Vreme sadasnje - Od ulicne zabave do hajke na stakore
Poslednja setnja sa Zoranom
Odlucnije delovanje
„Necemo stati na Tvom putu“
Bez kompleksa od Beograda
Razmena iskustava u projektu „Porodicni lekar“
Prvo ce se namiriti dug radnicima
Novosti iz Usca
Kultura - nagrade
Sport - Losi uslovi - zlatne medalje

Vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Od ulicne zabave do hajke na stakore
  Po sistemu, ili u skladu sa psiholoskim fenomenom poznatim kao „vec vidjeno", poceo je jos jedan rat. Mozda i poslednji, buduci da se radi o obracunu dve nepomirljivo razlicite kulture i veroispovesti. Zapravo, Amerikanci ocigledno, javno i samouvereno rade na uspostavljanju svoje jenkijevske imperije, a Sadam Husein, poznatiji kao Sale Hukic, bleda kopija jednog haskog suznja, ide stopama svog velikog ucitelja vodeci citav narod, uz bozju pomoc, u pobedu nad Busovom vojskom. I dok se drugi nesto kao cimaju, protestuju pokazujuci svoja gola telesa strepeci od onoga sto ce se dogoditi, nama mnogo puca prsluk. Sve smo to vec i te kako iskusili na svojim kozicama, glavicama i ostalim delovima tela. Sad nakljukani osiromasenim, obogacenim ili kakvim god uranijumom, koljuci se malo izmedju sebe, mirno posmatramo rasplet svetske krize koji nas se, na kraju krajeva, uopste i ne tice. Imamo mi dosta svojih problema zbog kojih je uvazeni ministar pravde Batic konacno poskocio i uskliknuo s ljubavlju i cvrstom namerom da istraje u svom naumu:“Bice u Srbiji pravde , pa makar svet propao". I dok jedni zlobno dobacuju : malo sutra, ja odusevljeno kazem: Bravo, Baki! Odavno nista lepse nisam cuo na ovim prostorima, a i uze. Ali, ne govori li to, kad se malo bolje razmisli, da pravde u ovoj zemlji nema i da je odavno nije ni bilo. Dakle, nepravedni, niski, podli, ljigavi, masni i u svakom smislu sljam ovog naroda ovde vode glavnu rec. A kako biti protiv sljama kad se radi o kategoriji koja se strahovito brzo razmnozava, cvrsto se drzi i druzi i opstajava u razlicitim okolnostima. Obracun sa sljamom koji je, mislim sljam, tek ovih dana evidentiran kao takav, nece biti lak ni brz, tim pre sto je ovaj fenomen, mislim sljam, ovde dugo godina bio uvazavan, negovan, podstican i zasticen do te mere da je opsesija zivota svakog malog sljama, takozvanog sljamcica, bila da postane veliki sljam iliti sljamcina i da ima svoj klan pa makar bio zaklan, preklan, nedoklan ili Zemunski. A sve pod patronatom i po uzoru na mnoge osvedocene junake naseg doba iliti suvenire dugogodisnje diktature.
Tako smo, recimo, u vreme dok su cuvare nereda i nemira nazivali pandurima imali situaciju u kojoj covek najodvratnijeg krimosa iliti razbojnika nije smeo na ulici da pogleda u oko, o dva da i ne govorimo, osim ako nije zeleo da mu bude prerezan grkljan, izvadjena prostata ili slomljen nos, a i grudna kos-t. Secamo se dobro kako su pomenuti momci, pod teskim Milosevicevim slemovima, na kojima se presijava bledi odraz krvave mesecine, sevajuci svojim staklastim ocima, svojim teskim ubilackim palicama bezdusno i zverski tukli sve od kolevke pa do groba sto se zateklo na ulicama i trgovima trazeci demokratiju dok su njihovi sefovi pretili narodu kako ce kad-tad propisati krv, sa takvim uzivanjem kao da nude po gajbu piva ili par ulaznica za koncert razgacene ili razbrushaltercene Cece. O informativnim razgovorima ovog puta necemo, a bilo ih je, pod nezastakljenom slikom balkanskog kasapina ciji se odvratni stas kocoperio iz rama u kojem je nekada obitavao licno Josip Broz. Jos bole uboji od ulicnih obracuna sa braniteljima onih ciji se pipci protezu zemljom Srbijom i posle njihovog navodnog odlaska sa vlasti. Da li je neke od tih ljudi danas sramota zbog onoga sto su radili, nemam pojma. Ali, vazno je naglasiti da tada nije bilo ni Cece, ni Pacova, Gustera, Siptara, Stakora, Prevara, Mandova, Ludaka, Budala i ostalih zivopisnih spodoba. Tada su, kao sto je poznato, osim onih izdajnika i petokolonasa na ulicama, sve sami andjelcici sa Dedinja setkali Srbijom lizuci lilihipe i sakupljajuci salvete i znacke sa likom Cobeta, njegove zivotne saputnice i saputnicica, dakako.
   A onda se najednom dogodilo i sva zgadija do zuba naoruzanih razbojnika dosla je pod lupu, i pendrek, novih, hrabrih, pozrtvovanih i, sto je najbitnije, osvescenih cuvara reda i naseg mira. Sada Stakori, kako je javila HRT, i ostali njima slicni primerci ljudskog roda i miljenici ostataka bivseg rezima, pune zatvore u kojima normalan robijas vise nije u stanju ni da prdne zbog teskobe. Tako je, gotovo preko noci, Srbija postala zemlja u kojoj su svi robijaski kapaciteti prebukirani, a i haski, kao sto je poznato. U ovom trenutku, ova divna zemlja sa junackom tradicijom, mogla bi da izvozi jedino Budale, Stakore, Manijake i ostale zvucno etiketirane najkvarljivije proizvode visedecenijske diktature.
   Ali, ne bi se trebalo dati prevariti. Mozda je sve ovo, ipak, nekakva namestaljka. Tesko je poverovati da tako divni momci, sa tako divnim intelektualnim fizionomijama, i tako zivopisnim i slikovitim imenima, taj arsenal svakojakih i nejakih pucaljki koristi u druge svrhe osim za hvatanje leptira i drugih egzoticnih meko i tvrdokrilaca. Pitam se samo, gde su svi ti lepotani, za koje se tvrdi da su bliski saradnici maminog ceda Marka Milosevica, bili sve ovo vreme? Valjda su igrali klikera i sili suknjice za Barbike, pa tek najednom banuli kao epidemija ovog plucnog ba(k)cila iliti virusa, unoseci nam se u lice svojim imbecilnim facama sa TV ekrana.
Nije valjda da sve ove godine nismo znali gde i sa kim zivimo? Nije valjda da su desetine hiljada obucenih cuvara nereda i nemira primali plate da bi cuvali Pacove i ostalu gamad od ubogog naroda kome je jedina zelja bila da zivi kao sav normalan svet.
Danas, a nikada nije kasno, policija radi ono sto se od nje i ocekuje iznoseci na videlo sav jad, cemer, bruku, sramotu i strahotu koja se ugnezdila u srpskom narodu.
   Nesto od onoga sto je bilo nikada se nece moci zaboraviti, a ni oprostiti. Ipak, danas je sansa da se isprave neke stare zablude ili raskrsti sa sluzenjem na pogresnoj strani. Uostalom, valjda je svima postalo jasno da su nam dobar deo zivota oduzeli teski nervni bolesnici koji su umislili da su gospodari nasih zivota. Vreme je da svoj zivot, konacno, uzmemo u svoje ruke, uz pomoc narodne policije. Ostaje nam da se nadamo da cemo u tome uspeti. U protivnom, mozemo zakljuciti da je balkanski kasapin ostvario svoj naum i da i dalje vuce konce nase sudbine, cak i iz haske corke. A onda se tek postavlja pitanje: ko je Budala, Prevara ili Pacov?

KRALJEVCANI NA SAHRANI PREMIJERA SRBIJE - pise Slobodan Rajic
Poslednja setnja sa Zoranom
   Vise hiljada Kraljevcana, zajedno sa na stotine hiljada gradjana Srbije, prisustvovalo je u subotu, 15. marta 2003. godine, u Beogradu, sahrani ubijenog premijera Srbije i lidera Demokratske stranke dr Zorana Djindjica. Bio je to treci dan zalosti u zemlji Srbiji, i treci dan proglasenog vanrednog stanja zbog muckog ubistva premijera, u sredu, 12. marta u 12,25 sati ispred zgrade Vlade Srbije.
   Pored privatnih odlazaka raznim prevoznim sredstvima, Opstinski odbor Demokratske stranke obezbedio je i veci broj autobusa za Kraljevcane koji su odlucili da u Beogradu prisustvuju najtuznijem cinu - sahrani premijera Djindjica, osvedocenog i iskrenog prijatelja grada na Ibru i Moravi. Bili su tu gradjani svih uzrasta, od najmladjih do najstarijih, ne samo clanova i simpatizera DS, vec i stranacki neopredeljenih - postovalaca coveka i licnosti Zorana Djindjica. Pored vise kraljevackih i jednog uscanskog autobusa, te subote u Beograd su se slile i kolone autobusa iz drugih gradova, iz cele Srbije, sa gradjanima koji su sa Beogradjanima zeleli da neposredno ucestvuju u poslednjem ispracaju premijera Djindjica.
   Svi oni su prisustvovali pogrebnom ceremonijalu, ispunjenom tugom i dostojanstvom, da bi se, sa porodicom dr Djindjica, najvisim rukovodstvom Srbije i Crne Gore i oko 70 inostranih delegacija, sa pijetetom oprostili od pokojnog premijera Srbije.
   Pogrebni ceremonijal je zapoceo „nebeskim“ zvucima svetosavskih zvona u Hramu Svetog Save. Usledilo je zatim opelo koje je su oni unutra, i uplakana, od bola nema masa sveta oko Hrama (jer je on bio premali da primi sve koji su dosli), preko zvucnika, sa upaljenim svecama i suzama u ocima saslusali molitve za pokoj duse i „andjeoske“, horske, duhovne, molitvene pesme, uz izvanrednu akustiku. U Hramu se od dr Zorana Djindjica oprostio mitropolit Amfilohije, rekavsi pored ostalog da je „Zorana ubila slepa bratomrznja“, da je to „rana posred srca naroda“ i da je on u „momentu najveceg ponizenja svoga naroda pruzio ruku bratskog pomirenja Evropi i svetu“.
   Posle opela, kovceg sa telom poginulog premijera polozen je na vojni lafet i sa nepreglednom kolonom ljudi iza sebe krenuo ka Novom groblju. Bila je to najveca i najtuznija pogrebna kolona ikad vidjena u Beogradu i ovom delu sveta. Jedna velika ljudska reka u koju se ulivao veliki broj bocnih „recica“ i „potoka“. Posmatrano iz daljine, iznad te „reke“, iako je bio zimski, prohladan dan, vazduh je trepereo kao u vreme letnje jare, od ljudske energije i daha koji se isparavao.
   Bila je to poslednja i najtuznija setnja sa Zoranom, kako su ga „setaci“ koje je godinama predvodio u borbi za demokratiju, jednostavno i ljudski toplo zvali i mnogo mu puta klicali. I kao i uvek, bilo je tu najvise mladih, ali i mladih duhom i idejama, vizijama srecnije i normalnije Srbije, za koju se Zoran zajedno sa svim kulturnim i normalnim gradjanima Srbije borio, ne zaleci ni svoj zivot. Kada je celo „reke“ uviralo u Novo groblje, „izvor“ joj je jos bio na Vracaru, pored Hrama Svetog Save. Neizbrisiva je slika majki i oceva sa decom i drugih gradjana koji sa suzama u ocima nose Zoranovu fotografiju sa porukom „Srbija zivi“ i polazu cvece po kolovozu kojim ce proci vojni lafet sa kovcegom sa mrtvim premijerom.
   A tamo u Aleji zasluznih gradjana, od prvog premijera prve demokratske vlade Srbije posle Drugog svetskog rata, biranim, nezaboravnim recima, oprostili su se Jorgos Papandreu, predsedavajuci Saveta ministara EU, u ime evropske porodice drzava, recima „jasas, adio, zbogom prijatelju“, pa zatim, u ime Vlade Srbije - ministri dr Vladan Batic i Bozidar Djelic i jedan od Djindjicevih najblizih saradnika, potpresednik DS Zoran Zivkovic, danas njegov naslednik na mestu predsednika Vlade Srbije, recima da je hrabro za svoj narod poginuo jedan od najhrabrijih, najvecih i najumnijih srpskih drzavnika i premijera (pored Ilije Garasanina i Nikole Pasica ciji je grob u blizini), u istoriji Srbije. Uz pocasni plotun, u pratnji pocasnog voda Vojske SCG i posmrtni mars vojnog orkestra, kovceg su do njegove vecne kuce doneli Djindjicevi najblizi saradnici Zoran Zivkovic, Boris Tadic, Cedomir Jovanovic,, Vladimir Popovic, Dragoljub Markovic i Nenad Milic, a grob je na kraju, u dostojanstvenom miru zaliven suzama najuze porodice, prijatelja i mnogih gradjana koji su zapalili svece pored groba i prosto ga prekrili buketima cveca.
   Pored Mila Koricanca, jednog od najblizih saradnika Zorana Djindjica, potpisnik ovih redova, zajedno sa kraljevackim studentima Marijom, Nikolom i Milicom, bio je jedan od retkih Kraljevcana (vecina je zurila da se vrati ili nije verovala da ce poseta biti dozvoljena) koji se tog dana probio do grobnice u Aleji velikana i po pravoslavnim obicajima odao postu ubijenom premijeru, ali je to odavanje poste nastavljeno i proteklih dana a traje jos i danas.
   Gradjani Srbije i Crne Gore u direktnom prenosu mogli su da vide kompletan ceremonijal sahrane, dozivljaj onih koji su tog dana bili na licu mesta upecatljiviji je, sto je i razumljivo, ali ce ovaj najtuzniji dogadjaj, za sve prave patriote i prave Bozje ljude, pa i Kraljevcane koji su prisustvovali licno ovom tuznom cinu i one koji su ga pratili putem TV-prijemnika, ostati nezaboravan.

MINISTAR VLADAN BATIC:
„Ucinili su te besmrtnim“
   Ministar pravde Vladan Batic porucio je u oprostajnom govoru da dan sahrane Zorana Djindjica predstavlja simbolicno „6. oktobar 2000. godine“, dan kada Srbija treba da zavrsi ono sto je zapoceto i da se Srbiji obezbedi buducnost. Batic je rekao da je Djindjic postao „simbol Srbije 21. veka“ i „nacionalni i drzavni svetionik“ koji je Srbiji vratio veru u sebe i probudio nadu u buducnost. Batic je jos, pored ostalog, rekao:
   - Tvojim ubistvom zeleli su upravo da ubiju veru i nadu naseg naroda, da ga zaustave na putu u Evropu, da ga drze okovanog u orijentalnim mitovima i azijatskoj despotiji. Ali, nisu ga ubili, ucinili su te besmrtnim, a mi cemo se potruditi da mladosti Srbije predamo delo za koje si se ti borio...
   - Nikada nisi bio osrednji i zato si stalno smetao osrednjima, neodlucnima, neobavestenima. Razumeo si potrebu svoga vremena i teznje svoga naroda. Ne zna se sta im je vise smetalo. Protivnik koga smo zajedno na celu sa tobom porazili, kao da je bio slabiji od onih koji su ga duhovno i ideoloski nasledili...

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO DS KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Odlucnije delovanje
   Demokratska stranka je osposobljena za liderstvo, ona ce voditi Srbiju, i spremna je da odgovori na mnoga pitanja koja u ovom trenutku tiste nasu zemlju“, a kada je rec o vanrednim merama one su potrebne zbog obracuna sa kriminogenim grupama i vec su pocele da daju efekte jer se vise od 700 kriminalaca u Srbiji nalazi iza resetaka - rekao je Vlastimir Jovacevic, v. d. predsednik Opstinskog odbora Demokratske stranke u Kraljevu, na prekjucerasnjoj konferenciji za novinare tog Odbora.
   - OO DS Kraljevo jos odlucnije ce nastaviti borbu za realizaciju svih onih projekata koji su od interesa i za grad i za gradjane Kraljeva. To su pre svega snabdevanje grada zdravom pijacom vodom, izgradnja obilaznice, izgradnja jos jednog drumskog mosta na Ibru, ali i restrukturiranje velikih drustvenih preduzeca i nastavak privatizacije - naglasio je Jovancevic.
„KORAK PO KORAK“
   Mile Koricanac, predsednik Okruznog odbora DS, najpre je rekao da je pogibijom Zorana Djindjica „izgubio mladjeg brata koji je bio genije“ i da „nema dileme da ce Srbija nastaviti njegov put i ostvariti njegovu viziju jer je narod to dobro shvatio“. Koricanac je istakao da „ukoliko DS bude jaka, bice jaka i Srbija“ i da se ka tom cilju mora ici „korak po korak“, kako je govorio i radio Djindjic, tako da je danas „stvoren ogroman politicki kapital u svetu koji se primio ovde“, posebno na ekonomskom planu. On je podvukao i da Vlada Srbije nikad nije bila jedinstvenija nego sada i odlucna da u reformama ide do kraja i da ce zbog toga „u ovoj drzavi biti mnogo bolje ali samo Zorana biti nece“. Apelovao je na mlade da proucavaju Djindjiceve ideje, pre svega iz knjige o svim njegovim intervijuima i govorima koja ce uskoro biti stampana, kako bi bila „vodilja za mlade“.
   Podsetio je i na svoje poslednje susrete sa predsednikom Djindjicem rekavsi da je imao cast da se druzi sa divnim covekom koji je „bio velika skola“ i koji je tvrdio da razvoj Srbije treba da ponese mladost Srbije. „Mi u Kraljevu smo to prvi shvatili i primenili: Vidite koliko je mladih i lepih clanova oko mene i to je snaga stranke“ - kazao je Koricanac i dodao:
   - U ovoj drzavi ce biti mnogo bolje, sigurno. Ja ne podcenjujem nijednu politicku organizaciju. „Ko ne postuje tudje nece imati ni svoje“, to su opet bile reci Zorana Djindjica. Ali, ponovicu, ukoliko DS bude jaka bice jaka Srbija, i sa ostalim clanicama DOS-a koje su za reforme. A onima koji ne zele i nisu uspeli za ove dve i po-tri godine da iskazu svoje znanje osim da pretenciozno samo govore da znaju, a to znanje nigde do sada nisu primenili, mi cemo da se zahvalimo i da nastavimo zajedno sa „ostatkom DOS-a“, kako oni to zovu, da preuzmemo odgovornost za ovu drzavu i za razvoj ove drzave i dajemo rec da cemo istrajati na tom putu jedinstveniji nego ikad.
U LOKALU - RASKID
   Govoreci o daljem delovanju na lokalnom nivou u Kraljevu Koricanac je pored ostalog istakao:
   - Na lokalnom nivou mi definitivno sa nasim koalicionim partnerom Demokratskom strankom Srbije zajedno ne mozemo!? Ja sam do sada i cutao, i gutao, i nosio... Vise to necu da cinim. U interesu ovog grada jednostavno mi ne mozemo. Trazimo da se uvedu vanredne mere u SO Kraljevo, iz prostog razloga sto nam predstoje poslovi i u ovakvoj konstelaciji snaga mi da ih iznesemo ne mozemo. Mi moramo da pod hitno krenemo u izgradnju vodosistema, zaobilaznice, mosta na Ibru i jos puno, puno toga. Mi u DSS nemamo partnera za te poslove.
   U nastavku Koricanac je zapitao da li su najveci problem ovog grada 5-6 cisterni za vodu jer mu „predsednik SO svakog dana pise pisma u vezi toga“, da se cisterne uklone, ali da ce one i dalje ostati dok gradjani to budu zeleli, a ne kad to traze oni iz DSS-a.
- Ja vam dajem casnu rec da cemo mi vodosistem da gradimo, sa njima ili bez njih, ali sigurno bez njih jer nisu pokazali nikakvo interesovanje za tu „pricu“. Mi cemo vodosistem poceti da radimo, kopacemo ga makar viljuskama sa gradjanima, jer je to nasa obaveza. Ja moram da vam kazem istinu koju ce specijalna komisija UN i pismeno dostaviti (zato sam i cutao i cekao ), izvestaj da nase institucije koje kontrolisu vodu nisu u stanju da daju rezultat ispod 002 i po, a na jedan se zaustavlja (iskljucuje) vodovod!? Mozete li da zamislite sta smo imali godinama u ovom gradu!? Sve je jasno! Zato cemo graditi vodosistem odmah. To dugujemo nasoj deci! To nije politicko pitanje. Ko smatra da je to politicko pitanje, sram ga bilo!
   Koricanac je rekao da ce DOS biti odlucan u takvoj nameri, ali i da nudi DSS-u: „Neka uzmu projekte „Lopatnice“ i neka grade a mi cemo im pomoci“. Medjutim, naglasio je on, „oni to nece“.
JACANJE INSTITUCIJA
   On je posebno govorio o jacanju institucija sistema tako da niko ne bude iznad zakona i da svako zivi samo od svog rada, a ne od kriminala, napomenuvsi da ce se drzava odlucno obracunati i sa neradnicima, pre svega u javnom sektoru! Koricanac je podsetio da je Zoran Djindjic govorio da je „na prvom mestu ekonomija, pa stabilna politicka situacija, pa bezbednost“ i da ce tako i ostati s tim sto ce bezbednost istovremeno biti na prvom mestu sa ekonomijom. Naglasio je i da „nema zajednickog puta sa onima koji su nas doveli do siromastva“. Posto je izneo podatak „da mu je tri puta dolazila policija da ga po zahtevu sudije Zindovica ispituje u vezi stecaja jedne zemljoradnicke zadruge sto mu se nije dogodilo ni pod Milosevicevim rezimom“, Koricanac je zakljucio da „DS i Vlada Srbije nece biti sudija i kontrolor vec ce osposobiti institucije sistema da vrse efikasno i posteno svoj posao“.
   Odgovarajuci na novinarska pitanja o mogucoj ostavci ministra policije, Mile Koricanac je rekao da je na komemorativnoj sednici povodom ubistva Djindjica naglasio da svako treba da preispita svoju savest pa i ministar unutrasnjih poslova i da je ministar Mihailovic u emisiji RTS jasno rekao sta su sada prioriteti, a da se ocekuje da posebna komisija ispita sve okolnosti i svaciju odgovornost povodom atentata. U vezi izgradnje Omladinaske ulice Koricanac je istakao da je on bio samo jedan od onih koji su „digli ruku za taj projekat, da su izvodjaci radili svoj posao, da ce cim vreme dozvoli biti izvrsene nuzne popravke, ali da su to tehnicka pitanja u koja se on nije niti zeli da mesa“.

SAOPSTENJE ZA JAVNOST OO DS KRALJEVO
„Suze i tuga Srbije obavezuju“
   „Zahvaljujemo Srbiji na svakom uzdahu, na svakom jecaju, na svakoj suzi prolivenoj za nasim ubijenim predsednikom stranke i premijerom Srbije Zoranom Djindjicem. Suze i tuga Srbije obavezuju nas cvrsce od bilo koje zakletve i vise od svakog ljudskog zakona da ostvarimo viziju buduce Srbije koju nam je u amanet ostavio ovaj veliki covek.
   Hriscanski prastamo onima koji su na rec i bez ijednog dokaza, tokom minule decenije, poverovali u klevete na racun Zorana Djindjica. Molimo ih samo da se, kao casni ljudi, zagledaju u sopstvenu savest, prisete se devete Bozje zapovesti i oslusnu odgovor na pitanja - zasto su verovali optuzbama bez dokaza i hoce li i dalje verovati politicarima koji su takve optuzbe izgovarali?
Zgrozeni smo neljudskim gestom onih koji se nijednom recju nisu oglasili povodom ubistva premijera. Jasno nam je da onima koji su svojom mracnom politikom rasejali hiljade sirocadi po Srbiji ne znace nista dva Zoranova siroceta vise ili manje. Od takvih saucesce nismo ni ocekivali. Ocigledno nisu u sebi pronasli ni mrvu covecnosti, ni trun morala da osude makar sam zlocin ubistva, anatemisan i po Bozjim i po ljudskim zakonima. Prekoracili su granicu ljudskosti i zasluzuju samo najdublji prezir casne Srbije.“

SEDAM DANA POSLE
Pomen predsedniku
   Posle konferencije za novinare, u sredu 19. marta, clanovi i simpatizeri Demokratske stranke ispred sedista stranke u Jug Bogdanovoj 108 zapalili svece, u znak sedmodnevnog pomena svom tragicno nastradalom lideru i premijeru Srbije dr Zoranu Djindjicu.

Telegrami saucesca
  Opstinski odbor DS Kraljevo dobio je brojne telegrame saucesca povodom ubistva dr Zorana Djindjica, od pojedinaca iz zemlje i inostranstva, od preduzeca, udruzenja gradjana i gotovo svih stranaka u Kraljevu, izuzev tri-cetiri opozicione, od kojih se iz prostorija jedne od njih, prema svedocenju gradjana iz susednih kuca i zgrada, posle vesti o ubistvu premijera Djindjica cuo cak i glasan smeh.

   

Postavljanje telefonskog kabla za mobilnu telefoniju 064
    Radnici preduzeca „Trmka“ iz Vrnjacke Banje poceli su otkopavanja kanala u duzini od 800 metara za postavljanje telefonskog podzemnog kabla za spajanje telefonske centrale poste u Uscu sa uredjajima za prijem signala operatera 064 na uzvisenju Kramin. Radovi na ovom zavrsnom delu mobilne telefonije 064 u Uscu su u zavrsnoj fazi. Teren za kopanje kanala je dosta tvrd i kamenit, a velike probleme predstavlja i prelazak kabla preko Ibarske magistrale M22 kao i mosta na reci Studenici.
   Sve potrebne dozvole i saglasnosti su pripremljene, a i vremenski uslovi odgovaraju izvodjacima radova. Finansijska konstrukcija je zatvorena i potpisani su odgovarajuci ugovori sa izvodjacima radova i Telekoma Srbije.
   Do prekoracenja rokova pustanja u rad mobilne telefonije operatera 064 doslo je zbog neresenih imovinsko pravnih odnosa prilaznog puta sa vlasnicima zemljista i prokop kanala za podzemni kabal sa gradjanima cije parcele prolazi predvidjeni telefonski kabl.
   Ostali radovi, dovodjenje elektricne struje, postavljanje tornja i uredjaja, uradjeno je u rekordnom vremenu i to pri veoma losim vremenskim uslovima. Radove su izveli radnici Telekoma Srbije i preduzeca „Amiga“ iz Kraljeva.
   Pocetak rada mobilne telefonije 064 predvidjen je za maj mesec 2003. godine.

Uscani za vecu zastupljenost na Televiziji Kraljevo
    Predstavnici mesnih zajednica Mlance, Savova, Polumira, Studenice, Gokcanice, Tepeca, Bojanica i Rudna zakazali su sastanak sa predstavnicima Televizije Kraljevo za 16.03.2003. godine u Uscu. Na sastanku je bilo planirano da se na uscanskom podrucju formira jedna TV ekipa koja bi izvestavala sa uscanskog podrucja odnosno snimala materijal i isti slala Televiziji Kraljevo radi daljeg emitovanja u informativnim emisijama ove kuce. Pored formiranja ove ekipe predstavnici ovih mesnih zajednica su zahtevali da se izvrsi snimanje TV signala za program Televizije Kraljevo na celom ovom podrucju jer Televiziju Kraljevo na uscanskom podrucju mogu pratiti samo gradjani Mesne zajednice Usce.
   Sastanak nije odrzan radi sprecenosti direktora Televizije Kraljevo da doputuje u Usce.
   Drugi deo vezan za prijem signala je poceo da se realizuje jer je ekipa Televizije Kraljevo sa tehnickim direktorom ove kuce gospodinom Terzicem 16.03.2003. godine sa predstavnicima mesnih zajednica Mlance, Savova i Studenice snimala prijem signala na uzvisenju iznad Bazala gde je primljen signal i odakle ce putem repetitora omoguciti gradjama ovih mesnih zajednica prijem programa Televizije Kraljevo.
   Kod prijema signala za mesne zajednice Polumir, Gokcanica i Bare dogovoreno je da se izvrsi snimanje terena na vrhovima planine i da prevoz ekipe obezbede navedene mesne zajednice.
   Predstavnici mesnih zajednica dali su pozitivno misljenje i o „Ibarskim novostima“ o zastupljenosti uscanskog podrucja na stranicama ovog lista i nadaju se skorom dolasku predstavnika Televizije Kraljevo na Usce radi dogovora oko izvestavanja i formiranja TV ekipe sa ovog podrucja.