IN novi broj

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" Vreme sadasnje - Pojedi da ne budes pojeden
Prazno nadigravanje
Nastavak borbe protiv kriminala
Od Kraljeva pa do Ravne Gore
Odrzana 14. Turisticka berza banja
Za jednog radim, a drugi me placa?
Traktori bez signalizacije - opasnost na putu
Novosti iz Usca
Kultura - Dejan Aleksic - Nove knjige
Sport - Kosarka - Fudbal

Vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Pojedi da ne budes pojeden
   Slucajno, namerno ili iz bilo kog drugog objektivnog, sebicnog, strucnog i ne znam kakvog razloga izrecena konstatacija da je ovaj nas grad, poznat jos i kao kraljevski, na samom dnu lestvice slicnih naseobina u dragoj nam zemlji Srbiji, moze samo da uzbudi, fascinira, sokira i neprijatno prozme emocije svakog zivuceg stvora u njegovom, mislim gradskom, ataru. Tim pre sto biti medju najgorima, ako ne i najgori, u Srbiji podrazumeva da smo najgori na planeti, sto je, opet svojevrstan uspeh, u zavisnosti sa koje se strane gleda. Nabrajati sta je to sto nas svrstava da budemo tu gde jesmo bilo bi uzaludno tracenje vremena i prostora buduci da je o mnogim stvarima tokom prethodnih meseci, pa i godina, na istom ovom mestu bilo i te kako mnogo reci.
   Dakle, ostaje nam da prihvatimo bolnu cinjenicu da smo tu gde jesmo, da smo ,,uzalud krecili", bacali sopstvena i tudja jaja, ludovali po ulicama i trgovima, sljapkali po baricama, bezali pred nasmejanim pandurima, dobijali batine, borili se, kao bajagi, za demokratiju, a sve u zelji da koliko-toliko dozivimo bolje sutra i da nam svima bude mnogo, mnogo bolje nego sto nam je bilo. Poneseni nekim novim civilizacijskim vetrovima, odvratnim iskustvom sa bivsim vlastodrscima, brigom za potomstvo koje je bilo na ivici opstanka i zeljom da ostatak zivota prozivimo kao relativno normalni ljudi, upustili smo se, mada ne bas svi, u borbu za promene od kojih smo ocekivali da nam donesu nesto bolje od one gadosti u kojoj smo ziveli. Niko u tom trenutku nije imao u vidu cinjenicu da je ovo ovde Balkan, da smo svi mi samo proizvodi odredjene psihologije koja nas je i dovela do onog statusa na kojem smo bili pre uvodjenja dosizma na ove prostore. Ako je neko, a jeste, bar u nasem gradu ocekivao da osamnaestoclana koalicija lokalpatriota, dobrotvora, zaljubljenika u demokratiju i ostalih vrlih nosilaca hriscanske ideje, pravoslavne misli i ostalih doktrina demokratske orijentacije, ostvari ono sto smo ocekivali - grdno se zeznuo. Nista od toga. Poznati balkanski podanicki, vlastoljubacki, kumoubilacki, prevarantski i sebicni mentalitet ucinio je svoje. Zato se bas i ne bi trebalo stideti jer mi smo slika i prilika onoga sta smo, ko smo i kakvi smo. Bez laznog pretvaranja, bez maski, bez sminke, ulepsavanja i bilo kakve nadgradnje postali smo uzorak, prototip, ili kako se to vec zove, Srbije bez Beograda. Kao sto pasionirani strucnjaci proucavaju gorile i druge ugrozene vrste na prostorima gde su se jos uvek zadrzale, tako Srbe mogu proucavati ovde, u Kraljevu i okolini i doci do prave sustine srpskog bica. Stvar je vrlo prosta, mi smo takvi kakvi jesmo. Izgleda da smo kroz citavu svoju istoriju ziveli kao mitska bica, nebeski stanovnici, hodaci po cirusima, stratusima i kumulusima, oblacima prosto receno, svesni da je kratkotrajno ovozemaljsko carstvo, a beskrajno nebesko. Govoriti o srpskom inatu i srpskoj neslozi toliko je deplasirano kao govoriti o tome kako ribe ne laju. Govoriti o tome kako su Srbi skloni da jedni drugima lome vratove, kicme, nosne, kljucne, karlicne kosti i ostale udove, ne samo da je suvisno, vec to i svakodnevni zivot iz dana u dan potvrdjuje. Ali, jebiga, takvi smo - kakvi smo. E, zato i jesmo tu gde smo. A kada svemu tome dodamo nicim izazvane sankcije, bratoubilacke ratove, traktorske konvoje raseljenih, kolone izbeglih , zbegove prognanih, tromesecno bombardovanje, osiromaseni uranijum, SIDU, TRIPER, SARS, polensku kijavicu i mnoga druga sranja, onda je gotovo nemoguce relativno zdravom ljudskom mozgu da zamisli jedno prosecno normalno srpsko bice. Trebalo je sve to preturiti preko glave, i ostati ziv. Namerno ne kazem i normalan.
   Ipak, cak ni sve navedeno ne moze opravdati ovo sto nam se desava, a kako mi se cini u ovom trenutku niko nije u stanju da nadje i ponudi pravo resenje za, kako bi rekli neki teoreticari, izlazak iz krize. Naprotiv, nasa kriza, sto je ocigledno, postaje sve dublja, sve teza, sve prljavija i sve bezizlaznija. U takvoj situaciji, a valjda u skladu sa bioloskim nagonom, svako reaguje prosto i razumljivo brinuci iskljucivo o sopstvenoj guzici i ne mareci za svoje sunarodnike, sugradjane, kolege i ostale bozje stvorove i uzgredne ljudske pojave. Prosto receno zivi se po sistemu ,,pojedi da ne budes pojeden" ili tome slicno. A kada se sve to zna, sasvim je iluzorno ocekivati Sabica, koji nije ni Isus, ni Buda, i nema bas takva cuda ili tome slicno, da dodje i donese nam blagostanje. Tako se i dogodilo.
   Nama je potrebno mogo, mnogo vise - da se promenimo sami, a za to, kako stvari stoje, vise nema ni volje, ni vremena. Zato ce nam i biti onako kako ce biti, pametni ce pobeci glavom bez obzira, a ovde ce ostati najgori, najprostiji, najprimitivniji i najbeskrupulozniji koji su, u medjuvremenu, postali srpski, i kraljevacki, suveniri ovoga veka - bogati, mocni, uvazeni, silni, nedodirljivi- pravi Srbi. Uostalom, okrenite se oko sebe i pogledajte , tu nije potrebna neka narocita pamet, i vidite kako zive oni koje ste do juce smatrali autisticnim, da ne kazem debilnim osobama. Sve ostalo ce vam se kazati samo. Ali, mozda bismo, ipak, mogli jos jednom da izadjemo na izbore, pa sta kome Bog, i sreca junacka da.

OPSTINA KRALJEVO IZMEDJU STVARNOG I MOGUCEG - pise Slobodan Rajic
Prazno nadigravanje
Ministar Sabic    Dugo ocekivani Rodoljub Sabic, ministar drzavne uprave i lokalne samouprave, konacno je prosle sedmice stigao u Kraljevo da sagleda situaciju povodom zahteva za uvodjenje „privremenih mera“ u ovu opstinu. Nasao je vremena da od silnih poslova skokne i u ovaj zaboravljeni grad. Bar na trenutak. A, kazu, da je taj trenutak trajao oko 13 sati, ne racunajuci putovanje od Beograda do Kraljeva i natrag!? Naime, gospodin Sabic je na noge gospodinu dr LJubisi Jovasevicu, kraljevackom „gradonacelniku“, dosao u utorak, 6. maja, na Djurdevdan (slava DS), oko 11 sati. U zgradi Skupstine opstine, u protokolarnom razgovoru sa svojim domacinom, zadrzao se do 13,30, a zatim su se uputili u mataruski „Agens“, gde „gradonacelnik“ ima jos jednu funkciju, direktorsku. Prema svedocenju rekonvalescenata, pacijenata i osoblja Agensa, nastavak ragovora dva funkcionera u ovoj zdravstvenoj ustanovi trajao je do oko ponoci!?? Ministar se u svoj vele(Beo)grad vratio sutradan. Na jedan razgovor, ispada tako, izgubio je dva dana!?
   Osim toga, u „izmoljenoj“ izjavi za medije, posle prvog dela razgovora u SO Kraljevo, rekao je i da ce biti neophodno „odrzavanje jos jednog sastanka kojem bi prisustvovao i nacelnik Raskog okruga Mile Koricanac“. Naime, gospodin Koricanac je tog dana kada je Sabic dosao u Kraljevo upravo bio u Beogradu!!?? Dobra i efikasna koordinacija, nema sta! Ili mozda i nije bio cilj da ona bude efikasna? Jer, ovako ce gospodin Sabic, pre donosenja konacnog predloga, morati bar jos jednom da dodje u Kraljevo. Da se sastane sa gospodinom Koricancem (ako bude u Kraljevu). A posto tog dana, najverovatnije, zbog silnih obaveza, mozda u Skupstini drzavne zajednice Srbije i Crne Gore gde je i poslanik, ovde nece biti gospodin Jovasevic, gospodin Sabic ce morati i po treci put da dodje u Kraljevo. Tada na zajednicki sastanak. Uostalom, takav je i diplomatski red, pogotovo u mirovnim pregovorima: najpre odvojeni pa zajednicki sastanci pregovaraca.
   A nije moralo da bude tako. „Da smo se ranije sreli, bilo bi drukcije sve“! Naime, Skupstina opstine Kraljevo je odavno zrela za raspustanje u skladu sa odredbama clanova 112. i 113. novog Zakona o lokalnoj samoupravi. To je i vrapcima jasno, ali izgleda kraljevackim celnicima do skora, a ministru Sabicu od skora, nije!? Takoreci od njenog konstituisanja, bas kao i na nivou Republike, u toj Skupstini su poceli problemi i sukobi na relaciji DS(DOS)-DSS. Najpre ostavka predsednika Izvrsnog odbora („opstinske vlade“) i trostruki neuspesni pokusaj izbora novog mandatara, visestruki pokusaji smene aktuelnog predsednika SO Kraljevo, bar dva puta neodrzavanje sednice u zakonskom roku od tri meseca, ostavke 26 (ili 27?) odbornika i oduzimanje mandata jos 10-torici zbog napustanja ili iskljucenja iz svojih stranaka, razne kadrovske kombinatorike umesto resavanja problema, igre sa kvorumom i blokade skupstinskog rada, stvarne ili izmisljene afere, licne javne uvrede, sudski procesi, tuzbe i protivtuzbe lokalnih celnika...
Zbog svega toga utisak je da neefikasnija opstinska vlast u Kraljevu u poslednjih 30-tak godina nije postojala. Za skoro tri godine mandata gotovo da nema zivotnog problema iz njene nadleznosti koji je ova Skupstina resila, da je nesto korisno i vidljivo uradila, da po necemu korisnom bude upamcena. I ono sto je vidljivo, uradjeno je mimo Skupstine: Omladinska ulica, rekonstrukcija vodovoda, popravke skola, neki zahvati u zdravstvu, sudstvu (Okruzni sud) i u poljoprivredi i na selu (Rudno)... Mnogo toga uz direktnu pomoc Vlade Srbije i inostranih donacija. Kapitalne investicije, ne samo u oblasti infrastrukture, ostale su nedotaknute. Kraljevo kao da i nije imalo, a i trenutno kao da nema Skupstinu opstine.
   Najodgovorniji izgleda ni sada ne shvataju da je „dogorelo do nokata“, da u Kraljevu odavno traje vanredno, privremeno stanje i da ga je davno trebalo i formalno proglasiti. U opstini Priboj, koja je u ekonomskom kolapsu bas kao i Kraljevo, „privremene mere“ uvode se po drugi put! U Kraljevu se odugovlaci! Kao, sramota je, bruka, nismo mi Babusnica. A zar nije najveca bruka sto grad sa najlepsim imenom ovoliko zaostaje u razvoju, pa cak ni vode za pice nema dovoljno iako lezi na tri reke, ni saobracajnu obilaznicu iako je najveca raskrsnica u drzavi (posle Beograda), ni pristojnu sportsku halu iako ima tri sportska prvoligasa kojima je hala neophodna za takmicenje!?
   Sada se, uostalom, postavlja i pitanje celishodnosti raspustanja Skupstine i raspisivanja vanrednih izbora, kada je do novih redovnih izbora ostalo nesto vise od godine. Mozda je najpametnije da Vlada Srbije postavi privremeni 5-clani organ od kompetentnih, casnih i odlucnih ljudi koji bi, kao kakav administrator iliti tutor, opstinu vodili do narednih redovnih izbora na svim nivoima. Oni bi bar nesto prioritetno, korisno uradili u Kraljevu. Ne bi se prepucavali i nadigravali bez granica. U suprotnom, nova Skupstina, ciji bi mandat trajao manje od godine, poput stare SO, samo bi se bavila kadrovanjem i stranackom kombinatorikom i dok bi stranke „svoje ljude“ postavila na odgovorna mesta, dosli bi vec i novi izbori, a to bi vreme bilo potroseno uzalud.

KRALJEVACKI ODBOR DEMOKRTASKE STRANKE - pise Rajko Saric
Nastavak borbe protiv kriminala
   Ukidanjem vanrednog stanja okoncana je prva faza borbe sa organizovanim kriminalom, a za vreme njegovog trajanja, prioritet je bila istraga vezana za atentat na premijera i ubistva koja su se desavala u poslednjih desetak godina. Krivicnom prijavom policije, zbog ubistva Zorana Djindjica obuhvaceno je 45 pripadnika zemunskog klana i njihovih pomagaca koji su planirali i atentate na ministra spoljnih poslova Gorana Svilanovica i podpredsednika DS Cedomira Jovanovica, receno je na konferenciji za novinare kraljevackog odbora DS.
   Predsednik IO OO DS Zdravko Glisovic je podvukao da su ubistvo Djindjica i druga planirana ubistva imala za cilj da dovedu do destabilizacije u Srbiji i preuzimanja vlasti uz pomoc ,,patriotskih antihaskih snaga".
   - Druga faza ce potrajati jer je cilj da se stopa kriminala svede na njnizu u regionu, odnosno da bude ista ili blizu stope u drzavama koje se karakterisu kao bezbedne. To nece biti nimalo lak proces jer su se dugo vremena formirale razne kriminalne grupe koje su u godinama ratova, sankcija, izolacija i bujanja ,,patriotizma", imale dovoljno prostora da ojacaju u toj meri da pomisle kako su iznad zakona. O tome koliko su duboki koreni kriminala u Srbiji, pokazuje i primer ubistva premijera u Beogradu. Sledi zestoka borba protiv privrednog i finansijskog kriminala, ali ce predmet istrage biti i trziste narkotika - rekao je Glisovic.
Miodrag Perisic    Prema oceni kraljevackih demokrata iskorenjivanje svih vidova kriminala i korupcije, jacanje politickih i javnih institucija, nezavisnost sudstva i medija, prava pojedinaca, crkava, etnickih zajednica i jacanje ekonomije, te jacanje javnih servisa, zdravstva, administracije, skolstva i drugih sluzbi, su pravci kojima se meri nas napredak i sposobnost drzave za integraciju.
   - Evropa ne zeli zemlje cije ce probleme da resava, ona zeli ,,stabilnu porodicu". Sanse su nam u tom pogledu veoma dobre i moramo ih iskoristiti, s obzirom na to da smo do sada i kao zemlja i kao narod propustili sve sanse. Sada imamo i podrsku necemu sto predstavlja nas interes. Srbija vise nije ,,crna ovca", prihvataju nas kao normalnu zemlju, a reforme koje sprovodimo dobile su visoku ocenu. Primljeni smo u Savet Evrope, a do kraja godine ocekujemo prijem u Partnerstvo za mir - rekao je Glisovic.
Kad je rec o lokalnoj politickoj vrtesci, sef odbornicke grupe DOS-a u SO Kraljevo, Vukomir Mitrovic smatra da ce biti jos razgovora, prvenstveno sa ministrom Rodoljubom Sabicem.
   - Sigurno ce doci do sastanka nasih predstavnika sa ministrom Sabicem, ali je sigurno i to da je tesko, gotovo sasvim nemoguce, da dodje do dogovora sa ljudima koji su od samog pocetka formiranja nove vlasti kocili demokratizaciju i napredak, nastojeci svim silama da dodje do blokade lokalnog parlamenta. Tako sada imamo situaciju da tri meseca IO SO nikome ne prebacuje nikakva sredstva - zakljucio je Mitrovic.
   Na konferenciji je minutom cutanja odata posta preminulom Miodragu Perisicu, jednom od osnivaca DS, dugogodisnjem predsedniku PEN centra i ambasadoru nase zemlje u Kanadi.

NA TRADICIONALNOM NARODNOM SABORU U ORGANIZACIJI SRPSKOG POKRETA OBNOVE - pise Boban Rajic
Od Kraljeva pa do Ravne Gore
Sabor na Ravnoj Gori organizovan 13. put, uz ucesce nekoliko desetina hiljada posetilaca iz zemlje i sveta, - Kraljevcani i ovog puta organizovano, preko OO SPO, posetili ravnogorski Sabor , - Sta je moglo da se vidi i cuje na ovom tradicionalnom ravnogorskom skupu, - Dekor isti, prilike i poruke drugacije, - Od poziva na nove (bratoubilacke) obracune do apela na svesrpsko pomirenje i uzimanje u pamet, - Vuk Draskovic pre svega instistirao na povratku na sledecim izborima vise od 700.000 biraca koji su pre 2000. godine redovno glasali za Srpski pokret obnove

Srpski pokret obnove od 1990. godine svakog maja organizuje veliki narodni Sabor na Ravnoj Gori. Pre svega u znak secanja na 13. maj 1941. kada je djeneral Draza Mihailovic sa svojim cetnickim pokretom zapoceo oruzanu borbu protiv fasistickih okupatora i prvi razvio barjak slobode u okupiranoj Evopi i upravo na ovoj, kako Vuk Draskovic i drugi funkcioneri SPO vole da kazu „najvisoj srpskoj planini“ ili „srpskom Olimpu“, formirao svoj stab.
Ove godine Sabor je odrzan u subotu, 10. maja. Na suncem okupanoj Ravnoj Gori okupilo se oko 30.000 hodocasnika iz zemlje i sveta. Izvestaci dnevnih medija su posetu procenili na 15-tak hiljada, a organizatori na oko 50.000, ali se autoru ovog teksta ucinilo da je istina upravo negde na sredini. Medju ucesnicima Sabora i ovog puta bilo je i vise od 1.000 Kraljevcana koji su raznim prevoznim sredstvima stigli na na tradicionalno druzenje. Najvise je bilo prezivelih clanova Ravnogorskog pokreta i clanova njihovih porodica i clanova i simpatizera SPO, ali i jedan broj nezadovoljnika aktuelnom vlascu i znatizeljnika i izletnika - ljubitelja prirode.

CICA I DIVAC
Jedan broj Kraljevcana, po obicaju, stigao je na Ravnu Goru dan pre, privatnim automobilima, kamioncicima i kombijima, da bi ovde razapeo „cadore“ i uz rostilj, prase ili jagnje na raznju i ledeno pice, proveo dva dana, daleko od svakodnevnih radnih i porodicnih obaveza, ali i nadahnuo se istorijom i lepotama prirode.
Najveci broj, medjutim, stigao je u organizaciji OO SPO Kraljevo, karavanom autobusa okicenih zastavama SPO i Drazinim i Vukovim slikama. Ovog puta, iz Kraljeva je sa Trga Svetog Save na Ravnu Goru krenulo sest krcatih autobusa, zajedno sa onim iz studenickog kraja. Usput su pokupljeni i „ravnogorci“ iz Adrana, Cvetaka, Ladjevaca i Tavnika. U autobusu broj „pet“, koji je znalacki, vesto, najpre magistralom, a potom uskim asfalnim putem od Cacka i Trbusana preko Brajica i Kostunica do „najvise planine“ dovezao vrsni vozac sa nadimkom „Regan“, atmosfera je bila vesela. Uostalom, dan je bio suncan, nasmejan, kao stvoren za izlet i saborisanje.
Karavan je imao male probleme jer se jedan od dotrajalih, tzv. „lokalnih“ autobusa „Autotransporta“ od napora pregrejao pa je morao malo da „odmori“ a pola putnika da ga rastereti prelaskom u drugo vozilo. Osim toga, usput je prebukiran jer je „pokupio“ i grupu hodocasnika kojima se na usponu pokvario „krs„ od automobila. Ipak, bez velike saobracajne guzve, ali i najavljivane pojacane saobracalne policijske kontrole, karavan Kraljevcana oko 10,30 sigao je na krajnje odrediste.
A gore, nebu pod oblacima (iako je bilo vedro), livade i pasnjaci pretvoreni u parkinge gotovo popunjeni. Predvodjeni Draganom Draskovicem, direktorom kraljevackog Muzeja, jednim od vodja puta, krecemo prema centru Spomen komleksa. Staza vijuga kroz mladu bukovu sumu. Sa obe strane satre i tezge, kao na cuvenom Dragacevskom saboru trubaca u Guci. Ponuda kao retko kada podseca na buvljak. Majice, kape, subare, sajkace, sa kokardama ili bez njih. Drazine slike, pored njih Karadziceve (Radovana) i Mladiceve, u raznim tehnikama. Cetnicka, ravnogorska, i SPO-ova znamenja, amblemi i simboli, razni drugi suveniri. Pored njih ,“rame uz rame“, naslikani Divac, Bodiroga, Stojakovic. Video, audio i druge kasete.
Ispred jedne satre (SPO Kragujevac) momci i stariji Ravnogorci u glanc novim cetnickim, crnim uniformama, sa subarama i sajkacama sa kokardama, kompletnim naoruzanjem, opasani redenicima, sa dugim bradama i kosama do pasa... Otac i 7-godisnji sin, kao jaje jajetu, u cetnickim odorama. Pored njih, medjutim, prolaze mladici i devojke u sportskoj dzins odeci, sa „L.A.Lejkers“ i „Nike“ majicama. I pesme sa razglasa i one „uzivo“ se sudaraju: „Od Topole pa do Ravne Gore“ i „Na zadnjem sedistu tvog auta“ (Bijelo dugme i Zeljko Bebek), „Nad Kraljevom ziva vatra seva“ i „Pogledaj dom svoj, andjele“ (Bora Corba)... Malo dalje stand za prodaju frula i dvojnica. Majstor poput Bore Dugica „cepa“ „Moravac“. Grupa devojaka fotografise se za uspomenu sa „novokomponovanim“ cetnicima, malo dalje dve devojke sa pripadnicima MUP-a u plavoj uniformi (uz komentar: „Cetnikinje zbarile pandure“).

SIMBOL PRAVDE
Stizemo na centralno podrucje Spomen-kompleksa sa spomenikom Djeneralu, crkvom sv. Djordja i velikim spomen-domom. Citav kompleks isparcelisan je satrama a po tablama se vidi odakle su gazde ili opstinski odbori SPO. Shodno ekonomskoj snazi, najvise je Cacana, zatim Beogradjana, Valjevaca, pa onih iz LJiga...
Iza centralne bine, u hladovini borove sumice, nailazimo najpre na SPO-ovce iz Zice, malo dalje na „cador“ grupe SPO iz Oplanica. Oni su ovde stigli dan ranije u petak u podne, raskomotili se, „zalozili“ rostilj, „grejanu“, „oladili“ pivo, „razvezali“ pesmu i pricu. U drustvu Darka Vilotijevica, odbornika SPO u SO Kraljevo, koji je stigao malo pre, docekuju nas prijateljski, kao pravi domacini, uz posluzenje i zdravicu. Uskoro nam se na trenutak pridruzuju i Milomir Sljivic, predsednik Okruznog odbora SPO Kraljevo, a potom i Veroljub Stevanovic, potpresednik SPO, bivsi gradonacelnik Kragujevca, kao i mnogi drugi.
Razgovor tece kao reka, a na pitanje koliko godina dolaze na Ravnu Goru, ko je stigao ove godine i sta za njih ova planina znaci, Zoran Milenkovic, predsednik Mesnog odbora SPO Oplanici, kaze:
- Na Ravnu Goru dolazimo od pocetka, od 1990. godine, ja od 1992. Uglavnom su to clanovi i simpatizeri SPO. Pored mene, ove godine ovde su Tomislav Mihailovic, Milimir Binicanin, Rajko Igrutinovic, Stevan Stankovic, Marko Markovic (najstariji - 70 godina), Zdravko Kojic, Miroslav Igrutinovic, Mladen Mihailovic, Milan Igrutinovic i jos nekoliko momaka, ukupno nas je oko 15-tak. Sastav se menja, ali jedno „jezgro“ dolazi svake godine. Uvek dodjemo dan ranije, kad poslovi dozvole, i uvek cemo dolaziti. Za nas je Ravna Gora simbol preporoda i pravde. Ona je simbol istine za koju cemo se boriti i dokazati da Ravnogorci nisu bile „jagnjece brigade“ vec regularna vojska koja je zastupala narod, Kralja i Otadzbinu. Verujem da cemo da uspemo.
Pozivaju nas da budemo njihovi gosti i na kosidbi na Kliku, u njihovom rodnom selu, iznad Morave, sto sa zadovoljstvom prihvatamo.
Sa brezuljka se kao na dlanu vidi masa sveta koja vijuga tamo-ovamo, preplice se, bas kao u mravinjaku. Narod seta, razgleda, kupuje, trazi hladovinu, ice i pice. Neki koriste priliku da skoknu do Cicine pecine, rashlade se vodom koja iz nje izvire i fotografisu za uspomenu. Oko 13 sati bas iz tog prvca grunu prangija kao Jacimov drveni top, Gora se zatrese, sa razglasa zagrmese reci pesme „Ide vuk, ide vuk, ide vuuuk, auuuuu“... Masa se ustalasa, iz hiljade grla se zaori „Vuce, Vuce, Vuce“, „Ustanak, Ustanak“ i „Ajmo, ajde, svi u napad“. Po obicaju, parastosom koji sluzi svestenstvo SPC i himnom „Boze pravde“ zapocinje oficijelni program, a zatim se smenjuju umetnici i govornici, ali svi nestrpljivo cekaju Vukovu pojavu i „slovo“, a tada nastupa delirijum.

KAKVA IZDAJA?
Vuk Draskovic, lider SPO, progovara kao poslednji, ali i ovog puta kao prvi, najvazniji govornik. Masa ga docekuje i prati sa uzbudjenjem, a on zapocinje sa „Hristos, vaskrase“ i posle odgovora iz mase „Vaistinu, vaskrse“ zapocinje svoje izlaganje:
- Dame i gospodo, braco i sestre, po ovako lepome danu sa Ravne Gore vidi se cela Srbija. Pa, sta vidis, Cica? Sta vidis, djenerale? Vidi ono sto vidimo svi. Vidi naciju u nestajanju, vidi drzavu u propadanju. Porezi, porezi, porezi, kazne, kazne, kazne... i guljenje narodu koze i svega ispod koze proglasili su za ekonomske reforme, a prosjacki sesir pred belim svetom i uzimanje preskupih stranih kredita za spoljnu politiku. Beznadje, ocaj i glad prete Srbiji. Samo u Gornjem Milanovcu za poslednjih 15 dana ubilo se sest ljudi, a cudom nekim spaseno je jos toliko!? Selo nam umire, gradovi su stanista bede i droge. Sve duze iseljenicke kolone odlaze iz ove nesrecne zemlje. Dva puta, upamtite, dva puta cesce odlazimo na sahrane nego na proslave rodjenja svoje dece!? Kao nacija, mi se topimo, mi kopnimo, mi nestajemo!

Za to, medjutim, naglasio je Draskovic, krivac je srpski narod a u okviru njega „najzasluzniji“ glasaci SPO, njih oko 700.000 koji su 2000. dali glas DOS-u.
- Niko nije veci krivac za danasnji potop Srbije od tradicionalnih glasaca SPO (Uzvici iz mase: „Izdaja, izdaja,izdaja“!). Ne, ne, neeee! Kakva izdaja, nesto je mnogo gore i opasnije i teze od te reci. U pitanju je cinjenica da nas je samo malo postojano u veri, u ubedjenju, i da su mnogi i mnogi, i desetine i desetine hiljada onih koji su u toku deset godina dolazili na ovu planinu i bukvalno kao kroz maglu gledali kroz spomenik ovom coveku koji je za veru, za Srbiju dao i zivot, a na prvoj krivini poverovali su u laz i poklekli pred silom. letena u zlocinacke veze sa Drzavnom bezbednosti, sa „Crvenim beretkama“, sa ubicama, sa mafijasima, sa lopovima. I postoji samo jedna stranka koja apsolutno ni u sta od toga nije upletena i daleko je od svega toga i bila je na meti te bande, a to smo mi - to je Srpski pokret obnove - podvukao je Vuk Draskovic.
On je zatim upozorio da to jeste satisfakcija ali da nema razloga za odusevljenje jer Srbija slusa istinu sa zakasnjenjem, bas kao i danas!? „Tesko je voditi narod koji ceka da mu vlast kaze sta je istina“, naglasio je Draskovic.

KAO APOSTOLI
Vuk Draskovic je rekao i da je „5. oktobra poredak zlocina i lazi silovito podmladjen i osnazen“, podsetivsi da je „uvek mladi vuk, sa mladim zubima, opasniji od dotrajalog i olinjalog koji je pao 5. oktobra“, kazao je Draskovic, i svoje izlaganje zavrsio recima:
- Ravna Gora jeste izlet, Ravna Gora jeste i mesto zabave, Ravna Gora jeste i mesto istorijskog secanja i postovanja prema djeneralu Mihailovicu i njegovoj vojsci i danas jos zivim Ravnogorcima. Ali, druga stvar je da Ravna Gora danas mora da bude pre svega zavetno mesto na kojemu se polazu obaveze pred velikim izazovom koji je pred nama. Pred izbore, ako svako od vas samo danas ovde prisutnih, cujte me, pomoli se Bogu i sebi se samom zakune i ovoj zemlji da ce do narednih izbora ubediti jos desetoricu, pridobiti jos desetoricu da glasaju za SPO, sracunajte - eto pobede, eto preokreta! Da li vi to mozete? Je li to veliki napor? Nije, naravno da nije i nemojte da vas malodusnoscu pritiska njihova TV, njihove ankete. Gledajte njihovu TV, smejte se i psujte, gledajte njihove ankete i pod noge s njima, a radite kao apostoli : jedan zamenjuje deset! I eto nase pobede i eto poslednje sanse da se spasi ova zemlja, da se spasi Srbija!

SLATKO ALI KRATKO
Naravno, posle Vukovog govora oko bine je nastala paklena guzva jer svi su hteli da se rukuju sa njim, da ga nesto licno pitaju, dobiju autogram... Kulturno-zabavni program je nastavljen tek posle desetak minuta i zavrsen porukom voditelja: „Ko sada za Vuka nije, bolje da ga nije“. A medju ostalih desetak govornika bilo je i poziva na „rat neznanju i bahatosti i obracun sa aktualnom vlascu najkasnije do jeseni“ (Veroljub Stevanovic), do poziva za mirne promene i vracanje srpskoj monarhistickoj tradiciji (Voja Mihailovic).
U narednih dva i po sata posetioci su imali „program po slobodnom izboru“. Neki su ga iskoristili za setnju, drugi za soping, treci, kao i autor ovog teksta, da u crkvi Svetog Djordja zapale svece za pokoj duse umrlih i zdravlje i srecu zivih, razgledanje Spomen-doma i citavog Spomen-kompleksa. Bilo je tu i puno susreta i razgovora sa poznanicima, prijateljima i poslovnim kolegama iz Kraljeva i drugih gradova.
Vreme je prosto proletelo, a sa zbornog mesta, karavan autobusa sa Kraljevcanima krenuo je tacno u 16 sati. Svi su bili prepuni utisaka, uz opasku da je bilo „Slatko ali kratko“, a o dobrom raspolozenju je najbolje govorila pesma koja se orila sve do voljenog grada na Ibru i Moravi u koji su „ravnogorci“ stigli oko 18,15. Posle je jos dugo u usima odzvanjao nesto izmenjeni refren popularne cetnicke pesme „Od Topole, od Kraljeva pa do Ravne Gore“. Do narednog majskog susreta na Ravnoj Gori.

VRNJACKA BANJA - pise Predrag Markovic
Odrzana 14. Turisticka berza banja
   U Vrnjackoj Banji je tokom protekle nedelje odrzana 14. berza banja na kojoj se pojavilo 160 izlagaca, domacih i inostranih predstavnika banjskih, klimatskih, primorskih i drugih turistickih mesta

   Uporedo sa Turistickom berzom banja, ciji je organizator i ovoga puta bilo Udruzenje banjskih i klimatskih mesta iz Vrnjacke Banje, u banji je odrzan Sajam turizma, berza suvenira i izlozba cveca.
   Kako smo saznali od sekretara Udruzenja banjskih i klimatskih mesta Srbije, Ljubice Ivanovic,cene jednog dana provedenog u banji ove godine ce biti izmedju 900 i 1.500 dinara.
   ,,Cene banje su ostale nepromenjene u odnosu na proslogodisnje, s tim sto su neznatno, za pet procenata, porasle kod banja koje su imale najjeftiniju proslogodisnju ponudu.
   Na berzi u Vrnjackoj Banji bio je zapazen stand Turisticke organizacije Kraljevo i Prirodnog lecilista Bogutovacka i Mataruska banja iz kraljevacke opstine.

ZBIVANJA U ,,PAPIRPROMETU" U CIJEM KRUGU POSLUJU DVA ISTOVETNA PREDUZECA - pise Rajko Saric
Za jednog radim, a drugi me placa?

    Dejan Samardzija, poverenik Sindikata ,,Nezavisnost" u D.P. ,,Papirpromet": ,,Direktor pojedinacno poziva radnike preteci da ce im uruciti otkaz ili dati drugo radno mesto ukoliko ne potpisu izjavu koja njemu odgovara". Direktor preduzeca Milovan Bacanin: ,,Nije bilo nikakvih sikaniranja ili ucenjivanja. Lazi siri grupa neradnika, zabusanata koji imaju druge, privatne poslove. Raspodela stanova, kada do nje dodje, bice sprovedena po Pravilniku o stambenim odnosima"

   Kuca gori, a baba se ceslja", izreka koja, kako tvrde pojedinci, u potpunosti odslikava stanje poslovanja, ili mozda, stanje medjuljudskih odnosa, u DR ,,Papirpromet", preduzecu sa 120 radnika. Ovom, nekada uspesnom kolektivu, kao i vecini drugih srpskih kolektiva koji su imali razgranatu prodajnu mrezu u republikama bivse, ,,velike Jugoslavije", ruze ne cvetaju. Mnogi problemi poticu iz perioda raspada domaceg trzista, hiperinflacije i zestoke blokade finansijskih, robnih i svakih drugih tokova.

Dva preduzeca-jedna kancelarija
Poverenik Sindikata ,,Nezavisnost" u DP ,,Papirpromet", Dejan Samardzija kaze da je 35 radnika potpisalo zahtev, upucen Trgovinskom sudu u Kraljevu da se ukine ,,fantomsko" preduzece ,,Papirpromet" Eksport-Import. -To preduzece je fiktivno izmisljeno kako bi se na njega preselila sva imovina sa maticnog preduzeca. Maticno preduzece i dalje bi bilo optereceno velikim potrazivanjima poverioca. Na taj nacin maticno preduzece bi se ugasilo, a radnici ostali bez posla. Direktor Bacanin i uski krug njegovih saradnika raspordaje imovinu preduzeca bez saglasnosti Agencije za privatizaciju, a radi licnih potreba, deo poslovnog prostora u Beogradu zamenio je za tri stana. Sada kad preduzece jedva i da zivi, poslovodstvo donosi odluku da se 17 stanova u Omladinskoj koji su u zavrsnoj fazi izgradnje, tretira kao kadrovski i da se, shodno tome, podele rukodiocima, a ne radnicima. Maticno preduzece je vlasnik tih stanova, a njih 12 ce biti dato rukovodiocima iz novoosnovanog preduzeca. Tom fantomskom preduzecu su pripali i svi poslovni prostori koji su na dobrim lokacija i za koje se kupac uvek moze naci. Pored toga, Bacanin i njegovi saradnici su dali oglas za prodaju cetiri potpuno opremljena apartmana u objektu ,,Bijela skoljka" u Bijeloj. Rec je o odmaralistu u vlasnistvu sindikata. Moram da naglasim, da je najveci broj malverzacija u preduzecu izvrsen u vreme vanrednog stanja i zabrane sindikalnog delovanja i okupljanja - kaze Samardzija. On dodaje da je ,,fantomsko" preduzece registrovano na Vujadina Baraca, a da je njegov direktor Zoran Senicic. Zaposleni u ,,Papirpromet" Eksport-Impotr koriste prodajne objekte maticnog preduzeca, koriste kancelarijski i magacinski prostor i vozni park. Cak se, tvrdi Samardzija, pokusava deo nekretnina poslovnog prostora preneti u vlasnistvo novoosnovanog preduzeca.

Pretnje otkazima ?
-Do sada je ovakvim radom maticnom preduzeceu napravljena ogromna materijalna steta sto je navelo radnike da potpisu zahtev za ukidanje Ekspor-Importa. No, predsednik Trgovinskog suda nezakonito dostavlja kopiju sa potpisima radnika direktoru maticnog preduzeca. Tada Bacanin pojedinacno poziva radnike u kancelariju, preti im otkazom ili premestanjem na teze radno mesto ukoliko ne potpisu izjavu da nisu znali sta potpisuju. To je suludo. Svi su odrasli, svi su procitali sadrzinu zahteva, a zatim to potpisali - kaze Samardzija.
Jedan od potpisnika zahteva, Zoran Aleksic kaze da je i sam bio pozivan kod direktora i da je odbio da potpise trazenu izjavu. -Potpisao sam zahtev za ukidanje Eksport-Importa i to je gotovo. Sad treba da udovoljim direktoru i napisem izjavu da nisam bio svestan, da sam bio izmanipulisam, kada sam potpisao zahtev. To nikako. Znam neke kolege koji su to potpisali jer se boje otkaza.
On kaze da, kao radnik u magacinu, uglavnom obavlja istovar robe ciji je vlasnik novoosnovano preduzece. Aleksic kao primer navodi 2.000 sporeta ,,Alfa plam" iz Vranja za koje se u magacinu maticnog preduzeca na ime uskladistenja placa 81 dinar po kvadratnom metru. Nase je skladiste, mi smo ledja polomili da ih istovarimo, a kajmak ubira drugo preduzece. Zaposleni u Eksport-Importu uvek prvi dobiju platu, a tek onda mi. A nama treba samo milion i 800.000 dinara za isplatu licnih dohodaka.
-DP ,,Papirpromet" je 1990. godine uknjizio dug prema dobavljacu, firmi ,,Stora Enzo" iz Beca od oko tri miliona maraka. Resenjem Trgovinskog suda u Kraljevu mi smo imali obavezu da dug platimo jos 1994. godine. Sankcije su omele izvrsenje obaveze, ali se kasnije, sa ukidanjem sankcija, pojavila mogucnost da nam bude blokiran racun sto bi znacilo da radnici nece dobiti plate i da preduzecu bude uveden stecajni postupak. Da bi to izbegli i da bi omogucili radnicima da rade, zarade i za to dobiju plate, marta meseca 2000. godine formirali smo zavisno preduzece ,,Papirpromet" Eksport-Import d.o.o. u kome je zaposleno 48 radnika. O tome da li je bilo moguce osnovati novo preduzece rec je dao Trgovinski sud koji je imao na uvidu akta ,,Papirprometa" i koji je izdao resenje o osnivanju novog preduzeca - kaze direktor DP ,,Papirpromet" Milovan Bacanin podvlaceci da su zajednicke sluzbe ostale jedinstvene, u novom preduzecu su uglavnom radnici maloprodaje, a kako stvari stoje, stvoreni su uslovi da dug prema austrijskom partneru bude otplacen u tri rate.

Delimicna prodaja imovine
Papirpromet - arhivski snimak Pravnik Zoran Jemuovic kaze da ce deo imovine biti prodat. Rec je o lokalima koji konstantno proizvode gubitak. - To su poslovnice u Kragujevcu, Nisu i Gornjem Milanovcu. Uz dozvolu Agencije za privatizaciju ta imovina je delimicno prodata a sredstva su utrosena za nabavku repromaterijala, isplatu zarada radnicima, izmirenje obaveza prema dobavljacima i placanje obaveza prema drzavi. Moram podvuci da niko od radnika ,,Papirprometa" nije ostao bez posla sem Race Manojlovica koji nije zeleo da radi, koji je odbijao sve radne zadatke nepostujuci nista i nikoga. Sve to iz razloga sto su Skupstina i UO preduzeca zeleli da sacuvamo radnike. U Kraljevu danas imamo distributivni centar, servis tehniku, sest knjizara i sedam trafika. Od 250 kvadrata poslovnog prostora u Beogradu oko 125 kvadrata smo dali na prodaju. Naravno, po odobrenju Agencije za privatizaciju. Imali smo sedam ili osam oglasavanja i najpovoljnija ponuda stigla je nedavno od firme ,,Est Drims" iz Beograd koja nudi kompenzaciju za stambeni prostor od 160 kvadrata. O tome ce odluciti nadlezna komisija i UO. Dakle nije sklopljen nikakav ugovor niti su ti stanovi nekome namenjeni ili podeljeni - kaze Jemuovic.
Prema njegovim recima 17 stanova u Omladinskoj ulici, koji su u izgradnji, takodje ce biti podeljeni radnicima, ne samo DP ,,Papirpromet" vec i zaposlenim u TP ,,Papirpromet" Eksport-Import jer je rec o radnicima istog preduzeca. Jos uvek nije pokrenut nikakav postupak za raspodelu tih stanova.
Kad je rec o zahtevu za dopunu krivicne prijave i zahtevu Trgovinskom sudu da se ukine ,,Papirpromet" Eksport-Import d.o.o., Jemuovic kaze da je rec o zloupotrebi potpisa od strane jedne grupe radnika. Prema kasnije datim pismenim izjavama jednog broja radnika, njima je dato da potpisu da se ne slazu sa teskim materijalno-socijalnim polozajem, sa kasnjenjem u isplati licnih dohodaka i dezinformacijama o raspodeli stanova. To je sasvim u redu, kaze Jemuovic i podvlaci da su tako sakupljeni potpisi jednostavno ,,prihevtani" za sasvim druge zahteve upucene Trgovinskom sudu.

Nema ucena, nema pritisaka
Direktor Bacanin kaze da nije bilo nikakvih pritisaka sa njegove strane niti sa strane bilo kog od njegovih saradnika. Tome ide u prilog i cinjenica da su mnogi radnici pismeno izjavili da su potpisali, ali ne taj zahtev o kome je sada rec, vec neki drugi. No, to ce biti predmet istrage nadleznih organa jer smo podneli kontratuzbu. Trazimo da se utvrdi da li je bilo zloupotreba potpisa radnika koji su opravdano nezadovoljni socijalnim polozajem.
Dok u kadrovskoj sluzbi preduzeca tvrde da su price o pritiscima i sikaniranjima radnika potpuno neistinite, da dolaze od male grupe pojedinaca, dotle radnici u pojedinim knjizarama u gradu kazu da ,,gde ima dima, ima i vatre".
Radnici se stoga pitaju zasto rukovodstvo preduzeca ne govori o poslovnom prostoru u Sarajevu i Novom Pazaru. Vecina tog prostora je prodata ili je u fazi prodaje, a da niko ne zna po kojoj ceni i u koje svrhe su utrosena dobijena sredstva. Ovi radnici tvrde da ce narednih dana i pred televizijskim kamerama, na konferencijama za stampu, izneti cinjenice koje govore o kriminalnim radnjama od strane poslovodstva kolektiva. Tako se prva konferencija moze ocekivati vec u utorak.
Prema oceni jedne grupe radnika, o malverzacijama u ,,Papirprometu" upoznati su i istrazni i pravosudni organi, ali se do sada malo sta uradilo na njihovom rasvetljavanju. Posto su obe strane zauzele borbeni stav bez namere da odstupe, to ce problem u ovom kraljevackom kolektivu duzi period biti predmet interesovanja ovdasnje javnosti. Istraga ce, na kraju krajeva, pokazati ko je govorio istinu, a ona je uvek tu negde u sredini.

   U utorak, 13. maja Dejan Samardzija je, u ime Sindikata ,,Nezavisnost", Drzavnom opstinskom tuziocu u Kraljevu, podneo zahtev za utvrdjivanje odgovornosti predsednika Trgovinskog suda u Kraljevu koji je spisak sa imenima radnika koji su podneli zahtev za brisanje iz registra T.P. ,,Papirpromet" Eksport-Import, dostavio generalnom direktoru D.P. ,,Papirpromet", Milovanu Bacaninu.
Posle dobijanja spiska direktor sa pravnom sluzbom poziva veci broj radnika sa tog spiska da potpisu unapred pripremljenu izjavu u kojoj stoji da nisu znali sta potpisuju i da im je zahtev upucen Trgovinskom sudu podmetnut.
   -S obzirom da je pocelo razracunavanje sa privrednim kriminalom molimo da se preko organa suda proveri i da se preduzmu istrazne radnje, o kojima kao glavni poverenik Sindikata UGS ,,Nezavisnost" u D.P. ,,Papirpromet", ocekujem da me blagovremeno obavestite radi prisustvovanja odredjenim istraznim radnjama - stoji u dopisu prosledjenom Drzavnom opstinskom tuziocu u Kraljevu, koji je potpisao Dejan Samardzija.
   On dodaje da su protiv pravnika preduzeca ,,Papirpromet" Zorana Jemuovica jos ranije podnete krivicne prijave, kako od strane radnika ovog preduzeca tako i od strane Advokatske komore.

TRAKTORISTI POD POJACANOM KONTROLOM POLICIJE - pise Rajko Saric
Traktori bez signalizacije - opasnost na putu

Traktor posle udesa

   Zbog velikog broja saobracajnih nezgoda u kojima su akteri traktoristi, kraljevacka policija je nedavno sa upozorenja presla na kaznjavanje traktorista, ukoliko u saobracaju ucestvuju sa neispravnim masinama. Tokom prosle godine u Srbiji se dogodilo 950 udesa gde su akteri bili vozaci traktora. U njima je povredjeno 366 lica dok su 74 lica izgubila zivot.
   Na podrucju opstine Kraljevo, gde je registrovano oko 6.000 traktora, od pocetka ove godine, ove poljoprivredne masine odnele su dva ljudska zivota. Broj neispravnih, ali i neregistrovanih traktora, na podrucju nase opstine povecao se posebno sredinom 1999. godine kada su sa Kosova pristigle hiljade raseljenih.
   Kako je ,,Ibarskim novostima" potvrdjeno u Saobracajnoj policiji SUP-a Kraljevo, sama registracija ne znaci i ispravan traktor jer je zanemarljivo mali broj traktora koji imaju ispravan kocioni sistem, ispravnu signalizaciju na traktorima i prikolicama. Raspolozivi podaci govore da je tek trecina traktora na nasim drumovima ispravna. Drugi ucesnici u saobracaju su posebno ugrozeni na otvorenom putu u nocnim satima kada se pred njima iznenada pojavi neosvetljen traktor, obicno tesko natovaren.
   Statistika kaze da najveci broj traktorista zivot izgubi usled prevrtanja na poznatom putu, a kao posledica precenjivanja kako svojih sposobnosti tako i mogucnosti traktora. Dok policija tvrdi da se sva signalizacija na traktoru moze ,,srediti" za 1.000 dinara, koliko se placa kazna zbog njene neispravnosti, poljoprivrednici tvrde da je nemoguce imati ispravnu signalizaciju na poljoprivrednoj masini jer se svakog dana, uzled napornog rada, na masinama desi neki kvar.
   No, bilo kako bilo, u prodavnicama delova za poljoprivrednu mehanizaciju tvrde da ovih dana imaju povecan obim posla. Posebno je to evidentno petkom, kada je u gradu pijacni dan.

USCE - pise Slavoljub Mladenovic
Blokiran rad saveta MZ Usce
   Savet mesne zajednice Usce ne funkcionise vec pet meseci. Za to vreme nije odrzan nijedan sastanak saveta niti se odluke saveta sprovode u delo.
Rad saveta blokirao je predsednik saveta Novica Planojevic, tako od njegovog dolaska na mesto predsednika saveta i odlaska Srdjana Petrovica diplomiranog veterinara mesna zajednica tone sve vise i vise.
   Zbog nepoznavanja problematike rada mesne zajednice i radne zajednice od strane Novice izgubljena su ogromna investiciona sredstva od ulicne rasvete, mosta za Mladenovice i druge investicije i projekte. Pored toga, losim kadrovskim resenjima doveo je radnu zajednicu mesne zajednice u finansijski kolaps.
Pored toga u radu mesne zajednice po odborima vise ne ucestvuju mnoga strucna lica iz Usca koja su do skoro bili nosioci razvoja i akcija u toj mesnoj zajednici.
   Zbog blokiranja rada saveta Mesne zajednice Usce Radna zajednica gubi mesecno oko 2000.000 dinara sredstava od raznih fondova. Pored toga, predsednik mesne zajednice je i zaustavio akciju izgradnje kraka vodovoda iz sliva Zelebica tako da mesna zajednica trenutno placa oko 100.000 dinara sredstava za elektricnu energiju za pumpe koje crpe vodu iz bunara pored reke Studenice.
   Gradjani Usca trenutno se organizuju radi odrzavanja zbora gradjana na kome bi se nasla adekvatna resenja za nastale probleme u Mesnoj zajednici Usce i smatraju da bi trebalo da savet Mesne zajednice sazove potpredsednik saveta Boskovic Milan.
Pored organizacionih i investicionih problema napravljen je i veliki jaz izmedju radnika u mesnoj zajednici gde je predsednik Novica stao na stranu starih radnika koji su navikli da mnogo ne rade i da treba rasturiti radnu zajednicu i dati otkaze novoprimljenim radnicima na celu sa
   Jedino sto trenutno dobro funkcionise je Savet za revitalizaciju Uscanske regije pri americkoj organizaciji VOCA koju uspesno vode Dragos Bojanic iz Bojanica, Trifunovic Slavko i ostali clanovi saveta. Preko ove organizacije Usce ce dobiti veoma dobre projekte koji ce se realizovati u toku ove godine.

Slamka spasa za fabriku parketa
   Strucnjaci iz privrednog zivota Usca i okoline zajedno sa stecajnim gospodinom Kovacevic Nenadom iz Kraljeva pokusace da posle izvrsenih adekvatnih popisa u fabrici formiraju neku vrstu inicijativnog odbora za spas fabrike parketa u Uscu. Jedno je sigurno da fabrika parketa nece moci da vise funkcionise kao drustveno preduzece i na tom inicijativnom odboru je zadatak da se nadje najpovoljniji modus buduceg preduzeca.
   Dugovanja fabrike parketa nisu toliko alarmantna i postoje velike zalihe gotovih proizvoda. Pored toga, fabrika je spremna da krene sa proizvodnjom jer je oprema u funkciji osim briketirnice koja je na opravci. Veoma je bitno da se uradi jedna strucna studija i da se ukljuci Republicki fond za razvoj.
   Trenutno po odluci stecajnog upravnika radnici se salju na biro rada i vrse se popisi po fabrici.

Uklanjanje bespravno podignutih objekata
   Komunalni inspektori su ovih dana podneli prijave za rusenje supa, svinjaca i drugih objekata koji zagradjuju urbani deo gradica na Ibru i Studenici. Pored komunalnih inspektora u akciji su i gradjevinski inspektori koji su postavili rokove za rusenje nelegalno sagradjenih objekata.
   Uscanski parkovi, parkiralista za automobile, obale reke Ibra i Studenice, preplavljeni su neuredno izgradjenim svinjcima i supama. Pored ulice 7. juli i osnovne skole ,,Milun Ivanovic" napravljen je pravi svinjski grad sa neurednim supama, svinjcima i kokosinjcima, pa cak i stajama za koze.
   Ulicne svetiljke-lusteri prekriveni su i zaklonjeni supama tako da im radnici, koji bi trebalo da ih poprave, ne mogu ni prici.
Uklanjanjem ovih objekata gradic na Ibru i Studenici dobice svoj stari izgled, odnosno izgled cistog i uredjenog mesta.

KULTURA - POEZIJA ZA DECU - pise Bojana Milosavljevic
Dejan Aleksic - naslednik najboljih

   Pesnik Dejan Aleksic krajem prosle sedmice u Narodnoj biblioteci Kraljeva imao je promociju najnovije knjiga pesama pod naslovom ,,Dugme bez kaputa." U predstavljanju knjige posvecene najmladjim citaocima publici, osim autora - naseg sugradjanina, ucestvovali su i gosti: knjizevnik, novinar i publicista Rasa Popov, Jovan LJustanovic (profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu) i urednik knjige - Jugoslava LJustanovic. Novu Aleksicevu zbirku objavilo je Drustvo lepih umetnosti ,,Artist" iz Beograda, koje se, pored ostalog, bavi i izdavackom delatnoscu, kao i jos nekim projektima i akcijama vezanim za kreativno stvaranje. Pre knjizevne veceri u citaonici Biblioteke Dejan Aleksic i njegov novosadski kolega Rasa Popov susreli su se i sa najmladjim Kraljevcanima.
Jugoslava LJustanovic, direktor Drustva lepih umetnosti, koje je zbirku i izdalo, ujedno i urednik Aleksiceve knjige, upoznala je publiku sa programskim ciljevima ovog udruzenja raznovrsnih kreativaca i napomenula da je knjiga naseg sugradjanina cetvrta koju je ,,Artist" objavio. O samom pesniku je kazala da je kod njih, kao izdavaca, shvacen kao izvorni talenat bez ogranicenja, te da je bez imalo zadrske rukopisom ,,Dugme bez kaputa" ispunio osnovni kriterujum ,,Artista:" visoki kvalitet poezije za decu.
Profesor Jovan LJustanovic, kriticar iz Novog Sada, ustvrdio je da u srpskoj poeziji za decu, koja ima sjajnu i visedecenijsku tradiciju, ima malo mladih pesnika i pisaca i da u tom smislu pojava Dejana Aleksica postaje dobar znak za njen vitalizam:
   - Aleksiceve pesme su prave jezicke igre u kojima su ociti suprotstavljenost pojmova, personifikovanje predmeta, cak i sasvim apstraktnih, grupisanje izraza po zvuku. - kazao je LJustanovic o ovoj posebnoj poetici - U tome je njegova veza sa tradicijom moderne poezije za decu. Ovaj pesnik je majstor rime, jer su one sveze, neocekivane i zanimljive. Uz parodicnost i humoristicnost to je ono sto nas uverava da njegovo vreme tek dolazi.
   Rasa Popov, pisac, publicista i novinar iz Novog Sada, naglasio je da je Aleksiceva poetika nova u srpskoj knjizevnosti za decu i da je on dostojan naslednik Dragana Lukica, Duska Radovica, LJubivoja Rsumovica i Dragana Djordjevica:
- Dejan Aleksic unosi svojim fantasticnim rimama svezinu u poeziju za decu. Za njega je jos osobeno, a to sam odmah prepoznao, baladicno pevanje. Ta poezija je, ne samo zbog elemenata humora i parodicnosti, pravi primer - svetlosne lirike - ocenio je, izmedju ostalog, Popov prvu zbirku poezije svog mladjeg kolege.
   Aleksic je do sada objavio knjige pesama: Potpuni govor, Dokazivanje senke i Svagdasnji cas. Uz to i - pozorisni komad za decu Bozicna prica. Ubraja se u red najistaknutijih pesnika mladje generacije u srpskoj poeziji. Dobitnik je znacajnih nagrada i priznanja za poeziju: Brankova nagrada (1996), Makarijevo slovo (1997), Maticev sal (2000) i Prosvetina nagrada (2000). Svojim najmladjim citaocima obratio se beleskom na poledjini svoje prve knjige poezije za decu: ,,Tako on vasim svetom zaluta, Bas kao dugme bez svog kaputa," uz obecanje da ce im podariti jos mnogo lepih stihova.

IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

ODELJENJE ZA ODRASLE
,,Karakter kao sudbina" Bojan Jovanovic (NB ,,Stefan Prvovencani”)
Knjiga Bojana Jovanovica, naseg poznatog etnopsihologa i antroploga, dragocen je prilog proucavanju i razumevanju svega onoga sto nas, tj. srpski narod prati kroz istoriju. Kroz analizu karaktera pojedinca i karaktera nacije, Jovanovic nas otreznjuje, desifrujuci i poslednju deceniju u kojoj smo dodirnuli civilizacijsko dno.
,,Bozanska i ljudska mudrost u Davidovim Psalmima” Vladeta Jerotic (Gutenbergova Galaksija)
Kao istinski hriscanski vernik, kao antropolog i psihoterapeut, Vladeta Jerotic pise o bozanskoj i ljudskoj mudrosti u Davidovim Psalmima, jer je uvrenen da ,,Psaltir nikada ne prestaje”, sto je jos Sveti Sava ostavio kao svoje zavestanje.

ODELJENJE ZA DECU
,,Spaghetti, Jeans & praktican savet” Elizabet Bono (Agencija Trivic)
Beton za mlade i savetodavac za sve koji hoce da znaju kako da se ponasaju u odredjenim situacijama i prema odredjenim licnostima. Na vise od 160 pitanja o ponasanju u zajednici, sa drugim ljudima, u porodici, skoli, na putovanju, odgovara ova knjiga.

PREPORUCUJEMO
,,Moj zivot" Maga Magazinovic (Klio)
Biografija iz koje vidimo kao na dlanu, ceo zivot ove znamenite srpske zene, koja je bila umetnica, intelektualka a pre svega humanista. Sve te odlike uocavaju se njenim delima, a narocito u autobiografskim beleskama Moj zivot.
Kroz secanja koja obuhvataju period od 45 godina (1882 - 1927) upoznaje se ova izuzetna licnost, istovremeno posmatrac i ucesnik mnogih znacajnih dogadjaja na prelomu vekova. Detaljni opisi i sentimentalno secanje na detinjstvo, dramatika ratnih godina, iskazuju ne samo licni emotivni naboj bec dobijaju i unuverzalno znacenje.

NAJCITANIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
,,Ivana" Momo Kapor (Zograf).

KOSARKASKE ZAVRZLAME U ZAVRSNICI TAKMICARSKE SEZONE - pise Zoran Bacarevic
Sloga u jednoj Masinac u drugoj grupi?
KS Srbije i Crne Gore trazi peto mesto u Jadranskoj ligi * OKK Beograd (posle baraza sa Tinom Tajm 12. clan Prve A lige * U najvisem domacem rangu 16 ekipa podeljenih u dve grupe?

Kosarkaska sezona 2002/03. jos nije zavrsena (igraju se utakmice polufinala plej ofa), posle baraza za 12. clana Prve A lige OKK Beograd je pobedom nad Tinom Tajm iz Bara od 91:89 sacuvao mesto u kosarkaskoj eliti a da situacija u kosarci prokljuca u inace vrelim majskim danima pobrinulo se Predstavnistvo KS SCG. Jadranskoj ligi ovih dana upucen je ultimativan zahtev da SCG u Jadranskoj ligi imaju i petog clana (cetiri i plus jedan kroz baraz) ili ce odustati od takmicenja u ovoj ligi. U tom slucaju Prva A svezna liga od jeseni bi brojala cak 16 klubova koji bi se takmicili u dve (paralelne) grupe da bi po cetiri najbolje plasirane ekipe igrale u plej ofu za konacan plasman na kraju takmicarske sezone. U tom slucaju kraljevacki prvoligasi Sloga i Masinac najverovatnije bi, s obzirom da je Kraljevo jedini grad (sem Beograda) koji ima dva kluba u najvisem rangu, startovali u razlicitim grupama.
Danas istice termin koji je direktor Jadranske lige Josip Bilic uputio KS SCG sa molbom da preispita svoj stav i javi sta je odlucio. Formula 4-4-4-2 (Slovenija, Hrvatska, SCG, BiH) posle odustajanja Makabija donele je Jadransku ligu od 14 klubova poskupelo je takmicenja za cak 30 odsto pa ce se umesto 132 igrati 182 meca plus fajnal for.
Odluka Predsednistva KS SCG da se za narednu sezonu u Jadranskoj ligi trazi pet mesta, predstavljena kao jednoglasna izazvala je dosta osporavanja. Ona dolaze pre svega iz najjacih klubova (Buducnost, Crvena zvezda, Partizan i FMP) a osnovni argument je da nasa kosarka nema kvalitet ni za deset a kamoli 16 klubova. Za sada jedino Hemofarm iz Vrsca "drzi ledja" ovakvoj odluci smatrajuci da bi kroz baraz uspeo da se dokopa Jadranske lige jer ako bi ovaj klub ostao u nacionalnoj "krnoj" ligi to bi za njega bio korak unazad. Kraljevacki prvoligasi Sloga i Masinac zateceni su ovakvom odlukom KS SCG, tek treba da zauzmu zvanican stav a u ovoj fazi "igara bez granica" na stanovistu su da bi 16 klubova bilo previse za najvisi rang a da bi nacionalno prvenstvo izgubilo u kvalitetu i interesovanju.

FUDBAL - SRPSKA LIGA (MORAVA)
Sest kola nade
* Pobedom nad Poletom od 2:1 Sloga se sestoplasiranom Takovu priblizila na pet bodova * Metalac Trgovacki prekinuo seriju poraza, Buducnost odavno ,,spakovala kofere" * U 29. kolu Sloga u Konarevu, Metalac Trgovacki domacin Slobodi

   Remi protiv Takova na svom ,,bunjistu" i mala katastrofa u Vrnjackoj Banji prosle srede od Goca (0:4) mogu vrlo lako da odrede (zlu?) sudbinu Sloge u ovogodisnjoj sezoni u Srpskoj ligi (Morava). Sest kola pre kraja prvenstva sestoplasirano Takovo ima jos uvek pet bodova vise od Kraljevcana pa je put do te ,,kote sest" koja znaci opstanak u srpskoligaskoj konkurenciji za kraljevacke ,,bele" vise neizvestan i vodice kroz i te kako mracne ,,tunele".
   Nedeljno 28. kolo donelo je cak dve pobede kraljevackih klubova identicnim rezultatom. Sloga je na Gradskom stadionu odmerila snagu sa Poletom iz LJubica koji je u grad na Ibru doputovao ,,desetkovan" posto su cak sedmorica prvotimaca odlukom rukovodstva ,,grebica" suspendovana pa su gosti domacinu suprotstavili golobradi (juniorski) sastav. U takvoj situaciji Sloga je povela golom Markovica vec u 5. minutu a na 2:0 povisio je Vladimir Petrovic golom iz slobodnog udarca u 36. minutu. Prva majska kisa koja je u nedelju popodne padala i nad Kraljevom simbolicno je prekinula i bodovnu susu jer su igraci Poleta uspeli da smanje na 2:1 golom iz jedanaesterca u 53. minutu (strelac Radovanovic) ali ne i da sprece Slogu da osvoji sva tri boda.
   Metalac Trgovacki konacno je prekinuo seriju poraza posto je na gostovanju u Uzicu uspeo da savlada domaci Zlatibor sa 2:1. Istina, susret nije mnogo znacio domacinu jer je vec posle prvog dela prvenstva ekipa uzickih ,,gradjevinara" bila, uz Buducnost iz Konareva, apsolutni autsajder a nedeljna pobeda Kraljevcanima znaci tek toliko da vrate kakvo-takvo samopouzdanje pred samu zavrsnicu prvenstva.
   Buducnost je u Gornjem Milanovcu od Takova porazena sa 0:6.
    Dobitnik kola svakako je Rudar iz Baljevca koji je jos jednom slavio u gostima i jos jednom u Uzicu savladavsi Jedinstvo sa 3:2 nateravsi uzicke ,,putare" da se bore za buduci status u situaciji kada su vec pomislili da su prebrinuli sve brige.
   Sest kola pre kraja otvorena su ,,mesta" u gornjem delu tabele, usledice poslovicne ,,kombinacije" u kojima ce ,,neko igrati za nekoga". Slogi predstoji teska borba za opstanak jer sadasnje procene govore da bi joj za konacan uspeh bilo potrebno cak pet pobeda!
   U narednom 269. kolu u Konarevu se igra komsijski derbi Buducnost-Sloga (K) a Metalac Trgovacki sutra kod Lozionice od 16,30 casova docekuje Slobodu iz Uzica.