|
Internet izdanje -
11. april 2003.godine |
Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje:
„Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Cika LJubina
br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Slavko Janosevic. Odgovorni
urednik: Ivan Rajovic. Tehnicki urednik: Aleksandra Rankovic. Redakcija:
Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Predrag Markovic
(drustvo), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen),
Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Milisav Radovanovic
(fotoreporter). Predsednik Upravnog odbora: Gordana Vuckovic. Telefoni:
direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312
- 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja
pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija
4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“
Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa DD
„Slovo“ Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036 - 332 - 312.
Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi
se ne vracaju. |
Vreme sadasnje - Okoncana agonija kraljevackog DOS-a Vreme
sadasnje - Pise Ivan Rajovic „DVADESETA“
SEDNICA SKUPSTINE OPSTINE KRALJEVO PONOVO NIJE ODRZANA pise Slobodan
Rajic PISMO
DR LJUBISE JOVASEVICA MINISTRU RODOLJUBU SABICU POSLE NEODRZANE „20.“
SEDNICE SO KRALJEVO SAOPSTENJE OO SPO KRALJEVO Bez ucesca u „igrama“ DOS-a „Obzirom da je ministar za lokalnu samoupravu svojim saopstenjem jasno stavio pod sumnju kako odluke prethodnog skupstinskog zasedanja tako i sve buduce odluke sadasnjeg saziva SO Kraljevo, OO SPO je doneo odluku da do daljnjeg ne ucestvuje u radu SO Kraljevo dok se nejasna situacija ne razresi, kako unutar vladajuceg DOS-a, tako i na relaciji lokalna vlast u Kraljevu-Vlada tepublike Srbije, SPO ne zeli da ucestvuje u bilo kakvim politickim igrama unutar vladajuceg DOS-a, jer su te igre stetne i ne uvazavaju potrebe gradjana Kraljeva. Prevremeni izbori su jedino resenje za postojece stanje“. KONFERENCIJA ZA NOVINARE OPSTINSKOG ODBORA LIBERALA SRBIJE - POKRETA ZA KRALJEVO Inicijativa za sastanak predstavnika lokalnih stranaka Posle Narodnog pokreta Otpor, koji je jesenas tri puta pokusao da „pomiri“ posvadjane politicke stranke, odnosno da, kako je taj Pokret tada nagovestio, nadje resenje za krizu lokalne samouprave u Kraljevu, takvu inicijativu pokrenuo je krajem prosle sedmice i Opstinski odbor Liberala Srbije Pokreta za Kraljevo (nekadasnja Nova demokratija). Naime, kako je na proslonedeljnoj konferenciji za novinare tog Odbora saopsteno, Pokret za Kraljevo pokrece inicijativu da se sto hitnije odrzi sastanak predstavnika svih stranaka u Kraljevu i kroz konstruktivni razgovor i dogovor prevazidje losa politicka situacija i polarizacija u kraljevackoj opstini. Prvi kontakti u tom pravcu su ostvareni, receno je, pa se takav sastanak moze ocekivati do kraja ove ili pocetkom iduce sedmice. - Nadamo se da ce ova nasa inicijativa uroditi plodom i da cemo uspeti da okupimo sve zainteresovane politicke stranke u Kraljevu i da na taj nacin pokusamo da damo doprinos izlasku iz ovog da kazem corsokaka, jer stvarno je i prakticno lokalna samouprava u Kraljevu u nezgodnoj i teskoj situaciji - istakao je mr Miodrag Rajkovic, predsednik Opstinskog odbora LS Pokreta za Kraljevo. Rajkovic je takodje naglasio da kampanja Liberala Srbije pod nazivom „Za ciste racune“ u kojoj se prikupljaju potpisi za donosenje zakona kojim se putem javnog duga obestecuju gradjani koji su decenijama izdvajali stambeni doprinos a nisu dobili stan ili kredit u Kraljevu nailazi na odlican prijem. Posebno bilo reci o punopravnom uclanjenju Srbije i Crne Gore u Savet Evrope 3. aprila ove godine. „To je rezultat u koga su Liberali Srbije ugradili 13 godina svog doslednog proevropskog angazmana na politickoj sceni Srbije“, naglaseno je, pa se tako desilo da u istoj sedmici Srbija i Crna Gora postanu clanica Saveta Evrope, a Liberali Srbije postanu prva politicka stranka iz nove drzavne zajednice sa statusom punopravnog clana Liberalne internacionale. Predstavnici OO LS PKV podsetili su da je od njenog osnivanja ove stranke 10. jula 1990. godine ta stranka insistirala na politici mira i saradnje i ukljucivanju nase zemlje u evropske i svetske integracione tokove, privatizaciji, demokratizaciji, regionalizaciji i razvoju lokalne samouprave, vladavini prava i socijalne pravde, postenim i demokratskim izborima, slobodi medija, preduzetnistvu i razvoju licnosti i porodice u prosperitetnoj drzavi. Kao stranka duboko prvrzena konceptu „Srbija na Zapadu“, Liberali Srbije su posebno naglasavali nuznost ulaska nase zemlje u evropske integracione procese. - Nakon prijema nase zemlje u Savet Evrope gtlavni prioritet nase spoljne politike mora biti nasa dalja integracija u evropske zemlje i transatlanske institucije. Liberali Srbije su misljenja da jedino punopravno clanstvo u Evropskoj uniji, Severnoatlanskom savezu (NATO) i Zapadnoevropskoj uniji (NJEU) moze u potpunosti da obezbedi nasu ukupnu sigurnost, dugorocni odrzivi i balansirani razvoj i napredak drustva u celini, kao i mogucnost da na ravnopravnoj osnovi ucestvujemo u donosenju odluka od kardinalnog znacaja sa stanovista interesa Srbije i Crne Gore - istakla je Tatjana Premovic, potpresednik OO LS Pokreta za Kraljevo. Logican nastavak ovakvog opredeljenja predstavljace i unapredjenje bliskih veza sa susednim zemljama, i razvijanje regionalne medjunarodne saradnje nase zemlje - konstatovano je na konferenciji za novinare. BEOGRADSKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA O SAVETU EVROPE I EVROPSKOM SUDU ZA LJUDSKA PRAVA - pise Boban Rajic Zastita prava i sloboda gradjana Savet Evrope (SE) osnovan je 5. maja 1949. godine u Londonu. Zapadno-evropske drzave, nosene idejom o ujedinjenju Evrope i zastiti i unapredjenju osnovnih demokratskih vrednosti, osnovale su ovu regionalnu medjunarodnu organizaciju. Postovanje ljudskih prava, individualnih politickih sloboda i vladavina prava, navedeni su „kao nacela koja su osnova istinske demokratije“. Godinu dana kasnije bio je pripremljen konacan tekst Konvencije za zastitu za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (Evropska konvencija). Trinaest clanica SE potpisale su ovu konvenciju 4. novembra 1950. u Rimu a stupila je na snagu 3. septembra 1953. Pole pada komunizma u istocnoj Evropi, nastalog rusenjem berlinskog zida, veliki broj evropskih drzava prikljucio se SE. Danas SE broji 45 zemalja clanica. Sve zemlje clanice SE ujedno su i potpisnice Evropske konvencije. Kasnije je uz ovu konvenciju usvojeno i 13 protokola. DVA OBELEZJA Dva su obelezja Konvencije sustinska. Konvencija uvodi do sada najpotpuniji sistem zastite, olicen u Evropskom sudu za ljudska prava. Drugo, Konvencija uvodi mogucnost obracanja sudu od strane pojedinca , cime je mogucnost obracanja medjunarodnim telima, do sada rezervisana iskljucivo za drzave, prosirena na individuekao aktivno legitimisane ucesnike u medjunarodno-pravnom postupku. Posle prijema nase zemlje jedino jos Belorusija nije postala punopravni clan ove regionalne organizacije. Vlasti Srbije i Crne Gore (tada SRJ) pocetkom novembra 2000. izrazile su zelju da nasa zemlja bude primljena u SE i podnele zahtev za prijem u punopravno clanstvo. Jugoslovenski parlament je dobio status specijalnog gosta Parlamentarnme skupstine SE pocetkom 2001. Da bi postala clanica SE, nasa zemlja je morala da ispuni odredjene uslove koji se mogu svesti na vladavinu prava, postovanje ljudskih pravai demokratizaciju drzave i drustva. PRAVA I SLOBODE Evropska konvencija garantuje sledeca prava i slobode: pravo na zivot, zabrana mucenja, necovecnog i ponizavajuceg postupanja, zabrana ropstva i prinudnog rada, pravo na slobodu i sigurnost, pravo na pravicno sudjenje, kaznjavanje samo na osnovu zakona, pravo na postovanje privatnog i porodicnog zivota, sloboda misli, savesti i veroispovesti, sloboda izrazavanja, sloboda okupljanja i udruzivanja, pravo na sklapanje braka, pravo na delotvorni pravni lek i zabrana diskriminacije. Protokolom br. 1 regulise se pravo na mirno uzivanje imovine, pravo na obrazovanje i pravo na slobodne izbore. Protokolom br. 4 predvidjena je zabrana duznickog ropstva, sloboda kretanja, zabrana proterivanja sopstvenih drzavljana i zabrana kolektivnog proterivanja stranaca. Protokol 6 predvidja zabranu izricanja i izvrsenja smrtne kazne. Protokolom 7 regulisana je zastita u postupku proterivanja stranaca, pravo na zalbu u krivicnim stvarima, pravo na zalbu na pogresnu osudu, pravo da se ne bude sudjen ili kaznjen dvaput po istoj stvari (ne bis in idem), kao i jednakost supruznika. Protokolom 12 regulise se opsta zabrana diskriminacije. Protokolom 13 predvidjena je apsolutna zabrana smrtne kazne. MEHANIZMI ZASTITE Konvencija predvidja dva osnovna mehanizma zastite ljudskih prava. Prvi je podnosenje pojedinacne predstvke od strane pojedinca, nevladine organizacije ili grupe lica. Drugi je pokretanje medjudrzavnog spora ako jedna clanica smatra da je druga drzava clanica prekrsila Konvenciju ili protokole uz nju. Prvobitno se zastita prava i sloboda obavljala kroz Evropsku komisiju za ljudska prava i Evropski sud za ljudska prava. Stupanjem na snagu Protokola 11 uspostavljen je Evropski sud za ljudska prava kao stalni organ, a Komisija je ukinuta. Postupak pred Sudom nije znacajno izmenjen, te Evropski sud koristi dotadasnju praksu Komisije i Suda. Sud se sastoji od onolikog broja sudija koliko ima strana ugovornica Konvencije, tj. clanica SE. Svaka clanica SE nominuje tri kandidata od kojih najmanje dva moraju biti njeni drzavljani. Medjutim, postoji i mogucnost da drzavljanin zemlje koja nije clanica SE bude sudija Evropskog suda. Iz liste sastavljene na ovaj nacin Parlamentarna skupstina vecinom glasova bira clanove Suda. Sudije ze biraju na period od sest godina i mogu biti ponovo izabrane. Sudije moraju biti priznati pravni strucnjaci nesumljivog moralnog ugleda. Konvencija izvorno ne spominje nezavisnost sudija. Zato prema Poslovniku pre preuzimanja duznosti clanovi moraju dati zakletvu ili podneti izjavu kojom izjavljuju da ce svoje funkcije obavljati nezavisno i nepristrasno. Takodje, sudija ne moze biti clan vlade, odnosno imati neku funkciju ili se baviti profesijom koja je nespojiva sa njegovom sudijskom funkcijom. Da bi se osnazila njihova nezavisnost, sudije uzivaju privilegije i imunitete shodno Statutu SE i sporazumima zasnovanim na njemu. Sud donosi odluke vecinom glasova prisutnih sudija. Od clanstva u SE najvise koristi ce imati sami gradjani Srbije i Crne Gore, odnosno svi koji se u nadleznosti nase drzave nadju. Oni ce moci da se obrate Evropskom sudu svaki put kada smatraju da je drzavna zajednica Srbija i Crna Gora prekrsila neko njihovo pravo garantovano Evropskom konvencijom, a da im povodom toga nije pruzila zadovoljenje u postupku pred domacim sudovima“ - kaze se u saopstenju koje je povodom punopravnog ulanjenja nase zemlje u SE objavio tim Beogradskog centra za ljudska prava. OTVOREN REKONSTRUISANI PROSTOR OPSTE MEDICINE U POLIKLINICI KRALJEVACKOG ZC ,,STUDENICA" - pise Rajko Saric „Izabrani lekar" moze poceti da radi U rekonstrukciju ordinacija i nabavku savremene opreme MKCK ulozeno 115.000 svajcarskih franaka. Svih 28 ambulanti na podrucju kraljevacke opstine je rekonstruisano ili su radovi u toku u sta je ulozeno oko 750.000 svajcarskih franaka. Medjunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK), Ministarstvo zdravlja i Institut za zastitu zdravlja Srbije ,,Milan Jovanovic Batut", rekonstruisali su prostorije opste medicine u Poliklinici ZC ,,Studenica" u Kraljevu. Rekonstrukcija je izvrsena u okviru priprema za uvodjenje novog modela pruzanja osnovnih zdravstvenih usluga zasnovanog na ,,izabranom lekaru" opste medicine. U okviru rekonstrukcije izvrseno je izmestanje zidova i popravka vrata i prozora, postavljanje novih elektricnih, telefonskih, kompjuterskih, vodovodnih i kanalizacionih instalacija te zamena podnih obloga, keramickih polocica kao i farbarski radovi na zidovima i stolariji. Ovim je napravljena i reorganizacija prostora tako da se ispred svake lekarske ordinacije nalazi ordinacija medicinske sestre, dok je prostor za davanje injekcija podeljen na muski i zenski deo, ustanovljena je soba za intervencije s tim da je kartoteka ukinuta jer se kartoni nalaze kod medicinske sestre izabranog lekara. - Svaka ordinacija je opremljena neophodnom savremenom medicinskom opremom kao sto su tenziometar, stetoskop, inhalator, oftalmoskop, stalci za infuziju, kreveti za pregled te kompjuteri sa pratecom opremom - rekao je na svecanom orvaranju rekonstruisanog prostora dr Dragan Arsic, direktor ZC ,,Studenica" kome su prisustvovali i predstavnici MKCK, politickog i kulturnog zivota naseg grada. U rekonstrukciju opste medicine kraljevacke Poliklinike, MKCK je ulozio 80.000 svajcarskih franaka i jos 35.000 za njeno opremanje. Kako nam je potvrdjeno u MKCK svih 28 ambulanti na podrucju nase opstine rekonstruisano je ili su radovi u toku, opremljeno kompjuterima i neophodnom savremenom medicinskom opremom u sta je ulozeno oko 750.000 svajcarskih franaka. Da bi primena pilot-projekta osnovne zdravstvene zastite u ZC ,,Studenica" bila sto uspesnija, morali su da budu stvoreni svi uslovi za funkcionisanje zdravstvenih ambulanti u gradu i selima sto je podrazumevalo rekonstrukciju i opremanje objekata ali i edukaciju medicinskog osoblja. Do sada su zavrseni radovi na ambulantama i zdravstvenim stanicama u Vrbi, Ratini, Ribnici, Uscu, Cibukovcu, Vitkovcu, Zenevi, Godacici, Rocevicima, Bogu-tovcu, Studenici, Rudnu, Mlanci i Gokcanici. Vecina ovih zdravstvenih ustanova vec je opremljena savremenom opremom, a samo za potrebe Doma zdravlja bice obezbedjeno 150 kompjutera sa svom pratecom opremom koji ce biti povezani u jedinstven informacioni sistem. Podsecanja radi, pre nesto vise od godinu dana MKCK je izvrsio rekonstrukciju dela podruma kraljevacke Poliklinike gde je formiran Zdavstveno edukativni centar ,,Anri Dinan" u kome se vrsi strucno usavrsavanje medicinskog osoblja. Ova investicija je bila vredna 120.000 svajcarskih franaka. . DO KRAJA IDUCE GODINE SRBIJA BEZ KOLEKTIVNIH CENTARA - pise Predo Markovic Ugaseni kolektivni centri u Mrsacu i Stublu Pocetak gasenja 24 kolektivna centra u opstini Kraljevo, u kojima zivi oko 700 izbeglica i prognanih iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i oko 800 raseljenih lica sa Kosova i Metohije, oznacen je prestankom rada izbeglickih centara u Mrsacu i Stublu. U Kraljevu ce, kako kaze Slobodan Stanisic, poverenik Opstinskog komesarijata za izbeglice do kraja ove godine prestati da postoje kolektivni centri u Kamenici, u ,,Medijapanu“ u Konarevu, ,,Kablaru“ u Adranima i Domu kulture u Ribnici. -Iseljenje iz ovih kolektivnih centara moracemo da sprovedemo do juna meseca, a u projektima koji ce pruzati alternativu ucestvuje UNHCR preko svog partnera INTER SOS-a iz Italije. Ponudjen je tzv. pik ap program koji podrazumeva finansijsku pomoc, jednim delom u novcu, a drugim delom u materijalu od 500 do 1.500 dolara, zavisno od broja clanova porodice. Posle intervjua koji smo sproveli u ova cetiri kolektivna centra bili smo prijatno smo iznenadjeni cinjenicom da se veliki broj ljudi u ova cetiri kolektivna centra izjasnilo za ovaj program, dodaje Stanisic. Kako u kolektivnim centrima ima dosta invalida, starih i nesposobnih za rad, jedna od alternativa je njihov smestaj u odgovarajuce ustanove, a kada je rec o raseljenima sa Kosova, poznat je stav drzave da bi oni trebalo da se vrate u svoje domove. U Srbiji ce, kako je planirano do kraja ove godine biti ugaseno stotinu kolektivnih centara, a do kraja iduce godine i svih tri stotine. USCE - pise Slavoljub Mladenovic Nastavlja se agonija Fabrike parketa Novo rukovodstvo preduzeca Strugara u Kraljevu, u cijem sastavu se nalazi Fabrika parketa „Studenica“ iz Usca, pozvalo je radnike fabrike da zapocnu proizvodnju parketa u parketari u Uscu za dan 8. 4. 2003. godine. Na poziv rukovodstva odazvao se veliki broj radnika koji su na vreme dosli u fabricki krug, ali do pocetka rada nije doslo jer su radnici odbili da zauzmu radna mesta na tehnoloskim linijama jer im nisu obezbedjene plate za 14 meseci za koliko licni dohoci nisu isplaceni. Pored toga nije ispostovan dogovor da se od prodaje parketa pocne sa delimicnim isplatama zaostalih zarada. Posle neuspesnih dogovora poslovodstva sa radnicima radnici Fabrike parketa napustili su fabricki krug oko osam casova sa zahtevom da se delimicno prvo isplate delovi zarada pa onda pocne sa proizvodnjom. Agonija Fabrike parketa se nastavlja, a najgore je u celoj prici to sto je u Trgovackom sudu u Kraljevu zakazana rasprava za stecaj za dan 29.04.2003. godine sto uscanskom podrucju moze naneti neprocenjive stete. Ostace bez posla oko 140 radnika tako da ce opasti i kupovna moc sto ce osetiti i vanprivreda Usca. Apeli uscanskih privrednika i predstavnika mesnih zajednica uscanskog podrucja nikako da urazume rukovodstvo fabrike da je jedino resenje samostalna fabrika parketa. Zamenik
ministra za ekologiju i zastitu zivotne sredine u Uscu NARODNA BIBLIOTEKA - pise Bojana Milosavljevic Nove clanske karte U zelji da udovolji biblioteckim standardima i podigne nivo citalacke kulture, Narodna biblioteka „Stefan Prvovencani" u Kraljevu preduzela inovacije u smislu „marketinga" knjige kao svakodnevne kulturne navike i potrebe. Nove clanske karte i posebne pogodnosti pri upisu u mrezu korisnika Vec ovih dana clanove - korisnike Narodne biblioteke u Kraljevu ocekuje primetno atraktivno iznenadjenje: nove kartice na pozajmnom ali i drugim odeljenjima, koja omogucavaju pristup knjiznom fondu od skoro sto pedeset hiljada knjiga. Trajne clanske karte, kao modernije i nesumnjivo atraktivnije resenje od kartonskih, dizajnirao je akademski slikar - graficar Dragan Pesic. O ovom poklonu iz „Stefana Prvovencanog" koji, uzgred, nista ne kosta (ili staje skoro simbolicno, ako se prvi put dolazi u posed clanske karte ove Biblioteke), upravnik Dragana Tipsarevic kaze: - Nastojali smo da i na ovaj nacin privucemo sto veci broj citalaca. Sve to je sa osnovnim motom koji stalno imamo u vidu, a glasi: U susret korisniku. Ovu inovaciju mogli smo da uvedemo tek posto smo stvorili, tako zvanu, korisnicku bazu podataka (odnosno, kompjuterizovani sistem evidencije). Novina je okrenuta, pre svega, najmladjim citaocima, ali svakako nastojimo da uvecamo ukupan broj clanova, jer prema standardima i pravilima Narodne biblioteke Srbije pozeljno je da deset odsto stanovnistva budu i clanovi biblioteke. Kako to, nazalost, u Kraljevu nije slucaj, posegnuli smo za ovom inovacijom, ali i jos nekim pogodnostima. Sve u cilju da biblioteka postane deo svakodnevne potrebe i navike nasim sugradjanima…" U ovoj ustanovi saznajemo da mladji i odrasli citaoci mogu da se upisuju i kolektivno (najmanje deset organizovanih korisnika), sto, takodje, podrazumeva popust kod cene upisa, a kao sasvim novi oblik - postiji i mogucnost porodicnog clanstva, za koji je dovoljno da se jedan clan porodice upise po vazecoj ceni, dok svaki naredni clanarinu placa cak dvostruko manje. Ekonomske povlastice postojace i jos nekim drugim prigodama, odnosno povodima. IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO Nove knjige ODELJENJE ZA ODRASLE ,,Dnevnik Bridzet DZouns" (Plato/Beograd) i nastavak ove duhovite knjige, koja je 17 nedelja bila broj 1 na listi bestselera NJujork Tajmsa i ,,Bridzet DZouns na ivici razuma", engleske spisateljice Helen Filding, dela su koja ne samo kroz izmisljen lik, predstavljaju duh sadasnjeg vremena. Osecaj za humor, smisao za posmatranje okoline, istancana pronicljivost i nesvakidasnja sposobnost autorke da udje u najskrivenije predele zenske psihe, sigurno ce vas zabaviti. DECJE ODELJENJE ,,Velika enciklopedija sveta" (Zmaj/Novi Sad) Novo i uzbudljivo delo za decu. Sveobuhvatna i autoritativna, pisana sa puno stila, tako da je uzivanje koristiti je. Stranice ove izuzetne knjige, koja sadrzi vise od 3 500 pojmova, prepune su zivopisnih ilustracija, visoko kvalitetnih fotografija (vise od 2000) i detaljnih mapa.Tekst je jasan i sazet, napisan u malim odeljcima, pristupacnim mladom citaocu, za sta se pobrinuo tim od 50 strucnjaka. PREPORUCUJEMO ,,Manstiri Srbije" (Pravoslavna rec/Novi Sad) Velika ilustrovana enciklopedija, osobena po zamisli, sadrzaju, opremi. U njoj su predstavljeni svi srednjevekovni postvizantijski manastiri u prvobitnom obliku i obliku koji su stekli u poznijim obnovama. Sadrzi i cinjenice o razaranju pojedinih hramova, koji svedoce o tragicnoj istoriji naroda, od turskih vremena do danas. Ovo izuzetno delo, velicinom i izgledom, podseca na svecano opremljena jevandjelja. NJeni tekstovi i ilustracije, pruzaju citaocu, brizljivo sacinjena obavestenja o Manstirima u Srbiji, kao sredistima crkvenog i duhovnog zivota. NAJCITANIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI Odbojka - Prva B savezna liga - pise Zoran Bacarevic Ribnica ponovo u Prvoj A ligi Porazom u Vrscu od Banata (0:3) i pobedom u Kraljevu nad Radnickim (KG) od 3:0 Kraljevcani i zvanicno ponovo clanovi Prve A savezne lige. * Samo dva poraza na 24 prvenstvena meca. Odbojkasi Ribnice u nedelju u sumrak stavili su tacku na izuzetno uspesnu takmicarsku 2002/2003. godinu. Pobedom nad Radnickim iz Kragujevca od 3:0 (25:15, 26:24, 25:19) u 24. kolu Mini lige za plasman od 1. do 4. mesta, kraljevacki odbojkasi i zvanicno su promovisani u novog-starog clana Prve A savezne lige. Kako je odluka u buducem A ligasu „pala“ odavno pre zvanicnog zavrsetka prvenstva, u nedelju uvece je u Hali sportova kapitenu i treneru Ribnice Draganu Djordjevicu urucen pehar OS SCG za osvojeno prvo mesto u Prvoj B saveznoj ligi. Posto su susret 23. kola prosle srede u Vrscu od domaceg Banata izgubili sa ubedljivih 0:3 (nedostatak motiva, los dan i „sarena“ postava u vecem delu meca u „Milenijumu“ ucinili su svoje) u nedelju uvece igraci Ribnice nisu zeleli da razocaraju nekoliko stotina svojih najvernijih navijaca. Protiv novajlije u ligi iz Kragujevca zaigrali su angazovano i ozbiljno pa je postava u kojoj su sansu od pocetka dobili Radevic na mestu korektora i Jovic kao libero, uspela da zabelezi maksimalnu pobedu. Kragujevcani su, istina, u drugom setu pruzili nesto ozbiljniji otpor a pomogli su im i domaci odbojkasi serijom gresaka, da bi sve na kraju bilo u znaku domacina i novog, neprikosnovenog, prvaka „druge lige“. Ovogodisnju sezonu Ribnica je, posle odlaska Petkovica i Nikole Kovacevica u Crvenu zvezdu, pocela sa pritajenom nadom u uspeh, angazujuci tehnicara Marka Simijonovica (Borac, Starcevo) dok je dugogodisnji igrac Ribnice Dragan Djordjevic preuzeo ulogu prvog trenera i igraca, na novom mestu primaca servisa. Ta „formula“ dala je rezultat a mnogo toga bilo je reseno vec u zavrsnici redovne lige od 10 klubova kada je Ribnica slavila u Vrscu protiv jedinog pravog konkurenta sa 3:1. Mini liga od sest kola za kraljevacke odbojkase bila je stvar rutine a poklekli su samo prosle srede u Vrscu i to kada je sve odavno bilo poznato oko konacnoga poretka u Prvoj B ligi. Izuzetan rezultat i povratak u Prvu A saveznu ligu posle tri sezone provedene u B diviziji ostvarili su Djordjevic, Simijonovic, Mikovic, Aleksic, Ristovic, Todorovic, Radevic, Mitrovic, Zekavica, Jovic, Prodanovic, a u zavrsnici prvenstva i povratnici u maticno jato Popovic i Macuzic. Posto su konacan trijumf u Prvoj B ligi proslavili sa upravom i prijateljima kluba u „svom“ restoranu na Ibarskom keju, odbojkasi Ribnice u nedelju su dobili sedmodnevni, zasluzeni odmor. Banat iz Vrsca igrace sa Borcem iz Starceva baraz za Prvu A ligu. KOSARKA - FRIKOM YUBA LIGA Samo sesta Slogu spasava U 20. kolu Sloga zabelezila petu pobedu u sezoni nad Spartakom od 82:62 a od opstanka u A diviziji deli je jedna pobeda u poslednja dva kola. * U 21. pretposlednjem kolu Sloga gostuje u Leskovcu Cinjenica da ce samo jedna ekipa iz Frikom JUBA lige od jeseni morati stepenicu nize pomerili su i broj pobeda koje su potrebne za opstanak u kosarkaskoj eliti. Tako ce u ovoj sezoni umesto sedam - osam biti potrebno samo sest a tu carobnu „sesticu“ pokusace da u preostala dva kola obezbede kosarkasi kraljevacke Sloge, koji su trenutno na bezbednoj „koti 11“. Prosle subote pred punom Halom sportova Sloga je u duelu sa subotickim Spartakom zabelezila petu pobedu u sezoni. Suboticki „golubovi“ nisu bili nimalo miroljubivi u prvoj cetvrtini, ali kako je utakmica dobijala na tempu i „minutazi“ sve je doslo na svoje mesto za cetu Dragana Stefanovica. Najvecu prednost Kraljevcani su imali u 29. minutu kada je njihov plus iznostio 21 kos da bi konacan rezultat na semaforu glasio: Sloga - Spartak 82:62 (13:16, 26:11, 27:17, 17:18. Najbolji pojedinac susreta Jugoslav Dasic postigao je 24 kosa a pomogli su mu punom merom Stefanovic (21) i Bozovic (15). Dojucerasnji centar Sloge Milos Mijailovic za goste iz Subotice postigao je najvise, 18 koseva a dvocifren ucinak imao je i Suput sa 13 poena. Dva kola pre kraja prvenstva na zacelju najugrozeniji su OKK Beograd, Sloga i Lavovi 063 ukoliko izgube obe utakmice (OKK Beograd i Zeleznik). Slogi nece biti nimalo lako u finisu prvenstva jer joj je za opstanak potrebna jedna pobeda. U narednom 21. koli Sloga putuje u Leskovac na noge tradicionalno neugodnom Zdravlju da bi „poslednji voz za Katangu“ pokusala da uhvati pred svojim navijacima protiv vrsackog Hemofarma koji je vec izgubio sve sanse za plasman medju tri najbolje ekipe i za plasman u Jadransku (Gudijer) ligu. KOSARKA - PRVA B SAVEZNA LIGA Masinac u kosarkaskoj eliti Ubedljivom pobedom u Beogradu nad Radnickim od 84:60 „studenti“ dva kola pre kraja obezbedili mesto u Prvoj A ligi. - Sutra u Kraljevu u 23. kolu Masinac - Polet Keramika Ubedljivije nego sto se ocekivalo kosarkasi Masinca slavili su u nedelju uvece na Crvenom krstu. Domacin Radnicki muku muci oko buduceg statusa a ipak je bio lak zalogaj za cetu Boska Djokica koja je ovom pobedom prakticno obezbedila plasman u vodecoj cetvorki koja ce se naredne jeseni takmiciti u najvisem rangu u SCG. Susret 24. kola Prve B lige u dvorani Radnickog pred stotinak gledalaca poceo je u znaku gostiju a njihova superiornost trajala je punih 30 minuta kada je na isteku trece cetvrtine rezultat glasio 70:39 za Masinac. Najefikasniji u pobednickoj ekipi bio je Sasa Avalic sa 22 kosa a slede Markovic sa 17, Jovanovic sa 14, Deretic sa 10 koseva itd. Gubitnik Radnicki iole raspolozenijeg strelca imao je u Tanaskovicu (16 koseva). Radnicki -Masinac u 24. kolu 60:84 (18:26, 12:21, 9:23, 21:14). U prvenstvu Prve B kosarkaske lige preostala su jos dva kola ali poslednje dve utakmice ne mogu zaustaviti Masinac na putu ka drustvu najboljih. Dva kosarkaska vikenda dace konacan poredak na vrhu i odredice zvanicnog prvaka lige a Masinac ce pokusati da popravi impresivan bodovni saldo. Sutra od 19,30 casova u Kraljevu gostuje veliki duznik iz prvog dela prvenstva Polet Keramika iz Beceja gde su Kraljevcani izgubili mec u poslednje dve sekunda sa „pola„ kosa. Bice to oprostaj Masinca od svojih pristalica posto ce u poslednjem 26. kolu gostovati u Kragujevcu kod domace Zastave koja takodje zeli plasman u kosarkasku elitu nove drzavne zajednice Srbija i Crna Gora. Sutra - besplatno Povodom plasmana u Prvu A ligu i oprostaja od svojih pristalica, KK Masinac ce sutra sirom otvoriti vrata hale sportova. Za sve ljubitelje kosarke susret Masinac - Polet Keramika bice - besplatan. |
Copyright © 1997-2003 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive