IN novi broj

Vreme sadasnje - Sta ce biti sa babom?
Zasto skrivate domete obecane demokratije?
Neuspeo pokusaj drzavnog udara
Samo malo paznje i razumevanja
„Vazno je imati veliko srce“
Pred kupcima 14 drustvenih preduzeca
Komorska birokratija u hladovini sa debelim kovertama
Novosti iz Usca
Kultura - Knjizevnost kao potreba za zivotnim dahom
Sport - Kosarka - Odbojka

Vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Sta ce biti sa babom?
  U ovakvim vremenima, kada se dogadja nesto sto se nikada nigde nije dogodilo, kada su uvedene vanredne mere i kada bi trebalo biti vrlo oprezan i paziti sta se, kako, kome i koliko govori i pise, novinarima je, verovatno, najgore. Valjda pouceni dugogodisnjim iskustvom iz onih proslih, divnih, julskih vremena u kojima nije bilo kriminalaca i kriminala, i najobicniji konzumenti telefonskih naprava znaju da postoji i hobi koji se sastoji u prisluskivanju telefonskih razgovora, kafanskih naklapanja, saputanja na jastuku u sumornim odajama hotelskih dnevnih i nocnih boravaka, javnih klozeta i ostalim prostorijama za okupljanje probisveta, polusveta i ostalih sumnjivih spodoba. A, na zalost, svi su sumnjivi, cak i oni koji samo na prvi pogled podsecaju na recimo, velikog Srbina Mihalja Kertesa, Ivana Markovica, Gorana Matica, Radeta Markovica, Goricu Gajevic, Zoricu Brunclik, Dragana Tomica i galeriju ostalih zivopisnih likova koji su obelezili vreme pre masovne pojave kriminaliteta i onih koji ovu pojavu zdusno upraznjavaju. Tesko je samo naci nekoga ko lici na babu jer ni ona ne lici na samu sebe, niti na bilo sta sto na nesto lici. Dakle, baba je fenomen i jedna sasvim bezlicna ali vrlo zeznuta pojava. Sad posto su se najedenom svi ti kriminalci naprasno pojavili, a onda zavukli u misje rupe i pacovske kanale, cinkareci lud zbunjenog, pokazalo se da veliki broj tragova, ako ne i svi, kada su u pitanju nerasvetljena ubistva, vode do babine pecine, iliti rezidencije, ali ne i obrnuto. To dokazuje jedno, da je bakuta, sa i bez metle, sa i bez petokrake i sa ili bez velike patriotske brige za one kojima i srce kuca na levoj strani, zarila i palila od Beograda preko Male Krsne pa sve do Moskve, Pekinga i Havane. Zasticena su bila samo decica, a i predskolski uzrast onih koji su, sve drzeci se za pionirske marame i znacke sa likom i (ne)delom Slobodana Milosevica pevusili u horu pesmicu srocenu na ovim prostorima, a koja glasi: „Cale, kevo, picimo levo". I uz duzno postovanje svega onoga sto je uradjeno u nepunih mesec dana, kada je u pitanju obracun sa zlikovcima, ne mogu a da ne priznam, pa ma koliko me to kostalo, da sve to pomalo pada u vodu dok se bakutan sa cvetom u kosi, a i malo nize, vozika ruskim trojkama i setka prostranim stepama prkoseci organima gonjenja tamo gde bi trebalo. Prosto je neopisivo opisati kako su pohvatane ili eliminisane i takve zverke kao sto su Pacov, Mutavi, Gluvi, Smrdljivi, Blesavi, Budalasti i mnogi drugi intelektualno zakinuti placenici babine drzave, a samoj baki nikako da se stane na rep ili cvet. Za to sto ce svoju produhovljeno krvavu facu svetski priznatog akademika uskoro videti na poternici, baba ne daje ni pet kopejki niti je zabole komunistiki manifest. Vodjeni tako dostojanstvenim prkosom prema svemu sto nije crveno i levo i mnogi drugi za koje bi se ocekivalo da budu u corkama jos setkaju ulicama i pevuse po mostovima, cekajuci valjda da se bakutan vrati i povede ih u boj sve pojuci ono: ustajte prezreni na svetu!
   Valjda je, konacno, i onim, u gerontoloskom smislu, izraubovanim nosacima i nosacicama slika diktatorskog bracnog para jasno da se ni sada, a ni tada, nije radilo ni o kakvoj stranci koju su oni vodili, niti o politickoj organizaciji, vec je ispalo da je sve to bila zapravo podrska najzlocinackijoj mafijaskoj organizaciji u svetu. Za one koji su shvatili svoju zabludu jos nije kasno da se pokaju i odreknu onih ciji ce tragovi jos dugo smrdeti zlocinom svrstavajuci nas sve skupa u red najprimitivnijih i najkrvolocnijih nacija.
   Zbog svega toga, i tih i takvih ,nasi vredni policajci ovih dana imaju pune lisice posla, rade ljudi u tri smene ali ne mogu da pohapse sve one koji su ogrezli u krvnim i ostalim manje-vise blazim deliktima. A jos do juce smo ziveli u ubedjenju kako smo pripadnici jednog divnog, epskog, raspevanog naroda koji samo zna da gusla i da svira jos kojecemu. Ali, srusise se lepi snovi nasi i, na zalost, sva je prilika da ce posle svega, ono sto ostane cisto, casno, posteno i, u pravom smislu srpsko, moci da stane pod jednu sljivu ili u jedan sljivik. Jer, ako se postuje logicni sled dogadjaja, trebalo bi da usledi obracun sa privrednim kriminalcima buduci da je poznato da je parama sticanim na ovaj nacin finansiran organizovani kriminal. A kada sam, tu pre neki dan, saznao da i ovde postoje tipovi, zaostali jos iz onog vremena, i iz mnogih drugih, koji primaju plate i preko stotke hiljada dinara, doslo mi je jednostavno da se odreknem samog sebe, i to preko novina. Pa se jos jednom postavlja pitanje: sta je sa lustracijom u sudstvu, prosveti, novinarstvu, kulturi i svim drugim oblastima? Jer, zaista je ponizavajuce sto su pojedinci, koji bi odavno trebalo da budu i te kako lustrirani, placeni kao penzionisani ratni piloti, pa i vise od toga. Zaista je za zgrazavanje kad, recimo, osvedoceni borac za demokratiju na nekom vaznom mestu bane pred neku bezlicnu fizionomiju, koja bi trebalo da krasi gole zidove kakve apsane, a ona ga gleda sa visine, snishodljivo, drsko, bezobrazno, jos valjda verujuci u ono Tomicevo naklapanje o petokolonasima i ostalim izdajnicima patriotskih osecanja nebeskog naroda. Ali, sve je to sad manje vazno od sustinskog pitanja: sta ce biti sa babom? No, tek je april, do jula jos ima vremena i ne bih se kladio da ce slogan: lepo, lepse, levo, ikada vise biti u modi. „Levo, levlje, corka" mnogo mi logicnije i zivotnije zvuci.

PISMO PREDSEDNIKA SO KRALJEVO DR LJUBISE JOVASEVICA ODGOVORNOM UREDNIKU „IBARSKIH NOVOSTI“ IVANU RAJOVICU
Zasto skrivate domete obecane demokratije?
Postovani gospodine urednice,
Sedam dana posle nesrece u kojoj je izgubio zivot predsednik Srpske Vlade, dr. Zoran Djindjic, predstavnici lokalnih medija i dopisnistava iz Kraljeva bili su na konferenciji za stampu odrzanoj u prostorijama Demokratske stranke, kada je izmedju ostalog gospodin Koricanac rekao sledece (parafraziram).
Mi smo trasirali novi put i nema nedodirljivih, ko nije za nas, taj je protiv nas, i sve sto nam bude smetalo od vrha do zadnjih institucija, pa do opstinskog nivoa, smenicemo. Niko ko ne misli kao mi nece moci da bude ni cata u organima drzavne uprave. Ko je taj sudija Zindovic, koji mene proziva i ispituje za ove dve godine sto sam nacelnik Raskog okruga. Za ove dve godine me je vise ispitivao on u doba kada sam nacelnik Raskog okruga, nego sve sudije u doba Miloseviceve diktature.
Iz ovoga sto sam parafrazirao postovani gospodine urednice, jasne su poruke Opstinskog odbora Demokratske stranke i gospodina Koricanca.
Da li je to demokratija obecana 2000-te godine i zasto Vi to niste objavili? Ja prihvatam logikom stvari da Vas je od takvih izjava bilo sramota, ali gradjani imaju pravo da znaju osnovne poruke novoformirane politicke elite. Obzirom na vrlo razlicite izjave clanova Upravnog odbora Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo“, ali i bivsih koalicionih partnera u ostatku DOS-a, a u prvom redu Demokratske stranke, koristim priliku da Vas obavestim da je sa danasnjim danom 1. aprilom 2003. godine Direkciji za planiranje i izgradnju „Kraljevo“ za ovu godinu prebaceno 55.859.969,17 dinara. Nemam nikakav izvestaj o tome gde je taj novac potrosen, koje su investicije zapocete ili zavrsene i bilo bi mi jako drago da i ja kao predstavnik lokalne samouprave ali i gradjani Kraljeva, dobijemo informaciju da li je eventualno novac usmeren ka mnogim za ove dve godine dozvoljenim i potvrdjenim projektima i njihovoj realizaciji ili je mozda upotrebljen za pokrivanje ogromnih troskova neuspele Omladinske ulice i njenu rekonstrukciju.
Pismo Ministra lokalne samouprave, koje ste objavili u svojim novinama niste, dobili od mene i istraznim organima moracete da kazete od koga ste ga dobili. Pismo upuceno meni stiglo je tek dva dana po objavljivanju u medijima i to lose interpretirano. Nije bilo nikakve zabrane, vec je pisano u hipotetickom kondicionalu.
Postavlja se pitanje, da li ova diktatura Koricancevog DOS-a pociva na elementima vec zaboravljenih staljinistickih cistki i da nije ovo mozda uvod u neki novi demokratski Goli otok.
Zelim da postavim jos jedno pitanje gospodinu Koricancu:
Postovani gospodine nacelnice, gde je LJiljana Buha i ko Vam je naredio iz Beograda da sa njom potpisete i kroz Izvrsni odbor provucete ugovor o kamenolomu u Kamenici?
Drago mi je da gospodja Buha cita nase „Ibarske novosti“ i da li ste joj to poslali Vi ili je kupila novine na kiosku u Surcinu?

PROF. DR PREDRAG STOJANOVIC (DHSS), REPUBLICKI POSLANIK
Neuspeo pokusaj drzavnog udara
   „Atentat na dr Zorana Djindjica, premijera Srbije, apsolutno je bio pokusaj drzavnog udara, ali zahvaljujuci odlucnosti Vlade i njenih organa taj pokusaj nije uspeo, vec je, naprotiv, Milosevicev mafijaski rezim doziveo konacan slom“ - izjavio je prof. dr Predrag Stojanovic, narodni poslanik i potpresednik Demohriscanske stranke Srbije. S tim u vezi, ucestvujuci u emisiji TV Kraljevo „Otvoreno o svemu“, proslog utorka, prof. Stojanovic je rekao:
   - Laicki govoreci, sta gore moze da vam se desi u drzavi nego da uzmete zivot coveku koji predstavlja olicenje suvereniteta, odnosno izvrsne vlasti u tom trenutku. Meni je zao sto je to upravo bio Zoran Djindjic. Zao mi je zbog toga sto je taj covek zaista radio 16-18 sati dnevno, sto je pokazao energiju koja koja je nezabelezena na nasim prostorima i zato ga mnogi verovatno nisu razumeli dok je on to radio dve i po godine ali su razumeli sad kad smo ostali bez njega. Mi se ideoloski nismo slagali. Zoran je bio levicar, mi smo desnicari, ali ja gajim izuzetno postovanje prema tom coveku i Srbija ce tek osetiti sta znaci jedan takav gubitak, ali isto tako smatram da Srbija ima dovoljno pametnih glava koje ce nastaviti Zoranovim putem.
KONACNO RASCISCAVANJE: PROF. DR PREDRAG STOJANOVIC    Profesor Stojanovic je posebno naglasio da ce odgovornost biti dovedena do kraja u svim drzavnim i drustvenim institucijama.
- „Na tapetu“ ce sada biti pravosudje, sledecih mesec, mesec i po dana. Bez obzira, svidjalo se to nekom ili ne, rascisticemo sa tim ko valja ko ne valja, nema nikakve potrebe za strah, kao sto rece gospodja Natasa Micic, oni koji imaju dobre rezultate i koji su postupali po zakonu nemaju potrebe da se plase bilo cega. Sestog oktobra 2000. o tome je mnogo bilo reci, kad su stvoreni neki „krizni stabovi“ i kad su poceli neki nagovestaji rasciscavanja sa starim rezimom receno je „Stanite, pa nismo se zato borili, pa nema revansizma...“ Tako smo usli u nesto sto se zove legalisticka odbrana starog rezima. Sa mukom smo sprovodili reforme koje su od nas trazili Evropa i ovaj narod i posle dve i po godine dosli dotle da simbol tih reformi bude bezobzirno ubijen, kao i covek koji je otisao u trenerci da mirno optrci svoja dva-tri kruga - Ivan Stambolic, bivsi predsednik Srbije. To su dva simbola u Srbiji : Jedan simbol komunizma tada, Ivan Stambolic, i odlazeceg komunizma koji je Sloba zamenio nakaradnim komunizmom, revansizmom, kriminalom, banditizmom itd. - Sloba Milosevic, i drugi - simbol reforme i demokratije Zoran Djindjic. Valjda su te dve zrtve dovoljne za pametne Srbe!?
   Narodni poslanik Predrag Stojanovic je rekao da ce kroz 15-tak dana biti gotov kompletan izvestaj i o umesanosti nekih medija i novinara u organizovani kriminal, bas kao i pojedinaca iz nekih drugih institucija i da ce ta „iscrpna analiza biti predocena javnosti Srbije, iako se mislilo da ono sto se dogodilo 5. oktobra nije nista, da se sve moze preokrenuti tako lako, i pogresno se mislilo da mi necemo stati iza Zorana 12. marta“!? „Evropa je iza Zorana i nas stala od pocetka, ali je prelomni trenutak zasigurno bilo onih vise od pola miliona ljudi koje je doslo na sahranu, kao i pola miliona koje fizicki nije moglo da dodje na sahranu, a na Zoranov grob dolaze i dalje svakodnevno“.
   - Nece biti rasciscavanja samo sa kriminalom. Mi moramo da rascistimo sami sa sobom, da znamo sta hocemo, a sta necemo i da iz segmenta koji se zove javni zivot stvarno isteramo sve one koji su nam do sada pravili zlo! - zakljucio je prof. Stojanovic.

PRES-KONFERENCIJA OPSTINSKE ORGANIZACIJE CIVILNIH INVALIDA RATA - pise Slobodan Rajic
Samo malo paznje i razumevanja

Povodom 6. aprila, Dana civilnih invalida rata i zrtava fasizma, Opstinska organizacija civilnih invalida rata (CIR) Kraljeva i Vrnjacke Banje odrzala je konferenciju za novinare na kojoj je jos jednom ukazano na pogubne posledice rata i upucen apel za mir ali i za efikasnije resavanje statusnih i zivotnih pitanja civilnih invalida rata.
O znacaju ovog istorijskog datuma i istorijatu Saveza civilnih invalida rata Srbije i organizacije u Kraljevu govorio je Radomir Nikolic, predsednik Nadzornog odbora OO CIR Kraljevo i V. Banja. On je, pored ostalog, podsetio da su 6. aprila 1941. godine u bombardovanju Beograda i nase zemlje pale prve civilne zrtve, a da je Kraljevo tokom Drugog svetskog rata vise puta bombardovano od nemacke pa i saveznicke avijacije, a da su nakon tog rata od zaostalih eksplozivnih sredstava stradali brojni civili, narocito deca.
NATO BOMBARDOVANJE DONELO JE NOVA STRADANJA: JEDAN OD PORUSENIH OBJEKATA U OKOLINI KRALJEVA (arhiv.snimak)

NATO BOMBARDOVANJE DONELO JE NOVA STRADANJA: JEDAN OD PORUSENIH OBJEKATA U OKOLINI KRALJEVA (arhiv.snimak)

   - Ratne posledice u to vreme Kraljevu su donele oko 1.800 civilnih invalida rata. Taj broj se na nasu srecu godinama prirodno smanjivao. Medjutim, u bombardovanju NATO avijacije 1999. godine ponovo je stradalo civilno stanovnistvo, nakon cega se u Kraljevu povecao broj civilnih invalida rata za 16, od toga za troje dece od 7 do 16 godina. Danas nasa Opstinska organizacija broji 79 civilnih invalida rata sa telesnim ostecenjima od 20 do 100 procenata. Sesti april obelezavamo i u znak secanja na civilne zrtve fasistickog terora sirom zemlje i zrtve stradale u masovnom streljanju civila u Kraljevu - istakao je Rade Nikolic i dodao da je zbog sporog resavanja pitanja civilnih invalida rata 1970. godine formiran Savez CIR Srbije i Opstinska organizacija CIR u Kraljevu.
   Po njegovim recima, ova pitanja godinama su resavana formalno i sporo, uglavnom preko Crvenog krsta i humanitarnih organizacija, i preko niskih invalidnina mimo tih istih prava za ratne i mirnodopske vojne invalide. Zahvaljujuci angazovanju Saveza CIR Srbije, pre cetiri godine, medjutim, promenjeni su propisi i status svih invalida, vojnih mirnodoppskih, ratnih i civilnih, izjednacen, ali je i dalje ova problematika prepustena lokalnim samoupravama.
   - Mi smo do sada za svoje aktivnosti imali moralnu podrsku od strane opstina Kraljeva i V. Banje. Medjutim, materijalna podrska bila je skromna. Odredjenu podrsku imali smo od strane Crvenog krsta, Centra za socijalni rad i Srpske pravoslavne crkve, pojedinih donatora i sponzora, u paketima pomoci namenjenim starim i iznemoglim i socijalno-ugrozenim clanovima i njihovim porodicama, a nasa Organizacija ce nastojati da se ova pitanja sistemski potpunije rese i da i dalje prakticno pomaze svojim clanovima - zakljucio je Nikolic.
U sirokoj raspravi, clanovi Organizacije i njihovi gosti iz Druge MZ „Centar“, AD „Ortopedija“ i Raskog okruga ukazali su na brojne propuste i probleme u resavanju drustvenog statusa civilnih invalida rata. Od birokratskog odnosa pojedinih institucija i pojedinih sluzbenika prema njima, preko sporog dobijanja kvalitetnih medicinskih pomagala, do nedovoljne brige o materijalnom statusu ne samo njih nego i njihovih porodica. Navedeno je da i dalje ima slucajeva da invalidi cekaju u redovima kod lekara ili na drugim mestima ili da od svoje invalidnine idrzavaju vise (nezaposlenih) clanova domacinstva!?
   Zbog toga, u rezimeu koji je predlozio Slobodan Nikolic Cicko, predsednik Izvrsnog odbora OO CIR Kraljevo i Vrnjacka Banja, civilni invalidi rata zahtevaju da se njihov drustveni polozaj resi novim, modernim, demokratskim zakonom, poput onih u razvijenim zapadnim zemljama i njegovom doslednom primenom u praksi, ali pre svega da se svi izborimo u ovoj godini, koja je proglasena za Svetsku godinu brige o invalidima, za drugaciju drustvenu „klimu“, odnosno samo malo vecu paznju i razumevanje za nevolje ovih ljudi kako bi im kao drustvo olaksali ionako tezak zivot.

Parastos u nedelju
   U znak secanja na sve zrtve rata, u organizaciji OO CIR Kraljevo i V. Banja, u nedelju, 6. aprila u 10 sati na groblju streljanih u Kraljevu (Spomen park), odrzace se parastos . Inace, na prekjucerasnjoj pres-konferenciji minutom cutanja odata je posta nedavno ubijenom premijeru Srbije dr Zoranu Djindjicu i preminulim clanovima OO CIR.

HUMANITARNA AKCIJA FORUMA NVO I DRUSTVENO RAZVOJNOG CENTRA „LINGVA“ - pise Boban Rajic
„Vazno je imati veliko srce“
   LJudi dobre volje, humanisti bez granica, ponovo su na delu pokazali svoje lepo, ljudsko lice. Preko Drustveno-razvojnog centra „Lingva“ i Foruma nevladinih organizacija organizovali su jos jednu akciju solidarnosti i pomoci ljudima u nevolji.
Naime, proslog utorka u prostorijama „Lingve“ predstavnici dve kraljevacke firme podelili su izbeglim i raseljenim licima iz kolektivnih centara u opstini Kraljevo prigodne, korisne poklone uoci uskrsnjih praznika.
  Samostalna trgovinska radnja Obuca „San“ u Trznom centru „Danica“ u Ulici vojvode Putnika b. b. cija je vlasnica Slavica Kitic poklonila je izbeglim i raseljenim licima, pre svega deci, vise od 100 pari obuce, dok je Prodavnica mesovite robe „Igi-komerc“ iz Ulice hajduk Veljkove 34 vlasnika Igora Gudica poklonila ovim porodicama pakete hrane (ispred Prodavnice raspodeli je prisustvovala gospodjica Dragana koja rece „da to nije prva donacija Igi-komerca i da nije bitna vrednost vec ljudska paznja“).
   Poseban znacaj ove humanitarne akcije je u njenom „lokalnom“ karakteru. Naime, ovo je jedan od retkih primera da lokalni donatori pomazu ugrozene stanovnike i to u uslovima jos uvek velike ekonomsko-socijalne krize u Kraljevu. Do sada su to uglavnom bile humanitarne organizacije i pojedinci iz inostranstva, stranci ili nasi iseljenici, a ovog puta su to ljudi dobre volje iz Kraljeva. Primer za ugled!
   - Mi smo i do sada slali ovakve poklone manastiru Zica, Gracanica i Devic, snabdevamo i porodice iz Kraljeva koje imaju vise dece... Apelovala bih na ljude koji imaju i mogu da se ukljuce da pokazu malo vise ljubavi i razumevanja, onoliko koliko mogu, da bi ovoj deci bilo lakse i da bi bila srecnija. Vazno je imati veliko srce - istice Slavica Kitic koja je uz podrsku svog supruga Slobodana prisustvovala podeli pomoci.
   A Milica Ivovic, volonter „Ligve“ od decembra 2000. godine, koja pored rada sa decom u Centru ima i svoju porodicu-sticenike u kolektivnom centru u Mataruskoj Banji, naglasava tu ljudsku, humanisticku dimenziju solidarnosti sa napacenim, nesrecnim ljudima, prvenstveno decom koja su ostala bez svojih kuca. U vremenu nesrece, kako kaze, humani ljudi treba svojom ljubavlju i paznjom da toj deci, tim ljudima, koji su ne svojom krviciom postali beskucnici, koliko-toliko olaksaju zivot i vrate srecu i nadu.
   - Moj prvenstveni cilj je da pomognem toj deci, iskljucivo skolskog uzrasta posto ja radim u skoli, da uspostavimo neku blizu saradnju sa decom skolskog uzrasta iz opstine Kraljevo. Ova donacija od nasih prijatelja, sada pred uskrsnji praznik, pored materijalne strane i lepih poklona, ima za cilj da ta napacena deca osete neku toplinu, da osete da postoje ljudi koji ih vole, koji brinu o njima i koji im zele da uskrsnje praznike docekaju lepo kao sto su ih nekada proslavljali. Pored materijalne pomoci, ovde imamo i druzenje sa tom decom, odlaska u pozoriste, bioskop, na izlete i druge vidove druzenja...Materijalno je tek na kraju, ali hvala porodici Kitic i Igoru Gudicu koji su se setili da usrece ove malisane.
   Pored apela i ostalim ljudima dobre volje da pomognu, Dragica Vukanovic, konsultatnt-psiholog DRC „Lingva“, podvlaci na kraju da ovaj Centar trenutno ima oko 30-tak volontera, uglavnom studenata i drugih mladih ljudi iz Kraljeva, koji svoje slobodno vreme posvecuju druzenju sa ugrozenom decom i njihovim porodicama (uzajamne posete). Dece, medjutim, ima mnogo vise nego mentora, pa Dragica Vukanovic apeluje na mlade da dodju u Centar i pomognu kako bi se, posle perioda adaptacije, nastavio proces jacanja samopostovanja i integracije izbegle i raseljene dece u lokalnu sredinu.

NASTAVLJEN PROCES AUKCIJSKE PRIVATIZACIJE - pise Rajko Saric
Pred kupcima 14 drustvenih preduzeca
   U velikoj sali Skupstine opstine Kraljevo, 22. aprila ce se odrzati aukcijska prodaja 70 odsto kapitala u 14 preduzeca iz Kraljeva, Raske, Novog Pazara, Uzica, Kragujevca, Aleksandrovca, Trstenika, Cacka i Krusevca. Od kraljevackih preduzeca kupcima ce biti ponudjeno DP „Rekreaturs", TDP „Gvozdjar", i DP „Keramika". Ukupna procenjena vrednost kapitala koji se privatizuje u DP za turizam, ugostiteljstvo, odmor i rekreaciju „Rekreatours" iznosi 28.638 evra, sto predstavlja 70 odsto procenjenog kapitala ovog privrednog subjekta. Ovo preduzece sa cetiri zaposlena radnika kupcima ce biti ponudjeno po ceni od 370.000 dinara. Proizvodno trgovinsko preduzece „Gvozdjar" koje raspolaze upravnom zgradom od 2.758 kvadratnih metara, sedam prodavnica u Kraljevu, Cacku i Kragujevcu od 4.715 m/2, dva skladista od 8.944 m/2, radionicom i voznim parkom bice ponudjeno po ceni od 87 miliona 715.000 dinara. Procenjena vrednost kapitala koji se privatizuje u ovom preduzecu sa 202 zaposlena radnika, iznosi oko 6.785.000 evra. Drustveno preduzece za zavrsne i zanatske radove u gradjevinarstvu „Keramika" sa 26 zaposlenih, kupcima ce biti ponudjeno po pocetnoj ceni od 639.000 dinara. Vrednost kapitala koji se privatizuje u ovom preduzecu iznosi 49.392 evra, a preduzece raspolaze sa poslovnim prostorijama od 450 m/2, magacinskim i hangarskim prostorom od 1.15o m/2, radionicom „Ukras" sa 60 m/2, te kancelarijskom i racunarskom opremom.
   Na istoj javnoj aukciji kupcima ce biti ponudjeno i Proizvodno trgovinsko preduceze „Pro-galan" iz Raske sa 37 radnika, po pocetnoj ceni od 498.000 dinara, te Drustveno trgovinsko preduzece „Gold centar" iz Uzica sa 12 zaposlenih radnika sa pocetnom cenom od milion 426.000 dinara. Pocetna cena DP „Remont" iz Kragujevca sa 116 zapslenih radnika, iznosi dva miliona 203.000 dinara, a DP „Fes" iz Raske sa 88 radnika imace pocetnu cenu od 125.000 dinara dok DP "Polet" iz Novog Pazara, koje uposljava 56 radnika, pred kupce izlazi sa pocetnom cenom od sest miliona 684.000 dinara. Uzicko DP „Raketa - teretni saobracaj", sa 100 zaposlenih pred potencijalne kupce izlazi sa cenom od devet miliona 321.000 dinara, a DP „Jedinstvo" iz Aleksandrovca ima pocetnu cenu od pet miliona 668.000 dinara. Ovo preduzece koje se bavi proizvodnjom gradjevinske stolarije ima 83 zaposlena radnika. DP „Balkankomerce" iz Trstenika sa 6 zaposlenih radnika ima pocetnu cenu 509.000 dinara dok je pocetna cena DP „Graficar-komerc" iz Cacka, koje zaposljava takodje sest radnika, milion i 488.000 dinara.
   Drustveno preduzece „Elektrouniverzal" iz Krusevca sa 89 zaposlenih ima pocetnu cenu od milion i 486.000 dinara, a DP „Agrar"- Bosnjace, koje se bavi gajenjem zita i drugih useva i zasada, sa 288 zaposlenih radnika ima pocetnu cenu od 19 miliona 426.000 dinara.
Do sada je putem javne aukcije u Raskom okrugu prodato 11 preduzeca za ukupno 75.923.000 dinara. Iz kraljevacke opstine nove vlasnike dobilo je sedam drustvenih preduzeca koji su za kupovinu 70 vrednosti njihovog kapitala izdvojili 68.521.000 dinara. Dok su preduzeca „Janhari" i „Stil" prodata po pocetnim cenama, „Janhari" za 841.000 a „Stil" za 380.000 dinara, DP „Solidnost" je prodato za 15 miliona i 200.000 dinara iako je pocetna cena iznosila svega 35.000 dinara.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE MSPP - pise Rajko Saric
Komorska birokratija u hladovini sa debelim kovertama
   U Regionalnoj privrednoj komori Kraljevo (RPK) u toku je izborni postupak kojim se krse osnovne demokratske norme i izigrava Zakon jer je komorska birokratija uzurpirala Komoru i nastoji da sama izabere organe Komore sa ciljem ocuvanja svojih pozicija, receno je izmedju ostalog, na konferenciji za stampu „Komore malih i srednjih preduzeca i preduzetnika" (MSPP) u Kraljevu.
   - Ovakvim nacinom izbora organa RPK jedan uzi krug ljudi nastoji ocuvati svoje pozicije olicene u debeloj hladovini i debelim platnim kovertama. Zato su udruzenja privrede iz Kraljeva, Cacka i Novog Pazara bila inicijator sastanka koji je odrzan pre mesec dana u Raskom okrugu i kome su prisustvovali predstavnici RPK i nacelnik okruga Mile Koricanac, a na kome je zatrazeno odlaganje procesa izbora u RPK dok se ne usaglase akta koja ce se omoguciti da komorom upravljaju njeni clanovi a ne birokratija - rekao je predsednik MSPP Timotije Milic.
   Prema njegovom misljenju, a koje dele i drugi clanovi MSPP i drugih udruzenja privrednika, otudjena i uzurpirana RPK je „parazitska, beskorisna, paradrzavna organizacija za udomljavanje isluzenih politicara i privrednika" i kao takva predstavlja balast na ledjima ionako iznurene i opterecene privrede umesto da bude inkubator privrednog razvoja ovog dela Srbije.
   - Nesposobna da primeti promene u okruzenju i da im izadje u susret, komorska birokratija je podigla oko sebe berlinski zid bez kapije. Ovakvo stanje je neodrzivo i neprihvatljivo, neophodne su promene, normativne, organizacione i kadrovske jer isluzeni politicari i privrednici, zacaurene birokrate skrivene iza zida indolencije i ignorisanja, nisu niti mogu biti snaga koja ce promeniti sadasnje stanje - kaze Milic podvlaceci da takvi ljudi nece imati snage da sprece promene koje su dolazeca stvarnost.
   Na podrucju kraljevacke opstine postoji oko 600 registrovanih preduzeca od kojih je vecina u privatnom vlasnistvu ali RPK i pored svega, nista ne cini da bi se cuo njihov glas. RPK sada cine predstavnici onog dela privrede Srbije koja je u stecaju, koja ima visak zaposlenih i koja ima ogromna dugovanja po svim osnovama, tvrde u Udruzenju MSPP. Komorski sistem Srbije, prema proceni MSPP raspolaze sa godisnjim prihodima od oko dvadeset miliona evra a da privreda nema nikakve koristi od toga.
   Clan UO Udruzenja MSPP Zoran Radonjic je podsetio da Skupstinu RPK biraju odbori granskih udruzenja koja prakticno i ne postoje.
- Kraljevacka privreda bi morala da ima oko 25 odsto izabranih predstavnika u RPK. Svi clanovi organa RPK moraju da budu izabrani od strane privrede koja radi, onog dela srpske privrede koja funkcionise, a ne privrede koja je dobrim delom proslost - kazao je Radonjic i najavio mogucnost drugih vidova borbe za prava o koja se u RPK namerno oglusavaju.

USCE - pise Slavoljub Mladenovic
Lepse obale uscanskih reka
   Kajakasi kajakaskog kluba Studenica u Uscu zajedno sa ribolovcima organizovali su uredjenje obala vodotoka Ibra od uliva reke Studenice do sportskog centra kajakasa na Grmcicu. Ocisceni su ribarski putevi od recnih nanosa a posebno od ogromnih kolicina plasticnih flasa i drugog otpadnog materijala. Pored uklanjanja otpadnog materijala izvrseno je i kresanje i uredjenje obalskih stabala topole, jove i drugog rastinja.
   Posebna paznja posvecena je uredjenju sportskog centra kajakasa na cuvenom buku Grmcic ispod Usca. Kajakasi i ucenici su obnovili nosace i sajle za postavljanje slalomske staze i ocistili sudijska mesta i tribine za posetioce pored samog buka. Ociscene su i prilazne staze pored same obale reke Ibra tako da kajakasi mogu nesmetano da dodju do pocetka staze za slalom.
Akciji uredjenja obala reke Ibra pridruzili su se i Novopazarski putari koji su sa svojom ekipom iz punkta u Uscu poceli ciscenja obale reke Ibra do Ibarske magistrale gde su uklonili sve postojece divlje deponije i na takva mesta mehanizacijom navukli slojeve kvalitetne zemlje. Pored toga ocistili su sve odrone kamenja i propuste pored reke Studenice pored regionalnog puta Usce-Ivanjica.
Novopazarski putari ce i dalje nastaviti akciju uredjenja Ibarske magistrale i obale reke Ibra i na taj nacin se ukljuciti u obelezavanje akcije medjunarodnog dana voda.
   Pokrovitelji akcije povodom svetskog dana voda bili su nacelnik Raskog okruga gospodin Mile Koricanac i Ibarski rudnici uglja iz Usca. Akcija se nastavlja i iduce nedelje i ocekuje se bolji odziv ribolovaca nego prosle nedelje tako da ce 6. aprila pored uscanskih vodotoka biti mnogo vise gradjana i naravno ucenika osnovne skole u Uscu koji nikada ne izostanu i na svaku akciju na Uscu dolaze u velikom broju kao i uscanski kajakasi.

Rudarstvo na podrucju Usca
Prosle nedelje u prostorijama Zemljoradnicke zadruge u Studenici odrzan je sastanak odbora za rudarstvo Privredne komore iz Kraljeva cije je predsednik Milenko Ilic iz Kraljeva diplomirani rudarski ing.
Na sastanku je prezentiran rudarski potencijal uscanskog podrucja gde su dokazane bilansne rezerve veoma kvalitetnog kvarcnog peska u reviru Djakovo u A, B i C kategorijama i sa povrsinskim kopom, rezerva kamenog uglja u nalazistima Tadenje i Progorelica, rezerva kamena lignita poznatog studenickog mermera cije zice se prostiru od Tolisnice, Savova, Gusterica, Vrba i Kotlina i druga nalazista drugih metala i nemetala, posebno nikla na nalazistu Paljevine u ataru sela.
Prava eksploatacije ovih rudnih bogatstava na ovom podrucju imaju Ibarski rudnici i Ukras iz Novog Pazara ali prave investicije na ovom podrucju od ovih rudarskih kuca nije bilo. Do sada je utroseno dosta vremena na odrzavanje sastanaka i raznih predavanja pa se nadamo da ce ovaj sastanak na kome je insistirao nacelnik Raskog okruga konacno pokrenuti pitanje ovih nalazista sa mrtve tacke.
Iskustva uscanskih predstavnika mesnih zajednica su pokazala da nikada niko nije ozbiljno pokrenuo pitanje revitalizacije majdana peska i mermera na Studenickom kraju. Dolazile su razne strucne ekipe i osim izvestaja i uradjenog makadamskog puta za Savovo nikada nista nije uradjeno.
Uscanski predstavnici mesnih zajednica i privrednici smatraju da bi na celu odbora za rudarstvo trebalo da stoji ekipa mladih uscanskih rudara i inzenjera i da zajedno sa nacelnikom Raskog okruga i Privrednom komorom nadju hitne odgovarajuce mere za realizaciju razvoja rudarstva na uscanskom podrucju.
Celoj ovoj prici ne treba komentar kakav bi znacaj za uscanski kraj imalo brzo resenje rudarstva na podrucju Usca.

Rekonstrukcija lokalnog puta za Popovu reku
Mestani Popove reke koja se nalazi 4 kilometra od Ibarske magistrale zapoceli su rekonstrukciju lokalnog puta u duzini od cetiri kilometra. Za obavljanje rekonstrukcije pripremili su svoje traktore i velika materijalna sredstva tako da su izvrsili opravku utovarivaca Mesne zajednice Usce u koju su ulozili 25.000,00 dinara. Pored toga angazovali su i privatne autoprevoznike kao i vozila „Srbija sume„ Sumske uprave iz Usca i mehanizaciju skolskog oglednog dobra na Gocu.
Materijal za nasipanje saobracajne povrsine puta u sirini od tri metra obezbedice iz serpentina koga ima u izobilju pored Popove reke. Posle nasipanja i valjanja puta uradice se i kvalitetno dovodnjavanje i sanirati kliziste u duzini od 300 metara.
Navedeni putni pravac pre izvesnog vremena je kvalitetno saniralo preduzece „Srbija sume„ iz Beograda. Na tom putnom pravcu se nalazi i nezavrseni most na Popovoj reci kao i most na reci Ibru koji se koristi za saobracaj ali nije u potpunosti zavrsen jer nije stavljena zastita i asfaltna traka na kolovozu mosta. Od projektne dokumentacije za ovaj putni pravac uradjen je projekat za asfaltiranje dela puta od Ibarske magistrale do mosta na Popovoj reci kroz naselje u putom Polju ali do realizacije projekta nije doslo. Projekat su platili gradjani naselja na tom putnom pravcu.
Mestani Popove reke ocekuju pomoc od Opstine Kraljevo i Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljeva u nafti, gde im je potrebno oko 500 litara ovog goriva.
Ukupna investicija ovog programa rekonstrukcije puta kostace gradjane Popove reke oko 100.000 dinara.

GORAN PETROVIC: NAGRADA ZA PROZU „BORISAV STANKOVIC" - pise Bojana Milosavljevic
Knjizevnost kao potreba za zivotnim dahom

Krajem prosle sedmice knjizevniku Goranu Petrovicu u Vranju je svecano urucena nagrada "Borisav Stankovic", za najbolju knjigu proze objavljenu u prosloj godini. Rec je o zbirci "Bliznji," izdavaca Narodna knjiga - Beograd, koja je, kao i prethodna Petroviceva dela odmah izazvala pozornost strucne kritike i citalaca. "Bliznji" dopunjuju nisku piscevih dela: "Saveti za laksi zivot" (1989), "Atlas opisan nebom," (1993), "Ostrvo i okolne price," (1996), "Opsada crkve Sv. Spasa," (1997) i "Sitnicarnica "Kod srecne ruke" (2ooo). Treba napomenuti da su, osim prve knjige, sve ostale dozivele po nekoliko izdanja. Dosadasnji Petrovicev opus ovencan je nagradama: Knjizevna stipendija "Borislav Pekic", "Prosvetina" nagrada, Nagrada "Mesa Selimovic", Racanska povelja, "Vitalova" nagrada, NIN-ova nagrada za roman godine, Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najcitaniju knjigu godine, Oktobarska nagrada grada Kraljeva, Nagrada "Borisav Stankovic" za najbolju knjigu proze u 2002. godini.
Petroviceva proza je prevodjena na ruski, francuski, engleski, nemacki, poljski, bugarski, slovenacki i makedonski jezik. "Sitnicarnica "Kod srecne ruke" se pod nazivom "Sezdeset devet fioka" nedavno pojavila u izdanju francuske izdavacke kuce "Rose", a u prevodu Gojka Lukica i Gabriela Jakulija. Francuska kritika je pojavljivanje ove knjige ocenila kao "srecno otkrice".

    Kao knjizevna pojava Goran Petrovic srecno miri strucnu kritiku i siroki citalacki auditorijum, od samog pojavljivanja u srpskoj prozi (a tome nema ni decenija i po). Ako se, uslovno, svrsta u srednju generaciju pisaca, onda je - jedini koji ima daleko vise nagrada i priznanja (a neka su potekla bas od samih citalaca) nego objavljenih dela. Svojoj radnoj biografiji Petrovic od kraja prosle godine dodaje jos jedan stvaralacki "biser." Rec je o zbirci "Bliznji," unekoliko neobicnoj za dosadasnji "knjizevni rukopis" Gorana Petrovica.

   -U knjizi "Bliznji" primetno je okretanje realnosti. Zasto se to i kada dogodilo u Tvom knjizevnom angazmanu?
   - Smatram da je i u mojim dosadasnjim knjigama postojao makar konstantan bol usled sveopsteg "sloma" prezivljenog prethodnih godina. Istina, on je mozda nesto vise bio prikriven, mozda ne toliko eksplicitan, toliko vidljiv... Opet, takav je pristup bio i uslovljen sirinom tematskog zahvata, pre svega u romanima, zahvatom ciji je opseg u "Opsadi crkve Svetog Spasa", recimo, gotovo osam stotina godina, dok u "Sitnicarnici Kod srecne ruke" zaokruzuje ukupan 20. vek. I, kako se to mozda moze primetiti, prozna vizura se lagano suzava, vremenski odsecak je sve kraci, tako da u zizu lagano dospeva i nasa neposredna proslost, ne bih, nazalost, pogresio kada bih rekao i jos uvek vazeca proslost, ona koju zivimo kao navodnu sadasnjost. Uopste, kako smatram da je jedan od najvecih problema ovog naroda razgranicenje vremena i kako sam pokusao da na jedan knjizevni nacin dobijem presek, "profil" tog problema kroz vekove, sada sam zeleo da nacinim presek istog problema na intimistickom planu, na nivou damara, otkucaja srca pojedinca. Ujedno, naporedo sa svodjenjem, onaj brideci "lom", onaj razlivajuci bol se konkretizuje i u "Bliznjima" se otkriva u vidu "otvorenog preloma". Otuda, u ovim pricama postoji cak i jedna mera naturalizma, ili da ostanem u duhu metafore tog "otvorenog preloma", otuda kao da se u "Bliznjima" pokazuje - belina izvirele kosti, iskidani misici i samo trenutak ranije skorela sukrvica naseg bica. Nadam se da je u toj pripovedackoj jednini, u smislu pojedinacnog i opsteg, sadrzana i mnozina, kao sto se nadam da je u romanesknoj mnozini bila sadrzana jednina.

   - Naizmenicno objavljujes knjige prica i romane. Kakav je to stvaralacki ritam i ciklus?
   - Naizmenicno objavljujem, ali ih naporedo pisem. Proze okupljene pod naslovom "Ostrvo i okolne price" nastajale su od 1990. do 1996. godine. Price koje su okupljene u "Bliznjima" pisane su od 1996. do 2002. Dakle, matematika kaze da su obe knjige sklapane po sest godina, a u isto vreme kada sam radio na romanima. Uoblicavanje jedne zbirke ne smatram laksim poslom od uoblicavanja jednog romana. Izmedju ostalog i zato sto ja volim i zelim da price budu u saglasju, da se dopunjuju, da stvaraju jedinstven prostor. Sam ritam rada je podredjen potrebi da se nekada izrazim na ovaj, nekada na onaj nacin. Krace receno, rad je u funkciji nadahnuca i ja pokusavam da sto redje izneveravam tu potrebu ili da je sto manje forsiram. Osim svega pobrojanog, stvaralacki ritam je uslovljen i samom stvarnoscu. Knjizevnost dozivljavam kao uzimanje vazduha. I kako su niski udarci koje nam zadaje stvarnost sve cesci i jaci, veca je i potreba da se dodje do zivotnog daha.

   - Cime si sada, u stvaralackom smislu, zaokupljen?
   - Jedna od boljih i duzih prica koje sam napisao nije nasla svoje mesto u zbirci "Bliznji." Osim toga ona kao da se protivi da ostane pripovetka, ali ne bi da bude ni novela. Trenutno "razmeravamo" snage, vodimo jednu tihu "raspravu," hoce li "Suncanica," a naslov je za sad jedino izvestan, biti zacetak nove zbirke ili novele.

KOSARKA - FRIKOM JUBA LIGA - pise Zoran Bacarevic
Prokockali i plus devetnaest!
U 19. kolu Sloga ubedljivo porazena na Cetinju od Lovcena (75:91) i pored prednosti u prvom delu koja je iznosila 19 koseva * Sutra prva „mec-lopta“ protiv Spartaka (Hala sportova od 19,30 casova).

   Sa pritajenom nadom da se sa Cetinja mogu vratiti „sa stitom“ otputovali su kosarkasi Sloge dan pred utakmicu sa domacim Lovcenom „na spavanje“ u Budvu. San o pobedi koja bi znacila opstanak u drustvu najboljih i naredne sezone trajao je petnaestak minuta u prvom poluvremenu kada je Sloga u jednom trenutku imala prednost od 19 koseva. Nagovestaj uspeha usledio je vec posle prve cetvrtine koju je ekipa Dragana Stefanovica ubedljivo dobila postigavsi cak 30 koseva (30:18) ali se ta prednost gostiju iz Kraljeva istopila do kraja poluvremena i iznosila je svega „pola kosa“ posto se na veliki odmor otislo sa rezultatom 44:43 za Slogu.
   Nastavak susreta, medjutim, u potpunosti je pripao domacinu koji je Kraljevcanima naneo i drugi poraz u ovogodisnjoj sezoni. Slogini strelci su, vise je nego ocigledno, potpuno rastelovali nisanske sprave. Podatak da je Sloga u prvoj cetvrtini postigla 30 koseva a u svih 20 minuta nastavka samo pola kosa vise (31) govori vise od svakog komentara. Na kraju je zabelezen rezultat za bodove odnosno tabelu koji je u susretu 19. kola Frikom JUBA lige Lovcen - Sloga glasio 91:15 (18:30, 25:14, 25:20, 23:11). Najefikasniji u pobednickoj ekipi bili su Stevovic (24) i Pelikic (22) a kod porazene Stefanovic (19), Bozovic (17), Dasic (13) i Timotic (12).
   Prvenstvo Frikom JUBA lige ulazi u zavrsnicu. Preostala su tri kola koja ce odluciti „trojku“ koja ce naredne jeseni startovati u Jadranskoj (Gudijer) ligi, a koje ce se ekipa kao dvanaestoplasirana preseliti u B diviziju. Slogi sutra uvece predstoji susret sa Spartakom iz Subotice u koji domacin ulazi sa obavezom da zabelezi petu pobedu („prvu od jedne do dve koje bi joj znacile opstanak“ - trener Sloge Dragan Stefanovic posle poraza od Buducnosti) kako bi dobila sansu da „lek“ za konacan opstanak potrazi u susretima sa Zdravljem „u Leskovcu“ i Hemofarm (u Kraljevu).
   Susret 20. kola Sloga - Spartak u Hali sportova sutra pocinje u 19,30 casova.
.

KOSARKA - PRVA B SAVEZNA LIGA
„Diplomci“ pred diplomskim
U 23. kolu Masinac savladao Ergonom sa 71:63 i prakticno „jednom rukom“ u najvisem rangu * Samo 23 kosa u drugom poluvremenu * U 24. kolu Masinac gost Radnickog u Beogradu

   Pobedom nad ekipom Ergonoma kraljevacki „studenti“ su prosle subote nacinili veliki korak ka ulasku u nacionalnu kosarkasku elitu za sezonu 2003/2004. Prosle subote u Hali sportova pred oko 1.500 gledalaca Masinac je savladao niski Ergonom Best rezultatom 71:63 (24:12, 24:15, 14:19, 9:17) u mecu koji je, gledano iz ugla domacina (konacnog pobednika) imao dva razlicita poluvremena.
Masinac je u ovaj mec usao zeljan revansa za ubedljiv poraz u prvom delu prvenstva u Nisu a od prvog minuta sve je islo od ruke ceti Boska Djokica. Iz minuta u minut domaci kosarkasi mleli su protivnika, njihova prednost je uvecavana da bi u 19. iznosila svih 22 kosa kod rezultata 46:24 za kraljevacke „studente“. I na „veliki odmor“ otislo se sa velikom prednoscu domacih kosarkasa (48:27) i bilo je vec tada jasno da je pitanje pobednika u ovom mecu „reseno“ i pre nastavka.
   Pauza na poluvremenu izgleda da je potpuno ohladila domace kosarkase koji su u nastavku pokazali sasvim drugo lice, ono manje pozeljno za njihove pristalice. Drugi deo igre pripao je u potpunosti Nislijama koji su uspeli da (najavljenu) katastrofu pretvore u pristojan poraz od osam koseva. Cista matematika kazuje da su u 20 minuta nastavka kosarkasi Masinca postigli svega 23 kosa, koliko u prvoj i drugoj cetvrtini - pojedinacno.
   Najefikasniji i najbolji pojedinac susreta bio je Dejan Bodinovic (Masinac) sa 20 koseva a pomogao mu je najvise Markovic sa 17. Isto toliko (po 17) u porazenoj ekipi postigli su Zdravkovic i Pejovic.
U narednom 24. kolu Masinac je ovog vikenda gost Radnickog u Beogradu, koji se grcevito bori za opstanak.

ODBOJKA - PRVA B SAVEZNA LIGA
Promocija u nedelju
*Ribnica zabelezila i 21. pobedu savladavsi u Beogradu Zeleznicar sa 3:1 U nedelju od 18 casova susret poslednjeg 24. kola Ribnica - Radnicki (Kragujevac) i promocija Kraljevcana za novog - starog clana Prve A lige

   Nikad kraja pobedonosnoj seriji odbojkasa Ribnice! Minule subote kraljevacki odbojkasi zabelezili su i 21. ovosezonsku pobedu nastavljajuci seriju pobeda kakva gotovo da nije zabelezena u pola veka dugoj istoriji kluba. U 22. kolu Prve B lige za plasman od 1. do 4. mesta Ribnica je u Beogradu savladala Zeleznicar sa 3:1, po setovima 25:13, 21:25, 25:20, 25:14.
   Vec prvi set u kome je Ribnica na jedan poen domacina „knjizila“ po dva na svoj konto, najavio je konacan ishod i cinjenicu da su rivali odavno digli ruke pred „nabujalom“ Ribnicom. Istina, domacin je osvojio jedan set (drugi) ali tek kada su gosti sebi dozvolili luksuz da eksperimentisu u postavi i odnosu prema igri uopste, da bi naredna dva seta ponovo ubedljivom razlikom pripala Djordjevicu i drugovima. U minulom 22. kolu Radnicki je u Kragujevcu savladao Banat sa ubedljivih 3:0 pa tako dva kola pre kraja Ribnica Vrscanima „bezi“ za svih 19 bodova.
   Ove sedmice odigrani su susreti odlozenog 21. kola Banat - Ribnica i Zeleznicar - Radnicki, koji nimalo nece uticati na poredak, sem sto ce pobednici uknjiziti nove bodove za konacnu tabelu. A ta konacna tabela bice poznata posle utakmice Ribnica - Radnicki koja se igra u nedelju kasno popodne u Hali sportova u Kraljevu od 18 casova. Kraljevcani su ovaj mec pomerili zbog gostovanja u Vrscu (sreda) i utakmice kosarkasa Sloge i Spartaka (subota) a sve u zelji da svojim pristalicama prirede odgovarajuce slavlje povodom ponovnog povratka u Prvu A saveznu ligu i zelje da se tu sto duze zadrze a Kraljevo (opet) bude veliki odbojkaski centar.