DVOBROJ - Internet izdanje - 24. april 2003.godine

Nedeljni list u izdanju Javnog preduzeca za informisanje: „Ibarske novosti“ - Kraljevo. Adresa Redakcije: Ul. Cika LJubina br. 2. Direktor i glavni i odgovorni urednik: Slavko Janosevic. Odgovorni urednik: Ivan Rajovic. Tehnicki urednik: Aleksandra Rankovic. Redakcija: Zoran Bacarevic (sport), Dragan Vukicevic (privreda), Predrag Markovic (drustvo), Slobodan Rajic (politika), Marko Slavkovic (reportaze i Strsljen), Bojana Milosavljevic (kultura), Stojan Petkovic (sport), Milisav Radovanovic (fotoreporter). Predsednik Upravnog odbora: Gordana Vuckovic. Telefoni: direktor i glavni i odgovorni urednik 312 - 504, odgovorni urednik 312 - 507, Pravna i opsta sluzba 312 - 505, Oglasno odeljenje 312 - 503. Godisnja pretplata 1.040 din. Za inostranstvo - Evropa 3.120 din. Amerika i Australija 4.160 din. Tekuci racun: 160 - 14461 - 52 kod „Delta banke“ Kraljevo. Kompjuterska obrada „Ibarske novosti.“ Stampa DD „Slovo“ Kraljevo, Vojvode Stepe 45. Telefon: 036 - 332 - 312. Postarina placena u Posti 36200 Kraljevo. List izlazi petkom, rukopisi se ne vracaju.

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" Vreme sadasnje - Imas samicu u Centralnom zatvoru - vrati zgradu i bazen
Sabic najavio dolazak
Prociscenje i opomena za buducnost
Njegovo delo Bog ce nagraditi
Vanrednim izborima iz krize
Reforma u zdravstavu je vec pocela
Mlekara nikla - motel na vidiku
Novosti iz Usca
Kultura - Intrigantna junakinja Tonka Babic - Nove knjige
Sport - Kosarka - Fudbal


Vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Imas samicu u Centralnom zatvoru - vrati zgradu i bazen

   Kao u ona dobra, stara brozna vremena, ako ih se neko jos uvek seca, kada se posle Brozovih pisama i brzojava pristupalo sveobuhvatnim reformama posle kojih, gotovo po pravilu, nije bilo nicega, tako se i ovih dana, odnosno odmah po ukidanju vanrednog stanja najavljuje jos jedna u nizu spektakularnih akcija ispitivanja porekla i povracaja iliti povracanja nelegalno stecene imovine. I mada su, verovatno, mnogi beskucnici i siromasci odavno prizeljkivali nesto slicno niko nije smeo, ili nije hteo, da se seti sve dok Mile Isakov iz ravne Vojvodine nije skupio petlju i najavio zestok obracun sa imucnima, odnosno legalizaciju stecene imovine od strane onih koji su bogatstvo stekli legalnim, postenim i pregalackim radom. Svima onima koji ni u demokratskoj Srbiji, koja bije ljutu bitku sa kriminalcima svih boja, profesija i drugih prepoznatljivih karakteristika, ne zive onako kako su ocekivali ovo je jos jedna nada da ce se bar drugima oduzeti ono sto su i oni od drugih oteli i od usta im oduzeli, pa makar ovi prvi od toga i nemali nikakve koristi.
   Dakle, jos jedna akcija u stilu onih "imas stan - vrati sator", "imas sator - vrati vrecu za spavanje" , a "imas li vrecu za konjosanje - vrati pidzamu" i tako redom do kilota, tangi ili bokserica, a i ogoljenije krece na ovim prostorima koji prosto vrve od akcija koje gotovo da se brze zavrse nego sto poprime neki sveobuhvatniji zamah i daju bilo kakve rezultate.
   Tako je to bilo nekada u komunizmu, kada su svi ziveli sjajno, kad bi se zezali, dok su se sadasnji ovejani kriminalci tek pilili, da ne kazem kotili, a njihov potonji nalogodavac, kum i pasenog, inace najpoznatiji diktator s kraja drugog i pocetka treceg milenijuma, sakupljao krec i ostali gradjevinski materijal za farbanje i krecenje svojih kumova, a i ostalih, sto blizih, a sto daljih rodjaka i partijskih drugova. Ali, u skladu sa novim kriminalno-modno-turbo i ostalim trendovima ova najnovija akcija za utvrdjivanje porekla imovine ide pod sloganom "Imas corku - vrati zgradu, bazen i trzni centar" ili "Imas samicu u Centralnom zatvoru - vrati sve sto si opljackao" . Ali, ako je suditi po tome da bi na stotine, da ne kazem hiljade, teskih kriminalaca koji imaju stanove od po nekoliko stotina kvadrata, trebalo da budu osudjeni na visedecenijsko, ako ne i dozivotno nosenje bukagija i cupkanje praziluka i krtole po za to opremljenim ustanovama, mnogi beskucnik bi konacno mogao da uleti u pristojnu gajbu. O lovi i drugim simbolima i obelezjima bogatstva u zemlji u kojoj su posteni jedva prezivljavali, a mnogi nisu ni preziveli, da i ne govorimo jer stvar je vrlo prosta - malo je onih koji su uspeli da budu posteni, profesionalni i radni i da steknu kapital, mada ne znaci da nema i takvih. Ali, vrlo je lako zakljuciti da je stvarno trebalo biti vidra, a mozda i foka ili neka druga opasna zverka pa steci bogatstvo u uslovima u kojima veci broj relativno normalnih spodoba nije bio u stanju da stekne ni neku ljudsku ne tako opasnu bolestinu, kao sto je lumbago, suljevi, dijareja, gonoreja ili tome slicno. Znaci, bez neke velike filozofije ili grize sasvesti, sve bi to lepo trebalo oduzeti i pokloniti sirotinji i nije tu potrebna nukakva istraga. Dovoljno je samo pogledati te novokomponovane srpske bogatase koji svoje radodajne guze tusiraju u djakuzi kadama i pod djaguzi tusevima dok pojedinci nemaju ni za sapun da se konacno rese svojih visedecenijskih, demokratskih i antidiktatorskih brabonjaka i vonja na bedu i neostvarena ocekivanja. Dovoljno je pogledati te likove koji se voze u micubisijima, mercedesima, i klopaju susi, satobrijan i piju viski i kurvoazje a face im prosto zaudaraju na sljivovicu, pirocanski opanak i projino brasno. Zar je potrebna neka narocita filozofija ili detektivski kurs pa prepoznati srpskog ovejanog kriminalca u spodobi koja na prijemu kod crvenih kapica kupa kocku leda u viskiju, a njuska mu prosto vapi za brljom koju bi u miru sasuo u sebe. A onda sledi pokolj o kojem ce tek biti govora u najvisim krugovoma cuvara reda , mira i ostalih tekovina demokratije. Ali, budimo sigurni da i pored svih ovih znakova prepoznavanja i pred toga sto svi mi dobro znamo bar desetak, a neki i vise desetina skotova koje bismo odmah mogli da ocinkarimo za lopovluk, pljacku ili nezakonito bogacenje, budite sigurni da ni od ove akcije, kao i od svih ostalih slicnih, nece biti neke narocite vajde. Kao ni od lustracije. Sve ovo suvise dugo traje i suvise je veliki broj onih koji su na bilo koji nacin, a da mozda o tome nisu ni razmisljali, povezani sa mafijasima i njihovim pipcima koji su dotakli svaku poru zivota u ovoj zemlji, ako je ovo uopste zemlja i ako je zivot ovde to sto bi trebalo da bude. Nije li se odavno govorilo o mafiji u belim mantilima, pa o sportskoj mafiji, pa mafiji uzgajivaca malina, mafiji pletilja dzempera, pa sve do mafija sibicara, kokosara , onanista i ostalog taloga sa margine zivotarenja. Ali, zabava je pocela, neko ce dobiti politicke poene, neko corku, a neko nece dobiti nista ali ce ziveti u iluziji da se nesto desava, a i to je bolje nego nista.Povratak na vrh strane


DA LI CE SKUPSTINA OPSTINE KRALJEVO BITI RASPUSTENA? - pise Slobodan Rajic
Sabic najavio dolazak

   Ministar drzavne uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije Rodoljub Sabic, u izjavi za TV Kraljevo, najavio je dolazak u Kraljevo cim bude ukinuto vanredno stanje, jer, kako je istakao, „ne bi bilo uputno da to cini u ovim vanrednim okolnostima“. Cilj njegovog dolaska je sagledavanje stanja u kraljevackoj opstini, pre svega funkcionisanja ovdasnje lokalne samouprave, posle neodrzavanja „20.“ sednice SO Kraljevo, ali i visemesecnih sukoba u kraljevackom DOS-u koji je na (lokalnoj) vlasti od oktobra 2000. godine.
Sa poslednje, neodrzane sednice SO  Kraljevo   Naime, kako je rekao Sabic, pre donosenja predloga o raspustanju Skupstine opstine, raspisivanju novih izbora i odredjivanju privremenog organa lokalne (samo)uprave, sto je po novom Zakonu u ovoj oblasti, nadleznost Ministarstva za drzavnu upravu i lokalnu samoupravu, njegova je praksa da sagleda stanje na terenu. To znaci, da ce cilj njegovog dolaska prevashodno biti da ispita situaciju u Kraljevu, da obavi razgovore sa „sukobljenim stranama“ i, ako ne bude drugog resenja, kao krajnju meru, predlozice uvodjenje tzv. „privremenih mera“ (takozvanih, jer novi Zakon ne poznaje taj termin, a pominje samo „privremeni organ“ od pet clanova koji zamenjuje Skupstinu do konstituisanja nove).
   Da podsetimo, Skupstina opstine i njeni organi i tela vec duze vreme ne funkcionisu kako treba zbog stalnih sukoba u vladajucem DOS-u. Taj sukob je, kao i na nivou Republike, pre svega na relaciji DSS-DS i druge clanice DOS-a. Zbog tog raskola, svojevremeno, nije izabran novi predsednik Izvrsnog odbora Skupstine opstine Kraljevo i on funkcionise „u ostavci“ skoro dve godine.
   Pored toga, pojedini odbornici napustali su ili bojkotovali jedan broj sednica Skupstine opstine, medju njima i dve poslednje, tako da one nisu imale ili su imale kvorum „pod sumnjom“. Jos prosle godine dogodio se period od skoro cetiri i po meseca (jul-oktobar) bez odrzanog redovnog zasedanja, osim svecane i komemorativne sednice gde se kvorum nije ni brojao, a predstavnici OG DOS-a tvrde i da je poslednja legalna sednica SO Kraljevo, sednica sa kvorumom, odrzana 30. decembra 2002. godine kada je usvojen budzet.    Tokom vladavine DOS-a bila su i dva (zvanicna) neuspesna pokusaja smene predsednika Skupstine opstine i tri neuspesna pokusaja izbora nove „opstinske vlade“.
   Nedavno je veci broj odbornika DOS-a podneo ostavke i vratio mandate, a Administrativno-mandatska komisija to potvrdila, kao i iskljucenja jednog broja odbornika koji su ili iskljuceni iz svojih stranaka ili su ih samovoljno napustili.
   Podsecanja radi, i predsednik SO Kraljevo je u nekoliko navrata od ministra Rodoljuba Sabica i sam trazio uvodjenje „privremenih mera“ i raspisivanje vanrednih lokalnih izbora u Kraljevu (poslednji put odmah posle neodrzane „20.“ sednice SO Kraljevo), a to su cinili i odbornici druge strane, iz OG DOS-a.
   Najavljeni, skori dolazak ministra Sabica u Kraljevo trebalo bi da pruzi odgovore na ova i mnoga druga pitanja i razresi dileme i probleme u radu Skupstine opstine Kraljevo.Povratak na vrh strane


TRIBINA FORUMA NEVLADINIH ORGANIZACIJA KRALJEVO O LUSTRACIJI - pise Slobodan Rajic
Prociscenje i opomena za buducnost


   - Srdjan Milivojevic : „Umesto principa pravde 5. oktobra je primenjen princip laznog legalizma“, - LJiljana Palibrk : „Za razliku od drugih zemalja u tranziciji, mi niti smo kaznili lopove i ubice, niti smo doneli Zakon o lustraciji“, - Teofil Pancic : „Ovo je siromasna i ojadjena zemlja zato sto je to tako htela, politicko ludilo bilo je masovna pojava, lopove i ubice strpacemo u zatvor, ali je glavni problem suocavanje sa sopstvenom savescu i prosloscu“

   „Kao narodni pokret ocekivali smo da se posle 5. oktobra krene ne sa revansizmom i osvetom ali sa namirenjem pravde, svakako“ - rekao je Srdjan Milivojevic, aktivista Otpora, na tribini o lustraciji koju je prekjuce organizovao ovdasnji Forum nevladinih organizacija, pod radnim naslovom „Lustracija, Cistka ili Duhovno prociscenje i opomena za buducnost“.
Objasnjavajuci radni naslov tribine, u ime domacina i organizatora, Radovan Milicevic je napomenuo da je termin „Cistka“, inace karakteristican za Staljinov sovjetski i komunisticki sistem, upotrebio bivsi predsednik SRJ dr Vojislav Kostunica decembra 2000. godine rekavsi da ce eventualna „cistka dovesti do politickih potresa“ u nasoj zemlji. Milicevic je zapitao „Koliko je dr Kostunica bio u pravu, procenite sami?“ i konstatovao : „Kamo lepe srece da smo pre dve i po godine imali lustraciju i pravi legalizam prema ljudima bivseg rezima koji su se ogresili o zakon, ne bi nam sada bilo neophodno vanredno stanje da bi se izvrsila i svojevrsna katarza“.

POLITICKI STRIPTIZ

Aktivista Otpora Srdjan Milivojevic u nastavku izlaganja naglasio je da je Otpor ocekivao da svi koji su krali izbore (sto je tesko krivicno delo) i materijalna bogatstva, ratni zlocinci i profiteri (kojima je „Rat bio brat, dok je nama bio rat“), oni koji su pljackali godinama narod, poput Kertesa, oni koji su nas lagali i satanizovali pred svetom, poput Iva Markovica, i krivicno odgovaraju.
- Nazalost, to se nije dogodilo, vec je umesto principa pravde primenjen princip laznog legalizma. Mnogi Milosevicevi ljudi, „preletaci i prevrtaci“, presli su u stranke DOS-a, iz kojih su im pojedinci omogucili da „operu“ biografije, zeleci da i dalje zadrze vlast. To je bio neprimereni politicki striptiz, jer o karakteru coveka kome je svaka vlast dobra to najbolje samo po sebi govori. Jedan broj ljudi upozoravao je na veliku opasnost od takvog ponasanja, ali su ljudi iz DSS-a i pojedini iz DOS-a dolazak na vlast shvatili kao dolazak do plena. Otpor, koji je najvise proganjan u vreme Miloseviceve diktature, podneo je veliki broj krivicnih prijava i ocekivao njihovo procesuiranje, ali do toga nije doslo. Bio je neophodan diskontinuitet sa ljudima iz Milosevicevog rezima. Mi smo 5. oktobra trazili da uhapse najmanje 2.000 ljudi koji bi zatim svedocili o jos 10.000 kriminalaca - podvukao je Milivojevic.
Medjutim, umesto toga, podsetio je, „imali smo setnju kriminalaca i dalje“, pa rascep i velike svadje u DOS-u oko vlaasti, „negativnu kampanju i politicku trgovinu koje su gradjani siti“. Po Milivojevicevim recima, tuzilastvo, policija i sud ne mogu da budu tolerantni prema ljudima ogrezlim u kriminal, pogotovu sto su brojna krivicna dela dokazana u predkrivicnom postupku.
- Ako ne kaznite lopova i ubice, izjednacavate ih sa postenim gradjanima i svi smo u istom zatvoru, a meni je dosta 10 godina zatvora pod bivsim rezimom. Za lustraciju nikad nije kasno. Ona znaci izopstavanje nekih gresnika iz javnog zivota na odredjeno vreme. Ne mozete svirati novu pesmu na starim gajdama!? - upozorio je Milivojevic.
On se zalozio i za hitno donosenje Zakona o ispitivanju porekla imovine (koji nije akcija „Imas kucu, vrati stan“) i Zakona o finansiranju politickih stranaka. Analizirajuci stanje posle Djindjicevog ubistva, istakao je da se jedna velika stranka osipa, ali se jos mnogi krivci voze automobilima sa zatamnjenim staklima ali ne zbog stida vec zbog bliskosti sa strankama DOS-a. Milivojevic je takodje podsetio na istorijske pouke jer su papine oprostajnice grehova i njihova prodaja za novac doveli do pojave protestantizma, sto se i nama moze desti na savremen nacin - da narod ponovo krene u proteste!? Komentarisuci ukidanje vanrednog stanja, Milivojevic je zatrazio nastavak obracuna sa organizovanim klisicnim, ali i ekonomsko-finansijskim kriminalom u cemu „SABLJA“ ne sme da bude istupljena jer na njoj stoje reci „Ne vadi me potrebe, ne vracaj me bez casti“, jer ako se drzava ne obracuna sa svim zlikovcima iz Milosevicevog rezima to ce se ponovo vratiti kao bumerang - upozorio je Milivojevic.

DVA PERIODA

LJiljana Palibrk, iz Helsinskog odbora za ljudska prava, istakla je da su sve zemlje u tranziciji istocne Evrope imale neki vid lustracije, bilo donosenjem posebnog zakona, bilo ugradjivanjem odredjenih lustrativnih odredbi u druge pozitivne zakone. Medjutim, dok su se sve te zemlje na razne nacine obracunavale sa komunistickom prosloscu, nasa zemlja je sa tim oklevala i to joj se na neki nacin osvetilo. Po njenom misljenju, lustracija u Srbiji i Crnoj Gori mora da obuhvati dva perioda : Prvi od Drugog svetskog rata do 1987. godine i drugi od te godine do kraja Miloseviceve vladavine jer se te dve price radikalno razlikuju. Ona je izrazila bojazan da lustracija kod nas ne moze da bude isto sto i u drugim istocno-evropskim zemljama jer smo mi za 13 godina Miloseviceve vladavine imali genocid i unistavanje drugih i sopstvenog naroda.
Ona je objasnila i da lustracija ne znaci krivicno ili prekrsajno kaznjavanje, ne podrazumeva nikakve poznate zakonske kazne (zatvorska, novcana) vec znaci prociscenje ljudi koji su se pre svega ogresili o ljudska prava. U tom smislu, smatra ona, mora se napraviti jasna razlika izmedju ljudi koji su se ogresili o zakon i koji podlezu krivicnoj odgovornosti, od ljudi kojima Zakonom o lustraciji treba na odredjeno vreme onemoguciti bavljenje javnim funkcijama, pre svega ljudima iz bivseg rezima jer postoji realna opasnost da ce oni blokirati proces promena. Taj Zakon omogucava mladoj demokratiji da „stane na noge“ i uspostavi stabilne institucije i postovanje ljudskih prava.
- Nas problem je u tome sto niti smo izvrsili kaznjavanje zlocinaca i lopova, niti smo doneli Zakon o lustraciji! Mi smo do 12. marta imali mafiju u trci za vlascu, „pranje“ novca od strane ljudi bivseg rezima koji su se slobodno setali zemljom i to je bilo vrlo opasno. Posebno treba resiti pitanje ratnih zlocinaca, jer bez odgovora na to pitanje nema nam ni buducnosti - naglasila je LJiljana Palibrk i uporedila nase stanje u ovoj oblasti sa poznatim primerima u svetu (Nemacka, Cile, Juznoafricka Republika...) u kojima su ili primenjena stroga sudjenja ili postojale razne drzavne komisije za utvrdjivanje istine („nasa Komisija za istinu, formirana na predlog dr Kostinice, bila je samo kompromitizacija“).
Nastavljajuci izlaganje, ona je izrazila nadu da ce rezultati istrage u vreme vanrednog stanja, koja dolazi do cinjenica, biti saopsteni javnosti i da je sada napravljen zakasneli rez i raskid sa paradrzavnim strukturama. Upozorila je da u politici i medijima i dalje imamo govor mrznje cime razni klanovi i pojedinci pokusavaju da uticu na javno mnjenje, istina se „falsifikuje“ iako je ustavno pravo gradjana na objektivno informisanje. Namera DOS-a je bila dobra, ali je greska u koracima dovela do tragedije. Po njenim recima, zelja Helsinskog odbora i njena licno je da „nadjemo dovoljno snage, volje i moci da se obracunamo sa ratnim zlocincima, imenom i prezimenom, da neko ko je okrvavio ruke i obogatio se pljackom u ime svih nas, pa zatim nastavio to isto u nasoj zemlji“ bude kaznjen po zakonu. Naglasila je i da nasa zemlja jos uvek nije u stanju, ni tehnicki, da sudi ratnim zlocincima.
„Nema razloga za bezanje od Zakona o lustraciji s tim da se on ne zloupotrebi, jer su nas ti ljudi iz bivseg rezima, zbog nedostatka tog Zakona, pored ostalog, vratili unazad , na period pre 5. oktobra“, zbog cega taj Zakon treba pazljivo doneti, u skladu sa Ustavom, njegovu potrebu u zemljama u tranziciji priznao je i Savet Evrope, a Srbija nema vremena za gubljenje - zakljucila je LJiljana Palibrk.

POKRADENI ZIVOT

Teofil Pancic, novinar „Vremena“, najpre je zapitao „zasto nasi ljudi vise vole da govore o lopovima nego o ubicama i zasto ih vise zaboli kada im neko ukrade 100 dinara iz budjelara nego kad im ubije komsiju“? „To je nas moralni pejzaz danas“, rekao je Pancic i to obrazlozio:
- Ovo je siromasna i ojadjena zemlja zato sto je to htela, jer je to izabrala, jer se vise puta na izborima izjasnjavala da bude ojadjena, unistena i da bude mimo sveta. Svako neka se priseti sta je bilo pre 15 godina kada je ovde politicko ludilo bilo masovna pojava! A bilo je izbora, imali smo daljinski upravljac i mogli da biramo programe, bilo je i medija koji su drugacije pisali poput Nase borbe, Vremena, Telegrafa... Pogledajte sta ima ubica Zorana Djindjica zvani Zveki ili Zmija. Nisu mu nasli ni kucu sa bazenom, ni gomilu deviza, ni heroin, nista od toga. Po svoj prilici nije ozbiljan mafijas, vec ozbiljan „patriota“ koji je prethodno po Bosni ubijao ljude!? Arkanovo bogastvo nije steceno kriminalom u Beogradu nego u Erdutu, Bijeljini.... Legija i kompanija nisu to naucili na beogradskim ulicama nego po „slobodnim lovistima“ po Hrvatskoj, BiH, Kosmetu. Nikome to nije smetalo dok se „momci“ nisu vratili kucama!? Ziveli smo sa njima u „perverznoj“ vezi. Svi su ih tolerisali kao velike demokrate. Zvali su me da na TV raspravljam o ratnom zlocinu. Nisam prihvatio, jer cinjenice nisu za raspravu i trgovinu... Svi smo znali, ali neki nisu hteli da znaju, svi su im bili krivci osim njih koji su mnogo uradili i na sopstvenoj propasti. Zlocinci treba da plate i nema dovoljno velike kazne za njih, ali razmislimo jos jednom zasto smo ovako jadni i bedni a drugi su nam daleko odmakli?

PRAVI PROBLEM

Pancic je istakao da Cesi nisu lustrirali lopove vec sluge i saradnike sovjetskih boljsevika. To, po njemu, „to nije pitanje pokradenog budjelara - to je pitanje pokradenog zivota!?“
- Mi smo imali period u kojem je ova zemlja ubijala sebe i druge, svoje ljude i one oko sebe i plasimo se da to priznamo sebi. Bojim se da je zato prica o ubicama tako nepopularna za razliku od price o lopovima!? Bio sam u Silerovoj i sa masom sveta gledao opravdano rusenje u prah i pepeo te zgrade, tog simbola mafije i bandita. Ali, pitam se, zasto smo pored te zgrade ranije prolazili sa strahom, na prstima, i zasto niko, pa ni mediji, nisu posmatrali vadjenje leseva nekoliko stotina metara dalje? Mozete da uprete prst u lopova, ali sta ako se posle ispostavi da je on heroj, pa zatim ubica i ratni zlocuinac? Gde je nestala publika Cece Raznjatovic, tih 100.000 uglavnom mladih devojaka i mladica? Nemojte mi reci da da nisu znali ko su dok ih je Minimaks vodao po televizijima? To je kulturoloski i psiholoski problem Srbije? Pohvatacemo mi lopove i ubice, strpati ih u zatvor, ali ostace problem kako da se Srbija suoci sa onim sto je neko u njeno ime cinio a da se ona tome nije suprostavila!!! To je nas problem - povukao je Pancic.
Kada je u pitanju lustracija u medijima, Pancic je naglasio da je on o tome odavno pisao i da je imao seriju komentara pod radnim naslovom „lustracija i frustracija“. I u ovoj oblasti, po njemu, prema nekima moraju da se primene zakonske, krivicne mere, jer su postojale i tzv. „medijske ubice“, poput Milanovica, Vucelica, Hadzi Antica, Minovica, Milijane Baletic, Krste Bijelica... „Tek kad njih smestimo gde treba, mozemo govoriti o lustraciji“, zakljucio je Pancic.
Gosti su suocavali misljenja i odgovarali na brojna pitanja posetilaca tribine, a Radovan Milicevic, u ime organizatora, obecao je da ce Forum NVO Kraljevo, pored zalaganja za propise o lustraciji, pratiti rad svih drzavnih institucija i zahtevati da rade efikasno i u skladu sa zakonom.Povratak na vrh strane


KRALJEVCANI NA 40-DNEVNOM POMENU PREMIJERU DR ZORANU DJINDJICU - pise Boban Rajic
Njegovo delo Bog ce nagraditi

   „Nije vazno koliko covek zivi, nego koliko ucini. Zoran je ucinio mnogo vise nego mnogi i kad bi ziveli hiljadu godina. Zoran je dao primer, hvala mu, njegovo delo Bog ce nagraditi“ - rekao je episkop hvostanski Atanasije Rakita, zavrsavajuci cetrdesetodnevni pomen pokojnom premijeru Srbije dr Zoranu Djindjicu.
   Pomenu, koji prosle nedelje, 20. aprila, odrzan u Hramu svetog Save u Beogradu, pored clanova porodice pokojnog premijera Djindjica, prisustvovali su i najvisi predstavnici drzavnih i politickih organa, javnog i kulturnog zivota zemlje, jedan broj inostranih diplomata i vise hiljada gradjana Srbije, medju kojima i stotinak Kraljevcana. Medju prisutnima bio je i telohranitelj pokojnog premijera Milan Veruovic, koji je teze ranjen u atentatu 12. marta, ali se posle komplikovane operacije oporavio i na stakama dosao na parastos.
   Cetrdesetodnevni pomen premijeru Djindjicu sluzilo je svestenstvo Srpske pravoslavne crkve, po tradicionalnim obicajima, uz bozanstvene zvuke crkvenih svetosavskih zvona kojima je parastos zapoceo, molitve za pokoj duse i „vecnaju pamjat“, zapaljene svece i suze koje su uz andjeosku crkvenu, horsku, duhovnu pesmu „Gospode, pomiluj..“ spontano navirale iz ociju.
   Episkop Atanasije Rakita, nakon parastosa, preneo je jos jednom zahvalnost NJegove svetosti patrijarha srpskog Pavla premijeru Zoranu Djindjicu za sve sto je ucinio za Srbiju i srpski narod. Obracajuci se porodici pokojnog premijera i, kako je naglasio, prijateljima „velikog Zorana“, episkop Atanasije dostojanstveni obred u Hramu svetog Save zavrsio je recima: „Ruzice, Jovana, Luka, nas bol nadoknadicemo ljubavlju koja nikada ne gasne“. Bilo je to jos jedno iskreno i dostojanstveno odavanje pocati nedavno ubijenom premijeru Zoranu Djindjicu.
   Kraljevcani su, inace, na 40-dnevni parastos premijeru Djindjicu otisli, autobusom i jednim brojem privatnih automobila, u organizaciji Opstinskog odbora Demokratske stranke Kraljevo.

Na Zoranovom grobu
   Pre pomena u Hramu svetog Save, grob premijera Zorana Djindjica u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu posetili su clanovi njegove porodice, prijatelji, clanovi Vlade Srbije i Demokratske stranke.
   Posle pomena u Hramu, grob je posetio i veliki broj gradjana, medju kojima i Kraljevcani koji su u dugoj, tuznoj koloni prisli grobu, polozili cvece i zapalili svece za pokoj duse premijera Zorana Djindjica.Povratak na vrh strane
KONFERENCIJA ZA NOVINARE OKRUZNOG ODBORA SPO KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Vanrednim izborima iz krize
   - Posle raspustanja Skupstine u privremeno vece u Kraljevu treba izabrati nezavisne i strucne kadrove koji ce da obezbede i uslove za nove izbore, - Vanredno stanje zbog odnosa sa EU i Savetom Evrope neophodno ukinuti, - Na nedavnoj sednici Glavnog odbora SPO potvrdjena glavna opredeljenja stranke, - Narodni sabor na Ravnoj Gori 10. maja ali bez oruzja i senlucenja!

„Srpski pokret obnove principijelno zahteva ispunjenje svih predizbornih obecanja DOS-a datih pre tri godine i sve vreme ukazuje na pogubnu vladavinu DOS-a u Kraljevu, i pre i posle raskola u ovoj koaliciji, i ne pristaje na razne ponude ni sa jedne ni sa druge strane vec ostro kritikuje otimacinu poslanickih mandata u Skupstini Srbije“ - receno je na konferenciji za novinare Okruznog odbora SPO Kraljevo, odrzanoj pocetkom ove sedmice.
Odbornicka grupa SPO u Skupstini opstine Kraljevo, sa svojih pet odbornika, kako je receno, zbog toga nije imala pravo niti zelela da udje u ma kakve dogovore sa odredjenim politickim faktorima, pa ni onim koji su na vlasti na lokalnom nivou.
- Mi smo vec tri puta o tome na isti nacin iznosili svoje stavove. Sva tri puta smo zahtevali vanredne lokalne izbore, uz potpuno postovanje Zakona, a to znaci da se nakon tri meseca od uvodjenja privremenih mera raspisu izbori, plus mesec dana predizborne kampanje. I ovog puta pozivamo sve relevantne politicke faktore u Kraljevu da se javno izjasne o ovome i da zatim zajednicki uputimo zahtev Ministarstvu za lokalnu samoupravu da se uvedu privremene mere ali pod jednim najobicnijim uslovom, nadam se svima prihvatljivim, da u to 5-clano privremeno vece udju nezavisni ljudi koji su van svih politickih stranaka. To bi bili ljudi koji bi prakticno, na najbolji moguci nacin, a to je zakonit nacin, obezbedili uslove za predizbornu kampanju i vanredne izbore za novu lokalnu samoupravu u Kraljevu - istakao je Milomir Sljivic, predsednik Okruznog odbora SPO Kraljevo i dodao da u Kraljevu ima dosta kvalitetnih kadrova koji su izvan stranaka i na koje treba ozbiljno racunati u daljem radu i razvoju.
On je preneo i osnovne odluke i stavove sa nedavne sednice Glavnog odbora SPO na kojem su, kako je rekao, potvrdjena glavna opredeljenja ove stranke, sadrzana u njenom Programu. Na sednici je, podvukao je Sljivic, odredjeni precizni zadaci svih opstinskih odbora SPO u predstojecim izborima koji ce sigurno biti odrzani najkasnije jesenas i manifestovani puna mobilnost clanstva i njihova odlucnost da istraju u borbi za preobrazaj Srbije.
- Mi smatramo da sa opredeljenjima koja su uvek krasila SPO, i pomocu kratkog i jasnog programa, mozemo da preobrazimo Srbiju i da je najbrze uvedemo u Evropsku uniju i sve ostale svetske institucije. Sa velikim i tragicnim zakasnjenjem potvrdilo se sve sto je SPO govorio o proslom rezimu Slobodana Milosevica, a i o ovom sadasnjem rezimu, koji je sa Milosevicevim organizatorima ubistava i ubicama napravio nagodbu, cak ih je 5. oktobra nazivao oslobodiocima i junacima. Zrtva i jednog i drugog rezima, a i organizatora i ubica, su bili SPO i Srbija i srpski narod. Sa kreditom stranke istine, sa postojanim programom, sa kvalitetnim i strucnim ljudima, sa resenjima, verujem da cemo vrlo brzo doci u situaciju da SPO i Srbija izadju iz ove sveopste krize - naglasio je Sljivic.
SPO zahteva i hitno ukidanje vanrednog stanja kako bi Srbija ispostovala svoje clanstvo u Savetu Evrope i potpuno uskladila svoje zakonodavstvo sa evropskim standardima, posebno u oblasti zastite ljudskih prava. Ova stranka ucinice sve i istrajati u borbi za novu i demokratsku Srbiju - zakljuceno je na pres-konferenciji.

Poziv i apel
Srpski pokret obnove i ove godine, u subotu 10. maja, organizovace tradicionalni narodni sabor na Ravnoj Gori (domacin je OO SPO Valjevo). Uz poziv gradjanima, clanovima i simpatizerima da dodju na Ravnu Goru, SPO apeluje na njih da na ovaj pohod ne nose oruzje (ni trofejno, ni novo) radi senlucenja, pre svega zbog licne bezbednosti, a zatim i zbog pojacane kontrole od strane pripadnika MUP-a.

Deo zakljucaka GO SPO
Beograd, 19. aprila - Glavni odbor Srpskog pokreta obnove usvojio je na danasnjoj sednici sledece zakljucke:
Sa velikim i tragicnim zakasnjenjem potvrdilo se sve sto je o teroristickom rezimu Slobodana Milosevica govorio SPO, ali su se potvrdile i sve nase optuzbe na adresu sadasnje vlasti o nedopustivim nagodbama i vezama sa ubicama i mafijasima, uz njihovo proglasavanje za „oslobodioce„ i „junake 5. oktobra„. Zrtva je, u oba slucaja, bio SPO, ali se pokazuje i cela nacija.
Sa kreditom stranke Istine, postojanih hriscanskih vrlina i moralnih nacela, posebno smo obavezni da se, uprkos sramnoj medijskoj blokadi, nametnemo gradjanima Srbije kao predvodnik demokratsko-nacionalne i prosperitetne evropske buducnosti naseg naroda i drzave. Imamo najbolje strucnjake iz svih oblasti i snaznu stranacku organizaciju. Nas program je kratak i nepromenjen: evropska demokratija, evropska zaposlenost i standard, evropski uredjena drzava i najbrze ukljucenje u Evropsku uniju. To znaci: sigurnost zivota, imanja i zarade, egzistencijalna sigurnost svake porodice, bogatstvo u sluzbi pobede nad siromastvom, evropske i transatlanske integracije u sluzbi poraza svih dezintegracija nase drzave...
Buducnost Srbije zahteva da narod, na vanrednim izborima, u proslost otera i jedne i druge, kao i one kojima je Slobodan Milosevic bio i jos je simbol i krvava zastava.
U ime nase duge i surove borbe za Srbiju, koja ce biti demokratska, multietnicka i preduzetnicka „Amerika na Balkanu„, u ime na Ibarskoj magistrali i jos mnogim „magistralama„ ubijenih apostola nase LJubavi, Vere i Nade, u ime zivota i napretka srpske nacije i svih ljudi u nasoj drzavi, SPO je obavezan da bije i dobije tu odsudnu bitku. Mi to mozemo, mi to moramo.Povratak na vrh strane

MINISTAR ZDRAVLJA DR TOMICA MILOSAVLJEVIC U POSETI Z.C. ,,STUDENICA“ - pise Predo Markovic
Reforma u zdravstavu je vec pocela
  Ministar zdravlja dr Tomica Milosavljevic, posetio je krajem prosle nedelje Z.C.,,Studenica“ gde je sa zdravstvenim radnicima razgovarao o reformama u zdravstvu i radnoj verziji Strategije razvoja zdravstvenog sistema u Srbiji

    Bila je to prilika da se porazgovara o pilot projektu restrukturiralje sekundarne zdravstvene zastite, koji ce do kraja godine biti sprovedeni u Kraljevu, Valjevu, Zrenjaninu i Vranju, za koji je obezbedila kredit Svetska banka i pilot projektu osnovnih zdravstvenih usluga - izabrani lekar, koji je uz finansijsku podrsku Medjunarodnog crvenog krsta vec uveden u kraljevackoj opstini.
-Ova godina je u znaku nekoliko projekata, koji nisu projekti za igranje ili za stampanje na papiru koji ce da ostane u fijoci ili u ormaru, nego cemo dobiti odgovor na pitanje koliko ovaj narod kosta zdravstvo Srbije, a to je nacionalni zdravstveni racun, kazao je Milosavljevic i pojasnio.
-To znaci da ove godine prvi put govorimo o ciframa. Za 20 proteklih godina nikada nisam tacno znao koliko para ima u drzavnom sistemu. Sad znamo da je to jedna milijarda evra, odnosno 68 milijadi dinara. I dalje ne znamo koliko kosta vojno zdravstvo, ali znamo da je npr. fond plata za 2.500 bolesnika za godinu dana, koji se lece u VMA, onoliko koliko kosta ceo klinicki centar Nis za godinu dana. Ne znamo koliko narod plati neformalnim placanjima u privatnoj praksi i korupcijama, ali procena je da je to 30 do 40 odsto onih para koje su u drzavnom sistemu. To je to sto se zove nacionalni zdravstveni racuna kazao je ministar zdravlja.

Dijagnoza bolesti zdravstva
Ministar je zatim odgovorio na pitanje od cega boluje zdravstvo.
-Mi smo i do sada znali od cega smo bolesni, jer imamo mnogo vise podataka nego drugi sistemi. Prilicno smo neoperativni, prilicno neupotrebljivi za moderan nacin. Koriscenje zdravstvene sluzbe nije samo procenat iskoriscenosti postelja... Kad krajem godine zavrsimo tri projekta bicemo mnogo pametniji, a ako bude srece, a nadam se da hoce, sa Svetskom bankom smo definisali ova cetiri grada, sa Evropskom bankom cemo definisati jos 20 bolnica, a to znaci da ce kroz dve do cetiri godine ustanove izgledati drukcije. Ali, ni to nije dovoljno.

Promene u zdravstvu moraju da budu odrzive
Ministar zdravlja dr Tomica Milosavljevic je zatim kazao da bi na pitanje kada pocinju, a kada se zavrsavaju reforme u zdravstvu.
-Nema dana koji kaze mi cemo danas da pocnemo, niti ima dana kad ce se reci e to smo zavrsili, to nam je bio domaci zadatak. Promena sistema bi trebalo da bude odrziva, da bude normalna i racionalna, da mi u tom sistemu prepoznajemo da je gradjanin zadovoljniji, jer za ono sto je platio zdravstvenim osiguranjem mora nesto da dobije, jer nije dao novac u neku kesu da ga mi delimo i da se svaka tri meseca bijemo oko toga kako cemo ga podeliti, vec da se u toj svadji dogovorimo sta smo mi duzni da mu pruzimo. Prema tome, reforma se nece zavrsiti, jer ona je u svakom ozbiljnom narodu proces preispitivanja koji traje.
-Optimisticno u svemu tome je sto smo mi reformu vec poceli. Reforma je i to sto smo poceli da govorimo jednim drugacijim jezikom. Unutar zdravstvenih profesionalaca koristimo reci za koje nismo znali ni sta znace ili im nismo pridavali dovoljno znacaja, ili smo mislili da ce to da ostane neka knjiga negde napisdana. Ja cu dok budem radio ovaj posao to ponavljati svakog dana, podsecati narod na faktore rizika svakog dama... Pricacu o reformi na ovaj nacin svakog dana. Svako od nas bi trebalo da podje od sebe na svom radnom mestu. Time sto smo u stanju da ovako shvatamo stvari, mislim da smo reformu vec poceli i to je ono sto nam obecava bolju buducnost, kazao je na kraju svog izlaganja u Z.C. ,,Studenica“ ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije Tomica Milosavljevic.
U nastavku skupa o radnoj verziji Strategije razvoja zdravstvenog sistema u Srbiji govorila je prof. dr Snezana Simic, a o projektu ,,Zdravlje“dr Ivan Jovanovic, oboje iz Ministarstva zdravlja.
Dr Zoran Stojanovic, iz Zdravstvenog centra ,,Studenica“ upoznao je goste i svoje kolege sa piklot projektiom restrukturiranja sekundarne zdravstvene zastite u njemu, a dr Mirjana Krcevinac je govorila o pilot projektu osnovnih zdravstvenih usluga koji se realizuje u Kraljevu.
Tokom posete Kraljevu, ministar Milosavljevic je obisao opstu medicinu u Kraljevu i sastao se sa timovima zdravstvenih radnika u edukacionom centru ,,Anri Dinan.Povratak na vrh strane


ZAPIS SA RUDNA - pise Rajko Saric
Mlekara nikla - motel na vidiku

   U narednih petnaestak dana na Rudnu ce biti postavljena prva od sto ekoloskih kucica koje ce ciniti ekolosko selo. Mlekara kapaciteta 5.000 litara mleka u jednoj smeni, sa radom ce poceti u junu mesecu i zaposlice dvadesetak mladih sa ovog nerazvijenog podrucja. U toku je nastavak gradnje puta Usce - Rudno, a predstoji i gradnja privatnog motela


Na inicijativu nacelnika Raskog okruga Mila Koricanca na visoravni planine Rudno pocela je gradnja ekoloskog naselja, a grubi radovi na gradnji mlekare se privode kraju. Za prvu od sto drvenih kucica, koliko ce ih biti postavljeno u ekoloskom selu, temelji se grade ovih dana i prva ce biti montirana za petanestak dana. Ekoloske kucice grade se na strugari u Milatkovicima, 5 kilometara od Raske, a prvu sagradjenu kupio je Vladimir Helmik - Kuki iz Beograda. On je kupio i plac za njenu montazu na Rudnu.
Na Rudnu je ovih dana u toku pokrivanje mlekare povrsine vise od 500 metara kvadratnih cija gradnja je pocela u sestom mesecu prosle godine kada je i zaziveo projekat obnove stocnog fonda ovog podrucja. Mlekara ce, kad bude pocela sa radom, preradjivati 5.000 litara mleka u jednoj smeni i uposljavace 15 - 20 radnika. Radove izvodi privatno gradjevinsko preduzece ,,Megalit - sumnik" iz Raske. Po pitanju tehnologije, koja bi se otplacivala kroz mlecne prizvode, zainteresovani su Svajcarci, Italijani i Grci. To bi, svakako omogucilo i upliv na mnogo sire trziste, isticu predstavnici AD pekara i mlekara ,,1. maj" iz Raske.
Svojevremo su neki strucnjaci za oblast agrara konstatovali da bi bilo svrsishodnije da se sredstva za gradnju mlekare na Rudnu uloze u putnu infrastrukturu, koja je, nesporno je, u veoma zalosnom stanju, kako bi se mogao organizovati otkup mleka za vec postojecu mlekaru u Raski. Prevagnulo je misljenje da bi mlade posebno inspirisala gradnja jednog pogona za preradu mleka u samom selu, a da se putna infrastruktura gradi etapno.

Razvoj djackog turizma
Zaposljavanje dvadesetak mladih i zavrsetak izgradnje puta Usce - Rudno, gde ce Republicka Direkcija za puteve obezbediti jos 12 miliona dinara i obnova Decjeg odmaralista, omogucice da Rudno ozivi na nacin kako je to i zamisljeno. Ovde vec postoje neki objekti, istina zapusteni, koji se uz malo sredstava i za kratko vreme mogu osposobiti za prihvat i odmor dece ne samo iz skola sa naseg podrucja, vec i iz skola iz velikih gradova poput Beograda, Novog Sada, Nisa i drugih. Najvaznije je da ljudi shvate da su u gradovima smanjene mogucnosti za ekstra profitima, da je perspektiva u razvoju sela, stocarstva, zemljoradnje, vocarstva i drugih grana poljoprivrede, tim pre sto zivimo u ekoloski jos uvek najcistijoj sredini u Evropi. Istrajacemo u projektu da ozivimo nekoliko centara na podrucju kraljevackog regiona jer imamo i punu saglasnost republickih struktura, a ovih dana sa Rudna ce put Beograda krenuti redovna autobuska linija cime ce ovo podrucje jos vise biti otvoreno prema urbanom svetu. To ce pre svega imati efekta na polju djackog turizma jer imamo ozbiljnu nameru da obnovimo decje odmaraliste - rekao je nacelnik Koricanac prilikom nedavne posete Rudnu i obilaska gradilista mlekare koja bi trebala sa radom da pocne u junu mesecu.
Fond za razvoj Republike Srbije odobrio je kredit od dvadeset i dva miliona dinara od kojih ce 18 biti upotrebljeno za kupovinu oko 300 junica simentalske rase. Do sada je mestanima pod povoljnim kreditima podeljeno 110 junica, vecina je na svet donela potomstvo. Porodica Milutina Galovica uzela je 15 komada iako je toliko posedovala u svojoj staji. Vise grla uzelo je i domacinstvo Bogoljuba Pavlovica koje sada ima dvadesetak grla. Ove porodice se u Rudnu isticu za primer posebno zbog toga sto su njihovi potomci odlucili ostati na ocevini. Prema oceni nacelnika Koricanca, podrucje Rudna je proteklih godina bilo neopravdano stavljeno u zapecak zbog cega je veliki broj mestana, uglavnom mladih i obrazovanih napustilo rodni prag i otislo ,,trbuhom za kruhom".

I motel je na vidiku
Od 3.948 kvadratnih kilometara, kolika je povrsina Raskog okruga, cak 48,8 odsto otpada na kvalitetno poljoprivredno zemljiste. To je i nastojanje nacelnistva okruga da se planovi razvoja do 2006. godine uglavnom baziraju na razvoju sela i poljoprivrede. Stim u vezi je i projekat po kome ce u ovu oblast u naredne tri godine biti utroseno oko 60 - tak miliona evra. Put za dobijanje ovih sredstava nije kratak, ali je najbitnije da postoje planovi, da se ne sedi skrstenih ruku i da se ne ocekuje da probleme resi neko drugi. Mestani Rudna kazu da su u poslednje dve godine prijatno iznenadjeni odlukom predstavnika Republike Srbije, da u polje svog delovanja stave i ovo podrucje.
Na Rudnu smo zatekli i Miroljuba Ivanovica, biznismena iz Pariza koji je ovdasnjoj javnosti postao poznat nakon kupovine kraljevackog preduzeca ,,Solidnost", i Trgoprometovog ,,Marketa" u Mataruskoj Banji.
- U Parizu radim vec 32 godine, posedujem konfekcijsko preduzece ,,Progres" i do sada sam u dva kraljevacka preduzeca ulozio oko 130.000 evra. Smatrajuci da podrucje Rudna ima perspektivu na polju turizma, ovih dana kupio sam plac za gradnju motela na ovoj velelepnoj visoravni - rekao je Ivanovic za ,,Ibarske novosti".Povratak na vrh strane
USCE - pise Slavoljub Mladenovic
Katanac na motelu Dolina jorgovana
   Nekada cuveni motel u Dolini jorgovana, pored poznatog buka Jagnjilo i spomenika srpskim ratnicima i radnicima na izgradnji puta i pruge, vise ne prima goste.
Motel Dolina jorgovana nastao je na prostoru bivse putarske kuce koju je poznati pazarski ugostitelj preuredio i od kamena napravio restoran koji je radio desetak godina.
Vredni turisticki radnici sedamdesetih godina iz Prirodnog lecilista i odmaralista Mataruska Banja preuzimaju objekat i preuredjuju ga u sadasnje stanje sa lepim terasama, salama za rucavanje sa kvalitetnom uslugom i sobama za spavanje. Tada nastaje poznata era motela Dolina jorgovana koji postaje poznat u bivsoj Jugoslaviji i celoj Evropi. Tu na uredjenom parkiralistu bilo je stranih vozila sa inostranim turistima i vozila iz bivsih gradova cele bivse Jugoslavije. U samom motelu naslo je uhlebljenje 25 radnika sa Uscanskog podrucja koji su i sagradili svoje kuce kraj samog motela gde je i niklo naselje Jagnjilo.
Danas toga vise nema, motel stoji prazan i zlokobno deluje u dolini. Svetla su pogasena. Ko je krivac za zatvaranje motela ne zelimo u to da ulazimo, ali bez motela Doline jorgovana nema ni Doline jorgovana. Sve je sablasno pusto.

Proradila mrestilista skobalja
    U toku prosle nedelje na ulivima reka Gokcanice, Studenice, Popove reke i Brezanske reke velike kolicine skobalja u citavim jatima izasle su na mrest. To je najvise obradovalo sportske ribolovce od Kraljeva-Usca-Pazara jer zadnja zagadjenja Ibra nisu ostetila riblji fond u reci Ibru.
Za jatima skobalja po prirodnim zakonima krecu se velika jata mrena i krkusa koje se mreste u toku maja i juna meseca.
Savesni sportski ribolovci, i sami gradjani koji zive pored uliva reka, cuvali su mrestilista od ribokradica i u tome u potpunosti uspeli jer je svest kod gradjana konacno proradila tako da nije bilo masovnih hvatanja skobalja kao ranijih godina u dzakovima.
Posle mresta sportski ribolovci se nadaju da ce ulov skobalja biti dobar i u granicama sportskog ribolova.
Pored toga ocekuje se i vece uclanjenje ribolovaca jer su mnogi odustali smatrajuci da je Ibar bez ribe i da je ista otrovana. Ibar treba i dalje cuvati od zagadjenja i dobro je sto se u tu akciju ukljucilo i Ministarstvo Vlade Republike Srbije.

Zamena telefonske centrale u Uscu
    Ukoliko zelite da dobijete telefonski broj u Uscu, bilo za domacinstvo, bilo za novo preduzece i radnje, ne postoji nikakva mogucnost jer sadasnja telefonska centrala nema mesta za bilo kakvo prosirenje.
Iz tih razloga Mesna zajednica je u toku prosle godine zatrazila od Telekoma Srbije da pocne sa realizacijom zamene telefonske centrale u Uscu i da se broj telefonskih pretplatnika poveca na 5000 za celo uscansko podrucje. Postignuti su dogovori i realizacija tog posla se ocekuje u toku ove godine gde ce Usce biti cvorna telefonska digitalna centrala za naseljena mesta svih devet mesnih zajednica uscanskog podrucja. U prilog realizacije zamene telefonske centrale ide i cinjenica da su radovi na optickom kablu kroz Ibarsku klisuru privedeni kraju.
U toku ovog meseca i meseca maja, Telekom iz Kraljeva prima zahtev za nove korisnike standardnih telefona za centralu u Uscu ali su gradjani neobavesteni tako da mnogi ne znaju da treba da se prijave za vezivanje ugovora.
Da bi se podneo zahtev za dobijanje telefonskog broja potrebno je da se ima posedovni list objekta i fotokopija licne karte podnosilaca zahteva za fizicka lica dok za pravna lica resenje o postojanju preduzeca ili lokala za bilo koje usluge.
Zahtevi se predaju na salterima Telekoma u Kraljevu mada bi trebalo naci resenje da se isti predaju ili u Mesnoj zajednici Usce i posti Usce.Povratak na vrh strane


KULTURA - INTERVJU/ JELISAVETA SEKA SABLJIC - pise Natasa Debeljak
Intrigantna junakinja Tonka Babic
   Povod naseg razgovora sa istaknutom srpskom glumicom Jelisavetom Sekom Sabljic, bila je predstava „Uho, grlo, noz", koju su Kraljevcani mogli da vide u KVART-u
Od proslog ponedeljka Multimedijalni centar KVART nije samo mesto za bioskopske proje-kcije. Po recima nadleznih iz ove ustanove Kraljevcani ce imati prilike da vide sve atraktivne predstave koje se igraju u Beogradu
Predstava „Uho, grlo, noz" je povod Vaseg dolaska u Kraljevo. Kako se osecate u nasem gradu?
- Osecam se lepo, odlicno. Svi zivotni aspekti su mi ispunjeni, i imam svest i zahvalnost o tome gde zivim i o momentu u kome zivim.
„Uho, grlo, noz" je sasvim nova predstava i cast mi je da otvaram ovu predivnu scenu. Iako je ovo bioskopska sala i ima plitku scenu, moze puno toga da se uradi jer ima fantasticne uslove, ne samo za jednog coveka kao sto ja dolazim.
Ima neke pameti ovde, i u ovom prostoru ispred i u ovom foajeu, sve mi se dopada. Imam potrebu da sve to kazem i rado cu preporuciti svojim kolegama da mirno dolaze ovde.
Mozete li nam nesto vise reci o samoj predstavi „Uho, grlo, noz"?
- To je nova predstava koja je postala hit u Beogradu. Igram dole u podrumu Ateljea 212 i ne moze karta da se kupi, kazu.
To je jedan veoma zanimljiv tekst koji sam procitala, kao i mnogi koji citaju knjige. Knjigu je napisala Vedrana Rudan. Opredelila sam se za ovaj tekst, zato sto je pisan u prvom licu, zena je mojih godina i cak slicno psiholoski obojena. Ima jednu univerzalnost i vrlo je istinita. Najveci atribut ove knjige je da se odmah prepozna istina koju Vedrana prati. Sa lakocom sam je prilagodila sceni. Predstava je odlicno propracena i vrlo intrigantna za Beograd. U predstavi se pominju Hrvati i Srbi sto je za nas postala tabu tema. Ne mislim da li ce se oni zaista pomiriti, bas me briga, nisam ja isla za tim, nisam imala nikakvih misionarskih namera.
Da li ste do sada imali susret sa kraljevackom publikom?
- Jesam, ja sam bila ovde pre dve godine u Domu drustvenih organizacija. Tu sam imala svoje vece koje sam nazvala „Vece sa Sekom Sablic".
Ne bas tako davno, publika je imala prilike da Vas vidi u ulozi Marije Kalas. Da li jos uvek igrate predstavu „MASTER CLASS" i recite nam nesto o Vasem iskustvu i radu na jednoj tako znacajnoj ulozi?
Ja svakom poslu prilazim sa velikim entuzijazmom. Predstavu sam vec videla u Americi. To je bilo 1997. godine kada su pistaljke bile po Beogradu, tako da je bilo smesno da radim pricu o operskoj divi u to vreme. Ali, ja sam prakticna. Za predstavu je bio potreban samo klavir, koji svako pozoriste ima i u predstavi ucestvuju mladi ljudi, sto je za mene ocaravajuce. Iz rutinskog prilazenja tekstu dosla sam do unosenja u zaljubljivanje, sto bi rekla jedna moja koleginica, popuno sam „pokalasila" - zaista, mnogo volim tu predstavu. Ona se igra u „Madlenijanumu", igrali smo je i na „Bitefu".
Sta sada radite?
Ja mnogo igram, igram nekoliko naslova u Beogradu koji su stvarno hit: „Sustera" u „Zvezdari", „Zivot iz pocetka" koju igram sa Markom Nikolicem, vasim sugradjaninom. Ta predstava moze da se igra na ovakvoj sceni i ja to preporucujem. Potom igram u predstavi „Kokoska", „Hazardski recnik"... u svakom pozoristu igram po neku predstavu, i krecem sa ponovnim radom u Narodnom pozoristu.
Znamo da je Vas talenat obelezio pozorisne tokove predhodnih decenija. Mozete li nam reci koliko je Vas licni i porodicni zivot obelezilo pozoriste?
Ja i onako, kada ne radim ovaj posao, meni je sve to visak vremena. Prosto, najgusci mi je zivot kada se bavim svojim poslom. Imala sam u svom poslu faze kada mi je islo lose, recimo bez ikakve koketerije, razmisljala sam da zavrsim za medicinsku sestru, da radim neki drugi posao, ali ispalo je da sam stvorena za ovaj posao i da sam uvek zavrsavala na sceni. Uvek sam se snalazila. Nekako kada si u svojoj maticnoj kuci, uljuljkas se kao u banji, svoji te prvo sutnu. Ali covek postane samostalan i emotivno i svakako ... i snadje se. Postajes profesionalac kad nemas nikakvih sentimentalnih vezivanja za neke kuce.
I za kraj naseg razgovora, na trenutak bismo zavirili u Vas privatan zivot. Saznali smo da se Vas sin bavi rezijom...
Moj sin je ovde, u „Rasi Plaovicu" rezira neki tekst. U Izraelu je zavrsio postdiplomske studije, naucio jezik. Dobro se slazemo i ja sam mu jedan od glavnih likova, glumica u predstavi „Zivot iz pocetka". Trudim se da on nadje svoj put.
Zavrsila bih tako sto cu ponoviti: „Covek postaje profesionalac u svom poslu kada se osamostali i emotivno i svakako sam nadje svoj put...


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO - pise Vesna Milosavljevic
Nove knjige
   ODELJENJE ZA ODRASLE
,,Novi Samerhil" Aleksander Saterlend Nil (Kairos)
Knjiga sadrzi Nilova iskustva nastala na osnovu pedeset godina rukovodjenja samoupravnom slobodnom skolom Samerhil.On je osnivac najstarije samoupravne skole na svetu, u kojoj casovi nisu bili obavezni i koju je smatrao terapeutskom skolom za normalnu decu.Nastojao je da se detinjstvo i rana mladost iskoriste za potpuno emocionalno sazrevanje i razvijanje licnosti. On je smatrao da ce deca, kada emocionalno sazreju, sama po sebi biti motivisana da nauce ono sto im je u zivotu potrebno.Za to je pre svega bila kljucna sloboda u igri, koja se deci pruzala dokle god su imala potrebu za njom.Nil je svoju poruku preneo knjigom celom svetu.
,,Levijatan" Pol Oster (Geopoetika)
Prica o prijateljstvu izmecu dvojice pisaca, upakovana je u sareni papir krimi price. Engleski pisac Pol Oster, vodi citaoca u pustolovinu u kojoj se preplicu stvranost i masta. Pozadinu dela cini Amerika osamdesetih godina, Reganovo doba, kada mnogi uvidjaju da je americki san, zapravo americka laz, a samo retki pokusavaju na to da skrenu paznju.
DECJE ODELJENJE
,,Zivotopisi srpskih velikana" Milutin Tasic (Bookland)
Zanimljiva knjiga o burnim zivotima nasih istaknutih istorijskih licnosti, od detinjstva do smrti.Mozete saznati kako je povucen, blage naravi i predusretljiv decak Rastko, od skromnog i plemenitog mladica postao prvi srpski arhiepiskop i svetitelj.Ili price o zivotu knjizevnika i narodnog prosvetitelja Dositeja Obradovica, jednog od najznacajnijih i najuticajnijih licnosti srpskog naroda 18. i 19. veka. Tu si neobicne zivotne prilike Vuka Stefanovica Karadzica. Od decijih nestasluka u rodnom Trsicu do zivota i smrti u Becu. Zanimljive si u price o skolovanju, dolasku na presto i stvaranju nezaboravnih knjizevnih dela Petra Petrovica NJegosa. Knjiga je pisana na popularan i deci razumljiv nacin, u vidu kratkih i intersantnih prica.
PREPORUCUJEMO
,,Liturgijska tajna Svetog Pisma" Zarko Vidovic (Gutenbergova Galaksija)
Istinu odnosa izmedju Boga i coveka, kao i smisao covekove vere i smisao postojanja Boga, coveku moze da otkrije samo Hristos sin Boziji i sin covekov. Hristos je to otkrio Liturgijom Rodjenja, Zrtve bestrasca i LJubavi, Smrti i Vaskrsenja, o cemu verno svedoci ova knjiga.
NAJCITANIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
,,LJubav u Tunisu" Isidora Bjelica (Zograf) 24.04.2003.Povratak na vrh strane
KOSARKA - FRIKOM JUBA LIGA - pise Zoran Bacarevic
Kraljevo sa dva prvo(A)ligasa
Pobedom nad Hemofarmom u poslednjem kolu od 75:71 Sloga zadrzala 11. mesto na tabeli i status clana Prve A lige lige i naredne sezone * Sasa Stefanovic povredjen, Slobodan Bozovic briljirao sa 31 kosem

  Ostvarilo se sportsko cudo kako je, posle pet-sest odigranih kola, ovogodisnju sezonu za Slogu i njene izglede u njoj ocenio Dragan Kostic, trener koji je Slogu vodio u prvom delu prvenstva a koga je njegov kolega istog imena Dragan Stefanovic nasledio sa dve pobede „u mirazu“. Sloga je u subotu u dupke punoj Hali sportova u kojoj u gledalistu nije mogla ni igla da padne (vise od 2.500 gledalaca) zabelezila sestu ovogodisnju pobedu. Savladan je Hemofarm iz Vrsca sa 76:71 (25:15, 24:20, 15:23, 10:13) a posto ove godine ligu napusta samo jedan klub (ovoga puta je to OKK Beograd) Sloga ce i naredne jeseni imati pravo da se bori u kosarkaskoj eliti.
Subotnji mec u Hali sportova, a atmosferi biti ili ne biti, za domacina je poceo neugodnom povredom najboljeg strelca Sloge u ovoj sezoni Sase Stefanovica pa je Sloga bila primorana da svih 39 minuta igra bez svog kosgetera. U takvoj situaciji razigrao se, bolje reci raspucao centar Sloge Slobodan Bozovic koji je kraj svog imena nanizao cak 31 kos a vise nego uspesno asistirali su mu Dasic i Vukajlovic sa po 15 poena. Kod gostiju najbolji pojedinac bio je Bogavac koji je sa dve uzastopne trojke na pocetku drugog poluvremena ugrozio sigurno vodjstvo Sloge a postigao je 15 koseva. Nekadasnji „snajperista„ Sloge a sada u dresu Hemofarma Sasa Vasiljevic ostao je bez pogodaka pored svog imena.
   Sloga je ovoga puta u „minut posle dvanaest“ obezbedila pravo da se i cetvrtu sezonu za redom takmici u kosarkaskoj eliti. Naredne sezone igrace se po nesto modifikovanoj verziji nacionalne lige posto ce tri beogradska kluba (Partizan, Zvezda i FMP) igrati u Jadranskoj (Gudijer ligi) a na domacu scenu stupice tek na prolece kada startuje plej-of. Nedelja koja je u toku posluzice za kratkotrajni predah a onda ce svi u klubu morati da se okrenu pripremama za sezonu 2003/04. Dodatni „problem„ je sto je Kraljevo steklo pravo da od jeseni ima cak dva clan Prve A savezne lige (stariju Slogu i znatno mladji Masinac - prvi put) i postavice se pitanje kvalitetnih igraca na „tako malom prostoru“ kao sto je Kraljevo sa sezdesetak hiljada stanovnika.

FUDBAL - SRPSKA LIGA (MORAVA)
Tri poraza Kraljevcana
U 24. kolu Sloga i Buducnost porazeni u gostima, Metalac Trgovacki torpedovan na svom bunjistu * U naredna tri kola Sloga dva puta gostuje Kraljevo od jeseni bez srpskoligasa?

   Kraljevacki srpskoligasi svoje susrete nisu igrali u nedelju na veliki hriscanski praznik Cveti ali im prosle subote bukvalno nisu nimalo cvetale ruze. Sve tri ekipe porazene su a Metalac Trgovacki doziveo je klasican nokaut protiv raspolozenih Pozezana. Rezultat od 5:1za Slogu iz Pozege jedan je od najtezih mladjeg kraljevackog srpskoligasa u inace bogatoj istoriji kluba.
   Kraljevacki Beli su na gostovanju u Arandjelovcu hvatali bukvalno poslednji voz u borbi za goli srpskoligaski status. U tome nisu uspeli jer je Sumadija zabelezila pobedu od 3:2 a konacan rezultat „uknjizen„ je vec u prvom poluvremenu. Trostruki strelac za Arandjelovcane bio je Zoran Ivanovic a poraz „belih„ ublazili su Tasic i Petrovic sa penala. Buducnost iz Konareva na gostovanju u Uzicu nije imala ni teoretske sanse da zaustavi zahuktali „era ekspres„ u jurnjavi Novopazaraca kojima su prisli na samo jedan bod savladavsi najmladjeg srpskoligasa iz Konareva sa 3:0. Buducnost je cak pruzila solidan otpor posto su dva gola domacini postigli u poslednjih osam minuta a sve do tada gosti iz Konareva imali su „aktivan rezultat„.
Kod Kraljevacke Lozionice Metalac Trgovacki je u sudaru sa Slogom iz Pozega doziveo klasican nokaut u ciglo desetak minuta nastavka utakmice koja je posle prvih 45 minuta zavrsena rezultatom 1:1. Od 48. do 55. usledio je pravi rafal gostiju kod kojih je Miodrag Markovic sa dva gola i dve „asistencije„ bukvalno polozio na travu domacina a „petarda„ kod Lozionice dugo se nece zaboraviti.
Za vreme predstojecih Uskrsnjih praznika i pocetkom maja u grupi Morava Srpske lige igrace se cak tri kola. U 25. ovog vikenda Sloga ce ponovo na gostovanje, ovoga puta kod zastave u Kragujevcu, Metalac putuje u Novi Pazar dok je Buducnost, posle odustajanja Autoprevoza iz Cacka ovog vikenda slobodna. Utakmice 26. kola igrace se 3. i 4. maja a Sloga ce ugostiti Omladinac iz Novog Sela, Metalac Trgovacki ekipu Sevojna a Buducnost gostuje kod Erdoglije u Kragujevcu. Konacno u sredu 7. maju igraju se susreti 27. vanrednog kola u kome ce Metalac ugostiti Sumadiju, Buducnost uzicko Jedinstvo a Sloga ce gostovati kod Goca u Vrnjackoj Banji. Naredna tri kola najverovatnije ce dati odgovor na pitanje da li ce Kraljevo ostati bez srpskoligasa u narednoj sezoni a svi su izgledi da odgovor bude pozitivan.Povratak na vrh strane

MailboxIbarske novosti mailbox

Copyright © 1997-2003 Interactive.net Kraljevo. All rights reseved interactive