Internet izdanje - 11. april 2003.godine

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Slavko Janosevic. Odgovorni urednik: Ivan Rajovic. Tehnicki urednik: Aleksandra Rankovic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Predrag Markovic (drustvo), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Milisav Radovanovic (fotoreporter). Predsednik Upravnog odbora: Gordana Vuckovic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa DD „Slovo“ Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036 - 332 - 312. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" Vreme sadasnje - Okoncana agonija kraljevackog DOS-a
Kvorum nas nasusni
Lokalni izbori - najbolje resenje
Saopstenja - Konferencije za novinare
Zastita prava i sloboda gradjana
„Izabrani lekar" moze poceti da radi
Ugaseni kolektivni centri u Mrsacu i Stublu
Novosti iz Usca
Kultura - Nove clanske karte
Sport - Kosarka - Odbojka


Vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Okoncana agonija kraljevackog DOS-a

   Uz malo peripetija i nesporazuma, nedolazaka, bojkota, teskih reci, lako podmuklih pogleda i drugih sredstava politickog angazovanja, sto je sasvim uobicajeno u stanjima povisene svesti, ili nesvesti, i uzburkanih strasti, odrzana je, ili nije, jos jedna sednica SO Kraljevo. Da li ja znam sta pisem, nemam pojma, ali i uslovi su takvi, a po svemu sudeci i trendovi iliti mode koje vladaju u ovom trenutku na ovim prostorima. U svakom slucaju, tekst ce bar biti moderan ako ne i mnogo pametno srocen. Dakle, odrzana je jos jedna sednica SO, istorijska dakako, buduci da su i sve ostale bile tako koncipirane ili su spontano poprimale tok koji im je obezbedjivao takav predznak.
I mada je bilo zamisljeno da se ocekivani spektakl dogodi daleko od objektiva kamera lokalnih televizija, miloscu predsednika SO dr LJubise Jovasevica dogadjaj je ipak zabelezen pa ce i gradjani imati priliku da u svojim skromnim domovima prisustvuju konacnom razresenju agonije koja vec mesecima, pa i godinama, pritiska ovaj grad. Sve se to dogadja u okolnostima vanrednog stanja koje je za nas poodavno vanredno iz cega sasvim logicno proistice i vanredno ponasanje svih ucesnika u ovoj paradi, da ne kazem sletu. Uglavnom, prosto ili kratko receno, retki odbornici, pristigli sa svojih radnih zadataka za dobrobit otadzbine, a i uze , i mnogobrojni predstavnici lokalnih i prestonickih medija, lesinarski ostrvljeni na ekskluzivitete i budalastine, imali su takodje proredjenu priliku da prisustvuju najverovatnije poslednjoj sednici ili kako se to vec zove, SO u ovom sazivu koji, iskreno receno , i nece bas biti upamcen po nekim narocitim dometima u sprovodjenju zadatih ciljeva i postovanju volje gradjana.
Dobronamerni hronicar koji ima razumevanja za sve probleme sa kojima smo se suocavali i pre dolaska dosovaca na vlast, mogao bi sa dosta tolerancije, pa i samilosti, da prihvati muke nove lokalne vlasti, koja se u svemu tome i nije nesto narocito snasla.
Medjutim, mera njihovog nesnalazenja namece asocijativnu slicicu kucenceta u liftu ili neke druge dve nepomirljive zvercice koje se do te mere ne podnose da jednostavno ne mogu, a i ne zele, ni da se gledaju. Vladati, ili vrsiti vlast, kako bi to lepo rekli neki, ne gledajuci se okom u oko ili bar uvo, vestina je kojom ni mnogo veci diktatori, iliti vlastodrsci, nisu uspeli da ovladaju. Zato je i krah dosovske vladavine, bar u onom poznatom i reprezentativnom sastavu sa pocetka price o demokratskim promenama, definitivan i potpun. Sa druge strane, logicno bi bilo da usledi nevidjeni trijumf takozvane opozicije koja se nikada nije ni osecala nesto narocito gubitnicki. Cak stavise naprotiv, mogli bi da uskliknu svi oni lokalpatriotski domoljubi samo da nisu u Beogradu i u stanovima poput Sadamovih hangara, pre bombardovanja. Ali, posle ogoljavanja monstruoznih mehanizama vlasti bivseg rezima i pojedinaca koji su u tome zdusno ucestvovali ni (ne)srecnim levicarima ne pada na pamet da likuju, trijumfuju i slave. Naprotiv, u ocekivanju rasvetljavanja zatamnjenih pojava u nasoj nedavnoj, a i sadasnjoj svakodnevici, mnogi cekaju trenutak kada ce biti corkirani, hospitalizovani u adekvatnim ustanovama, privedeni iz cisto informativnih pobuda ili bar prozvani. Tako je citav slucaj sa odrzanom, a neodrzanom, sednicom SO dozivljen nekako jadno, bljutavo, sterilno, tuzno, frigidno, impotentno i bez bilo kakvih drugih erotskih emocija i politickih fantazija pritajenih erotomana. Nikoga ni da se obraduje, da svrsi od srece, da zajeca od zalosti, da ejakulira od ushicenja, da zajeca od sladostrtasca ili jednostavno krikne, zarida ili prorida od bolnog grca sto vec nam dobro poznate face nece i dalje raditi to sto su radile vodjene visim interesima i potpuno zanemarujuci sopstvene potrebe u ime svekolikog sludjenog naroda.
A, gledano na visem nivou, frka tek pocinje, a kvalifikacije su takve da se stice utisak kako nema tog relativno uspesnog politicara koji nije pio viski sa ledom sa Pacovom, Sismisom, LJiljkom ili nekom drugom Budalom. U nasim uslovima ni to ne bi bilo nista cudno, osim ako neko od vrsnih srpskih politicara ne pije viski, vec samo pivo, sto je, opet, malo verovatno. I tako, sve u ocekivanju da se stvari definitivno srede i da pocnemo da zivimo ljudskim, a ne prosjackim zivotom nasa zbilja se sve vise komplikuje, ako je uopste moguce da nam bude komplikovanije nego sto jeste. A moguce je! Ono sto nama, odnosno njima, sada predstoji jeste da nam, kao majmunima, uvedu privremene mere u ionako vanrednom stanju ili da nam, kao kengurima, raspisu prevremene izbore na svim nivoima lokalne vlasti. A, ne bi se trebalo zavaravati, ni jedna a ni druga varijanta nam nece doneti neki narocit boljitak dok smo ovakvi kakvi smo. Nama ce , izgleda, biti bolje tek kad dodju Nemci, kako glasi jedna ofucana narodna izreka. A sve mi se cini da ni Nemci nemaju neku izrazenu zelju da se sa nama petljaju, kao da smo oboleli od onog opakog plucnog parazitskog virusa. Prema tome, sta ce biti - bice, ali dobro biti nece. Vazno je samo da je prolece tu, ovoga puta bez bombi, bez Milosevica, bez jednog broja organizovanih kriminalaca, bez mozga, bez veze i bez mnogo toga, a i to je nesto jer zivot je uvek lep u poredjenju sa onim sto je njegova suprotnost. Vazno je da smo mi Srbogorci, a i Crbi, ili kako se vec zovemo u SCG-u, postali sampioni u mrcvarenju. Toliko smo izmrcvareni da se postavlja pitanje: da li smo uopste zivi? Ali, vazno je biti najbolji, pa makar i u najgoroj disciplini, a partija se igra, kako se pokazalo, bez obzira da li je u pitanju jednopartijski ili visepartijski sistem. Dakle, a sto se tice predstojecih izbora na svim nivoima, izmedju hleba i igara - odlucite sami. I jedno i drugo bi bilo previse.Povratak na vrh strane


„DVADESETA“ SEDNICA SKUPSTINE OPSTINE KRALJEVO PONOVO NIJE ODRZANA pise Slobodan Rajic
Kvorum nas nasusni

   Prozivkom utvrdjeno da je sednici prisustvovalo 35 odbornika sto je bilo nedovoljno za rad (nedostajao jedan odbornik!?), - Presednik SO Kraljevo optuzio neke diorektore zbog pritisaka na odbornike i najavio pismo ministru za lokalnu samoupravu sa predlogom za odrzavanje hitnih opstinskih ozbora, - Na potezu ipak Vlada Srbije?

   Jednom vec odlozena tzv. „20.“ sednica Skupstine opstine Kraljevo ni juce (cetvrtak, 10. april) nije odrzana. Ovog puta zbog nedostatka kvoruma.
KVORUMA NIJE BILO: ODBORNICI I NOVINARI NAPUSTAJU VELIKU SALU SKUPSTINE OPSTINE KRALJEVO   Naime, na pocetku zasedanja dr LJubisa Jovasevic, predsednik SO Kraljevo, prozivkom je konstatovao, kako je rekao, da „od 42 odbornika, koliko Skupstina trenutno broji, sednici prisustvuje 35 odbornika i da kvorum za rad ne postoji“.
Obrazlazuci ov u cinjenicu, dr Jovasevic je rekao da je nedostatak kvoruma za ovu sednicu rezultat neverovatnih pritisaka koji su vrseni na pojedine odbornike da ne dodju na zasedanje. Kao dokaz, ponovio je optuzbu protiv dr Vladana Begovica, direktor Savezne uprave carina, koji je, kako je rekao, zapretio odborniku Zoranu Vukadinovicu (JUL) da ce odmah dobiti otkaz ako dodje na sednicu, kao i za jednog odbornika SPO.
   - Umesto da vodi racuna o juznom vocu, taj upravnik carine, koji je dopustio da se izvrsi svojevremeno sverc na teritoriji Kraljeva, uplice se u lokalnu politiku i vrsi jedan atak na volju odbornika koga su gradjani izabrali. S druge strane moram da apostrofiram da je Drako Vilotijevic (SPO) juce u pet do tri dobio nalog za sluzbeni put od strane svog direktora Milutina Mandica protiv koga je inace pokrenuta krivicna prijava i on se nalazi pred sudom, mi cemo prosiriti te krivicne prijave obzirom da smo podatke koje smo zeleli dobili - istakao je dr Jovasevic.
   On je naglasio da ce, s obzirom na nastalu situaciju, zatraziti misljenje i intervenciju Ministarstva za drzavnu upravu i lokalnu samoupravu Republike Srbije.
   - Ja cu danas kontaktirati sa ministrom za lokalnu samoupravu. Predlozicu kad se uslovi zakonski steknu a oni se jos nisu stekli da ako se i pravi pinudno vece u tom prinudnom vecu ne budu oni koji su Skupstinu vec napustali, ne moram da budem ni ja. S druge strane, moram da vam kazem da sam vama odbornicima koji ste dosli bio zahvalan za sav napor koji ste uradili jer vi ste odgovorili poverenju koje ste dobili, bez obzira kojoj politickoj grupaciji pripadali. Naravno, u sklopu mog kontakta sa Ministarstvom za lokalnu samoupravu ici cu i na predlog da obzirom na vrlo specificnu situaciju u kojoj se Kraljevo nalazi, idemo na raspisivanje izbora odmah na celokupnom lokalnom nivou.
   Inace, na ovoj po drugi put neodrzanoj sednici SO Kraljevo, kako smo pisali u proslom broju lista, prema predlogu dnevnog reda trebalo su da se razmatraju neka ozbiljna kadrovska pitanja kao sto su razreenje i izbor „opstinske vlade“, direktora 3 javna preduzeca i jedne ustanove, jednog broja skupstinskih radnih tela i upravnih odbora javnih i javnih komunalnih preduzeCa i ustanova ciji je osnivac SO Kraljevo.
   Podsecanja radi, „20“. sednica SO Kraljevo bila je prvi put sazvana za 27. mart, ali da tada nije odrzana, kako je saopsteno, zbog neodloznih poslova predsednika SO tog dana u Beogradu. Takodje i da sukob u kraljevackom DOS-u, pre svega izmedju dve najvece stranke DS i DSS traje takoreci od izborne pobede krajem 2000. godine, da je krarakterisan brojnim nesuglasicama, aferama i blokadama rada, a da je kulminirao pocetkom ove, 2003. godine kada je najveci broj odbornika DOS-a podneo ostavke ili iskljucen iz svojih stranaka. Za potpunije analize tih odnosa svakako ce jos biti vremena.

Prisutni
Od 70 odbornika koliko SO po Statutu broji sednici je prisustvovalo 35 : 13 odbornika DSS-a, 7 SPS-a, 2 SPO-a i 13 odbornika DOS-a (SDS, NS, SD, SDU, G17 plus (nova stranka), DS-iskljuceni, ASNS-iskljuceni).Povratak na vrh strane


PISMO DR LJUBISE JOVASEVICA MINISTRU RODOLJUBU SABICU POSLE NEODRZANE „20.“ SEDNICE SO KRALJEVO
Lokalni izbori - najbolje resenje

   „U 11,15 minuta 10. aprila 2003. godine na nastavku Dvadesete sednice Skupstine opstine Kraljevo konstatovano je prozivkom da sednica ne moze biti odrzana. Za validnost svih odluka i odrzavanje sednice od 42 odbornika bilo je potrebno prisustvo 36 odbornika.
   Sednici je prisustvovalo 35 odbornika. U medjuvremenu su stigle informacije da je direktor Uprave Republicke Carine gospodin Begovic zapretio otkazom odborniku SO Kraljevo gospodinu Zoranu Vukadinovicu da ne prisustvuje danasnjoj sednici.
   Direktor Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo“ gosposdin Milutin Mandic dao je iznenadni nalog gospodinu Darku Vilotijevicu da ide na sluzbeni put. Direktor „Poljoprometa“ je takodje sprecio odbornika gospodina LJubninka Colovica da prisustvuje sednici SO Kraljevo.
Obzirom da je ovde situacija vrlo specificna i da se protiv direktora javnih komunalnih preduzeca, njihovih upravnih odbora kao i pojedinih odbornika koji su u ostavci podizu optuznice i vrse istrazne radnje zbog zloupotrebe sluzbenih polozaja, ali i pronevera u sta je ukljucen Interpol, misljenja sam da prinudne ili privremene mere u Skupstini opstine Kraljevo mogu samo da legalizuju zateceno i nastalo stanje kriminala.
   Nadam se da to nije inicijativa ni Vas ni Vlade Republike Srbije, a pogotovu ne sada kada je proglasena borba protiv organizovanog kriminala. U tom smislu Vam predlazem ili uvodjenje privremenih mera od licnosti koje nisu involvirane u lokalni politicki milje, ili, sto bi bilo jos bolje po proceni politickih subjekata u SO Kraljevo sa kojima sam obavio konsultacije, da se pristupi lokalnim izborima na nivou cele opstine.
   Zbog nedozvoljenih aktivnosti gospodina Begovica i gospodina Mandica o cemu je bilo napred receno, nalozeno je podizanje krivicnih prijava.“Povratak na vrh strane


SAOPSTENJE OO SPO KRALJEVO
Bez ucesca u „igrama“ DOS-a

   „Obzirom da je ministar za lokalnu samoupravu svojim saopstenjem jasno stavio pod sumnju kako odluke prethodnog skupstinskog zasedanja tako i sve buduce odluke sadasnjeg saziva SO Kraljevo, OO SPO je doneo odluku da do daljnjeg ne ucestvuje u radu SO Kraljevo dok se nejasna situacija ne razresi, kako unutar vladajuceg DOS-a, tako i na relaciji lokalna vlast u Kraljevu-Vlada tepublike Srbije, SPO ne zeli da ucestvuje u bilo kakvim politickim igrama unutar vladajuceg DOS-a, jer su te igre stetne i ne uvazavaju potrebe gradjana Kraljeva.
   Prevremeni izbori su jedino resenje za postojece stanje“.


KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPSTINSKOG ODBORA LIBERALA SRBIJE - POKRETA ZA KRALJEVO
Inicijativa za sastanak predstavnika lokalnih stranaka
   Posle Narodnog pokreta Otpor, koji je jesenas tri puta pokusao da „pomiri“ posvadjane politicke stranke, odnosno da, kako je taj Pokret tada nagovestio, nadje resenje za krizu lokalne samouprave u Kraljevu, takvu inicijativu pokrenuo je krajem prosle sedmice i Opstinski odbor Liberala Srbije Pokreta za Kraljevo (nekadasnja Nova demokratija).
   Naime, kako je na proslonedeljnoj konferenciji za novinare tog Odbora saopsteno, Pokret za Kraljevo pokrece inicijativu da se sto hitnije odrzi sastanak predstavnika svih stranaka u Kraljevu i kroz konstruktivni razgovor i dogovor prevazidje losa politicka situacija i polarizacija u kraljevackoj opstini. Prvi kontakti u tom pravcu su ostvareni, receno je, pa se takav sastanak moze ocekivati do kraja ove ili pocetkom iduce sedmice.
   - Nadamo se da ce ova nasa inicijativa uroditi plodom i da cemo uspeti da okupimo sve zainteresovane politicke stranke u Kraljevu i da na taj nacin pokusamo da damo doprinos izlasku iz ovog da kazem corsokaka, jer stvarno je i prakticno lokalna samouprava u Kraljevu u nezgodnoj i teskoj situaciji - istakao je mr Miodrag Rajkovic, predsednik Opstinskog odbora LS Pokreta za Kraljevo.
   Rajkovic je takodje naglasio da kampanja Liberala Srbije pod nazivom „Za ciste racune“ u kojoj se prikupljaju potpisi za donosenje zakona kojim se putem javnog duga obestecuju gradjani koji su decenijama izdvajali stambeni doprinos a nisu dobili stan ili kredit u Kraljevu nailazi na odlican prijem.
   Posebno bilo reci o punopravnom uclanjenju Srbije i Crne Gore u Savet Evrope 3. aprila ove godine. „To je rezultat u koga su Liberali Srbije ugradili 13 godina svog doslednog proevropskog angazmana na politickoj sceni Srbije“, naglaseno je, pa se tako desilo da u istoj sedmici Srbija i Crna Gora postanu clanica Saveta Evrope, a Liberali Srbije postanu prva politicka stranka iz nove drzavne zajednice sa statusom punopravnog clana Liberalne internacionale. Predstavnici OO LS PKV podsetili su da je od njenog osnivanja ove stranke 10. jula 1990. godine ta stranka insistirala na politici mira i saradnje i ukljucivanju nase zemlje u evropske i svetske integracione tokove, privatizaciji, demokratizaciji, regionalizaciji i razvoju lokalne samouprave, vladavini prava i socijalne pravde, postenim i demokratskim izborima, slobodi medija, preduzetnistvu i razvoju licnosti i porodice u prosperitetnoj drzavi. Kao stranka duboko prvrzena konceptu „Srbija na Zapadu“, Liberali Srbije su posebno naglasavali nuznost ulaska nase zemlje u evropske integracione procese.
   - Nakon prijema nase zemlje u Savet Evrope gtlavni prioritet nase spoljne politike mora biti nasa dalja integracija u evropske zemlje i transatlanske institucije. Liberali Srbije su misljenja da jedino punopravno clanstvo u Evropskoj uniji, Severnoatlanskom savezu (NATO) i Zapadnoevropskoj uniji (NJEU) moze u potpunosti da obezbedi nasu ukupnu sigurnost, dugorocni odrzivi i balansirani razvoj i napredak drustva u celini, kao i mogucnost da na ravnopravnoj osnovi ucestvujemo u donosenju odluka od kardinalnog znacaja sa stanovista interesa Srbije i Crne Gore - istakla je Tatjana Premovic, potpresednik OO LS Pokreta za Kraljevo.
   Logican nastavak ovakvog opredeljenja predstavljace i unapredjenje bliskih veza sa susednim zemljama, i razvijanje regionalne medjunarodne saradnje nase zemlje - konstatovano je na konferenciji za novinare.Povratak na vrh strane
BEOGRADSKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA O SAVETU EVROPE I EVROPSKOM SUDU ZA LJUDSKA PRAVA - pise Boban Rajic
Zastita prava i sloboda gradjana
   Savet Evrope (SE) osnovan je 5. maja 1949. godine u Londonu. Zapadno-evropske drzave, nosene idejom o ujedinjenju Evrope i zastiti i unapredjenju osnovnih demokratskih vrednosti, osnovale su ovu regionalnu medjunarodnu organizaciju. Postovanje ljudskih prava, individualnih politickih sloboda i vladavina prava, navedeni su „kao nacela koja su osnova istinske demokratije“.
   Godinu dana kasnije bio je pripremljen konacan tekst Konvencije za zastitu za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (Evropska konvencija). Trinaest clanica SE potpisale su ovu konvenciju 4. novembra 1950. u Rimu a stupila je na snagu 3. septembra 1953.
Pole pada komunizma u istocnoj Evropi, nastalog rusenjem berlinskog zida, veliki broj evropskih drzava prikljucio se SE. Danas SE broji 45 zemalja clanica. Sve zemlje clanice SE ujedno su i potpisnice Evropske konvencije. Kasnije je uz ovu konvenciju usvojeno i 13 protokola.

DVA OBELEZJA
   Dva su obelezja Konvencije sustinska. Konvencija uvodi do sada najpotpuniji sistem zastite, olicen u Evropskom sudu za ljudska prava. Drugo, Konvencija uvodi mogucnost obracanja sudu od strane pojedinca , cime je mogucnost obracanja medjunarodnim telima, do sada rezervisana iskljucivo za drzave, prosirena na individuekao aktivno legitimisane ucesnike u medjunarodno-pravnom postupku.
   Posle prijema nase zemlje jedino jos Belorusija nije postala punopravni clan ove regionalne organizacije. Vlasti Srbije i Crne Gore (tada SRJ) pocetkom novembra 2000. izrazile su zelju da nasa zemlja bude primljena u SE i podnele zahtev za prijem u punopravno clanstvo. Jugoslovenski parlament je dobio status specijalnog gosta Parlamentarnme skupstine SE pocetkom 2001. Da bi postala clanica SE, nasa zemlja je morala da ispuni odredjene uslove koji se mogu svesti na vladavinu prava, postovanje ljudskih pravai demokratizaciju drzave i drustva.

PRAVA I SLOBODE
   Evropska konvencija garantuje sledeca prava i slobode: pravo na zivot, zabrana mucenja, necovecnog i ponizavajuceg postupanja, zabrana ropstva i prinudnog rada, pravo na slobodu i sigurnost, pravo na pravicno sudjenje, kaznjavanje samo na osnovu zakona, pravo na postovanje privatnog i porodicnog zivota, sloboda misli, savesti i veroispovesti, sloboda izrazavanja, sloboda okupljanja i udruzivanja, pravo na sklapanje braka, pravo na delotvorni pravni lek i zabrana diskriminacije.
   Protokolom br. 1 regulise se pravo na mirno uzivanje imovine, pravo na obrazovanje i pravo na slobodne izbore. Protokolom br. 4 predvidjena je zabrana duznickog ropstva, sloboda kretanja, zabrana proterivanja sopstvenih drzavljana i zabrana kolektivnog proterivanja stranaca. Protokol 6 predvidja zabranu izricanja i izvrsenja smrtne kazne. Protokolom 7 regulisana je zastita u postupku proterivanja stranaca, pravo na zalbu u krivicnim stvarima, pravo na zalbu na pogresnu osudu, pravo da se ne bude sudjen ili kaznjen dvaput po istoj stvari (ne bis in idem), kao i jednakost supruznika. Protokolom 12 regulise se opsta zabrana diskriminacije. Protokolom 13 predvidjena je apsolutna zabrana smrtne kazne.

MEHANIZMI ZASTITE
   Konvencija predvidja dva osnovna mehanizma zastite ljudskih prava. Prvi je podnosenje pojedinacne predstvke od strane pojedinca, nevladine organizacije ili grupe lica. Drugi je pokretanje medjudrzavnog spora ako jedna clanica smatra da je druga drzava clanica prekrsila Konvenciju ili protokole uz nju.
   Prvobitno se zastita prava i sloboda obavljala kroz Evropsku komisiju za ljudska prava i Evropski sud za ljudska prava. Stupanjem na snagu Protokola 11 uspostavljen je Evropski sud za ljudska prava kao stalni organ, a Komisija je ukinuta. Postupak pred Sudom nije znacajno izmenjen, te Evropski sud koristi dotadasnju praksu Komisije i Suda.
   Sud se sastoji od onolikog broja sudija koliko ima strana ugovornica Konvencije, tj. clanica SE. Svaka clanica SE nominuje tri kandidata od kojih najmanje dva moraju biti njeni drzavljani. Medjutim, postoji i mogucnost da drzavljanin zemlje koja nije clanica SE bude sudija Evropskog suda. Iz liste sastavljene na ovaj nacin Parlamentarna skupstina vecinom glasova bira clanove Suda.
   Sudije ze biraju na period od sest godina i mogu biti ponovo izabrane. Sudije moraju biti priznati pravni strucnjaci nesumljivog moralnog ugleda. Konvencija izvorno ne spominje nezavisnost sudija. Zato prema Poslovniku pre preuzimanja duznosti clanovi moraju dati zakletvu ili podneti izjavu kojom izjavljuju da ce svoje funkcije obavljati nezavisno i nepristrasno. Takodje, sudija ne moze biti clan vlade, odnosno imati neku funkciju ili se baviti profesijom koja je nespojiva sa njegovom sudijskom funkcijom. Da bi se osnazila njihova nezavisnost, sudije uzivaju privilegije i imunitete shodno Statutu SE i sporazumima zasnovanim na njemu. Sud donosi odluke vecinom glasova prisutnih sudija.
   Od clanstva u SE najvise koristi ce imati sami gradjani Srbije i Crne Gore, odnosno svi koji se u nadleznosti nase drzave nadju. Oni ce moci da se obrate Evropskom sudu svaki put kada smatraju da je drzavna zajednica Srbija i Crna Gora prekrsila neko njihovo pravo garantovano Evropskom konvencijom, a da im povodom toga nije pruzila zadovoljenje u postupku pred domacim sudovima“ - kaze se u saopstenju koje je povodom punopravnog ulanjenja nase zemlje u SE objavio tim Beogradskog centra za ljudska prava.Povratak na vrh strane
OTVOREN REKONSTRUISANI PROSTOR OPSTE MEDICINE U POLIKLINICI KRALJEVACKOG ZC ,,STUDENICA" - pise Rajko Saric
„Izabrani lekar" moze poceti da radi
   U rekonstrukciju ordinacija i nabavku savremene opreme MKCK ulozeno 115.000 svajcarskih franaka. Svih 28 ambulanti na podrucju kraljevacke opstine je rekonstruisano ili su radovi u toku u sta je ulozeno oko 750.000 svajcarskih franaka.

Dr Dragan Arsic, direktor ZC ,,Studenica na svecanom orvaranju rekonstruisanih prostorija    Medjunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK), Ministarstvo zdravlja i Institut za zastitu zdravlja Srbije ,,Milan Jovanovic Batut", rekonstruisali su prostorije opste medicine u Poliklinici ZC ,,Studenica" u Kraljevu. Rekonstrukcija je izvrsena u okviru priprema za uvodjenje novog modela pruzanja osnovnih zdravstvenih usluga zasnovanog na ,,izabranom lekaru" opste medicine.
U okviru rekonstrukcije izvrseno je izmestanje zidova i popravka vrata i prozora, postavljanje novih elektricnih, telefonskih, kompjuterskih, vodovodnih i kanalizacionih instalacija te zamena podnih obloga, keramickih polocica kao i farbarski radovi na zidovima i stolariji. Ovim je napravljena i reorganizacija prostora tako da se ispred svake lekarske ordinacije nalazi ordinacija medicinske sestre, dok je prostor za davanje injekcija podeljen na muski i zenski deo, ustanovljena je soba za intervencije s tim da je kartoteka ukinuta jer se kartoni nalaze kod medicinske sestre izabranog lekara.
   - Svaka ordinacija je opremljena neophodnom savremenom medicinskom opremom kao sto su tenziometar, stetoskop, inhalator, oftalmoskop, stalci za infuziju, kreveti za pregled te kompjuteri sa pratecom opremom - rekao je na svecanom orvaranju rekonstruisanog prostora dr Dragan Arsic, direktor ZC ,,Studenica" kome su prisustvovali i predstavnici MKCK, politickog i kulturnog zivota naseg grada.
U rekonstrukciju opste medicine kraljevacke Poliklinike, MKCK je ulozio 80.000 svajcarskih franaka i jos 35.000 za njeno opremanje. Kako nam je potvrdjeno u MKCK svih 28 ambulanti na podrucju nase opstine rekonstruisano je ili su radovi u toku, opremljeno kompjuterima i neophodnom savremenom medicinskom opremom u sta je ulozeno oko 750.000 svajcarskih franaka. Da bi primena pilot-projekta osnovne zdravstvene zastite u ZC ,,Studenica" bila sto uspesnija, morali su da budu stvoreni svi uslovi za funkcionisanje zdravstvenih ambulanti u gradu i selima sto je podrazumevalo rekonstrukciju i opremanje objekata ali i edukaciju medicinskog osoblja. Do sada su zavrseni radovi na ambulantama i zdravstvenim stanicama u Vrbi, Ratini, Ribnici, Uscu, Cibukovcu, Vitkovcu, Zenevi, Godacici, Rocevicima, Bogu-tovcu, Studenici, Rudnu, Mlanci i Gokcanici. Vecina ovih zdravstvenih ustanova vec je opremljena savremenom opremom, a samo za potrebe Doma zdravlja bice obezbedjeno 150 kompjutera sa svom pratecom opremom koji ce biti povezani u jedinstven informacioni sistem.
   Podsecanja radi, pre nesto vise od godinu dana MKCK je izvrsio rekonstrukciju dela podruma kraljevacke Poliklinike gde je formiran Zdavstveno edukativni centar ,,Anri Dinan" u kome se vrsi strucno usavrsavanje medicinskog osoblja. Ova investicija je bila vredna 120.000 svajcarskih franaka.
.Povratak na vrh strane
DO KRAJA IDUCE GODINE SRBIJA BEZ KOLEKTIVNIH CENTARA - pise Predo Markovic
Ugaseni kolektivni centri u Mrsacu i Stublu
   Pocetak gasenja 24 kolektivna centra u opstini Kraljevo, u kojima zivi oko 700 izbeglica i prognanih iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i oko 800 raseljenih lica sa Kosova i Metohije, oznacen je prestankom rada izbeglickih centara u Mrsacu i Stublu.
U Kraljevu ce, kako kaze Slobodan Stanisic, poverenik Opstinskog komesarijata za izbeglice do kraja ove godine prestati da postoje kolektivni centri u Kamenici, u ,,Medijapanu“ u Konarevu, ,,Kablaru“ u Adranima i Domu kulture u Ribnici.
-Iseljenje iz ovih kolektivnih centara moracemo da sprovedemo do juna meseca, a u projektima koji ce pruzati alternativu ucestvuje UNHCR preko svog partnera INTER SOS-a iz Italije. Ponudjen je tzv. pik ap program koji podrazumeva finansijsku pomoc, jednim delom u novcu, a drugim delom u materijalu od 500 do 1.500 dolara, zavisno od broja clanova porodice. Posle intervjua koji smo sproveli u ova cetiri kolektivna centra bili smo prijatno smo iznenadjeni cinjenicom da se veliki broj ljudi u ova cetiri kolektivna centra izjasnilo za ovaj program, dodaje Stanisic.
Kako u kolektivnim centrima ima dosta invalida, starih i nesposobnih za rad, jedna od alternativa je njihov smestaj u odgovarajuce ustanove, a kada je rec o raseljenima sa Kosova, poznat je stav drzave da bi oni trebalo da se vrate u svoje domove.
U Srbiji ce, kako je planirano do kraja ove godine biti ugaseno stotinu kolektivnih centara, a do kraja iduce godine i svih tri stotine.Povratak na vrh strane
USCE - pise Slavoljub Mladenovic
Nastavlja se agonija Fabrike parketa
   Novo rukovodstvo preduzeca Strugara u Kraljevu, u cijem sastavu se nalazi Fabrika parketa „Studenica“ iz Usca, pozvalo je radnike fabrike da zapocnu proizvodnju parketa u parketari u Uscu za dan 8. 4. 2003. godine.
Na poziv rukovodstva odazvao se veliki broj radnika koji su na vreme dosli u fabricki krug, ali do pocetka rada nije doslo jer su radnici odbili da zauzmu radna mesta na tehnoloskim linijama jer im nisu obezbedjene plate za 14 meseci za koliko licni dohoci nisu isplaceni. Pored toga nije ispostovan dogovor da se od prodaje parketa pocne sa delimicnim isplatama zaostalih zarada.
Posle neuspesnih dogovora poslovodstva sa radnicima radnici Fabrike parketa napustili su fabricki krug oko osam casova sa zahtevom da se delimicno prvo isplate delovi zarada pa onda pocne sa proizvodnjom.
Agonija Fabrike parketa se nastavlja, a najgore je u celoj prici to sto je u Trgovackom sudu u Kraljevu zakazana rasprava za stecaj za dan 29.04.2003. godine sto uscanskom podrucju moze naneti neprocenjive stete. Ostace bez posla oko 140 radnika tako da ce opasti i kupovna moc sto ce osetiti i vanprivreda Usca.
Apeli uscanskih privrednika i predstavnika mesnih zajednica uscanskog podrucja nikako da urazume rukovodstvo fabrike da je jedino resenje samostalna fabrika parketa.

Zamenik ministra za ekologiju i zastitu zivotne sredine u Uscu
    U prosloj nedelji pod pokroviteljstvom nacelnika Raskog okruga gospodina Mila Koricanca i Ibarskih rudnika iz Usca, Mesna zajednica Usce organizovala je uredjenje vodotoka reke Ibra u ataru naselja Pusto polje. Akciji su se odazvali u velikom broju prosvetni radnici sa ucenicima osnovnih skola Usca i Studenice kao i ribolovci iz Usca.
Akciju su prihvatili i radnici Javno komunalnog preduzeca „Cistoca“ iz Kraljeva koji su ucestvovali sa jednim specijalnim vozilom za prevoz otpadnog materijala i vozilom cisternom za pranje ulica, kao i radnici Mesne zajednice Usce sa traktorom.
Prikupljene su velike kolicine otpadnog materijala koji je utovaren u vozilo kraljevacke „Cistoce“ tako da su delovi obale reke Ibra kvalitetno ocisceni sto je i bio cilj ove akcije.
Za sve vreme akcije prisustvovali su nacelnik Raskog okruga i zamenik ministra za zastitu zivotne sredine i ekologiju koji su pozdravili ovu akciju sa zeljom da se ista nastavi ne samo u Uscu nego na celom podrucju Republike Srbije.
Posle zavrsavanja akcije akcijasi su otisli na organizovan rucak u Ribarskom domu u Uscu.

Poslovni partner gospodin Hartnagel u „Ekonomu“ u Uscu
    Dugotrajni poslovni partner g. Hartnagel posetio je DP „Ekonom“ iz Usca polovinom marta meseca gde je sa rukovodstvom ove poznate fabrike obavio razgovor o dosadasnjoj i buducoj saradnji ova dva poslovna partnera o plasmanu robe na trziste koje pokriva firma gospodina Hartnagela.
Ono sto je u ovom trenutku najbitnije za „Ekonom“, dogovorena je dugogodisnja poslovna saradnja za proizvodnju u „Ekonomu“ kao i izrada novih proizvoda.
U toku posete prezentiran je novi tip proizvoda koji je doneo poslovni partner tako da sa uhodavanjem ove proizvodnje u „Ekonomu“ nece biti problema s obzirom na velika iskustva radnika ove fabrike.
Pored proizvodnje za gospodina Hartnagela dogovoren je nacin placanja i zatvaranja finansijske konstrukcije kao i resavanje nastalih problema oko placanja usluga za marketinske poslove za potrebe „Ekonoma“ koje je gospodin Hartangel radio u proslom periodu.
Sredstva za ove poslove placana su preko Gibraltara tako da tamo prema izjavama rukovodstva fabrike „Ekonom“ nema nikakvih sredstava ove fabrike.
U celoj ovoj prici najbitnije je da se povecavanjem proizvodnje u ovom kolektivu stvore mogucnosti za zaposljavanje mladih kadrova koji su napustili ovu fabriku pre izvesnog vremena.

Papiri koce izgradnju Fabrike vode i sokova na Bazalicama
    Na Bazalicama uradjeni su projekti i urbanisticka resenja za izgradnju fabrike za preradu vode i proizvodnju sokova, ali pocetak izgradnje fabrike onemogucava potrebna dokumentacija za izdavanje dozvole za gradnju koju treba da razmotri Izvrsni odbor Skupstine opstine Kraljevo zbog poznatih kraljevackih desavanja.
Naime, fabrika u Bazalicama planira da proizvodnju organizuje sa kapacitetom od 70 proizvodnih radnika u samim Bazalicama i 25 radnika na dispecerskom centru u Uscu, sto je za uscanske prilike dogadjaj privrednog buma.
Fabrika je projektovana prema svetskim standardima i nije potencijalni zagadjivac okoline, vec je ekoloska fabrika i koristice kvalitetne vode sliva reke Studenice gde su reseni svi imovinsko pravni odnosi.
Predstavnici mesnih zajednica Mlance i Savova dali su sve potrebne elemente i aktivno ucestvuju u akciji izgradnje ovog veoma vaznog objekta koji ce zaposliti mlade ljude ovog nerazvijenog kraja.
Nadamo se da ce razum u Skupstini opstine Kraljevo prevladati i da ce gradnja fabrike poceti u ovogodisnjoj gradjevinskoj sezoni.Povratak na vrh strane


NARODNA BIBLIOTEKA - pise Bojana Milosavljevic
Nove clanske karte
U zelji da udovolji biblioteckim standardima i podigne nivo citalacke kulture, Narodna biblioteka „Stefan Prvovencani" u Kraljevu preduzela inovacije u smislu „marketinga" knjige kao svakodnevne kulturne navike i potrebe. Nove clanske karte i posebne pogodnosti pri upisu u mrezu korisnika
   Vec ovih dana clanove - korisnike Narodne biblioteke u Kraljevu ocekuje primetno atraktivno iznenadjenje: nove kartice na pozajmnom ali i drugim odeljenjima, koja omogucavaju pristup knjiznom fondu od skoro sto pedeset hiljada knjiga. Trajne clanske karte, kao modernije i nesumnjivo atraktivnije resenje od kartonskih, dizajnirao je akademski slikar - graficar Dragan Pesic. O ovom poklonu iz „Stefana Prvovencanog" koji, uzgred, nista ne kosta (ili staje skoro simbolicno, ako se prvi put dolazi u posed clanske karte ove Biblioteke), upravnik Dragana Tipsarevic kaze:
- Nastojali smo da i na ovaj nacin privucemo sto veci broj citalaca. Sve to je sa osnovnim motom koji stalno imamo u vidu, a glasi: U susret korisniku. Ovu inovaciju mogli smo da uvedemo tek posto smo stvorili, tako zvanu, korisnicku bazu podataka (odnosno, kompjuterizovani sistem evidencije). Novina je okrenuta, pre svega, najmladjim citaocima, ali svakako nastojimo da uvecamo ukupan broj clanova, jer prema standardima i pravilima Narodne biblioteke Srbije pozeljno je da deset odsto stanovnistva budu i clanovi biblioteke. Kako to, nazalost, u Kraljevu nije slucaj, posegnuli smo za ovom inovacijom, ali i jos nekim pogodnostima. Sve u cilju da biblioteka postane deo svakodnevne potrebe i navike nasim sugradjanima…"
U ovoj ustanovi saznajemo da mladji i odrasli citaoci mogu da se upisuju i kolektivno (najmanje deset organizovanih korisnika), sto, takodje, podrazumeva popust kod cene upisa, a kao sasvim novi oblik - postiji i mogucnost porodicnog clanstva, za koji je dovoljno da se jedan clan porodice upise po vazecoj ceni, dok svaki naredni clanarinu placa cak dvostruko manje. Ekonomske povlastice postojace i jos nekim drugim prigodama, odnosno povodima.

IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige
ODELJENJE ZA ODRASLE
,,Dnevnik Bridzet DZouns" (Plato/Beograd) i nastavak ove duhovite knjige, koja je 17 nedelja bila broj 1 na listi bestselera NJujork Tajmsa i ,,Bridzet DZouns na ivici razuma", engleske spisateljice Helen Filding, dela su koja ne samo kroz izmisljen lik, predstavljaju duh sadasnjeg vremena.
Osecaj za humor, smisao za posmatranje okoline, istancana pronicljivost i nesvakidasnja sposobnost autorke da udje u najskrivenije predele zenske psihe, sigurno ce vas zabaviti.

DECJE ODELJENJE
,,Velika enciklopedija sveta" (Zmaj/Novi Sad) Novo i uzbudljivo delo za decu.
Sveobuhvatna i autoritativna, pisana sa puno stila, tako da je uzivanje koristiti je. Stranice ove izuzetne knjige, koja sadrzi vise od 3 500 pojmova, prepune su zivopisnih ilustracija, visoko kvalitetnih fotografija (vise od 2000) i detaljnih mapa.Tekst je jasan i sazet, napisan u malim odeljcima, pristupacnim mladom citaocu, za sta se pobrinuo tim od 50 strucnjaka.

PREPORUCUJEMO
,,Manstiri Srbije" (Pravoslavna rec/Novi Sad) Velika ilustrovana enciklopedija, osobena po zamisli, sadrzaju, opremi. U njoj su predstavljeni svi srednjevekovni postvizantijski manastiri u prvobitnom obliku i obliku koji su stekli u poznijim obnovama.
Sadrzi i cinjenice o razaranju pojedinih hramova, koji svedoce o tragicnoj istoriji naroda, od turskih vremena do danas.
Ovo izuzetno delo, velicinom i izgledom, podseca na svecano opremljena jevandjelja. NJeni tekstovi i ilustracije, pruzaju citaocu, brizljivo sacinjena obavestenja o Manstirima u Srbiji, kao sredistima crkvenog i duhovnog zivota.

NAJCITANIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
,,Bliznji" Goran Petrovic (Narodna knjiga).Povratak na vrh strane


Odbojka - Prva B savezna liga - pise Zoran Bacarevic
Ribnica ponovo u Prvoj A ligi
Porazom u Vrscu od Banata (0:3) i pobedom u Kraljevu nad Radnickim (KG) od 3:0 Kraljevcani i zvanicno ponovo clanovi Prve A savezne lige. * Samo dva poraza na 24 prvenstvena meca.

  Odbojkasi Ribnice u nedelju u sumrak stavili su tacku na izuzetno uspesnu takmicarsku 2002/2003. godinu. Pobedom nad Radnickim iz Kragujevca od 3:0 (25:15, 26:24, 25:19) u 24. kolu Mini lige za plasman od 1. do 4. mesta, kraljevacki odbojkasi i zvanicno su promovisani u novog-starog clana Prve A savezne lige. Kako je odluka u buducem A ligasu „pala“ odavno pre zvanicnog zavrsetka prvenstva, u nedelju uvece je u Hali sportova kapitenu i treneru Ribnice Draganu Djordjevicu urucen pehar OS SCG za osvojeno prvo mesto u Prvoj B saveznoj ligi.
Posto su susret 23. kola prosle srede u Vrscu od domaceg Banata izgubili sa ubedljivih 0:3 (nedostatak motiva, los dan i „sarena“ postava u vecem delu meca u „Milenijumu“ ucinili su svoje) u nedelju uvece igraci Ribnice nisu zeleli da razocaraju nekoliko stotina svojih najvernijih navijaca. Protiv novajlije u ligi iz Kragujevca zaigrali su angazovano i ozbiljno pa je postava u kojoj su sansu od pocetka dobili Radevic na mestu korektora i Jovic kao libero, uspela da zabelezi maksimalnu pobedu. Kragujevcani su, istina, u drugom setu pruzili nesto ozbiljniji otpor a pomogli su im i domaci odbojkasi serijom gresaka, da bi sve na kraju bilo u znaku domacina i novog, neprikosnovenog, prvaka „druge lige“.
Ovogodisnju sezonu Ribnica je, posle odlaska Petkovica i Nikole Kovacevica u Crvenu zvezdu, pocela sa pritajenom nadom u uspeh, angazujuci tehnicara Marka Simijonovica (Borac, Starcevo) dok je dugogodisnji igrac Ribnice Dragan Djordjevic preuzeo ulogu prvog trenera i igraca, na novom mestu primaca servisa. Ta „formula“ dala je rezultat a mnogo toga bilo je reseno vec u zavrsnici redovne lige od 10 klubova kada je Ribnica slavila u Vrscu protiv jedinog pravog konkurenta sa 3:1. Mini liga od sest kola za kraljevacke odbojkase bila je stvar rutine a poklekli su samo prosle srede u Vrscu i to kada je sve odavno bilo poznato oko konacnoga poretka u Prvoj B ligi.
Izuzetan rezultat i povratak u Prvu A saveznu ligu posle tri sezone provedene u B diviziji ostvarili su Djordjevic, Simijonovic, Mikovic, Aleksic, Ristovic, Todorovic, Radevic, Mitrovic, Zekavica, Jovic, Prodanovic, a u zavrsnici prvenstva i povratnici u maticno jato Popovic i Macuzic.
Posto su konacan trijumf u Prvoj B ligi proslavili sa upravom i prijateljima kluba u „svom“ restoranu na Ibarskom keju, odbojkasi Ribnice u nedelju su dobili sedmodnevni, zasluzeni odmor.
Banat iz Vrsca igrace sa Borcem iz Starceva baraz za Prvu A ligu.

KOSARKA - FRIKOM YUBA LIGA
Samo sesta Slogu spasava
U 20. kolu Sloga zabelezila petu pobedu u sezoni nad Spartakom od 82:62 a od opstanka u A diviziji deli je jedna pobeda u poslednja dva kola. * U 21. pretposlednjem kolu Sloga gostuje u Leskovcu

   Cinjenica da ce samo jedna ekipa iz Frikom JUBA lige od jeseni morati stepenicu nize pomerili su i broj pobeda koje su potrebne za opstanak u kosarkaskoj eliti. Tako ce u ovoj sezoni umesto sedam - osam biti potrebno samo sest a tu carobnu „sesticu“ pokusace da u preostala dva kola obezbede kosarkasi kraljevacke Sloge, koji su trenutno na bezbednoj „koti 11“.
Prosle subote pred punom Halom sportova Sloga je u duelu sa subotickim Spartakom zabelezila petu pobedu u sezoni. Suboticki „golubovi“ nisu bili nimalo miroljubivi u prvoj cetvrtini, ali kako je utakmica dobijala na tempu i „minutazi“ sve je doslo na svoje mesto za cetu Dragana Stefanovica. Najvecu prednost Kraljevcani su imali u 29. minutu kada je njihov plus iznostio 21 kos da bi konacan rezultat na semaforu glasio: Sloga - Spartak 82:62 (13:16, 26:11, 27:17, 17:18. Najbolji pojedinac susreta Jugoslav Dasic postigao je 24 kosa a pomogli su mu punom merom Stefanovic (21) i Bozovic (15). Dojucerasnji centar Sloge Milos Mijailovic za goste iz Subotice postigao je najvise, 18 koseva a dvocifren ucinak imao je i Suput sa 13 poena.
Dva kola pre kraja prvenstva na zacelju najugrozeniji su OKK Beograd, Sloga i Lavovi 063 ukoliko izgube obe utakmice (OKK Beograd i Zeleznik). Slogi nece biti nimalo lako u finisu prvenstva jer joj je za opstanak potrebna jedna pobeda. U narednom 21. koli Sloga putuje u Leskovac na noge tradicionalno neugodnom Zdravlju da bi „poslednji voz za Katangu“ pokusala da uhvati pred svojim navijacima protiv vrsackog Hemofarma koji je vec izgubio sve sanse za plasman medju tri najbolje ekipe i za plasman u Jadransku (Gudijer) ligu.

KOSARKA - PRVA B SAVEZNA LIGA
Masinac u kosarkaskoj eliti
Ubedljivom pobedom u Beogradu nad Radnickim od 84:60 „studenti“ dva kola pre kraja obezbedili mesto u Prvoj A ligi. - Sutra u Kraljevu u 23. kolu Masinac - Polet Keramika

   Ubedljivije nego sto se ocekivalo kosarkasi Masinca slavili su u nedelju uvece na Crvenom krstu. Domacin Radnicki muku muci oko buduceg statusa a ipak je bio lak zalogaj za cetu Boska Djokica koja je ovom pobedom prakticno obezbedila plasman u vodecoj cetvorki koja ce se naredne jeseni takmiciti u najvisem rangu u SCG.
Susret 24. kola Prve B lige u dvorani Radnickog pred stotinak gledalaca poceo je u znaku gostiju a njihova superiornost trajala je punih 30 minuta kada je na isteku trece cetvrtine rezultat glasio 70:39 za Masinac. Najefikasniji u pobednickoj ekipi bio je Sasa Avalic sa 22 kosa a slede Markovic sa 17, Jovanovic sa 14, Deretic sa 10 koseva itd. Gubitnik Radnicki iole raspolozenijeg strelca imao je u Tanaskovicu (16 koseva). Radnicki -Masinac u 24. kolu 60:84 (18:26, 12:21, 9:23, 21:14).
U prvenstvu Prve B kosarkaske lige preostala su jos dva kola ali poslednje dve utakmice ne mogu zaustaviti Masinac na putu ka drustvu najboljih. Dva kosarkaska vikenda dace konacan poredak na vrhu i odredice zvanicnog prvaka lige a Masinac ce pokusati da popravi impresivan bodovni saldo. Sutra od 19,30 casova u Kraljevu gostuje veliki duznik iz prvog dela prvenstva Polet Keramika iz Beceja gde su Kraljevcani izgubili mec u poslednje dve sekunda sa „pola„ kosa. Bice to oprostaj Masinca od svojih pristalica posto ce u poslednjem 26. kolu gostovati u Kragujevcu kod domace Zastave koja takodje zeli plasman u kosarkasku elitu nove drzavne zajednice Srbija i Crna Gora.

Sutra - besplatno
Povodom plasmana u Prvu A ligu i oprostaja od svojih pristalica, KK Masinac ce sutra sirom otvoriti vrata hale sportova.
Za sve ljubitelje kosarke susret Masinac - Polet Keramika bice - besplatan.Povratak na vrh strane

MailboxIbarske novosti mailbox

Copyright © 1997-2003 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive