavrsetak je 4. aprila. Ekipe „prenose“ bodove iz redovne lige a prvi protivnik Ribnice je Zeleznicar iz Beograda koga su Kraljevcani nedavno na Torlaku deklasirali sa ubedljivih 3:0. Zeleznicar je, medjutim, ekipa koja je u prvom delu prvenstva u Kraljevu osvojila bod i bio je to jedini kiks Ribnice na svom terenu u ovogodisnjoj izuzetno uspesnoj sezoni.
   Utakmica 1. kola Mini lige Ribnica - Zeleznicar (Beograd) veceras u Hali sportova pocinje u 19 casova.