IN novi broj

Vreme sadasnje - U susret Danu zena i oko njega
Novi Ustav, Kosmet i reforme
Vodic i info-kiosk
Covek koji je presreo Tita
Saopstenja SRS, NDS
Povratak se nastavlja na prolece
Normativna akta prilagoditi aktuelnom trenutku
Novosti iz Usca
Skole u saglasju sa privredom
Sport

Vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
U susret Danu zena i oko njega
  Mart je u nasoj novijoj istoriji, koja obiluje kojekakvim glupostima, spektaklima, prevratima i dogadjanjima naroda i ostalih predstavnika zivog sveta iliti faune, postao mesec u kojem se, gotovo po pravilu, najvise toga revolucionarnog desava. Ako znamo, a znamo, da se radi o vremenskom periodu koji je tesno skopcan sa skorim dolaskom proleca, onda to zahteva sasvim drugaciji pogled na stvar. U stvari, u pitanju je vrenje najrazlicitijih telesnih sokova i cvrscih materija, i uzburkavanje pritajenih i zimskim snom sputanih emocija u onima koji jos emocija imaju. Na taj nacin lako je objasniti sve martovske dogadjaje koji su nam trasirali put u bolje i lepse sutra koje jos uvek egzistira samo u obecanjima merodavnih faktora iliti politicara.
   Uglavnom, kao sto se da primetiti, Srbija, ovoga puta u zajednici sa svojom nesto krhkijom i manjom sestricom Crnom Gorom, jos uvek je na i te kako dobrom putu trasiranom vizionarskim pogledom znamenitog belosvetskog trasera Havijera Solane. I mada bi, mozda, bilo bolje da smo baceni u ruke nekog secerka ili biberka izlaza nam nema i bice onako kako je odluceno tamo gde treba i od strane onih koji su za to placeni. Dakle, kao sto ovih dana sa suknenom ozbiljnoscu izjavi ministar Svilanovic, gradjani, a i seljaci, Srbije ne mogu da ocekuju nikakav boljitak, sve dok pravi, potencijalni, osumnjiceni ili pritajeni ratni zlocinci mirno setaju nasim ulicama ili se kriju po sumama i gorama nase zemlje ponosne. I mozemo mi misliti sta god hocemo, mozemo ih smatrati herojima, nacionalnim velicinama, epskim tipovima i junacima novih guslarskih pesama i ciklusa, ali tako je - kako je. Ili oni - ili mi. U tom kontekstu gest cetnickog vojvode Seselja, da sam ode u hasku cuzu, ma sta neko mislio o njemu, zaista se mora pozdraviti kao postupak pravog patriote koji brine o svom narodu, svojoj porodici i svojim stranackim pajtasima. Pravi covek i Srbin, pa makar bio i osumnjicen za krsenje pravila rata i necovecne postupke prema pripadnicima drugih nacija, mora da zna da sa zapadnjacima nema zezanja, bez obzira da li nose toge kao pingvini, perike kao babuni, a onu stvar koja se na srpskom lepo zove „ona stvar" prevode kao spol iliti spolni organ. Sila Boga ne moli, a sut sa rogatim nema nikakve sanse, rekao bi nas divni i promucurni narod. To znaci da ce nam biti onako kako je zacrtano i da tu vise nista nije moguce promeniti. A ovo sto se dogadja sa Irakom i njihovim diktatorom samo je jos jedan dokaz do koje mere su se stvari promenile, kakav je odnos snaga uspostavljen i koliko su veliki mocni, a mali nistavni i beznacajni.
   U svemu tome ne preostaje nam nista drugo nego da se, kao pravi srpski domacini, patriote, cuvari tradicije i jos kojecega, zdusno bacimo na obelezavanje, slavljenje i praznovanje jos jednog praznika koji bi, sudeci po nasoj modernoj psihologiji, mogao da bude i nacionalni. Zapravo, iz godine u godinu, narocito u nasoj zemlji, osetna je tendencija da zene sve vise preuzimaju stvar u svoje ruke, dok muskarci i oni koji jos uvek misle da to jesu, igraju domine, pecaju krkuse, bance po kafanama i rade mnoge druge sporedne stvari. Zato je valjda i logicno sto se sve cesce i sve masovnije razlicita udruzenja ljubitelja sopstvenog pola, ili celog, oglasavaju na mitinzima trazeci svoja prava. I mada je Bog ulozio silan trud da od jednog mitskog bica napravi dvojac koji ce se neprekidno traziti po svetu u zelji da se konacno, vecno i definitivno ponovo spoji u jedno, sve je vise homica, lezbejki, raznoraznih onanista i ostalih malo ocudnjenih individua koje zahtevaju da im se omoguci legalno zadovoljavanje svojih ekscentricnih i relativno normalnom svetu malo neuobicajenih seksualnih potreba.
   No, ako se malo bolje pogleda, sasvim je lako zakljuciti da zene, i bukvalno, preuzimaju sve kljucne pozicije u ovoj zemlji, sto, po meni, i nije tako lose. Od kada znam za sebe, po prvi put je zena, i to kakva, na mestu predsednika Republike, pa ma pod kojom etiketom ili firmom to bilo - clan GSS ili predsednik Parlamenta. I mada se za mnoge druge ne moze sa sigurnoscu zakljuciti kom polu, ili celu, pripadaju sigurno da nije lose da ovaj period naseg istorijskog putovanja kroz vreme i sve ono sto nam se dogadja, prepustimo zenama posto su, uslovno receno, srpski muskarci u velikoj meri pokazali da ovom pojmu u pravom i punom smislu nisu bas dorasli.
   Ono sto me u ovom trenutku brine, a sto je podatak iz vrlo pouzdanog izvora, jeste to sto u nasem gradu dodje oko sest zena po glavi, a i sire, prosecnog muskarca. „Osam na jednoga, o, pa zar se i to moze", uskliknuo bi pesnik da nije zauzet prodajom ventila i srafova na gradskoj pijaci. Sa stanovista osvajanja vlasti i upravljanja ovim propalim gradom to bi moglo da bude i vrlo pozitivno. Ali, kada je u pitanju onaj vekovni, vec uobicajeni i toliko izvikani odnos medju polovima, ovaj podatak deluje zabrinjavajuce, kako za zene, tako i za muskarce. Ipak, praznik je praznik, pa makar bio i Dan zena, i red je da svako svoju zivotnu saputnicu, ljubavnicu, prijateljicu i tome slicno, obraduje nekim poklonom u skladu sa materijalnim stanjem, intelektualnim nabojem, politickim opredeljenjem ili trenutnim raspolozenjem. Tako se moze ocekivati da ce nase drage dame (majke, sestre i kceri ne ulaze u ovu pricu) koje sve vise preuzimaju kontrolu nad nasom sudbinom, od sutra postati bogatije za, recimo, nove silikone, keramicke ocnjake ili sekutice, preparate od algi i korala za skidanje celulita, bora, godina i ostalih nepozeljnih naslaga, pa sve do poklon cestitki, cipkastog donjeg rublja, nakita i cvetova u komadu ili u kiticama. Ali, u svemu tome ne bi trebalo zaboraviti na poljubac, jer to je jos jedini nacin da se, makar jedanput godisnje, oseti blagi miris dragog bica, a da to nema nikakav politicki prizvuk, niti asocira na domace specijalitete. Zato, drage dame, a i gospodo, neka vam je srecan Dan zena 8. mart.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO DS KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Novi Ustav, Kosmet i reforme
   Po oceni Demokratske stranke, prioritetni zadaci u ovoj godinu su „donosenje novog Ustava Srbije, pocetak resavanja statusa Kosova i Metohije i nastavak reformi“ - istaknuto je na jucerasnjoj konferenciji za novinare u Opstinskom odboru ove stranke u Kraljevu. Sto se tice donosenja novog Ustava Srbije, po misljenju predstavnika DS, najvise polemike bice oko nacina izbora predsednika i decentralizacije Republike.
   - Demokratska stranka se zalaze za jaku, uvazenu, demokratsku Srbiju, asimetricno decentralizovanu sa visokim stepenom autonomije za Vojvodinu i jacom, odgovornijom i uticajnijom lokalnom samoupravom. Mi se protivimo regionalizaciji Srbije gde bi svaki region imao svoj parlament, vladu i donosio zakone, sto predstavlja opasnost od crtanja novih granica. Pitanja ljudskih prava i nacionalnih manjina bila bi resena po najvisim evropskim standardima. DS se zalaze za parlamentarni sistem sa jakim parlamentom i vladom i protokolarnim sefom drzave. Predsednik Republike bi se birao posredno, iz parlamenta - rekao je Vlastimir Jovancevic, v. d. predsednik OO DS Kraljevo.
   On je naglasio i da se DS zalaze za otvaranje kompletnog dijaloga o pronalazenju resenja za status Kosmeta kojim bi svi bili zadovoljni i da je takva inicijativa premijera Djindjica naisla na odgovor iz sveta da „nije vreme za to“, sto ne iznenadjuje, ali iznenadjuje takav stav od „profesionalnih cuvara srpstva“ u zemlji Srbiji!? S tim u vezi dodao je da nije slucajno sto je posle te inicijative Haski tribunal konacno poceo da podize optuznice protiv pripadnika OVK-a i da je cilj postignut - to pitanje je konacno otvoreno.
JASNA VIZIJA: VLASTIMIR JOVANCEVIC    - DS i Vlada Srbije imaju viziju drustva kakvo zele gradjanima Srbije - bezbedno drustvo u kome rad ima cenu, solidarno drustvo koje se brine za svoje socijalno ugrozene clanove ali i sve gradjane, drustvo koje gradi institucije, drustvo koje postavlja osnovu za buducnost uz stabilni rast - podvukao je Jovancevic i ukazao na jos tri prioriteta u 2003. godini : „nastavak i ubrzanje privatizacije postojece drustvene privrede, restruktuiranje javnih preduzeca uz reformu drzavne uprave i povecanje bezbednosti i efikasno suzbijanje svih vidova kriminala i nasilja“.
   Na lokalnom planu, po Jovancevicevim recima, DS ce uciniti sve da lokalna samouprava, uz pomoc drzave Srbije i medjunarodne zajednice, brze resava prioritetne probleme gradjana opstine Kraljevo i sireg okruzenja.
   - Sto se tice aktivnosti naseg Opstinskog odbora, one su pre svega usmerene na servisiranje potreba gradjana Kraljeva, resavanje mnogobrojnih problema na terenu i realizaciju projekata koji koji su od interesa za grad i opstinu. To su projekti koji se odnose na dugorocno resavanje problema vodosnabdevanja, izgradnju obilaznice, izgradnju jocs jednog mosta na Ibru, nove hale sportova i nekoliko sportskih terena. Takodje smo pokrenuli pitanja u Vladi Srbije vezana za nasa drustvena preduzeca kao sto su Magnohrom i Fabrika vagona za koja je obecano da ce biti restruktuirana i privatizovana do kraja godine - apostrofirao je Jovancevic.
   Po njegovoj izjavi, problemi infrastrukture mogu se resavati preko donacija nekoliko medjunarodnih nevladinih organizacija, ali uz konkretnu projektno-tehnicku dokumentaciju lokalne zajednice i vecu gradjansku inicijativu, cemu treba da daju veci doprinos i lokalni mediji.

Sabic dolazi
   Odgovarajuci na novinarska pitanja, Jovancevic je rekao da su sa ministrom za lokalnu samoupravu Rodoljubom Sabicem razgovori obavljeni i da on sigurno uskoro dolazi u Kraljevo da se upozna sa situacijom, kao i da OO DS ocekuje uvodjenje privremenih mera jer je SO posle 30. decembra 2002. izgubila kvorum i sve njene odluke su nelegitimne!? Jovancevic je takodje rekao da je u Vladi Srbije doneta odluka da se fazno realizuje Vodositem „Lopatnica“ kojim bi se do 2010. obezbedila pijaca voda za citavu Sumadiju, s tim sto bi prva faza sanacije bunara u Zickom Polju i izgradnje rezervoara u Drakcicima i cevne mreze od Drakcica do Kraljeva krenula odmah i kostala 5 miliona evra, a ukupan projekat 75 miliona evra.

MODERNIZACIJA RADA OPSTINSKE UPRAVE U KRALJEVU - pise Boban Rajic
Vodic i info-kiosk
    - Odnedavno u zgradi Skupstine opstine Kraljevo funkcionise elektronski uredjaj (kompjuter) za informisanje gradjana o lokaciji organa i cinovnika i proceduri ostvarivanja prava i izvrsenja obaveza, - Odstampana i knjiga „Vodic kroz opstinsku upravu“ sa istim ciljem : da gradjanima olaksa komunikaciju i ustedi vreme, - Projekat u okviru Programa podrske opstinama Svajcarske agencije za razvoj i saradnju

    U zelji da se postigne veca efikasnost i moderniji pristup po razvijenim evropskim standardima, u opstinskoj upravi u Kraljevu ovih dana uvedene su dve znacajne novine. Naime, posle internet prezentacije opstine koja „ide“ vec nekoliko godina, odskora je u zgradi Skupstine opstine Kraljevo postavljen tzv. „INFO-KIOSK“, a nedavno je odstampan i VODIC kroz opstinsku upravu opstine Kraljevo i organizacione jedinice republickih organa uprave (ministarstva) na podrucju Raskog okruga.

KIOSK INFORMACIJA
   Elektronski uredjaj Info-kiosk je u holu SO Kraljevo postavljen pre desetak dana i izaziva veliku paznju stranaka - posetilaca opstinskih organa. Sve je veci broj ne samo radoznalih vec i korisnika njegovih „usluga“. Naime, svaki gradjanin po ulasku u zgradu Opstine naici ce na info-kiosk, elektronski uredjaj koji ce mu po sistemu samoaktiviranja pomoci da se obavesti o mnogim bitnim stvarima koje ga interesuju, zbog kojih je mozda i dosao poslom u ovu instituciju. Dodirom odgovarajuceg natpisa na ekranu info-kioska gradjanin ce moci da se informise o preciznoj lokaciji organa uprave ili sluzbe koja mu treba (broj kancelarije, sprat), sluzbeniku koji treba da ga usluzi (ime i prezime, broj telefona), potrebnoj dokumentaciji koju po zakonu treba da pribavi (na primer za dobijanje gradjevinske dozvole ili dozvole za otvaranje trgovinske radnje) i sve drugo sto ga bude interesovalo.
U tome ce im, za pocetak, pomoci ljubazni sluzbenici Skupstine opstine (portiri i dr.), koji ce im objasniti kako se „rukuje“ info-kioskom, a potom ce to postati rutina. Koliko je to veliko olaksanje u obavljanju pojedinih upravnih poslova u opstini i (Raskom) okrugu, pokazace vreme, ali je vec „na prvi pogled“ odgovor savrseno jasan. Pogotovo sto je najavljeno i stalno inoviranje unetih podataka u ovaj svojevrsni kompjuter na usluzi gradjanima. Inace, info-kiosk u Kraljevu postavljen je medju prvim opstinama u Srbiji, odmah posle Kikinde i Panceva.

PODRSKOM DO CILJA
   Vodic kroz opstinsku (i okruznu) upravu u Kraljevu odstampan je polovinom februara ove godine, zahvaljujuci Programu podrske opstinama (MSP) koji finansira Svajcarska agencija za za razvoj i saradnju (SDC) koja je jedna od direkcija u okviru Ministarstva inostranih poslova Svajcarske.
Jovan Djurovic    MSP-program obezbedjuje podrsku za sedam opstina u Srbiji u njihovom nastojanju da ojacaju opstinsku upravu, unaprede komunalne usluge i ostvare aktivnu ulogu civilnog drustva i privatnog sektora u procesu rukovodjenja opstinom. Pored Kraljeva to su opstine Cacak, Kursumlija, Nis, Novi Pazar, Pozega i Uzice. Za realizaciju Programa opredeljen je finansijski fond u obimu od 4,1 milion evra. Projekat traje od 2000. do 2004. godine sa mogucnoscu produzenja. Koordinaciju u Kraljevu vrsi Jedinica za podrsku Programa a partneri na projektu su pomenutih 7 opstina, udruzenih u Konzorcijum URBAS-INTERCOOPERATION.
   - Cilj ovih poteza, kao i internet-prezentacije, jeste da se poboljsa kopmunikacija gradjanin-uprava, da se priblize davaoci i korisnici usluga u oblasti uprave. Sluzbenici, pri tom, treba da imaju u vidu da gradjani placaju te usluge putem poreza i doprinosa, a gradjani, pak, da cinovnici obavljaju veoma slozen i odgovoran posao za njih. Zato i Info-kiosk i Vodic treba da upute gradjane kako da efikasnije ostvare svoja prava i izvrse svoje obaveze, sto je i u interesu sluzbenika jer obavesten gradjanin pomaze i sebi i sluzbama koje pruzaju usluge - kaze Jovan Djurovic, potpresednik SO Kraljevo u ostavci, jedan od koordinatora projekta u Kraljevu.
   Inace, po Djurovicevim recima, Vodic kroz opstinsku upravu je besplatan i delice se preko mesnih kancelarija i mesnih zajednica, kao i na tribini o modernizaciji lokalne uprave i odnosima gradjanin-uprava koja ce uskoro biti odrzana u Kraljevu. Pored tribine, predstoje i druge aktivnosti i projekti unapredjenja i modernizacije rada opstinske uprave - zakljucuje Djurovic.
U narednim brojevima lista prenecemo sazeti sadrzaj Vodica, a time i strukturu lokalne uprave u Kraljevu.

NIKOLA MUSULIN: KRATKA ISPOVEST NAJPOZNATIJEG KRALJEVACKOG DISIDENTA (1) - pisu I. Rajovic i S. Rajic
Covek koji je presreo Tita
   Nikola Musulin, bivsi vozac u Medjunarodnom saobracaju kraljevackog Autotransporta, veciti bundzija protiv sile i bahatosti, borac za „pravdu koja je spora ali dostizna“, covek koji je dokazujuci istinu „zaustavio“ i „prestravio“ Josipa Broza Tita daleke 1973. godine u tadasnjem Svetozarevu, silom diplomirani ekonomista, gastarbajter, filozof i savetnik mnogih aktuelnih politicara, za Ibarske novosti iznosi neke manje poznate detalje iz svog zivota, kao „prilog za svoju biografiju“, svedocanstvo jednog burnog vremena.

   Ja sam Nikola Musulin. Rodjen 17. septembra 1948. godine u Bajmoku iz Subotice. Poreklo mojih roditelja je iz Like, odnosno iz mesta Gomirje, gde je i najzapadniji pravoslavni srpski manastir u zapadnoj hemisferi, a i ponosim se sa tim sto je u tome mestu monahovao prvi reformator srpske azbuke - monah Savo Mrkalj.
   U Kraljevo smo dosli '63. godine. Po veroispovesti sam Srbin, a po profesiji sam sada, nazalost, diplomirani ekonomista, kazem nazalost zato sto su me n a to naterali. Daleke 1968. godine, kad sam otisao u armiju, a odrastao sam u familiji koja je krajnje srpski, mozda i ekstremno nastrojena, „izvalio“ sam nesto sto me moglo vec tada kostati robije. Rekao sam da ce Hrvati i muslimani nama zabiti noz u ledja u datom, odnosno pogodnom momentu. To se i desilo i danas u mojoj bukvici stoji da sam „srpski ekstremista“!?

PROMENA „IZ TEMELJA“
   Posle toga, 1973. godine pravim nesto sto ce me kroz citav zivot proganjati, a to je menjam svoj zivot iz temelja. Dosta je prisutano to poredjenje izmedju Nikole Kavaje, mog imenjaka, i mene. Nikola Kavaja je poznat u siroj javnosti kao covek koji je „jurio“ Tita. Medjutim, kod onih koji su svojevremeno pisali o meni postoje neka sasvim mala saznanja, a to je da sam jedini covek koji je probio kordon najpoznatije, najjace, mozda trece policije na kugli zemaljskoj, 27 metara trceci, skacuci Josipu Brozu na kola. To sto sam uradio, nisam ni bio svestan da ce izmeniti iz temelja moj zivot, da ce moje rece imati tezinu, da ako u sali nesto izgovorim da ce potom odmah biti pozivanje na odgovornost, informativni razgovor, progoni, zatvaranja, sikaniranja i sta sve ne, ne daj Boze ni najvecem zlotvoru.
   Usput da napomenem da sam za sam politicki vrh tadasnjeg Svetozareva (danasnje Jagodile, prim. nov.), te 1973. godine, bio itekako poznat. Otad nastaje i moje poznanstvo sa Bogdanovicem (Radmilom, bivsim ministrom UP, prim. nov.) koji ce mi u par navrata izaci u susret.
   Kad sam proucavao politicku filozofiju dosao sam do saznanja sta je ustvari prouzrokovalo taj nakaradni „komunjarski“ sistem i zasto je toliko opstao. Prouzrokovali su ga ti „donosioci lepih vesti“ koji su se utrkivali: „Druze Marsale, mi imamo ovo, mi imamo ono“... Tako mi je izljagan rodjeni brat u Kraljevu koji je bio clan Saveza komunista, ali ne ideoloski da pripada toj partiji, to ne, ali zbog fakulteta i zbog avanzovanja u profesiji morao je. On je izbacen, jer Tito je imao jedan metod - nikad nigde nije napisan nijedan pisani dokument gde on stoji iza necije smene, NIGDE. Uvek su to Srbi radili Srbima. Znaci, svaki Srbin ima svoga Srbina, pa ce se tako i kroz zivot meni desavati da ja imam svoga Srbina.

BLISKI SUSRET SA TITOM
   Tito doneo odluku, odnosno obratio se Drazi Markovicu, srpskom prvom klonu, coveku koji je naneo mnogo zla srpskome narodu, recima da treba „hirurski nozem otvoriti utrobu i izbaciti sve sto ne valja“. Obicno hirurg kad daje dijagnozu kaze „Ovo ne valja, ovo cemo operisati“, a Tito je znaci zeleo tu utrobu da otvori pa izbaci sve.
   Ja tada saznajem da Josip Broz Tito o sikaniranju mog brata i mene ne zna pravu istinu sto ce biti moja trenutna zabluda i krecem preko Kragujevca, Rekovca za Svetozarevo. U Svetozarevu biram pogodan momenat kad ce on da naidje, a on je imao izuzetno dobro obezbedjenje, ne bi se moglo reci da je ijedna druga sluzba sem americke CIE i ruskog KGB-ea imala takvu policiju kao sto je on imao, znaci treca sila po tome u svetu. Imao sam tada 25 godina, bio ludo hrabar ali zbog te sile bio apsolutno svestan da mogu da izgubim glavu. Zato sam poslao dokumenta kuci sa porukomi „Ako se ne javim za 24 sata“...
   Kada je Tito naisao ulicom ja sam u jednom slobodnom momentu, takvom snagom, takvom brzinom krenuo... U odelu sam bio, a posle su bile razne verzije: te „skinuo se u gace“, te „bio go do pojasa“. Uvek su donosili o meni drugi sud, a to je bilo sve u svrhu „donosilaca lepih (ili ruznih) vesti“, onih koji su svoj intelekt nadoknadjivali tapsuci svoga sefa uz reci „Pa to je budala“... Tako su me eliminisali. Nikad argumentima.
   Ja sam tih 27 metara ripnuo, prosto preleteo. Mislim da ni najbrzi covek planete tog doba Karl Luis nije mogao brze da trci. Brzinom vetra stvorio sam se pred Titom, zaustavio auto i rekao: „Druze Tito, evo vam ova dokumenta, nije ono istina sto je receno u Kraljevu“. On je kazao: „Hvala ljepo“. Uzeo je to u ruku, secam se bele rukavice. Jovanka se nasmejala, hvala Bogu evo jos je ziva, ona moze i bolje sad da kaze sta se desilo posle. On se tada obratio najblizem generalu i rekao: „Vi ste odgovorni za drugovu bezbednost“, jer i ja sam bio malo prestravljen, pa sam kazao : „Druze Tito, sad ce me ubiti“. Pomislio sam: kad sam vec ustao - daj da ostanem ziv. Kola su se ukopala.

DVA METODA
   Ja sam tek posle na robiji sa „Barskom grupom“ dobio prava saznanja ko je Tito i ko je ta „ergela“ oko njega jer ja ih nikad nisam drukcije zvao nego „ergela konja - rasnih“. Kolona krece, i tada gledam. Dragoslava Markovica vidim, preti prsticem, Tihomir Vlaskovic mase glavicom, Nikola LJubicic malo onako kiselo se smeje. To ce mi omoguciti posle u jednoj aferi da me jedan jedini put zastiti taj general jer je postovao moju hrabrost i to mi je rekao: „Vi ono sto ste uradili nikad nikome nije palo na pamet“!
Znaci, narod nas zna o mom imenjaku Nikoli Kavaji. Te jurio Tita da ga ubije, te ovo, te ono... Da se ne lazemo: ko je hteo da ubije Tita, taj je morao da shvati da gubi svoju glavu. Ja nikad nisam prilazio represiji, da bih ja nekoga povredio drugoga, kao sto je to recimo Kavaja zeleo da uradi kidnapujuci avion. To jeste pohvalno i hrabro, da ne izda druga, ko sto je mene vas kolega Miroslav Filipovic u jednom momentu izdao. No, medjutim, u tome momentu, treba samo da citalac zna, a on je taj koji presudjuje, sta je opasnije: da li pretnja izgovorena recima - retorikom, ili ono sto sam ja uradio? To ustvari i daje povod Dusku Kovacevicu, Sinisi Kovacevicu za snimanje...

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO SRS KRALJEVO
Pogubnost DOS-ove vlasti
   Sa velikom strepnjom ali i ponosom Srpska radikalna stranka je docekala prvo pojavljivanje svog predsednika dr Vojislava Seselja pred Haskim sudom, ali je on sa nekoliko recenica pokazao da ce dosledno i nekopolebljivo braniti svoju zemlju i svoj narod“ - receno je na poslednjoj konferenciji za novinare Opstinskog odbora SRS u Kraljevu.
   „Dosovska vlast, iako se nalazi u stanju haosa, uporno nastoji da sprovede plan neprijatelja srpstva, rasparcavajuci i unistavajuci zemlju“ a dokaz za to je neustavno i nezkonito ukidanje Jugoslavije, istakli su srpski radikali, a po njihovom misljenju slicno se moze dogoditi i sa Srbijom.
   - Republicki parlament je izgubio svaki legitimitet i legalnost u radu. O tome govore sve ove vanredne sednice koje se zadnjih dana u Skupstini Srbije odrzavaju. Taj forum koji vise ne postoji odrzava na vlasti aktuelnu Vladu Zorana Djindjica, na silu otimajuci poslanicke mandate - istakao je pored ostalog Miljko Cetrovic, predsednik OO SRS Kraljevo.
   Pogubnost „reformi“ koju sprovodi aktuelna Vlada osetili su na svojoj kozi najveca kraljevacka preduzeca, Fabrika vagona i Magnohrom, dok su „najavljene otpremnine samo puka obecanja“, rekli su radikali i naglasili da je vlast „pod kontrolu stavila sva tri sindikata i krajnje ih ispolitizovala i iskompromitovala“. Osim toga, lokalni politicari u Kraljevu su iscrpeli sve mogucnosti da lokalna samouprava profukcionise, pa je svima jasno da je jedino resenje hitno raspisivanje novih lokalnih izbora istaknuto je na pres-konferenciji OO SRS Kraljevo.

SAOPSTENJE OO NDS KRALJEVO
Nedopustiva zamena teza

   „Izrazavamo svoje veliko nezadovoljstvo sveukupnim stanjem u nasem drustvu, pocev od stanja bezbednosti, proklamovane borbe protiv kriminala, trensparentnosti privatizacije, stanjem u prosveti i zdravstvu, stanjem u izvrsnoj vlasti - Vladi Srbije, pre svega u ministarstvima za unutrasnje poslove i pravdu (jer su ista dobila negativnu ocenu o svom radu od strane evropskih foruma, Evropske unije). Smatramo nedopustivim zamenu teza i primenu dvojnih arsina na delu, u praksi.
   Konkretno, trazi se lustracija u pravosudju, a previdja lustracija u samoj Vladi Srbije gde na potpredsednickim mestima sede Milosevicevi kadrovi, gospoda Nebojsa Covic i Dusan Mihajlovic, a do nedavno i general Momcilo Perisic i drugi. To se svesno previdja, a trazi se ad hock (naprecac) u pravosudju. Kako pricati o lustraciji u zemlji u kojoj je jaca volja politickog estamblismenta nego vladavina zakona i gde ne postoje izgradjene stabilne institucije sistema? Posebno su „trn u oku“ sudije gde ministar uzima sebi za pravo da komentarise presude i otvoreno preti sudijama!? Osnovni postulat pravosudja kaze da bi sudije trebalo da sude po zakonu i donose presudu shodno optuznom dokaznom materijalu koji se procesuira od tuzilastva i SUP-a. Priznacete : izmedju pokusaja atentata i kradje kamiona sa falsifikovanim ispravama velika je razlika!?
   Umesto zakljucka : „Srbija je (i dalje) na dobrom putu“, premijer na stakama, a narod sa prosjackim stapom u redu za prezivljavanje. Za ime Boga, odstupite bar malo od tzv. „reformskog kursa“ koji narod sve teze podnosili razume. Najnovija istrazivanja javnog mnjenja o najvaznijim problemima Srbije kazu da je 44% ispitanika nezadovoljno siromastvom, nezaposlenoscu i skupocom.
   Transparentno, nema sta!“

Predsednik OO NDS Vladimir Bogavac

RASELJENI NA SASTANKU U KRALJEVU DOGOVORILI - pise Predo Markovic
Povratak se nastavlja na prolece
    Na sastanku predstavnika raseljenih Srba sa Kosmeta koji zive u Kraljevu i Kragujevcu, razmatrana su pitanja povratka u gradove i sela na Kosovu i Metohiji i nacini uticaja na medjunarodnu zajednicu u sagledavanju zelje raseljenih za povratak.
   Milivoje Ribac, koordinator za povratak u Pecki okrug, kazao je tom prilikom da ce prvi povratak ovog proleca uslediti u sela Siga, LJevosa i Brestovik, a da ce uslediti i pripreme dokumentacije i popunjavanje upitnika koje je dostavio UNMIK, za povratak Srba u jos tridesetak sela i gradova na Kosovu i Metohiji.
   Na sastanku su iznete i primedbe na nacin dosadasnjeg resavanja statusa kosovskih Srba, kao i na ponasanje njihovih lidera koji resavajuci pitanje severnog Kosova, zaboravljaju na Metohiju, u koju bi upravo zbog toga, kako bi se Srbi nasli u svim delovima Kosova, povratak trebalo organizovati.
   Bilo je govora o vaznosti povratka Srba ne samo u sela, vec i u pojedine gradove, ali i o potrebi veceg angazovanja svih predstavnika kosovskih Srba da u razgovorima sa raseljenima objasne znacaj ove aktivnosti. Ovde je pominjana i mogucnost zajednickog okupljanja na administrativnoj granici, kao i potreba skretanja paznje svetu (pred americkom ambasadom u Beogradu) na zelju Srba za povratak na napustena ognjista.
   Za danas, u 12 casova je zakazan sastanak raseljenih Srba sa savetnikom Mihalja Stajnera i predstavnika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju na temu povratka.

VLASNICI MALIH I SREDNJIH PREDUZECA SA PODRUCJA RPK KRALJEVO TRAZE SVOJE MESTO U SKUPSTINI OVE KOMORE - pise Rajko Saric
Normativna akta prilagoditi aktuelnom trenutku
   I pored toga sto uposljavaju veliki broj radnika, sto amortizuju proces privatizacije i otpustanje velikog broja radnika, vlasnici privatnih preduzeca nemaju uticaj na rad RPK kojom upravljaju predstavnici firmi u stecaju ili firmi sa negativnim poslovanjem. Trazi se oglasavanje javnog pravobranioca i stopiranje procesa izbora clanova Skupstine RPK Kraljevo.

    Privrednom Komorom upravlja administracija a ne privredni subjekti, receno je izmedju ostalog na sastanku poslovnih udruzenja sa teritorije Regionalne privredne Komore Kraljevo (RPK) sa nacelnikom Raskog okruga Milom Koricancem i predstavnicima komorskog sistema sa temom predstojecih izbora u RPK Kraljevo, odrzanom pod pokroviteljstvom Raskog okruga.
Kao predstavnik Republicke privredne komore sastanku je prisustvovao Milivoje Miletic, a iz RPK Kraljevo bili su prisutni Dusan Markovic, sekretar i Mladomir Novakovic, predsednik Odbora za industriju i rudarstvo. Prisustvo velikog broja preduzetnika, vlasnika malih i srednjih preduzeca iz Kraljeva, Novog Pazara, Cacka i Vrnjacke Banje, samo je pokazalo da je vreme velikih drzavnih preduzeca iza nas i da privatni sektor dozivljava procvat. Shodno tome je i njihov zahtev, ali i logicna potreba, da upravo oni budu ti koji ce se pitati po mnogo cemu, pa tako i po pitanju izbora u RPK koji su u toku.
   Struktura privrednog sistema je promenjena, kazu kraljevacki privrednici, funkcioneri u Komori malih i srednjih preduzeca (MSPP), Zoran Radonjic, Timotije Milic i Dragan Savic. Umesto velikih, sada imamo veliki broj malih preduzeca i radnji. Postoji potpuna saglasnost da je malo preduzece najefikasniji organizacioni oblik preduzeca, pre svega zbog svoje fleksibilnosti. No, ovakva preduzeca imaju malu ekonomnsku moc, zaposleni u njima obavljaju vise funkcija i sve je podredjeno neposrednom ostvarivanju dohotka. Zato je tim preduzecima i potrebno udruzivanje, potrebna im je Komora koja ce pratiti privredna kretanja u okruzenju, pronalaziti nove poslovne programe i partnere, pracenje razvoja nauke, unapredjenje menadzmenta i niz drugih funkcija od kojih zavisi hoce li preduzece opstati ili mu sledi stagnacija, a zatim i propast. Kako stvari sada stoje, privatni preduzetnici do sada nisu imali uticaj na rad RPK iako su izdvajali znatan procenat za privrednu komoru.
   Ovo tim pre sto po Statutu RPK clanove odbora imenuje Skupstina RPK koju, pak, formiraju buduci clanovi novoizabranih odbora granskih udruzenja. Time se krug zatvara i dolazi se do cinjenice da Privrednu komoru cine preduzeca koja su u stecaju, kojima je racun blokiran ili jedva i da posluju, dok, sa druge strane, mala i srednja preduzeca uposljavaju veliki broj radnika, pozitivno posluju i na vreme izmiruju obaveze prema drzavi, tvrde u Komori MSPP.
   Predlog Komore MSPP Kraljevo je da se izmeni struktura granskih odbora u skladu sa strukturom privrede gde bi Kraljevo i Cacak davali po 25 odsto clanova, Novi Pazar i Tutin zajedno 20 odsto, Gornji Milanovac 15, Vrnjacka Banja, Raska i Guca sa Lucanima zajedno po 5 odsto, s stim da se vodi racuna da u pojedinim granama neke opstine imaju prednost zbog razvijenosti odredjene grane.
   Prema recima Dusana Markovica u RPK je zaposleno 26 ljudi u svim strukturama od kojih deset obavlja strucne poslove.    Opsluzuje se 300 privrednih subjekata sa nase teritorije. On kaze da su prevremeni izbori raspisani zbog izdvajanja i formiranja RPK Krusevac, i da su u toku, dok nacelnik Raskog okruga trazi da se u sve umesa Republicki javni pravobranilac koji bi zaustavio proces izbora novog saziva Skupstine RPK jer se normativna akta moraju prilagoditi novim uslovima privrednog zivota.
   Muzafer Sokolovcanin, predsednik industrijalaca Sandzaka, udruzenja koje broji vise od 4.000 radnika, jasno je pitao da li je neko nekada pitao preduzetnike iz ovog grada za neke aktivnosti u RPK.
   - Mi imamo 3.000 registrovanih kamiondzija u Novom Pazaru, 70 fabrika obuce i brojne pogone dzinsa. Mi smo 70.000 maraka dali u RPK u zadnje dve godine a da nikakve koristi nismo imali, rekao je Sokolovcanin.

   Ucesnici sastanka sa nacelnikom Raskog okruga, sem predstavnika RPK Kraljevo, jednoglasno su zakljucili da se RPK uputi zahtev da se zaustavi izborni postupak za Skupstinu Komore, te da se formira radna grupa sastavljena od predstavnika poslovnih udruzenja i predstavnika RPK koja bi sprovela sve aktivnosti oko izbora clanova Skupstine RPK. U saopstenju, koje su potpisali Adam Zimonjic, iz "Unije 2000" iz Cacka, Timotije Milic, iz "Komore MSPP" iz Kraljeva, Merfaz Kurtanovic, iz "Unije 2001" iz Novog Pazara, Muzafer Dragolovacanin, iz "Udruzenja industrijalaca i preduzetnika" iz Novog Pazara i Nusret Licina, iz "Opsteg udruzenja preduzetnika" takodje iz Novog Pazara, se trazi sastanak sa predsednikom PK Srbije i ispitivanje zakonitosti postupka za sprovodjenje izbora u RPK Kraljevo. Clanovima RPK ce biti upucen predlog o obustavljanju placanja clanarine za RPK Kraljevo.

USCE - pise Slavoljub Mladenovic
Hajka na vuka

Lovci Usca, Bojanica i Polumira organizovali su hajku na vuka u nedelju, 02. marta pod nazivom "Zaracke planine 2003." Hajka je organizovana u saradnji sa radnicima preduzeca "Srbija sume". Hajka je organizovana i sprovedena po svim pravilima i propisima i u njoj su odstreljeni vuk i jedna lisica, dok je jedan vuk ranjen. U hajki je ucestvovalo oko 50 lovaca i 20 radnika Srbija sume - Sumska uprava u Uscu.
Skup lovaca je bio zakazan kod restorana Lazara Kamidzorca - Kamija tacno u 07 casova , sto su lovci u potpunosti ispostovali. Po zavrsetku hajke, lovci su odstreljenog vuka i lisicu doneli ispred lovackog doma u Uscu gde su se rastali sa zeljom da ovakve hajke budu tradicija jer je nekada samostalno lovacko drustvo "Jelen" bilo jedno od najboljih lovackih udruzenja Srbije i bivse Jugoslavije.
Loviste na Zarackim planinama je leglo besnila kao i staniste copora vukova koji su se tako odomacili da silaze i do Ibarske magistrale gde se hrane otpadanim kostima i mesom koje se baca u ataru hajduckog potoka.
Organizacija hajke je pokrenula uscanske lovce da jos aktivnije krenu ka stvaranju svog samostalnog drustva lovaca i odvoje se od Kraljeva i vrate svojim aktivnostima koje su zamrle pripajanjem Lovackom udruzenju u Kraljevu cije je sediste od Usca udaljeno 120 kilometara. Sigurno je, smatraju uscanski lovci, da bi oni bolje gazdovali lovistima jer su tu na samom terenu, a praksa je pokazala da su druga drustva, koja su se odvojila od Kraljeva, toliko napredovala da nema opravdanja da se i lovci iz Usca ne odvoje.
Vuka je odstrelio radnik Sumske uprave Usce, Radovan Maksimovic iz Polumira.

Izgradnja takmicarske staze za pionire
    Vredni uscanski kajakasi snimili su teren toka reke Studenice i ispod Studenickog mosta, paralelno sa kejom za izgradnju pionirske kajakaske staze. Na tom mestu uradice se odgovarajuci nasipi i bedemi koji ce praviti valove i povecati brzinu kretanja reke. Na tom terenu predvidjeno je da se urade nosaci i sajle za dvadeset kapija za vozenje slaloma kao i prilazna stepenista za ulazak i izlazak takmicara sa camcima. Uradice se i odgovarajuca sudijska mesta sa opremom tako da ce na ovoj stazi moci da se organizuju pionirska kajakaska prvenstva po svim propisima kajakaskog saveza.
Uscanski kajakasi poklanjaju veoma veliku paznju mladim talentima o kojima brinu treneri Slavko Trifunovic, kao sef strucnog staba, a pomazu mu Vlado Bankovic i Pajo Pavlovic, poznati kajakasi.
Rezultat takvog rada i brige o mladim kajakasima je osvajanje skoro svih prvih mesta na revijalnim i zvanicnim takmicenjima za pionire na nivou saveznog i republickog takmicenja.

Uscani za samostalnu fabriku parketa
    Najnoviji dogadjaji oko pokretanja proizvodnje parketa u fabrici u Uscu, naveli su uscanske privrednike i strucnjake da, zajedno sa radnicima fabrike, pokrenu pitanje odvajanja ovog dela preduzeca Strugare iz Kraljeva u samostalni privredni subjekat.
Realna osnova za takav potez je sto je fabrika parketa sacuvana od bilo kakvog unistavanja fabrickih postrojenja i predstavlja zdravu tehnolosku celinu, a ima i velike zalihe gotovih proizvoda koji mogu da se pretvore u obrtna sredstva za nabavku repromaterijala i, naravno, isplatu zaostalih licnih dohodaka.
Da bi se pristupilo procesu odvajanja, potrebno je, prema predlogu uscanskih privrednika i politickih struktura, da se napravi strucni elaborat ili biznis plan te da se definisu svojinski odnosi gde bi radnici bili vecinski vlasnici akcija. Ovakav potez treba uraditi sto pre jer najnoviji dogadjaji u preduzecu Strugara u Kraljevu, guraju ovaj kolektiv u stecaj sto uscanskom podrucju nikako ne odgovara jer ce se na ulici naci oko 150 radnika. Ono sto se trenutno desava u fabrici parketa je to da i jedna i druga struja i poslovni partneri zele samo da prodaju parket sa zaliha sto radnici ne smeju da dozvole.

Zabrinuti rudari iz Usca
    Najnovija zbivanja u Elektroprivredi Srbije (EPS) oko odvajanja rudnika iz EPS-a, zabrinula su uscanske rudare. Od rudarskog zanata na uscanskom prostoru zivi veliki broj porodica koje sa nestrpljenjem i zebnjom ocekuju odluku Vlade Republike Srbije o osamostaljivanju rudnika uglja na podrucju Srbije.
Uscanski rudnici "Progorelica" i "Tadenje" rade u sastavu "Ibarskih rudnika" cije je sediste u Baljevcu i Resavici. Ugalj se kamionima prevozi po makadamskom putu od Tadenja do Usca gde se dalje transportuje zicarom do Baljevca na separaciju. Tim makadamskim putem prevoze se rudari sa jednim trofejnim autobusom koji je nastao nadgradnjom karoserije nad teretnim vozilom marke "FAP 13". Pored odvajanja rudnika od EPS-a uscanske rudare zabrinjava i cinjenica o sve vecem zagovaranju privatizacije rudnika uglja u Srbiji jer je dosadasnja praksa pokazala da privatizacija nikom dobro nije donela, vec samo stvaranje viskova zaposlenih i davanja otkaza. Produktivnost uscanskih rudara je na zavidnom nivou, ali ne zavisi sve od njih samih jer postoji more spoljnih resursa na koje oni ne mogu da uticu, a to su politicke igre i privredna kretanja kao i oprema i repromaterijal.
Uscanski rudari se nadaju da nece doci do zatvaranja rudnika i da ce njihovi sindikati imati dovoljno snage da rese rudarske probleme i da po ulasku u rudarska okna kazu "Srecno" bez bojazni za svoja radna mesta.

OBRAZOVANJE - pise Bojana Milosavljevic
Skole u saglasju sa privredom
    - Zapoceta reforma obrazovanja, pre svega srednjeg, dala prve pomake. Plan ovogodisnjeg upisa pokazuje prednost strucnih skola nad opsteobrazovnim, tipa gimnazije. Buduci srednjoskolci dobro informisani o profilima zanimanja koja im se nude. Najveci rez u narednoj skolskoj godini u Kraljevu ocekuje Medicinsku skolu. Moze li i nas grad da dobije srednju umetnicku skolu?
   U kraljevackoj opstini osnovnu skolu ove godine zavrsava 1619 osnovaca. Kao i ranijih godina iz Odeljenja Ministarstva prosvete za Rasinski, Raski i Moravicki okrug u Kraljevu stizu uverevanja da ce slobodnih mesta za upis u srednje skole biti dovoljno, pa cak i nesto vise od broja svrsenih osnovaca. Maturanti koji su vec na prvoj i, mozda, najzanacajnijoj zivotnoj prekretnici (u smislu izbora buduceg zanimanja) vec su se (istina, probno) izrazili o zeljama vezanim za buducu profesiju.
- Ovaj deo posla – kazala nam je Marijana Semic - Cukovic, nacelnik Odeljenja Ministarstva prosvete za tri okruga u Kraljevu – veoma savesno i uspesno obavili su strucni timovi po skolama, direktori i nastavnici, a mi smo te “spiskove zelja” po metodi slucajnog uzorka analizirali. Opsti utisak je da su deca i ovoga puta razborito i realno iskazali svoje zelje, pa tako najvise interesovanja postoji za Medicinsku i Ekonomsku skolu, a za Gimnaziju manje. Deca koja poticu sa sela, rekla bih, bila su jos realnija u takvim razmisljanjima. Procenivsi sasvim dobro sredinu, perspektive i svoje mogucnosti, opredelila su se za strucna zanimanja i zanate: veterinarski profil, odnosno: mesari, pekari, automehanicari, autolimari i slicno.”

Plan upisa – prema zahtevima drustva
   Sa ciljem da se “skrate” (skoro beskrajni) spiskovi nezaposlenih na oglasnim tablama trzista rada, poslednjih godina se skolske vlasti brizljivije odnose prema planu upisa u drugostepene skole, koji donosi Ministarstvo prosvete i sporta, posto svako od njegovih Odeljenja najpre prikupi i obradi podatke, a sve to prema projektovanim potrebama sa trzista rada i od socijalnih partnera. Tek na osnovu ovih parametara pravi se kasnija mreza srednjih skola:

   - Od prosle skolske godine kao nova – podseca gospodja Cukovic –formirali smo matematicko odeljenje u Gimnaziji i jedno za farmaceutske tehnicare u Medicinskoj skoli, a za narednu imamo i vecih ambicija, koje su sasvim realne. U Gimnaziji planiramo jedno filolosko odeljenje sa najvise 24 ucenika, a takodje i jedno za polaznike sa velikim sklonostima za sport. Ovih dana ocekujemo razradu kriterijuma ko i kako moze da se upise na ovaj profil. Zanimljiva je i Sumarska skola po tome sto ce u narednu skolsku godinu upisati jedno odeljenje sa 3o polaznika za zanimanje cetvrtog stepena – nadzornik nacionalnog parka. Ako se ima u vidu da je Sumarska skola u Kraljevu od posebnog znacaja, kao jedina takva u Srbiji, a da za buduce “renyere,” kako se drugacije naziva ovo zanimanje u Republici ima cak 4oo radnih mesta, jasno je o kakvoj perspektivi je rec.”
   Aktuelni plan upisa u srednje skole donosi izvesno nespokojstvo delu nastavnickog kadra u kraljevackoj Medicinskoj skoli, koja godinama ima najvisi rejting u “spisku zelja” osnovaca, mahom odlikasa. U Ministarstvu prosvete i sporta preovladao je stav da se dva obrazovna profila (medicinska sestra – tehnicar opsteg smera, kao i pedijatrijskog) stave “u pasivu” od jedne do tri godine. Da li ovakav potez automatski znaci gubitak radnog mesta za 12 visih medicinskih sestara koje izvode prakticnu nastavu. Nacelnica Cukovic ove glasine, nastale iz neobavestenosti, odlucno negira:
   - Ministarstvo vodi racuna o tehnoloskim viskovima u obrazovanju. Za ovu godinu planirano je samo po jedno odeljenje sestara – tehnicara opsteg i pedijatrijskog smera, a to znaci da ce jedan broj ovih koleginica, koje su, moram da kazem, dobri i iskusni pedagozi, ipak ostati bez angazmana u nastavi. Ministarstvo ce im placati 8o odsto od licnog primanja i prihvatiti obavezu da im nadje novo radno mesto. Posle razgovora sa rukovodstvom Zdravstvenog centra “Studenica” u Kraljevu imam uveravanje da bi taj deo tehnoloskog viska mogli da preuzmu oni, sve dok njihov angazman u Skoli opet ne postane potreban.”
   Ne sporeci uspesnu i dugu tradiciju Medicinske skole u Kraljevu (postoji od 1958. godine – p. a), neumoljiva je cinjenica da veliki broj “medicinara” nije nasao zaposlenje u struci. Od sada evidentirane 294 medicinske sestre na trzistu rada, na odredjeno vreme zaposlene su 132, a od 162 nezaposlene – 27 ceka na posao od 1o do 2o godina. Ovi podaci vaze za sestre opsteg smera, a vrlo su slicni (i porazni) i oni koji govore o angazmanu pedijatrijskih. Na drugoj strani – postoji realna potreba za novim zanimanjima u okviru medicinskog obrazovnog profila: farmaceutski tehnicar i biohemijski tehnicar – laborant.
   Na sirem podrucju kraljevacka Skola takodje gubi primat jedine, jer ce ubuduce pokrivati samo nasu opstinu, Vrnjacku Banju, Rasku, Novi Pazar i Tutin. Gradovi u okruzenju – Uzice, Krusevac i Cacak – vec su formirali ove skole. Dodatni problem su i normativi, evropski i svetski, a koji se odnose na uslove za rad medicinskih skola (prostor, oprema i slicno). O tome gospodja Semic kaze:

- Kriterijumi su jasni i precizni: Medicinska skola mora da bude u sastavu zdravstvene ustanove. Taj problem moramo da resimo do 2oo4. godine. Od njega zavisi kvalitet obrazovanja i verifikacija zvanja nasih buducih medicinara u svetu. Moram da izrazim zadovoljstvo ponudom dr LJubise Jovasevica, direktora Zdravstvene ustanove “Agens” u Mataruskoj Banji, koji nam ga je predlozio kao kolektivnog mentora i bazu za obrazovanje srednjeg medicinskog kadra. To je za sada jedina realna mogucnost i ako se ostvari dobili bi smo najbolju strucnu skolu u Kraljevu.”
Ostale izmene plana upisa u srednje skole Kraljeva za sada nisu toliko korenite, a ponajmanje uznemirujuce za buduce srednjoskolce i njihove roditelje. reformskih promena ima u Ekonomskoj i Poljoprivrednoj skoli, koja je prva u Srbiji krenula u promene. Nesto manji zahvati su i u Masinsko – tehnickoj i Elektro – saobracajnoj. Prilika je da se otkloni jos jedna zabuna, pre svega kod prosvetnih radnika, kako je kazala nacelnica Odeljenja Ministarstva prosvete u Kraljevu: reforme u srednjim skolama finansiraju evropske vlade, Evro – banka ili donacije iz sveta, a nikako buyet Ministarstva prosvete i sporta; pogotovo ne onaj deo koji se odnosi na platni fond zaposlenih.

Umetnicka skola u Kraljevu?
Inicijativa za svestranu podrsku je i – otvaranje srednje Umetnicke skole u Kraljevu, tim vise sto ih u celoj Srbiji ima tek – pet. Za skroman pocetak ove godine bilo bi dovoljno makar jedno odeljenje sa nekoliko umetnickih profila. Problem je – nedostatak prostora, koji bi, ipak, mogao da se pronadje, kazu skolske vlasti u Kraljevu. Malo pomeranja i ustupaka donelo bi nemerljivu korist. U Kraljevu je darovite dece za citavu jednu Akademiju, strucnog kadra takodje na pretek, a sa druge strane – skolovanje je sve veca stavka u porodicnom budzetu.
.

Kosarka - Prva B savezna liga - pise Zoran Bacarevic
Kraljevacko slavlje u Jugoslaviji!
U 20. kolu Masinac u Baru savladao Primorku sa 74:66 i izjednacio se u broju pobeda sa Nislijama i Beogradjanima. Sutra u 21. kolu Masinac u Hali sportova od 19,30 casova domacin Mogrenu iz Budve

   Bice, po starom dobrom srpskom obicaju, jos dugo sporno vreme a posebno mesto i datum „ukidanja“ Jugoslavije kao balkanske drzave. Dosta njih ce kao datum kraja Jugoslavije uzeti 4. februar 2003. godine kada je u Beogradu usvojena Ustavna povelja drzavne zajednice Srbija i Crna Gora. Drugi ce, opet za rastanak sa „Jugom“ uzeti dan izbora Predsednika drzavne zajednice i Saveta Ministara Srbije i Crne Gore (medjunarodni eksperti tvrde da je u pitanju nova drzava). Bilo kako bilo...
   Ovaj cisto politicki uvod na sportskim stranama treba da opravda naslov teksta o jos jednoj pobedi kosarkasa Masinca u ovogodisnjoj sezoni Prve B savezne lige u kosarci, zvace se tako do zavrsetka takmicarske sezone. Naime, u sali OS „Jugoslavija“ u Baru kraljevacki „studenti“ prosle subote zabelezili su jos jednu izuzetno vrednu pobedu u gostima. Domaca Primorka poklekla je pred razigranim momcima iz geografskog centra sada vec bivse SRJ posto su „kontinentalci“ zabelezili sigurnu pobedu od 74:66.
U vec pomenutoj sali OS „Jugoslavija“ svojevremeno je Sloga vodila ljute i uglavnom neuspesne bitke sa Mornarom. Barska kosarka izrodila je dva nova kluba (Primorka i Tina Tajm) koja se uspesno takmice u B ligaskoj konkurenciji a Masincu je poslo za rukom da na uvek vrucem terenu prosle subote zabelezi vec 15. prvenstvenu pobedu, za sam vrh tabele.
   Zvuci vec poznato ali su igraci Masinca zaista u Baru diktirali tempo u vecem delu ove utakmice. Od pocetka su bili superiorniji u svim elementima kosarke pa su prednost u prvih 20 minuta cvrsto drzali na koti oko 15 koseva. Sa prednoscu od plus 15 za Masinac otislo se na odmor kod rezultata 45:30 za Kraljevcane. Ta prednost, posle neresenog rezultata trece cetvrtine (16:16) iznosila je i na isteku 30. minuta a tek u poslednjih deset minuta Barani su uspeli da ugroze goste sa Ibra. Sve sto su uradili bilo je samo ublazavanje casnog poraza od 66:74 (12:13, 18:22, 16:16, 20:13).
   Najuspesnije pojedince u Baru Masinac je imao u Bojinovicu (17), Avalicu i Gicicu (po 14) i Markovicu (11) koseva. Kod Primorke Lekovic i Marcic sa po 17, a Usic sa 15 koseva imali su ucinak samo za ubedljiv poraz Barana.
   Posle poraza Ergonoma u Kragujevcu gde je domaca Zastava slavila sa ubedljivih 103:90 na tabeli se ponovo formirala vodeca trojka u kojoj je i Masinac i koja cvrsto drzi pobednicki ritam za konacan uspeh na kraju prvenstva. Taj ritam Masinac ima obavezu da odrzi vec sutra kada u 21. kolu kao domacin docekuje jos jednog crnogorskog ligasa.

ODBOJKA - PRVA B SAVEZNA LIGA
Tutnji Kraljevo-ekspres...

   Vise od mesec dana pre zavrsetka ovogodisnje sezone odbojkasi Ribnice mogu mirne duse da slave povratak u odbojkasku elitu.
   Na startu Mini lige nije bilo, a nije ni moglo biti, ama bas nikakvog iznenadjenja. Beogradski Zeleznicar proslog petka u Hali sportova veoma brzo je „izgubio paru„ pa su kraljevacki odbojkasi jednostavno protutnjali svojim parketom. Sve je bilo lako i ubedljivo a samo na pocetku drugog i treceg seta Beogradjani su drzali kakvu - takvu rezultatsku ravnotezu, do prvog tehnickog tajm - auta. Sve ostalo je bilo u znaku Simijonovica, Ristovica, Popovica i drugova. Kako je Banat kao domacin „pregazio„ Kragujevcane sa takodje 3:0 u Mini ligi za plasman od 1. do 4. mesta, ostala je ista prednost od cak 13 bodova za Ribnicu a Vrscani ce sansu za plasman u A diviziju morati da potraze u plej - autu.
   Ribnica ima sansu da veceras i zvanicno osvoji titulu prvaka cetiri kola pre kraja jer igra treci mec u sezoni sa jedinim takmacom Banatom iz Vrsca. U pobedama je 2:0 za Ribnicu (3:0 u Kraljevu i 3:1 u Vrscu) a pobeda i od 3:2 bi Kraljevcane i zvanicno promovisala u novog - starog clana Prve A lige.