Vreme sadasnje - U ocekivanju novog Prin(udnog) organa u kraljevskom
gradu
Izborima preseci „Gordijev cvor"
Ne damo Ekonom za dzip
Skupstina na „raspustu“, privremeni organ na zadatku
Kupovina vremena
Brazilcima ponudjena proizvodnja 2.370 vagona
„Crveno zlato“ u Brezni
Novosti iz Usca
Kultura
Sport - Fudbal - Kik boks
Vreme sadasnje -
Pise Ivan Rajovic
U ocekivanju novog
Prin(udnog) organa u kraljevskom gradu
Ne sumnjajuci u iskrene namere Vlade Srbije da u jednom
gradu kao sto je Kraljevo konacno zavede red i uspostavi stanje primereno
jednom od najlepsih gradova u Srbiji, a svojevremeno i najcistijih,
sa bezgranicnim odusevljenjem sam primio odluku o likovima koji ce,
koliko od sutra, bigi nase drugo ja, nasa svest, nasa savest, nasi
andjeli cuvari i sve nase sto se pozeleti moze. Kad malo bolje razmislilim,
cak i da sam ja licno Vlada, Pera, Petar, Pavle, Ananije, Nicifor
ili bilo ko drugi, na splavu, bez spava ili na bilo kakvom drugom
plovecem ili bespslovnom objektu, ne bih mogao da smislim, izmislim
ili sastavim bolju ekipu kraljevskih dobrotvora, humanista, genijalaca
i, prosto receno, spasitelja koji ce nasu sudbinu, i sudbinu grada
u celini, preuzeti u svoje spasiteljske ruke. Ako se zna sa koliko
saglasnosti, ljubavi, uvazavanja. tolerancije i postovanja ljudske
licnosti predstavnici najvise vlasti nastupaju jedni prema drugima
mirno se moze ocekivati da ce Prinudni kraljevacki organ, koji sve
to, naravno, odavno poseduje, sto je tokom protekle tri godine i dokazao,
zdusno raditi da nam svima bude bolje. Vec sama cinjenica da se uvazeni
delici, elementi ili sudionici organa koji bi, kada bi imao muda,
bio organ u pravom smislu te reci, vec danima ustrucavaju da se oglase
i prihvate ingerencije i status koji im je zadat, poklonjen ili nagodbom
ustupljen, recito govori o tome da se i oni sami malo ustrucavaju
odgovornosti koja im je data. To sto pojedinci, na ulici, svesni svog
imena i dela, ali i znacaja koji u ovom istorijskom trenutku za ovaj
grad uzivaju, izbegavaju da mi se jave, ili to rade uz prigusene psovke
sebi u bradu, brk ili stidni predeo, dovoljnio govori o tome koliko
je apsolutna vlast nad jednim gradom, pa makar to bio i nas, znacajna.
Ali, pre nego sto se novi organ ukruti, ustolici ili zasedne tamo
gde mu je mesto, ma koliko to svima njima odgovaralo da dovedu do
kraja neke svoje vec zapocete rane, a i kasne radove, trebalo bi reci
da ovo sto imamo nije ono za sta smo se borili. Odnosno, sve ono sto
smo radili bilo je usmereno ka tome da srusimo diktatorsku vlast i
promenimo sistem uspostavljajuci poredak u kojem ce svima, koliko
- toliko, biti bolje. Na zalost, kako se pokazalo, otisli su jedni,
a dosli drugi cija psihologija, ophodjenje prema narodu i borba da
se dodje na vlast ne ukazuje na to da je bilo sta promenjeno. Naprotiv.
Iz razgovora sa, uslovno receno, obicnim ili prosecnim gradjanima,
lako se dodje do zakljucka da bi vecina, odusevljena odlukom nase
harmonicne, predivne, slozne i nadasve autoritativne vlade, najradije
pobegla odavde sto dalje, da ne kazem u tri lepe. Boli samo sto kada
covek vidi kako se postuju, vole i saradjuju najeksponiraniji predstavnici
nove vlasti, koji ni sami na znaju zasto su tu gde jesu, osim ako
ne znamo da ih povezuje novac, moc, interes i pripadnost pojedinim
organizacijama ,od slobodnih zidara do zivahnih rotarijanaca i drugih
lovi sklonih opstenarodnih pokreta i organizacija. Prosto receno,
moze mi neko verovati, a i ne mora, odavno sam i potpuno izgubio poverenje
u dobronamernost bilo kojeg politickog faktora sa ovih prostora. Vratite
se unazad pa se prisetite gde su sada i sta rade oni koji su nekada
vazili za nekakve politicke face, dusebriznike, zastitnike, dobrocinitelje
i borce za interese ovoga grada i njegovih stanovnika. Zato bi trebalo
da, kao u opstini, fotografije svih tih narodnih tribuna budu izlozene
na glavnom gradskom trgu kako bi se definitivno i za svagda znalo
ko je ko, ko je gde i ko je direktno iz pirocana, iliti srpskih opanaka,
uspeo da se dokopa stana u Beogradu, privilegija za decu, zenu, tastu
i ostale ukucane i svega ostalog sto posteni srpski dupelilzac moze
sebi da priusti adekvatnom obavljanjem pomenutih radnji. Dakle, sustina
ovog teksta, koji ce, kao i mnogi drugi, ostati da traje i kada za
one koji su sada opsednuti vlascu niko nece znati ko su, sta su i
gde su, kao sto ne znamo ni za one koji su prodefilovali kroz ovaj
grad, jeste da ukaze kako nikome vise ne bi trebalo verovati jer,
kako se pokazalo, nema tog srpskog, a narocito kraljevackog, politicara
koji pored svojih licnih interesa ima petlju da spozna probleme naroda
u cije ime se nalazi tu gde jeste. A nesrecni narod nikako da spozna
o cemu se radi. I bas zato bi trebalo da ovaj grad, odakle je sve
i pocelo, pocne ponovo da se organizuje, da glanca postament Milutina,
pistaljke, serpe i ostale rekvizite spremajuci se za novi i konacni
protest koji ce u ovom gradu uspostaviti vlast kakvu i zasluzuje,
a po volji naroda. Zapravo, posle visegodisnjeg iskustva iz kojeg
je svako izvukao sta je hteo i mogao, valjda smo shvatili da niko
o nama nece brinuti kao sto morami mi o sebi.
U svemu tome sasvim je logicno ocekivati da oni
koji su se opredelili da posle demokratskih promena, u kojima su ucestvovali
svi dobronamerni gradjani ovoga grada, preuzmu apsolutnu vlast, preuzmu
prevashodno medije ne bi li svekoliki narod ubedili da mu je onako
kako mu nije. Zato bi tebalo ocekivati da, koliko sutra, dobronamerni
vrsioci duznosti Prinudnog organa kraljevskog grada bace sapu na lokalne
medije, a pre svega na nasu kucu u kojoj, kao sto je poznato, u znak
zahvalnosti za sve sto je do sada uradila na uspostavljanju nove vlasti,
nema ni vode, ni svetala, ni automobila, ni trotineta, ni poste, ni
kafe kuvarice, ni sekretarice, niti bilo cega normalnog za jednu redakciju
koja na svojim plecima nosi i te kakav teret demokratskih promena,
ali ne ovakvih kakve imamo, a o klozetskim soljama i cucavcima, toaletnom
papiru i uloscima sa udovima za letenje da i ne govorim. A pogledajte
samo Privrednu komoru, banke, sudove, opstinu, kafice i mnoge druge,
sto privatne, a sto drustvene institucije na cijem su celu bivsi osvedoceni
nosioci Miloseviceve ideje, sa mesinganim, cilibarskim, posrebrenim,
pozlacenim ukrasima i biljkama koje vrede vise nego vasi desetogodisnji
socijalni dodaci koje ionako ne primate, a o tome ko je upalio kucu
i sav snimljeni materijal i ko se uselilo u kancelarije ,,Ibarskih
novosti" za koje je receno da nisu za upotrebu, ovoga puta necu,
a sve se zna.
KONFERENCIJA
ZA NOVINARE OO SPO KRALJEVO POVODOM PRINUDNE UPRAVE U KRALJEVACKOJ
OPSTINI - pise Slobodan Rajic
Izborima preseci „Gordijev cvor"
Upozorenje Privremenom organu i Natasi Micic
da postuju zakonitost i da ne odugovlace sa raspisivanjem prevremenih
izbora i konstituisanjem nove legitimne Skupstine, - Za sposobne a
ne „partijske“ kadrove
SPO je upozoravao vec duze od godinu dana da lokalna
vlast u Kraljevu ne funkcionise kako treba, s obzirom da je ovo jedna
od najzapustenijih opstina u Srbiji zbog privrednog kolapsa, velikog
broja izbeglica i brojnih neresenih infrastrukturnih problema“
- istaknuto je na prekjucerasnjoj konferenciji za novinare Opstinskog
odbora Srpskog pokreta obnove (OO SPO) u Kraljevu posvecenoj donosenju
odluke o uvodjenju privremene uprave u ovoj opstini.
-
Zato sto se partneri u DOS-u nikako nisu mogli da sloze, SPO je predlagao
raspisivanje opstih izbora kao najbolje resenje i za Srbiju i za Kraljevo.
Svesni smo bili potpune blokade rada Skupstine opstine i da najvecu
stetu zbog toga trpe gradjani Kraljeva. Problemi se nisu resavali,
a sama vlast je bila generator krize umesto da je resava. Rezultat
je prinudna ili privremena uprava, sto je zalosna cinjenica i istina
jer ova najveca opstina u Srbiji ne zasluzuje da se na taj nacin resavaju
njeni unutrasnji problemi. Nadamo se da ce prevremeni izbori u opstini
Kraljevo biti raspisani u zakonskom roku i da ce razresiti „Gordijev
cvor“ koji je „zavezan“ takoreci jos od lokalnih
izbora seprembra 2000. godine - naglasio je dr Radoslav Jovic, clan
Predsednistva SPO.
On je podvukao da Vlada Srbije donosenjem ovakve odluke nije postupila
racionalno jer nije ispunila obecanje da ce u privremeni organ opstine
birati politicki i partijski neeksponirane ljude. „SPO sa cudjenjem
konstatuje da su u Privremeni organ izabrani upravo ljudi koji su
vrsili lokalnu vlast u prethodnom periodu i doveli do privremene uprave
u Kraljevu“!? Dr Jovic je posebno ukazao na moguce zloupotrebe
privremenog stanja u Kraljevu.
- Nesporna je cinjenica da Privremeni organ ima
legitimitet jer ga formalno postavlja Vlada Srbije, ali on nema stvarni
legitimit da upravlja opstinom jer ga nisu birali gradjani na neposrednim
izborima. Zbog toga, po nasem misljenju, Privremeni organ moze samo
da pripremi prevremene lokalne izbore i da obezbedi normalno funkcionisanje
opstinske uprave, a sve sto bude van toga radio iz nadleznosti Skupstine
nece biti legitimno!? - upozorio je dr Jovic.
Na pres-konferenciji je receno i da SPO ocekuje
od predsednika Narodne skupstine Srbije Natase Micic da postuje Ustav
i zakone i sto pre raspise prevremene izbore u Kraljevu, jer postoji
bojazan da ce se i u ovoj opstini, poput mnogih drugih do sada, izbori
maksimalno prolongirati i po mogucstvu izbeci. Istaknuto je da bi
idealno bilo da se prevremeni izbori raspisu odmah i odrze vec krajem
avgusta, jer bi grad dobio legalnu vlast, pogotovo sto zivotne probleme
Kraljeva treba urgentno resavati, ali dosadasnja iskustva to ne garantuju
jer su rokovi po pravilu „probijani“.
- Sto se tice SPO, mi smo na svim dopunskim i prevremenim
do sada odrzanim lokalnim izborima imali solidna kadrovska resenja
i postigli zavidan uspeh. Stav SPO jos od prosle godine je da je proslo
vreme uskostranackog vodjenja politike. Da politika treba da bude
kreativno i zivotno usmerena i da politicke stranke treba da otvore
vrata svim strucnim, sposobnim i moralnim ljudima, bez obzira na stranacku
i drugu pripadnost, ljudima sa idejama i predlozima resenja, kako
bismo konacno krenuli sa mrtve tacke - naglasio je dr Jovic i dodao
da ce SPO ici samostalno na predstojece izbore, da bi bilo dobro da
to ucine i sve druge stranke, da se tako politicka scena rascisti,
a da se potom naprave stabilne i srodne postizborne koalicije, u interesu
grada i opstine.
Po Jovicevim recima, SPO ce za izbore ponuditi konkretan
program sa prioritetima u radu i predlozima resenja i ekipu ljudi
sa idejama, ne samo clanove i simpatizere stranke, koja ce znati i
hteti da ostvaruju programske ciljeve i zadatke, na dobrobit svih
gradjana opstine Kraljevo.
DRAGOS
BOJANIC, PREDSEDNIK ASNS U DP ,,EKONOM" - pise Rajko Saric
Ne damo Ekonom za dzip
Losi medjuljudski odnosi i sukob interesa, koji
su kulminirali pre sedam meseci smenom jednog i postavljenjem drugog
direktora, u uscanskom DP ,,Ekonom", nisu se stisali ni do danasnjeg
dana. Predstavnici Asocijacije slobodnih i nezavisnih Sindikata (ASNS)
u ovom najuspesnijem kolektivu na podrucju Usca, tvrde da v.d. direktor
Rodoljub Biorac vrsi stravicnu torturu clanova ovog Sindikata, od
raznoraznih sikaniranja do rasporedjivanja na teza radna mesta i umanjenja
licnih primanja i urucivanja otkaza.
-O tome svedoci i primer da je ASNS, pre nelegalnog
postavljenja Biorca za v.d. direktora, brojao 142 clana, a samo mesec
- dva kasnije taj broj je, usled pritisaka, sveden na 38. Od kada
sam ja izabran za predsednika clanstvo se ponovo omasovilo i sada
nas je u ASNS 75 - kaze Dragos Bojanic, predsednik Odbora ASNS u DP
,,Ekonom", koji je do sada u dva navrata dobijao otkaz, a kako
stvari stoje, na putu je da bez posla ostane i treci put. Na konferenciji
za novinare u sedistu Okruznog odbora ovog sindikata u Kraljevu, Bojanic
je precizirao da se nastavlja ,,neskriven pokusaj pljacke imovine
,,Ekonoma" koji nisu izgradili Slovenci i ,,Primat" iz Maribora,
vec rudari Usca". -U tom pravcu Biorac je sa predsednicima Skupstine
i Upravnog odbora preduzeca, ciji legitimitet ASNS ne priznaje, 10.
juna ove godine, u Trgovinskom sudu u Kraljevu potpisao poravnanje
sa ,,Primatom" u kome se toj firmi ,,poklanja" 60 odsto
kapitala, iako bi oni realno mogli ostvariti maksimalno 7 procenata.
Dakle, rec je o pljacki drustvene imovine vredne najmanje 1.150.000
evra, koliko nam je Ministarstvo za privredu i privatizaciju, odobrilo
za dokapitalizaciju preduzeca. No, potpisano poravnanje ne znaci nista
bez upisa u sudski registar zasto je potrebna saglasnost Ministarstva
za privatizaciju - rekao je Bojanic.
U ASNS su kategoricni da aktuelni direktor Biorac,
izlazi u susret preduzecu iz Slovenije kako bi ostvario licnu imovinsku
korist. Dragos Bojanic ovakvu izjavu potkrepljuje tvrdnjom, koja je
predocena i nadleznom tuzilastvu, da je ,,Biorac u hotelu ,,Studenica"
u Studenici, u prisustvu konobara Gorana Boskovica i jos nekih osoba,
od predstavnika ,,Primata" trazio, kao protivuslugu, dzip na
poklon". U pismenom izvestaju dostavljenom Demokratskoj stranci
u Beogradu, Bojanic ide i korak dalje u optuzbama na racun Biorca,
tvrdeci da je od Slovenaca trazio ,,stan u Beogradu i nov dzip za
protivuslugu ako preduzece preda ,,Primatu" iz Maribora".
-Da stvar bude jos gora, a kao pokazatelj dokle moze ici ljudska pohlepa,
Biorac je licno meni postavio pitanje: ,,Reci koja je tvoja cena,
Slovenci ce sve da plate?". Odbio sam ovu velikodusnu ponudu
- rekao je Bojanic na pomenutoj konferenciji.
I ovoga puta kao glavni krivci za sadasnje stanje
u ,,Ekonomu" navedeni su celnici DSS u Kraljevu i Regionalni
poverenik UGS ,,Nezavisnost" uz zakljucak da dokapitalizacija,
koja je jedino pravo resenje, ne prejudicira konacno imovinsko razgranicenje.
VLADA
REPUBLIKE SRBIJE DONELA ODLUKU O UVODjENJU PRINUDNE UPRAVE U OPSTINU
KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Skupstina na „raspustu“,
privremeni organ na zadatku
- Ocekivana odluka Vlade Srbije koja je zbog nesloge
u lokalnoj vlasti DOS-a u Kraljevu i blokade u radu SO Kraljevo opravdano
doneta, ali sa zakasnjenjem, tek pretproslog cetvrtka, 10. jula, -
U privremeni organ opstine imenovani Marko Petrovic (predsednik),
Zoran Djurovic, Branko LJubojevic, dr Dragisa Kostic i Radovan Milicevic
(clanovi), - Na potezu Natasa Micic, koja u funkciji predsednice Skupstine
Srbije treba da raspise prevremene lokalne izbore u opstini Kraljevo,
- Razlicita reagovanja politickih faktora i gradjana
Dugo ocekivana odluka Vlade Republike Srbije o uvodjenju
privremene uprave u opstinu Kraljevo doneta je u cetvrtak, 10. jula,
i taj ce datum sigurno neslavno uci u istoriju kraljevskog grada.
Tog datuma Republicka Vlada svojom odlukom, na predlog
Ministarstva za drzavnu upravu i lokalnu samoupravu, u skladu sa clanovima
112. i 113. Zakona o lokalnoj samoupravi, raspustila je Skupstinu
opstine Kraljevo i imenovala petoclani privremeni organ jedinice lokalne
samouprave (opstine) koji ce obavljati poslove do konstituisanja nove
Skupstine opstine Kraljevo. U privremeni organ izabrani su: Marko
Petrovic (predsednik), Zoran Djurovic, Branko LJubojevic, dr Dragisa
Kostic i Radovan Milicevic (clanovi).
Na potezu je Natasa Micic, predsednica Narodne skupstine
Srbije, koja, u skladu sa clanom 113. Zakona o lokalnoj samoupravi,
treba da raspise „izbore za odbornike u roku od tri meseca od
dana raspustanja skupstine jedinice lokalne samouprave“, odnosno
do 10. oktobra ove godine.
RASKOL
PA RASPAD
Naime, zbog dvogodisnjeg neslaganja i sukoba u vladajucoj
lokalnoj koaliciji DOS, pre svega na relaciji DS-DSS, odnosno njihovih
celnika, prvenstveno dr LJubise Jovasevica (DSS), predsednika Skupstine
opstine (SO), i Mila Koricanca (DS), predsednika Izvrsnog odbora SO
Kraljevo (u ostavci dve godine), doslo je do totalne blokade rada
Skupstine opstine Kraljevo.
Sukob je kulminirao jesenas i pocetkom ove godine tako da je fakticki,
u proteklih godinu dana, od proslog jula do ovog, odrzana samo jedna
redovna sednica sa potrebnim kvorumom - 30. decembra 2002. godine
kada je usvojen polovicni, krnji budzet opstine za 2003. godinu (bez
dela koji se odnosi na prihode i rashode za uredjenje gradjevinskog
zemljista - sredstva Direkcije za planiranje i izgradnju Kraljeva).
Vrhunac je svakako bio podnosenje ostavke 26 odbornika iz Odbornicke
grupe DOS-a 28. januara, uoci sazvane 19. sednice SO Kraljevo, koja
nije odrzana zbog nedostatka kvoruma, a potom nikada nije ni nastavljena,
niti ce, jer je odlukom Vlade Srbije Skuptina raspustena.
Vec smo vise puta pisali o istorijatu neslaganja
i sukoba u lokalnoj samoupravi u Kraljevu. Do raskola je doslo odmah
po dolasku DOS-a na vlast, krajem 2000. godine, bas kao i na republickom
nivou. U pitanju su bile dve nepomirljive politicke koncepcije, pre
svega izmedju Demokratske stranke Srbije i Demokratske stranke i ostatka
DOS-a. Neslaganja su rezultirala prestankom rada Politickog saveta
DOS-a, zatim odvajanjem odbornickih grupa, davanjem ostavke i neizborom
predsednika „opstinske vlade“, pokretanjem pitanja poverenja
i neizglasavanjem nepoverenja predsedniku Skupstine, do davanja ostavki
odbornika i nepostojanja kvoruma za rad - odnosno do totalnog raspada
vladajuce koalicije i nemogucnosti da uopste vise funkcionise.
RAZLICITE OCENE
Uvodjenje prinudne uprave u opstini Kraljevo je
svojevrsni presedan, jer se nesto slicno nikada nije desilo u istoriji
grada sa kraljevskim imenom. Mozda se ovakav sukob u vlasti moze samo
delimicno porediti sa cuvenim sukobom opstinske vlasti i Opstinskog
komiteta Saveza komunista, sezdesetih godina proslog veka, kada je
smenjen tadasnji predsednik SO Kraljevo Miodrag Janic, ali treba imati
u vidu da je tada bio jednopartijski sistem vlasti i da je sukob okoncan
smenom pojedinca a ne raspustanjem cele skupstine i prinudnom upravom
- „protektoratom“.
Zbog toga su i ocene ovog dogadjaja razlicite i
kontraverzne. Od onih koje apsolutno odobravaju takav potez Vlade
Srbije, preko onih koje ga smatraju prihvatljivim ali zakasnelim postupkom,
do onih koje takvu odluku potpuno odbacuju i zahtevaju hitno raspisivanje
novih lokalnih izbora kao najbolje resenje.
Tako je istog dana kada je odluka doneta, Mile Koricanac,
na Rudnu, gde je obilazio radove na agrarno-industrijskim objektima,
izjavio da je odluka Vlade Srbije o prinudnoj upravi u opstini Kraljevo
„fantasticna“, „izvanredna“, jer ce se na
taj nacin prevazici blokada rada i resiti problem nefunkcionisanja
lokalne samouprave u Kraljevu (koliko juce Koricanac je govorio da
„Kraljevo nije Babusnica“).
Nasuprot tome, Opstinski odbor Narodne demokratske
stranke u Kraljevu ostro je osudio takav potez Vlade kao podcenjivacki
prema Kraljevu i ponovo zatrazio momentalno raspisivanje dopunskih
ili prevremenih lokalnih izbora u ovoj opstini, uz konstituisanje
nove lokalne vlasti po volji naroda. Takva je i ocena vecine opozicionih
stranaka u Skupstini opstine Kraljevo, ali i onih vanparlamentarnih.
Podsetimo i da je prof. dr Predrag Stojanovic, predsednik
OO Demohriscanske stranke Srbije u Kraljevu i narodni poslanik, posebno
kritikovao najpre veliko kasnjenje a potom i odugovlacenje sa „privremenim
merama“ i zapretio da ce ako se to ne dogodi podneti krivicnu
prijavu protiv „N.N.“ izvrsilaca. Krivicnu prijavu nije
podneo jer je Vlada ipak donela trazenu odluku.
STA DALJE?
Najvaznije pitanje trenutno je kako ce vladati privremeni
organ i kada ce biti raspisani prevremeni izbori za odbornike? Po
Zakonu, PRIVREMENI ORGAN obavlja poslove skupstine do konstituisanja
nove skupstine opstine. To znaci sve poslove SO Kraljevo iz njenog
delokruga, od donosenja i raspodele budzeta, preko komunalnih investicija,
do upravljanja javnim preduzecima ciji je osnivac SO Kraljevo.
Sto se tice vremenske dimenzije njegove vladavine,
ona proistice iz samog naziva tog organa - PRIVREMENA JE. To „privremeno“,
medjutim, u nasim uslovima moze da znaci nesto jako rastegljivo. Naime,
odredba Zakona koja predvidja da predsednik Narodne skupstine raspisuje
izbore za odbornike u roku od tri meseca od dana raspustanja skupstine
jedinice lokalne samouprave neprecizna je i moze bar dvojako da se
tumaci.
Prvo, da predsednik NS donosi odluku da raspise
izbore u roku od tri meseca a vreme kada ce izbori biti odrzani (datum
izbora) neograniceno je. Po tom tumacenju, predsednica Micic ne mora
da donese odluku odmah vec do 10. oktobra i da tom odlukom prevremene
izbore raspise „kad joj se cefne“, mozda i za neki datum
iduce godine. Po misljenju ljudi iz lokalnog Cesida, u tom slucaju
vanredni izbori se ne bi ni odrzali, nego bi privremeni organ vladao
do novih redovnih izbora najesen iduce godine.
Drugo tumacenje sporne odredbe je da je predsednik NS „duzan
da raspise izbore i odredi njihov datum odrzavanja u roku od tri meseca“.
Znaci, da se prevremeni lokalni izbori odrze najkasnije do 10. oktobra,
s tim da za predizbornu kampanju, po novom izbornom zakonu, bude ostavljeno
najmanje mesec dana a ne vise od dva meseca (od dana raspisivanja
izbora). Ovo tumacenje je mnogo blize pravnoj logici, jer je i smisao
navedenih clanova Zakona o raspustanju Skupstine, imenovanju privremenog
organa i raspisivanju vanrednih izbora upravo u PRIVREMENOSTI i STO
KRACEM TRAJANJU TAKVOG STANJA - da bi se neko lose stanje sto pre
prevazislo! Ne obrnuto, da ono traje u nedogled!? Ovaj rok mogao bi
da se produzi samo u slucaju raspisivanja opstih izbora u Srbiji (na
svim nivoima). Na potezu je Natasa Micic, a ona ne bi smela da odugovlaci
kao ministar Rodoljub Sabic, pogotovo sto je na vecoj funkciji i sto
ima i vecu obavezu da postuje, sprovodi i kontrolise sprovodjenje
Ustava i zakona. Sve u interesu gradjana opstine Kraljevo u koje se
svi zaklinju, ali ih malo ko i postuje.
Neustolicavanje
Iako je Odluka Vlade Srbije o prinudnoj upravi u
Kraljevu doneta 10. jula, ni do danas nije objavljena u Sluzbenom
glasniku Republike Srbije, a predsednik Privremenog organa opstine
je izjavio TV Kraljevu da ovaj organ nece preuzeti duznost (vlast)
u SO Kraljevo „dok odluka zakonski ne stupi na snagu“.
Raspisivanje izbora
„Predsednik Narodne skupstine raspisuje izbore
za odbornike u roku od tri meseca od dana raspustanja skupstine jedinice
lokalne samouprave. Izbori se nece raspisati ako je do isteka mandata
odbornika skupstine jedinice lokalne samouprave ostalo manje od sest
meseci.
Do konstituisanja skupstine jedinice lokalne samouprave
poslove skupstine obavlja privremeni organ jedinice lokalne samouprave
od pet clanova koji obrazuje Vlada“. (Clan 113. stav 3. i 4.
Zakona o lokalnoj samoupravi)
Prema clanu 9. novog Zakona o lokalnim izborima,
donetog 13. juna 2002. godine, „od dana raspisivanja izbora
do njihovog odrzavanja ne moze proteci manje od 30 ni vise od 60 dana“.
DR SLOBODAN VUKSANOVIC, PREDSEDNIK NARODNE DEMOKRATSKE
STRANKE - pise Slobodan Rajic
Kupovina vremena
Gospodine Vuksanovicu, kao bivsi clan DOS-a, kako
licno ocenjujete rezultate te vladajuce koalicije do sada, s obzirom
na obecanja iz predizbornog programa i realne uslove u kojima je delovala?
- Kao bivsi opstinski i gradski odbornik DOS-a u Beogradu iz 2000-te
godine i kao jedan od najmladjih osnivaca prve opozicione stranke u
Srbiji (DS, prim. nov.), mogu da kazem da je uglavnom sve iznevereno
od DOS-ovih i nasih 10-godisnjih zajednickih, opozicionih obecanja.
- Ova vlast se umesto resavanja problema bavila intrigama i medjusobnim
prepucavanjem i rusenjem pojedinih politicara i lidera. Pre svega su
se bavili rusenjem Vojislava Kostunice, potom Miroljuba Labusa kroz
opstrukciju njegove kampanje, zatim su rusili Nebojsu Covica, sada Mladjana
Dinkica... Oni se neprekidno medjusobno obracunavaju, bave se stvaranjem
afera, a opstaju na vlasti zbog medjusobnog ucenjivanja i uslovljavanja
kompromitujucim materijalima o cemu su pune novine, jer neprekidno jedni
drugima prete.
- Trenutno je aktuelno „rusenje“ Mladjana Dinkica. Po Vasem
misljenju o cemu se tu zapravo radi i sta stoji u pozadini tog sukoba?
- Dinkica ruse zbog toga sto je njegova stranka G 17 plus opoziciona
u odnosu na DOS, zato sto kritikuje DOS, a Dinkic zauzima jedno od najvaznijih
mesta u drzavi. Sa te strane DOS je u pravu sa svojim obrazlozenjima.
Medjutim, sta sve stoji u pozadini i ko se tu bori za dominaciju i kontrolu
novca u Srbiji, to je sada tesko razjasniti i to ce vreme pokazati.
- Pominjete novac. Kako ocenjujete rezultate DOS-a u protekle nepune
tri godine u oblasti ekonomije, s obzirom da na tom pitanju padaju ili
ne padaju vlade, barem u zapadno-evropskoj demokratiji?
- Kod nas jos uvek ne pada Vlada zbog ekonomskih problema, mada su ekonomski
problemi ovde najveci.
BEZ
KONTROLE
- Nasu ekonomiju odlikuje potpuna nezainteresovanost inostranih partnera,
investitora, zbog toga sto nema pravne sigurnosti, nema kontrole, zato
sto je privatizacija sporna jer se tu desavaju zaista neobicne pojave
da se fabrike koje su procenjene na desetine miliona evra i uspesna
preduzeca prodaju budzasto, a pri tom radnici ostaju bez posla i nema
obecanih socijalnih programa.
- Sve to je posledica nesigurnosti i tog haosa koji su zapoceti zapravo
u Skupstini Srbije, kradjama prilikom glasanja i kradjom poslanickih
mandata, malverzacijama sa birackim spiskovima... I, naravno, kada kriminal
krene sa vrha drzave i kada takve pojave mozemo da gledamo u skupstinskim
prenosima, onda se to prenosi na privredu i zakljucuje sa najtezim oblicima
kriminala.
- Vasoj stranci, NDS-u, su oduzeta tri poslanicka mandata u Skupstini
Srbije koja odlukom Ustavnog suda trebala da budu vracena ali jos uvek
nisu. Vas komentar?
- To je jos jedan primer da vlast, odnosno vladajuca koalicija ne postuje
odluke suda!? To je jedan od primera, nije to mozda najstrasniji primer,
ali kad ima puno takvih primera, onda niko pametan iz sveta nece da
saradjuje sa nasom zemljom. Zato nasa zemlja nema ugled, a samim tim
gubi dragoceno vreme za svoj oporavak.
DOBRA PROMOCIJA
- Kad je rec o samim mandatima, ja mislim da je sasvim logicno i svuda
u svetu je tako, da kad se izbori odvijaju po proporcionalnom sistemu
mandati pripadaju strankama a ne poslanicima. Svuda u svetu je tako.
Ovde je to promenjeno, a promenjeno je da bi DOS mogao stalno da kupuje
poslanike nekih drugih stranaka, najcesce iz SPS-a, Ivkoviceve stranke
i iz nekih drugih stranaka, da bi mogao da odrzava tu prakticno nepostojecu
vecinu. Oni to rade samo kada njima odgovara, a kada treba da vrate
mandate nekoj opozicionoj stranci, kao nasoj, onda to odugovlace. Opet,
s druge strane, prave nam dobru promociju.
- Sta Vi mislite, da li se kasni i odugovlaci i sa donosenjem novog
Ustava Srbije? Kakav je Vas stav prema dilemama: Srbija kao nacionalna
ili gradjanska drzava, republika ili parlamentarna monarhija?
- Ja vam predlazem da „Ibarske novosti“ naprave anketu medju
gradjanima sa pitanjem „Da li verujete da ce Ustav biti donet
na vreme?“ i „Da li verujete liderima DOS-a da oni zaista
zele da donesu Ustav Srbije na vreme ili oni odugovlace sa tim da bi
odlozili izbore“? Uveren sam da je ista situacija sa Ustavom Srbije
kao sto je bila sa Ustavnom poveljom o zajednickoj drzavi sa Crnom Gorom.
Nije njima stalo do Ustava Srbije, kao sto im nije bilo stalo do Ustavne
povelje i zajednicke drzave, nego do „kupovine vremena“
i odlaganja izbora i to je sustina te „igre“ koja se sada
sprovodi.
- Pretpostavljam da ce po novom Ustavu Srbija biti republika jer nije
bilo niti ima vremena da se sprovede referendum o tome. Takodje pretpostavljam
da ce Srbija biti gradjanska drzava posto stranke u DOS-u vecinom to
zagovaraju.
- Ja sam pristalica neceg drugog. Otprilike da budemo kao Francuska,
dakle drzava srpskog naroda i svih ravnopravnih gradjana, sto je resenje
i u bivsim republikama bivse SFRJ, sada novim drzavama u okruzenju.
(NE)SLOBODA MEDIJA
- Da li je trenutno u Srbiji ugrozena sloboda medija, imajuci u vidu
najnovije dogadjaje oko Saveta za radio-difuziju i odnosa Vlade prema
nekim nezavisnim medijima?
- Videli ste koliki je otpor medija prema pritiscima koji dolaze iz
Vlade Srbije i vlasti uopste, iz formalnih i neformalnih centara moci.
Novinari se bune, novinari su ljudi koji su najbolje informisani po
prirodi posla i, naravno, zeljni su slobodnog i profesionalnog rada.
- Mi znamo da u prorezimskim medijima postoje „crne liste“
zabranjenih politickih sagovornika. Na tim listama nisu samo politicari,
tu ima i drugih javnih licnosti, bez obzira da li su glumaci, sportisti,
analiticari, svi oni koji slobodno misle i koji se ne ustrucavaju da
kazu svoje misljenje. Naravno, mi nismo pozeljni u tim medijima i tesko
se probijamo tamo.
- Jedan od Vasih osnovnih zahteva je da se sto pre odrze opsti izbori
u Srbiji. Objasnite nasim citaocima zasto je to znacajano, posebno vreme
kada ce se to desiti, jer DOS je obecao da ce se posle 18 meseci odrzati
prvi slobodni izbori u Srbiji posle vise od 60 godina?
- Pa, gradjani treba sami da zakljuce da li imaju interes, pojedinacno,
porodicno, kao preduzece, kao radnici svojih radnih otrganizacija i
da li nasa drzava u celini ima interes da stalno, neprekidno, iz dana
u dan, slusa o aferama, o medjusobnim ucenama, o pretnjama kompromitujucim
materijalima i dokazima, da trpi kriminal na najvisem nivou ili da se
raspisu izbori i da se jednom vec ova agonija zavrsi i da zapocnemo
jedan normalniji zivot, odnosno jednu drugu, novu etapu normalnijeg
i mirnijeg zivota. To bi trebalo da se dogodi do kraja ove godine, mada
su svi rokovi vec odavno prosli.
DOC.
DR RADOVAN PETROVIC, GENERALNI DIREKTOR HK ,,FABRIKA VAGONA KRALJEVO“
A.D. - pise Rajko Saric
Brazilcima ponudjena proizvodnja
2.370 vagona
Visednevna poseta zemljama Latinske Amerike
mogla bi zlatnim slovima biti upisana u istorijatu HK ,,Fabrika vagona
Kraljevo" ukoliko Brazilska firma ,,Companhia Vele do Rio Doce"
prihvati ponudu za izgradnju 2.370 vagona za prevoz rude gvozdja i
soje. Ponuda je dobila punu podrsku vrha nase drzave, ali i Ministarstva
za saobracaj Brazila. Od 1. avgusta oko 820 radnika HK FVK bice proglaseno
tehnoloskim viskom.
Holding kompanija ,,Fabrika vagona Kraljevo"
a.d. iz Kraljeva (FVK), kao proizvodjac teretnih vozila i svih tipova
cisterni i jedini proizvodjac specijalnih vagona za prevoz teskih
i vangabaritnih tereta, od samog osnivanja, 1936. godine je izlozena
svetskoj konkurenciji. Preko 40 odsto proizvedenih vagona, koji su
jos uvek u funkciji, plasirano je na trziste 18 zemalja. Ova kompanija
dokazala se u svetu i u oblasti procesne opreme i proizvodnje gradjevinskih
celicnih konstrukcija, kako u izradi, tako i u montazi kompletnih
postrojenja. Od 1999. godine HK FVK posluje kao holding kompanija
sa pet akcionarskih i tri deonicka drustva sa ogranicenom odgovornoscu,
i to: AD ,,Vagonogradnja", AD ,,Drumska vozila", AD ,,Procesna
oprema", AD ,,Livnica", AD ,,Termoplastika", DOO ,,Alatnica",
DOO ,,Odrzavanje" i DOO ,,Turs".
Direkcija za procenu vrednosti kapitala verifikovala je 1999. godine
vrednost ove Kompanije na iznos od 155,4 miliona dinara. Fleksibilnost
proizvodnje omogucila je ovom privrednom sistemu da u protekloj privredno
i ekonomski izuzetno teskoj deceniji, umesto proizvodnje vagona, kapacitete
uposli proizvodnjom gradjevinskih celicnih konstrukcija i proizvodnjom
procesne opreme, posebno za potrebe prerade nafte i gasa. Posle ,,bager
revolucije" 5. oktobra, i dolaska demokraskih snaga na vlast
u Srbiji, zatvoreno ino trziste ponovo se otvorilo za nasa preduzeca,
a medju njima i za kraljevacku Fabriku vagona. S tim u vezi, od 23.
juna do 4. jula u zemljama Latinske Amerike boravila je drzavno -
privredna delegacija na celu sa ministrom inostranih poslova SCG Goranom
Svilanovicem, a u kojoj se nalazio i generalni direktor HK FVK doc.
dr Radovan Petrovic. Bio je to povod da porazgovaramo sa gospodinom
Petrovicem, covekom cije ime se proteklih meseci u lokalnim medijima
pojavljivalo uglavnom u negativnom kontekstu, a iz ,,sindikalnih pera"
gde mu je pripisivana samovolja i rasipnistvo.
Kakvo je stanje u HK FVK danas i moze li Kompanija krenuti napred?
Osnovni nas proizvod po kome smo poznati u zemlji i svetu su teretni
vagoni, vagoni cisterne i vagoni za specijalne namene kojih je u nasim
halama proizvedeno 33.153. FVK je do 1990. godine spadala u prvih
pet od 12 najvecih proizvodjaca teretnih vagona u Evropi. Cak 14.074
vagona izvezena su u 18 zemalja sveta, a pre godinu dana, na poziv
drzavnih zeleznica Belgije ravnopravno smo konkurisali sa ostalim
svetskim firmama u proizvodnji 60 vagona cisterni za potrebe sirijske
zeleznice. Paralelno sa realizacijom ovog ugovora kupci iz Francuske,
Brazila, Slovacke i jos nekih zemalja upitom su trazili dostavljanje
ponuda za proizvodnju vagona vrednih 330 miliona evra. Date ponude
i ponude u postupku pripreme odnose se na proizvodnju 1.060 vagona
cisterni, 3.135 teretnih vagona i izradu delova vagona, koje ce FV,
ako se ponude prihvate, realizovati samostalno ili sa ,,Gosom",
,,14. oktobrom" i MIN-om. Sa Slovackom je pred potpisivanjem
ugovor za proizvodnju 100 vagona.
BRAZILSKO
TRZISTE NADOHVAT RUKE
Posle pisma o namerama da se za potrebe brazilskih zeleznica
u Srbiji proizvede veci broj vagona, nedavno sam bio clan privredne
delegacije nase zemlje koja je posetila 33 zainteresovane firme u
Meksiku, Peruu, Argentini, Brazilu i Cileu. Zajedno sa Unibrozom,
Brazilskoj firmi ,,Companhia Vele do Rio Doce" urucio sam ponudu
za izradu 2.370 vagona za prevoz rude gvozdja i, ukoliko ona bude
prihvacena, dobrom delu srpske masinogradnje otvaraju se vrata za
nove poslove. Unibroz i FVKsu za ovu ponudu dobili podrsku i od Ministarstva
saobracaja Brazila dok je ugledna Kompanija ,,Mitchubishi Corporation
do Brasil S.A." iz Japana prihvatila da u Brazilu zastupa FVK.
Kada se moze ocekivati odgovor na vasu ponudu?
NJihovi strucnjaci ce, svakako, temeljito prouciti nasu ponudu i dostaviti
nam odgovor, ali ja sam optimista. U tom pravcu ide i ponuda koja
je u subotu stigla takodje iz Brazila za proizvodnju 600 vagona za
prevoz soje. To me ohrabruje i daje realnu nadu da ce FVK dobiti vredan
posao u kome ce interes naci ne samo ona, vec i mnoga druga preduzeca
iz oblasti masinogradnje u Srbiji koja tavore u nedostatku posla...
Nalazimo se u periodu privatizacije. Koliku podrsku Fabrika vagona
uziva kod nadleznih ministarstava i sta je sa socijalnim programom
za, eventualno, visak radne snage?
Sve pripreme za privatizaciju su prakticno okoncane. Mi smo dobili
odobrenje za socijalni program i potrebna finansijska sredstva za
826 radnika, uglavnom rezijskih, koje cemo zakljucno sa 1. avgustom
otpustiti kuci. Sada se rade odgovarajuca dokumenta i kada se oslobodimo
tog balasta imacemo jednu sasvim novu fabriku organizovanu na principu
,,jedan radnik - jedan vagon", sto je evropska norma na nivou
godine...
Gospodine Petrovicu, po ovoj racunici vama ce ostati 500 radnika.
Kako mislite da ispunite obavezu izgradnje dve i po hiljade vagona
sa tolikim brojem ljudi?
Ovde se racuna na angazovanje oko 3.000 radnika iz kompletne masinogradnje
Srbije. Oni ce biti angazovani i u nasim halama koliko to kapaciteti
dozvoljavaju, uz obezbedjenje toplog obroka i plata. Ali, nikada se
vise u FV nece desiti da se radnici bez ugovorenog posla primaju u
stalni radni odnos, a kada se poslovi izgube onda imamo ogroman visak
zaposlenih sa kojima ne znamo sta da radimo. Ubuduce ce svi radnici
imati tacno u ugovoru navedeno do kada su angazovani, a 500 radnika,
koji ce ciniti jezgro buduceg inzenjeringa, projektovanja i tehnologije
primace na sebe obaveze koje ce se moci realizovati naknadnim uposljavanjem
radnika po osnovu ugovora o delu, a ne ugovora o radu. Prva provera
ove zamisli bice, svakako, realizacija pomenute ponude za Brazil,
ukoliko bude prihvacena, koja se mora izvesti u roku od petnaest meseci,
a prvi vagoni bi trebalo da se isporuce vec krajem ove kalendarske
godine. Ako ponuda bude usvojena do sredine avgusta onda bi se ugovor
potpisao oko 1. septembra kada bi pocela i proizvodnja. Cak se razmatra
i varijanta da se vagoni montiraju u Brazilu, a da se delovi proizvode
u nasoj fabrici.
,,NOVI KONCEPT RUKOVODjENJA“ DOBIO PRODjU
Govorili smo o visku radnika. Vlada Srbije je donela Zakljucak
kojim prihvata Vas Program ekonomsko - finansijske konsolidacije u
pripremi za privatizaciju HK FVK. Da li je Ministarstvo za rad i zaposljavanje
obezbedilo sredstva za socijalni program i u kom iznosu?
Za isplatu jednokratne novcane naknade usmerice HK FVK ukupno 101
milion dinara. Prva rata bice nam uplacena vec danas ili sutra, dok
ce druga uslediti u periodu od 1. do 15. septembra ove godine. Pre
otpocinjanja sprovodjenja socijalnog programa u Kompaniji, sa svakim
radnikom pojedinacno cemo potpisati odgovarajuci sporazum o medjusobnim
pravima i obavezama. O tome da je visak radnika veliki balsat za Kompaniju
svedoci i primer da su troskovi u prvih sest meseci ove godine bili
veci za 107 miliona dinara i u slucaju da se ne sprovede socijalni
program FVK bi uknjizila gubitak od oko 158 miliona dinara. Dakle,
ja sam odlucan da zacrtano sprovedem, imam podrsku vrha drzave, a
sve poteze koje povlacim kontrolise Upravni odbor preduzeca. UO je
usvojio moj ,,Novi koncept rukovodjenja" kojim je sprovedena
odredjena transformacija unutar HK FVK. S tim u vezi izvrsena je i
nova sistematizacija kojom je utvrdjen broj potrebnih radnika od 712
gde je drasticno smanjen odnos proizvodnih i neproizvodnih. Zaposleni,
za cijim radom je prestala potreba, imali su mogucnost da se opredele
za jednu od tri opcije. Najvise, oko 680 radnika, opredelilo se za
isplatu jednokratne novcane naknade u skladu sa socijalnim programom,
odnosno, za naknadu od 6.000 dinara po godini staza ili 10 prosecnih
zarada u privredi Srbije.
Pojedini sindikalni aktivisti bacaju na Vas drvlje i kamenje tvrdeci
da se ponasate monopolisticki, da neracionalno trosite velika sredstva
za sluzbena putovanja, a da, pri tom, nema kvalitetnih poslovnih ugovora.
Sta je u svemu ovome tacno?
To je sve tacno sa pozicije radnika koji su navikli da godinama rade
sta hoce i kako hoce, a da nikome ne polazu racine. Od svih direktora,
poslovodja i drugih odgovornih lica trazim detaljne i veoma ceste
izvestaje o tome sta je uradjeno od zadatog. Nekima se to nije svidelo.
Kao direktor nemam nameru svakom ponaosob polagati racune. Tu je slovo
Zakona koje precizno kaze koja su prava i ovlascenja direktora i ja
se toga striktno pridrzavam. Kad je rec o sluzbenim putovanjima, i
o njima postoji precizna evidencija. Svaki dinar koji sam podigao
za te namere zna se gde je zavrsio, o tome postoje valjani racuni.
Ako neko misli da cu ja kao generalni direktor HK FVK, u cilju trazenja
povoljnih poslova, putovati o svom trosku, onda se vara. A da bi se
sklopio neki posao sa firmom u svetu potrebno je obaviti vise od jednog
razgovora. Radnici mnogih preduzeca u Srbiji godinama nisu dizali
svoj glas protiv poslovodstva zbog toga sto nista nisu cinila da pronadju
povoljan posao, a sada, kad se svet otvara prema nama, kad nam se
poslovi nude, (ne)radnici kritikuju na sva zvona. Tako se desilo i
u vasim novinama da pojedinci, organizovani u nekakvom sindikatu,
pljuju po meni, pisu kojekakve prijave, a meni ne pada na pamet da
im odgovaram jer je na nadleznim da utvrde gde je istina.
ZASADI MALINJAKA I NA GOCU I STOLOVIMA - pise Slobodan
Rajic
„Crveno zlato“ u
Brezni
Posle Arilja, Valjeva, Brusa, Cacka, Dragaceva i nekih
drugih krajeva Srbije, malina se polako i pomalo „stidljivo“
ali ipak vraca i siri i po brdsko-planinskim podrucjima kraljevackog
kraja. Po proizvodnji „crvenog zlata“, kako malinu nazivaju
jer donosi veliku zaradu i predstavlja pravi „zlatni rudnik“
prihoda, do sada su bili poznati rocevacki, vrdilski, bukovicki, gledicki,
donekle dragosinjacki kraj, a od skora malinjaci su se pojavili i na
padinama Goca i Stolova. Tu, na oko 800 metara nadmorske visine, na
blagim padinama i proplancima okrenutim suncu, sa umereno-vlaznom klimom
i pogodnim sastavom zemljista, postoje idealni uslovi za proizvodnju
„crvenog zlata“.
Da je to tako pokazuje primer seoskih domacinstava
Milanka Milasinovica zvanog „Postar“ (lokalni pismonosa)
i Raca Milasinovica u Brezni, na razmedji Goca i Stolova. Ova dva domacina
i clanovi njihovih porodica vec drugu godinu ubiraju slatke crvene plodove
malina. Na lepo uredjenim i brizljivo odrzavanim zasadima, prosle i
ove godine proizveli su po nekoliko tona malina i predali kraljevackoj
Hladnjaci. Veoma su zadovoljni i kvalitetom i prihodima (cena od 50-55
dinara po kilogramu). I dok je ove godine, zbog suse, u vecini krajeva
rod maline podbacio, cak i do 50 odsto, kod Milasinovica su maline bile
izuzetno kvalitetne, krupne, socne i slatke, zbog vec pomenute umereno-vlazne
klime i drugih pogodnosti. Kao takve ce se i ove godine naci na trpezama
sirom Evrope.
Ovaj primer ne bi smeo da ostane usamljen, jer malinarstvo
i vocarstvo u brdsko-planinskim predelima, poput Brezne, predstavnjaju
veliku, ali nedovoljno iskoriscenu sansu. I za seljake-proizvodjace,
ali i za trgovce, prehrambenu industriju i drzavu. Maline su posebno
veliki izvor deviza jer 90 odsto roda ide u izvoz i sansa za ozivljavanje
opustelih sela i zaposljavanje mladjih ljudi. Pogotovo sto je proizvodnja
malina rentabilna i relativno laka, u odnosu na neke druge poslove,
mada i osetljiva, zbog bolesti i stetocina, ali uz pojacan trud i saradnju
sa strucnjacima daje izvanredne rezultate. Drzava bi zbog toga morala
da bar malo pomogne ovu proizvodnju, pre svega stimulacijom agrarno-industrijsko-trgovinskih
preduzeca i banaka da seljacima i svim zainteresovanim ponude kvalitetne
sadnice, obezbede kredite, otkup i plasman, jer upravo drzava od toga
ima najvecu korist.
Da je to tako pokazuje jos jedan primer iz Brezne.
Naime, LJubo Urosevic, poznati ekspert - degustator pica zaposlen u
„Prokupcu“, u Brezni je, na dedovini, postavio najkvalitetnije
zasade „stenleja“, „cacanske lepotice“ i drugih
sorti sljiva. Izgradio je i opremio najmoderniji postor za proizvodnju
i skladistenje rakije, pravu mini fabriku. Prosle godine je imao rod
od preko 15 tona kvalitetne sljive, a njegova sljivovica-ljuta odusevljava
mnoge „degustatore“, ne samo u Srbiji, jer je podrucje Stolova
i Goca bogom dano za proizvodnju sljiva i drugog voca, po cemu je Srbija
najpoznatija u Evropi jos od pocetka 19. veka. A da ima nade da to Srbija
ponovo postane i kao takva ostane, da se vrati tradiciji i i sa takvom
ponudom udje u Evropu, mozda najbolje pokazuje, kao vracanje nade, sto
je LJubo Urosevic svoju decu usmerio na poljoprivredu, da postanu skolovani
i vrhunski strucnjaci u ovoj oblasti i nastave ono sto su dedovi i ocevi
zapoceli i uspesno radili i razvijali.
USCE - pise Slavoljub Mladenovic
Zavrseno
opremanje kompjuterskom opremom osnovnih skola uscanskog kraja
U toku prosle nedelje clanovi saveta uscanske regije
u sastavu americke organizacije ISN VOCA izvrsili su postavljanje kompjutera
sa stampacima u osnovnim skolama u Uscu, Studenici i Gokcanici.
Veliko zalaganje prosvetnih radnika: Stefanovica, Trifunovica, Kosanina,
Pesica i drugih zajedno sa clanovima VOC-e Dragosom Bojanicem, Matovic
Mladena i drugima urodilo je plodom tako da ucenici uscanskih osnovnih
skola ne moraju vise da idu za Kraljevo na razne skupe kurseve za obuku
na kompjuterima, gde su roditelji morali da izdvajaju i po 600 maraka
za obuku svoje dece.
Strucni kadar za rad na kompjuterskoj tehnici postoji u Uscu tako da
ce informatika biti jedan od najinteresantnijih predmeta za ucenike
osnovnih skola.
Ucesce koje je bilo potrebno u visini od 20% od vrednosti donacije preko
ove americke organizacije obezbedila je osnovna skola ,,Milun Ivanovic"
iz Usca. Zastitna vrata i potrebnu zastitu na prozorima uradilo je drustveno
preduzece ,,Ekonom' iz Usca. Kompletan posao oko opremanja skola sa
kompjuterskom tehnikom uradjena je tacno prema programu saveta regije
i planu osnovnih skola uscanskog podrucja.
U pripremi sastanak za izgradnju
sportskog centra Grmcic
Vredni uscanski kajakasi uspeli su da privedu kraju
pripreme za realizaciju projekta sportskog kajakaskog centra Grmcic.
Predvidjena je izgradnja staze za kajak slalom i spust prema svetskim
standardima i ukoliko ne bude vecih problema u toku 2004. godine bice
odrzan i svetski kup za kajakase. Staza bi bila dugacka oko 800 metara
gde bi se na ulazu u stazu napravilo suzenje reke Ibra, gde bi se
povecala brzina vode sto trenutno nedostaje sadasnjoj stazi. Pre staze
predvidjena je izgradnja i objekata za smestaj takmicara koji bi se
koristili za ugostiteljske usluge i razvoj turizma uscanskog kraja.
Sa druge strane reke u drugoj fazi predvidjena je izgradnja objekata
za male sportove, mali fudbal, odbojka, kosarka i igraliste za tenis.
Projektnu dokumentaciju je uradio Rade Kovacevic nekada poznati kajakas
bivse Jugoslavije koji radi i zivi u Sloveniji. U toku su konsultacije
sa svetskim strucnjacima iz oblasti kajakastva i predstavnicima kajakaskog
saveza Srbije i Crne Gore.
Na startu gde ce poceti takmicenje u spustu predvidjena je izgradnja
marina za gumene camce za turisticke spustove koje organizuje Geneks
sa Kopaonika zajedno sa kajakasima iz Usca. Start spustasa predvidjen
je na keju na reci Ibru i Studenici.
Sastanak za izgradnju kajakaske staze bice odrzan u nedelju na Uscu
u prostorijama kajak kluba. Sastanku ce prisustvovati predstavnici
kajakasa, privrede, Raskog okruga i ministarstva.
Za realizaciju kompletnog projekta dobijena je nacelna saglasnost
ministarstva za gradjevinu i ministarstva za sport.
Privatna fazanerija u Uscu
Poznati uzgajivac nojeva u Uscu, gospodin Raso Kosanin
prosirio je svoju delatnost uzgajanja pernate divljaci i napravio
je privatnu fazaneriju sa 50 koka fazana. Fazani su pristigli tokom
proslog meseca i dobro su se adaptirali u fazaneriji koja je uradjena
po svim standardima za uzgoj fazana i proizvodnju fazanske mladji
gde je prisutna dobra saradnja sa veterinarskom stanicom u Uscu.
Sredstva za izgradnju fazanerije obezbedio je sam Kosanin.
KULTURA
ARHEOLOSKA ISTRAZIVANJA U CUKOJEVCU - pise Bojana Milosavljevic
Rimsko utvrdjenje - uzor
za nasu antiku
Lokalitet Gradiste, kasnoanticko utvrdjenje u Cukojevcu,
izabrano je za iskopavanje delom i da bi se sprecili „divlji
kopaci," primeceni jos krajem 2001. godine.Tokom naredne, Milan
Vujicic, iz ovog sela (inace, preduzetnik u Novom Sadu) unistio je
gotovo 90 posto dragocenog lokaliteta, u nameri da na tom prostoru
(koji su mu mestani poklanjali) bespravno i ne obaziruci se na zakonske
sankcije podigne nekakav privredni objekat. Na preostalom delu Gradista,
buldozerima pretvorenog u ogroman ravan plato, zaustavio ga je Slavoljub
Radonjic, koji nije hteo da mu proda ni ustupi svoje imanje, nego
ga je stavio na raspolaganje arheolozima iz Narodnog muzeja u Kraljevu.
Na tom neznatnom prostoru tokom proslog i ovog leta pronadjeno je
obilje materijala, sto je vrlo retko za kasnoanticka nalazista u nasoj
sredini. Nalazi svedoce o veoma bogatom zivotu vojnog utvrdjenja i
civilnog naselja Rimljana, od 4. do 6. veka
Danas
se na lokalitetu Gradiste zavrsava druga sezona istrazivackih radova
koje je preduzeo Narodnim muzej iz Kraljeva, a kojima rukovodi arheolog
- kustos Tatjana Mihailovic. U potpunosti je ispitana sonda otvorena
jos proslog leta, iz koje nalazi potvrdjuju snazno prisustvo vojnickog
i civilnog zivota u kasnom antickom i ranovizantijskom periodu (od
4. do 6. veka), sa vrlo raznovrsnim aspektima ekonomskog, privrednog,
pa i administrativnog delovanja. Tatjana Mihajlovic ove materijalne
dokaze „desifruje" u nova, dragocena saznanja za kasnoanticki
period na nasim prostorima:
-Tokom dva veka postojanja ova vojno - civilna naseobina
imala je znatan broj stanovnika, sto zakljucujemo po ogromnom broju
nadjenih fragmenata keramike: prosle godine oko 3 hiljade i ovog leta
priblizno toliko. Kulturni sloj visok je oko 2 metra. Nasli smo i
sest razlicitih zrvnjeva, koji sa mnostvom polufabrikata i fabrikata
od raznog materijala - kostiju, roga, stakla, keramike i metala, na
sta ukazuje vise desetina primeraka orudja i oruzja, govore o razlicitim
i bogatim aspektima ekonomskog i privrednog zivota Gradista.
O visokom kulturnom dometu Rimljana, njihovom smislu
za praktican ali i dobro uredjen zivot, govori i sam polozaj vojne
tvrdjave u Cukojevcu: na uscu Gruze u Zapadnu Moravu ona ima savrsenu
vizuru (preglednost) - sve do Vrnjacke Banje, Stolova, a na suprotnoj
strani Gledickih planina. Uz ovo, gradina - tvrdjava je tek deo veceg
kasnoantickog kompleksa na ovom podrucju, jer arheolog Mihailovic
podseca da su prva istrazivanja ovde izvedena 1984. godine (lokalitet
Meaniste - naspram Gradista), kada je nadjena ciglarska pec za izradu
opeka i cigli, nesto kasnije i prvi hirurski instrument (u porti crkve
u Cukojevcu), dok je drugi pronadjen tokom sadasnjih iskopavanja.
U sklopu lokaliteta Gradiste pronadjen je i kamenolom, te je sada
sasvim jasno poreklo bedema koji je takodje otkrila ekipa arheologa.
Gradiste - kljuc za nova otkrica
Obilje arheoloskih nalaza u okolini Cukojevca, posle
dve radne sezone, ne zaustavlja se na broju od blizu sest hiljada.
Toliko je, naime, za sada iskopano fragmenata keramike. Sve to, naravno,
ne moze se naci u muzejskoj zbirci u Kraljevu, ali predstavlja neposredan
dokaz brojnosti rimskih zitelja na ovom mestu, kao i njihov civilizacijski
nivo. Zato ce stotinak predmeta od raznog materijala, medju kojima
je - osam novcica, stilus - kostana olovka, vise desetina komada oruzja
i alatki, predmeta za domacinstvo i licnu upotrebu, svakako biti vredni
eksponati u arheoloskoj zbirci kraljevackog Muzeja.
Arheolog Mihailovic napominje da je visednevno istrazivanje
Gradista za ovu godinu zavrseno prema planu. Radove je finansirala
Skupstina opstine Kraljeva, u skladu sa obavezama osnivaca. Pokazuje
se potrebnim i opravdanim da se vec naredne godine obnove istrazivanja
i na lokalitetu Meaniste, kako bi se celina anticke vojno - civilne
naseobine najzad zaokruzila. Strucnjaci su zadovoljni dosadasnjim
postignutim rezultatima. O tome Tatjana Mihailovic kaze:
- Ovo nalaziste u celini, svojim arealom i nadjenim
materijalom, postaje reperno za sledeca istrazivanja antickog perioda
u ovoj sredini. Sve ostalo sto bude bilo pronadjeno mnogo lakse i
pouzdanije moci ce da se uporedjuje sa nalazima iz Gradista, jer dosadasnja
iskustva pokazuju da su drugi lokaliteti iz tog razdoblja bili mnogo
siromasniji po nalazima.
U ekipi Tatjane Mihailovic radili su i mr Maja Djordjevic,
arheolog i strucni saradnik Republickog zavoda za zastitu spomenika
kulture - Beograd, kao i Sladjana Spasic, arheolog - kustos Narodnog
muzeja u Kraljevu. Veliku revnost pokazali su i radnici - saradnici
na terenu: Milos Karajovic, Dejan Radonjic, Milan Radisavljevic, Goran
Stanusic, Mikica i Bojan Radonjic. Narodni muzej iskazuje zahvalnost
mestaninu Slavoljubu Radonjicu, koji je bez ikakvog uslovljavanja,
a razumevajuci znacaj arheologije, svoj privatni posed stavio na raspolaganje
ovom istrazivackom timu.
IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige
ODELJENJE
ZA ODRASLE
,,Zene koje suvise vole" Robin Harvud (Evro)
Autor knjige je terapeutkinja koja pomaze u problemima koji prate
ljubavne odnose. Iz ovih istinitih prica, ona ukazuje na razloge zbog
kojih toliko mnogo zena, trazeci da ih neko voli, gotovo neizbezno
nalaze nezdrave, ravnodusne partnere.
Knjiga ce pomoci svakom ko voli ,,previse", ali prvenstveno zenama,
sklonim destruktivnim vezama sa muskarcima, da shvate tu cinjenicu,
razumeju poreklo te sklonosti I nadju nacin da promene svoje zivote.
ODELJENJE ZA DECU
,,Dusan Durundilo" Slobodan Stanisic (Narodna knjiga/Alfa)
Kroz roman o ranoj mladosti srpskog vladara Dusana Silnog, Slobodan
Stanisic vodi citaoca u srednji vek i upoznaje ga sa srpskim junacima
i vladarima.
Isprican kao istorijska bajka, roman pruza obilje detalja o srpskim
vladarima o njihovim podvizima, ljubavima, o rivalstvu izmedju istocnih
i zapadnih zemalja o nagovestajima onoga sto ce zadesiti srpsku drzavu
i narod.
PREPORUCUJEMO
,,Operater" Bozidar D. Benedikt (Slozna braca)
U romanu Operater, Benedikt nam opisuje pocetak kraja nase civilizacije.
On plete radnju oko covekovog pokusaja da se izmiri sa svojim ,,tvorcem"
I vrati mu se. Zaplet je zasnovan na biblijskom obecanju Boga, da
ce one izabrane spasiti pred sam pocetak apokaliptickog kraja sveta.
Na zemlju salje svog coveka da ih odabere I pripremi za put. Procitajte,
ko su odabrani na tom uzvisenom putu I sazanacete zasto su Benediktove
knjige tako popularne.
NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
,,Devojka sa bisernom mindjusom" Trejsi Sevalije (Laguna).
FUDBALERI
KRALJEVACKE SLOGE POCELI PRIPREME ZA START U SUMADIJSKOJ ZONI - pise
Zoran Bacarevic
Omladinci napred, veterani
voljno!
* Kompletan (gubitnicki) tim napustio ovog leta Gradski
stadion, u narednoj sezoni startuju dojucerasnji omladinci i prinove
iz Novog Sela, Vrnjacke Banje i Zeleznika * Danas protiv Sumadije (Kragujevac)
Iza Sloge je jos jedna neuspesna fudbalska sezona
u kojoj su se „beli“ posle gotovo cetvrt veka nasli u zonskom
stepenu takmicenja pa eto opet Kraljevcana u drustvu sa ekipama sa seoskih
utrina i sumadijskih predgradja. U tom „svetlu“ bila je
i subotnja prozivka na Gradskom stadionu, na pocetku priprema za avgustovski
start u Sumadijskoj zoni. Na terenu tridesetak fudbalera i trenera,
predstavnici „sedme sile“ i jedva desetak najupornijih pristalica
„belih“, bolje reci slucajnih prolaznika i „profesionalnih“
znatizeljnika.
Ovo sumorno leto 2003. pocelo je, prema ocekivanju, masovnim odlaskom
fudbalera sa Gradskog stadiona pa se slobodno moze reci da je kompletan
tim Sloge iz minule sezone napustio redove sada vec bivseg srpskoligasa.
Na celu je trio najistaknutijih igraca i bivsih kapitena Sasa Klasnja
- Vladimir Petrovic - Borislav Lalic a zatim i doskorasnji standardni
prvotimci Sasa Pavlovic, Petar Djekic, Srdjan Jovanovic, Ivan Novakovic,
Vladan Cvijetic, Ivan Pecic. Ranije su iz kluba vec otisla dva Nenada
(Perisic i Cirkovic) kao i Stevan Kundovic. Na prvom treningu na teren
Gradskog stadiona, predvodjena trenerima Maricem i Gudzulicem (rad sa
golmanima) nasla su se 22 fudbalera a „okosnicu“ ove i buduce
postave Sloge cine dojucerasnji igraci podmlatka Sloge:
- Oslonicemo se na mlade snage, kaze sef strucnog staba Zivojhin Ilic.
Nasim omladincima je prosle sezone izmaklo prvo mesto u Omladinskoj
ligi Srbije (Zapadna Srbija) a sansu ce dobiti pre svih dosadasnji nosioci
igre u omladinskom pogonu - Mikic, Despotovic, Ribac, Jaksic... Cinimo
radikalne poteze jer ovako nije nikako islo. Pre svega, pokusacemo da
ucvrstimo drugarstvo u ekipi koga do sada nije previse bilo i pored
toga sto su pojedinim igracima izrecene kazne koje, opet, nisu imale
efekta. U ovo prvenstvo sa potpuno novim snagama, zakljuio je Ilic.
Slogi su vog leta pristupila nekolicina fudbalera kao pojacanja za predstojeci
start u Sumadijskoj zoni. Iz Omladinca (Novo Selo) dosli su cak trojica
fudbalera - Sasa Karic, Sasa Simonovic i Slobodan Molosevac a tu su
i Nebojsa Lukic (Goc - Vrnjacka Banja), kao i najzvucnije ime Dejan
Stojkovic iz beogradskog prvoligasa Zeleznika. Ocekuje se i povratak
Vladimira Josifljevica iz Poleta (LJubic).
Prema okvirnom planu priprema, Sloga ce dve nedelje trenirati na Gradskom
stadionu da bi oko 25. jula motel „Livade“ u Preljini koristila
kao bazu za odigravanje nekoliko prijateljskih meceva sa klubovima iz
cacansko-rudnicke regije. Ipak, prvi protivnik, u prijateljskom odmeravanju
snaga, bice kragujevacka Sumadija a ovaj susret igra se danas popodne
u Kraljevu.
KIK
BOKS: BALKANSKO PRVENSTVO - pise Stole Petkovic
Maja i Bata sampioni
Jos
jedan veliki uspeh kraljevackih kik boksera. Marija Ristovic i Slobodan
Marinkovic po ko zna koji put obradovali su ljubitelje sporta u gradu
na Ibru. Ovoga puta postali su prvaci Balkana na prvenstvu odrzanom
u Istambulu. Uspeh je ostvaren u zestokoj konkurenciji kik boksera iz
Hrvatske, Republike Srpske, Makedonije, Bugarske, Turske a sve pod zastavom
reprezentacije Srbije i Crne Gore u cijem sastavu je bilo 22 takmicara
koji su osvojili 12 zlatnih i devet srebrnih medalja. U taj kolorit
odlicno su se uklopila dva predstavnika Kik boks kluba „Kraljevo“.
Marija je najpre savladala takmicarku iz Turske a potom u odlucujucem
mecu za zlatnu medalju i reprezentativku Makedonije. Oba meca resila
je prekidom borbe u ringu - dakle predajom nemocnih protivnica. Bilo
je to u kategoriji do 65 kilograma.
Slobodan
je nastupio kao nosilac grupe a u finalu je u kategoriji do 85 kg. snagu
odmerio sa Bugarinom i postao vlasnik najsjanijeg odlicja. Uz to proglasen
je za najboljeg tehnicara na prvenstvu.
- To je i najbolja preporuka za svetsko prvenstvo
koje se u oktobru odrzava u Parizu. Nadamo se da cemo i tamo zablistati
punim sjajem - rekli su Marija i Slobodan.
Od zadovoljstva sijali su trener Stanoje Kostic i
prvi operativac Miroslav Jakovetic. Konferencija za novinare organizovana
je u restoranu „Sunce“ kod brace Dragana i Ivana, ljudi
dobre volje koji godinama nesebicno pomazu veliki broj sportista.
Na redu - prvak
Posle Svetskog prvenstva organizovacemo profi mec nasem Marinkovicu
koji ce pokusati da sa svetskog trona skine spanskog kik boksera Gonzalesa.
Mec ce se odrzati u Kraljevu i vec smo poceli pripreme za taj spektakl
- kaze Stanoje Kostic.
|