Data nam je sansa da Kraljevo izvedemo iz kolapsa
Plan investicionih ulaganja u celosti ispunjen
Vise od 820 prekobrojnih
Sledi privatizacija stamparije "Slovo"
Gajbe suzile prostor za parkiranje
U saobracajnim udesima nastradalo jedno lice
Politika je nezgodna aktivnost
Kiosk – idejni neprijatelj
Kultura
Sport - Vaterpolo - Kosarka

Vreme sadasnje - Pise Ivan Rajovic
Trazili ste - gledajte!
   Ko ima lovu - kupa se u moru, a ko nema kintu - kuci u lavoru", ,,Ide maca oko tebe, pazi da te ne ogrebe, cuvaj Mijo rep...", ili ,,Eci, peci, pec, ti si mali zec, a ja mala prepelica, eci, peci - pec". Ovakve i slicne pesmice, mudrosti, izjave, duhovne pouke, mantre ili najobicnije budalastine mogle bi uskoro da budu medijski hit leta na ovim nasim privremeno sredjenim, situiranim i do perfekcije dovedenim gradskim prostorima. Ili, recimo, ono vrlo poucno: ,,Okos, bokos, prde kokos, pita Baja, kol'ko tebi treba jaja - meni treba deset“. Medjutim, stvari stoje drugacije i mnogo ozbiljnije imajuci u vidu da zivimo u vremenu prinudne uprave i Privremenog organa i pojedinaca koji sebi daju za pravo da se osecaju Bogom danim kreatorima nasih sudbina. Cak i sve ovo, ako se pazljivije razmisli, procita, analizira i primeni na nase politicke prilike i kvocijent inteligencije nasih nadobudnih tumaca i cenzora, moze biti shvaceno kao i te kako subverzivna, destruktivna, krajnje neprijateljska, nepatriotska i petokolonaska delatnost zagrizenih piskarala ili recitatora protiv novouspostavljenog lokalnog rezima. Posebno je opasna, opaka i zlonamerna visesmislena pesmica : ,,Ide maca..." Tesko je pretpostaviti, cak i najvatrenijim i najistrajnijim borcima za interes naroda, bez obzira na klupske boje , sta sve moze da znaci to zloslutno, pretece i onespokojavajuce ,,cuvaj mijo rep! Ko je mijo, ili Mijo, za koga radi, mozda za Urbanisticku mafiju, Zemunski klan, Surcinski preklan, Picmalski nedoklan. Mozda raducka za duhovnoscu i ljubavlju prema svom neslanom narodu obasute vlasnike secerana, solana, biberana ili ostale dokazane postenjacine iz najvisih koncentricnih krugova vlasti. Da ne zaboravimo prepakivace secera, ministre koji imaju privatne firme i po nekoliko stanova u centru prestonice, ribe koje njihovi rodjeni i razalovani muzevi jure po pistama i aerodromskim coskovima i sve ostale likove nase somnabulne galerije kakvu vise nikakva masta, niti delirijum tremens ne bi mogli da osmisle. Ili, logicno pitanje za ustreptale lokalne branitelje demokratije, koju su nam na svojim junackim plecima doneli u kraljevski grad: ,,zasto bas prde kokos, zasto nezakvoca, nezapista ili ne snese jaje, a? I za koga radi doticna, prokleta, ocerupana kokoska, za G 17, Otpor, Radikale ili tek najavljenu koaliciju za borbu protiv Privremenog organa? Pitanja se mnoze, dileme kolaju krvotokom i mozdanim vijugama, a strah se ugnezdio u neokrecene zidine bivse zgrade bivseg ali jos zivahnog JUL, medju kojima je smestena malena redakcija ,,IN", neopisivi strah pred zutilom koje bi da preplavi poslednju i jos jedinu oazu slobodne misli ovde, a i sire. Moguce je da svakog trena, sa svojih gradilista, aerodroma, trzista rada, ordinacija za mentalne folirante i drugih znacajnih stubova lokalne vlasti, nagrnu sto aparatcici, a sto funkcioneri u zutim sinjelima, zutim beretkama, carapama, kravatama i donjem vesu i sve nas, bez pogovora, izbace na ulicu, a dovedu muzikante, narodne zabusante i ostale proverene kadrove novinarske profesije, jos iz vremena Slobe Slobode i njegove zivotne saputnice, da im posteno i zadovoljavajuce odradjuju pos’o, po merilima i kriterijumima samo njima znanim i potrebnim.
   Svestan svega toga, dugo sam razmisljao da li da pocnem sa pevusenjem gorepomenutih pesmica, da pocnem da igram skolice na plocniku ispred Redakcije ili da se bacim na tablic, domine, pecanje ili ne ljuti se covece i sa mucninom zakljucio da je suvise kasno za sve te vidove opstenarodne zabave i dokolice. A i prosto me je sramota dok gledam sve te bivse revolucionare, promrzle pred i oko Milutina, prebijane po ulicama, proganjane, maltretirane i prisluskivane kako se i dan danas trude da uspostave demokratsku vlast zrtvujuci se maksimalno na ocigled naroda koji sve to sa dubokim bolom u srcu, a i sire, posmatra i razume, dakako. Ali kada je u pitanju atak na javnu rec, koje je ovde i suvise - kako tvrde neki, onako kako se to namerava od strane pojedinih umisljenih lokalnih mocnika ni Seselj, koliko se secam, a secam se, nije radio. Cak i on je znao za sudove pred koje je slao iste one kojima sadasnja, nazovi vlast, preti uklanjanjem, oduzimanjem prava na javnu rec, na pisanje, na objavljivanje, spaljivanjem, nabijanjem na kolac, gusenjem u sumporu i olovu i slicnim metodama nepoznatim cak ni ljupkim inkvizitorima. No, koliko je poznato, diktatura nad slobodom govora ovde nece moci da zazivi, bez obzira sto je vec pola Srbije, Cacak, a i deo Evrope zabrinut za sudbinu ,,IN". Ne damo se mi, a sloboda govora je jedino sto jos imamo pod ovakvom vlascu koja je za kratko vreme pocela da izigrava novokomponovanu lokalnu elitu.
   Ali, trazili ste - gledajte! Uostalom, nije lako biti vlast u zemlji bezvlasca i nelustriranih mocnika propalog rezima. Ili, prosto i rudarski iskreno receno: Boj se ovna, boj se govna, a kad ces da zivis?

INTERVJU: MARKO PETROVIC, PREDSEDNIK PRIVREMENOG ORGANA OPSTINE KRALJEVO - pise Rajko Saric
Data nam je sansa da Kraljevo izvedemo iz kolapsa
   Petoclani Privremeni organ opstine Kraljevo nije ,,ostra ruka" kojoj ce biti zadatak da smeni direktore javnih preduzeca i ustanova, nacelnike sluzbi i odeljenja, vec telo koje ima zadatak da grad izvede iz kolapsa u kome se nasao posle sedmomesecno potpune blokade u radu lokalne Skupstine. Naravno, bice uklonjeni svi oni koji nisu bili dorasli zadatku koji im je poveren. Svako moze i mora biti zamenjen ali boljim od sebe.

   Vlada Srbije je svojom odlukom od 11. jula donela resenje o uvodjenju privremenog organa u opstinu Kraljevo s obzirom da vec sedam meseci ne funkcionise lokalna samouprava u ovom gradu i da lokalna vlast ne moze da obezbedi kvorum. To je, po Zakonu o lokalnoj samoupravi, najveci razlog za uvodjenje privremenih mera. Posle donosenja takve odluke od strane Vlade Srbije i objave u Sluzbenom glasniku, 15. jula, osam dana od tada, petoclani tim na celu sa Markom Petrovicem usao u SO i tom prilikom zatekao svih sest kancelarija, u kojima je sedelo rukovodstvoopstine, potpuno prazne. Nije bilo ni predsednika opstine, ni potpredsednika, nije bilo ni predsednika i dva potpredsednika Izvrsnog odbora i sekretara opstine. Naravno, to nije iznenadilo novi organ vlasti jer se i ocekivao ovakav rasplet dogadjaja. Iznenadjenje je bilo u tom smislu sto su od svih u gradu, pocevsi od predsednika SO, potpredsednika SO, predsednika Izvrsnog odbora i samih odbornika, cak i gradjana Kraljeva, u Vladu Srbije, ministru Rodoljubu Sabicu, stizali vapaji da se uvedu privremene mere. Kada su one uvedene, svi su ,,iznenadjeni" i stvorio se jedan revolt onih koji su sedam meseci bili nelegalno u Skupstini opstine buduci da nisu imali podrsku odbornika. Odgovor na neka pitanja u vezi funkcionisanja Privremenog organa opstine Kraljevo potrazili smo upravo kod gospodina Marka Petrovica.

Kakvi su vasi utisci, gospodine Petrovicu, posle prve nedelje od preuzimanja poslova iz nadleznosti Skupstine i Izvrsnog odbora u opstini Kraljevo?
    Usli smo u prostorije SO iako nam nije bilo prijatno jer nismo tu dosli na demokratski nacin, voljom gradjana na neposrednim izborima. Olaksavajuca ololnost je da smo mi tu dosli prevashodno sa namerom da organizujemo demokratske izbore, a koji ce se odrzati kada ih v.d. predsednika Srbije, gospodja Natasa Micic raspise. Zadatak nam je da organizujemo i s provedemo vanredne izbore i da, dok do izbora ne dodje, pokusamo nesto od propustenog sto se desilo zbog nefunkcionisanja ranije vlasti, sprovedemo u delo. Zastoj u funkcionisanju lokalne samouprave prevashodno se vidi u koriscenju opstinskog budzeta i nedonosenja investicionog plana i programa za 2003. godinu. Cim nije donet plan i program Direkcije za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo" koji je bio u obavezi da se donese do decembra meseca 2002. godine, po automatizmu ne mogu se koristiti sredstva iz budzeta i ona su ,,lagerovana" na racunima dveju banaka. Dakle, dok je novac lezao na racunima, dotle gradjani nisu imali ni jednu investiciju iako se radi o sredstvima koja su obezbedili upravo gradjani Kraljeva kroz izmirenje poreskih obaveza. Dolaskom Privremenog organa shvatili smo da nam je, pored organizovanja izbora, prevashodni zadatak da zastoj u izgradnji infrastrukturnih objekata u gradu; puteva, skola, mosta moramo da ispravimo i to ubrzanim tempom. Ovih dana smo dosli u kontakt sa svim opstinskim sluzbama, nacelstvima u opstini, direktorima javnih preduzeca i ustanova u gradu cime smo sebi stvorili jednu sliku stanja. Istovremeno, kod nacelnika sluzbi u SO i direktora stvorili smo sliku da mi nismo ,,protektorat" ili neka vrsta ostre ruke koja ce da odsece glave nekima koji su bilina drugoj strani. Ne, mi smo zauseli sledeci princip: svako ko nam bude pomagao i sa nama radio na sto brzem nadoknadjivanju propustenog u gradu, ko bude smogao energije, hrabrosti i znanja da se ukljuci u sve ove aktivnosti i konstatuje da smo mi sedam meseci zakasnili i da u narednih sedam treba uraditi ono sto je trebalo da se uradi za godinu dana, taj je dobro dosao. Uopste nas ne interesuje politicka pripadnost, pol, boja ni rasa, vacno je da to budu ljudi koji hoce da rade za dobrobit grada u kome zive. Onima koji su pre naseg dolaska ponovo poceli da govore ,,kao babe uz kafu da nas kunu", mislim da necemo odgovarati jer je to na gradjanima Kraljeva koji ce na sledecim izborima pokazati da li su na strani onih koji hoce da rade ili su na strani onih koji samo ogovaraju i stavljaju klipove u tockove koji pokusavaju da izvedu grad iz camotinje u kojoj se trenutno nalazi.

Samo ste reklo da su mnogi, od rukovodstva SO do gradjana, prizeljkivali uvodjenje privremenih mera kako bi se raskinula visemesecna mucna blokada u funkcionisanju lokalne samouprave. Otkuda onda toliko negativnih reakcija na izbor Privremenog organa? Jesu li one plod spontanog ili organizovanog nezadovoljstva?
    To samo govori o nasem mentalitetu i karakteru. Kada stvari idu lose, kao proteklih sedam meseci, vlast koja je tu bila, anije imala podrsku odbornika, da bi opravdala svoju nesposobnost, morala je da nadje nekog krivca. A krivac je bio u tome sto se ne uvode privremen mere, jer navodno ne moze da se radi jer Skupstina opstine ne funkcionise. Sad kad imamo novo stanje, ti isti pricaju drugu pricu, tipa da su privremene mere diktatura i nedemokratska metoda, zaboravljajuci da je rec o zakonskim merama po Zakonu o lokalnoj samoupravi i resenju republicke Vlade. Rec je o privremenim merama, kao sto i sam naziv kaze, dok se ne raspisu lokalni izbori. To znaci da po zakonu prevremeni izbori nisu mogli biti raspisani, a da se prethodno ne uvedu privremene mere sto gradjani Kraljeva moraju da znaju. Znaci, ili SO funkcionise ili ne funkcionise. Da je kojim slucajem funkcionisala ne bi bilo razloga da se uvedu privremene mere. Petoclani Privremeni organ opstine sada zamenjuje organe SO i IO i odgovara jedino Vladi Srbije.

Kako se tim od pet ljudi organizovao, da li je bilo nekih zaduzenja po resorima ili se radi timski?
    Mi smo to upravo uradili, znajuci da je nas malo, a da su obaveze velike. Dogovorili smo se da ce nam desne ruke biti nacelnici sluzbi i odeljenja u SO. Da li ce to biti sadasnji nacelnici ili neki drugi, iskljucivo zavisi od njihovog angazovanja, a ne od nase volje. Svakom od nacelnika jasno smo predocili sta ocekujemo od radnika SO, a to je, pre svega, veca efikasnost, humaniji i bolji, eksperitivniji odnos prema gradjanima. Dakle, ocekujemo da se SO pokaze u sluzbi gradjana a nikako da bude nad njima, da im diktira obaveze i da se ponasa arogantno, necivilizovano i nekulturno. Sluzbenici moraju jasno gradjaninu reci sta moze, a sta ne i ukazati mu na najkraci put za postizanje cilja. Da li je to dobijanje gradjevinske dozvole, dobijanje izvoda iz maticne knjige, placanje poreza ili ostvarivanje obaveze na dibijanje nekog dodatka, gradjanin to mora dobiti sto pre i sto ekspeditivnije.

Znaci nije bilo striktnih podela zaduzenja po resorima?
    Nismo se podelili po tom principu, na resore. Organizovali smo se tako da neka nacelstva kontrolisu pojedinci iz Privremenog organa buduci da je nacelnika i sluzbi mnogo, a nas amo pet. U nasoj opstini ima vise od 240 zaposlenih, to je velika masinerija. No, to ce biti dogovoreno tek posle jednog sastanka sa nacelnicima sluzbi i odeljenja u SO i direktorima javnih preduzeca i ustanova. Napravljena podela zaduzenja je formalne prirode, jer o svakom pitanju odlucujemo na taj nacin sto svi sednemo i razmotrimo problem po problem. Odluku donosimo vecinom glasova i tada svako krece na svoj zadatak. Do sada smo izabrali sekretara Privremenog organa i formirali nekoliko komisija, najpre mandatsko imunitetskau i komisiju za rad sa mesnim zajednicama.

Kakva je bila reakcija nacelnika sluzbi i odeljenja u SO na vase zahteve?
    Birokratija k'o birokratija. Ona se najpre uplasi od nove vlasti, onda neko vreme snima i govori cuvenu biroktasku uzrecicu:,,Svaka vlast je kratka, a mi smo neograniceni". Cesto cujemo iza ledja da nam se prica ,,i vi cete proci, a mi cemo ostati", sto nije sporno. Mi cemo otici, ali bogami, i mnogi koji tako pricaju ce otici zajedno sa nama jer gradjani Srbije, Kraljeva nemaju prava da placaju takve cinovnike koji smatraju da su iznad vlasti i iznad gradjana. Ne postoji niko ko je iznad gradjana i vlasti, pam bio on nacelnik sluzbe, predsednik opstine ili direktor nekog javnog preduzeca. Moram reci da je sam cin primopredaje duznosti obavljen na sasvim korektan nacin. Bili su prisutni svi funkcioneri SO sem njenog predsednika dr LJubise Jovasevica.

Kada ste govorili o planu i programu Direkcije za planiranje i izgradnju, rekli ste da predstoji ubrzano izvodjenje investicionih radova u oblasti infrastrukture. S obzirom da se nalazimo na pocetku osmog meseca, da je gradjevinska sezona u ovoj godini pri kraju, da li je realno ocekivati ostvarenje nekih planova?
   U Direkciji za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo" vec smo imali sednicu Upravnog odbora, a predstoji jos niz sastanaka gde ce se, zahvaljujuci privremenom organu, plan i program za drugu polovinu godine doneti ekspeditivno. Moramo uhvatiti ovo jos malo gradjevinske sezone da uradimo nekoliko kapitalnih investicija u gradu, da zapocnemo nekoliko kapitalnih investicija, prevashodno mislim na sto vise radova na vodosistemu ,,Lopatnica", na rezervoaru u Drakcicima, na izgradnji cevovoda od Drakcica do Kraljeva i od Drakcica do izvoristu u Konarevu, zatim pocetak intenzivnih radova na drumskom mostu iz Skopljanske ulice. Neophodan je drugi saobracajni most u Kraljevu, to nam je prioritetan zadatak jer veliki broj nasih sugradjana, raseljenih sa Kosova i Metohije, zivi sada u Ribnici, Kovacima i Zici i oni su, zajedno sa nama strahovito opteretili postojeci most koji ni priblizno ne moze da zadovolji saobracajne potrebe grada Kraljeva. Insistiracemo od Republicke Direkcije da postojeci most prosiri i dotera sa sirim pesackim stazama i biciklistickom stazom, jer on se ne moze vise prisiriti kao drumski. i da se napravi ograda visine do 90 santimetara izmedju kolovoza i pesacke staze.

Doskorasnji predsednik Izvrsnog odbora, Mile Koricanac rekao je nedavno da ce od Privremenog organa traziti da sa milion evra finansira izgradnju vodosistema ,,Lopatnica". Hoce li se u gradskoj kasi naci toliko novca?
    Mi se drzimo pravila koje postoji sa mesnim zajednicama u nasoj opstini. Na svaki dinar koji obezbede mesne zajednice opstina daje dinar za infrastrukturne objekte. Isto to smo rekli i nadleznim u Republici. Ako su oni za ovaj projekat izdvojili 60. miliona dinara i to u tri faze i mi cemo istom dinamikom odvajati sredstva u istom iznosu. Dakle, na nama koji pravimo plan i program za 2003. godinu. Mi imamo mogucnost da po kratkom postupku odredimo gde ce usmeriti sredstva. Nepodeljeno je misljenje da je pitanje vodosnabdevanja prioritet i da svaki dinar ulozen u ovu investiciju nije promasen i samo je pitanje koliko mozemo da izdvojimo. Mi smo, stoga i postavili granicu koja iznosi onoliko koliko obezbedi Republika toliko cemo obezbediti i mi. Za iducu godinu imamo obecanje da cemo dobiti mnogo vise, pojavicemo se i na medjunarodnj donatorskoj konferenciji sa projektom vodosnabdevanja ali to su vec planovi za 2004. godinu sto ne zalazi u moj mandat.

Kad ste vec pomenuli svoj, odnosno, mandat Privremenog organa, moram Vas pitati hoce li biti moguce ispostovati zakonske rokove po pitanju pripreme prevremenih izbora ili ce biti zauzet neki drugi stav buduci da je 2004. godina izborna godina?
    To nas u uopste ne interesuje. Mi u potpunosti znamo kakav je Zakon, ali nije na nama da ga tumacimo. Mi smo, takodje znali da je zakonom bilo predvidjeno da se privremene mere uvedu ukoliko Skupstina ne funkcionise tri meseca, a proslo je sedam meseci dok Skupstina nije raspustena i uvedene privremene mere. Zasto privremene mere nisu uvedene u martu ili aprilu mesecu, takodje nas ne zanima. Ima koga da boli glava zbog tog problema, a to su Vlada Srbije i ministar za lokalnu samoupravu. Stoga uopste nije problem kada ce biti raspisani izbori za novu Skupstinu u opstini Kraljevo. To nije u nadleznosti Privremenog organa vec Skupstine Srbije.

Imali smo vise tvrdnji da Vi licno, zbog prezauzetosti brojnim obavezama, necete biti u mogucnosti kvalitetno odgovoriti zadatku predsednika Privremenog organa.
    Ne bih prihvatao ovu obavezu kada ne bih verovao da to mogu kvalitetno raditi. Ja ovo smatram najvaznijim zadatkom po cenu da proredim odlaske u Beograd u Republicku i Saveznu Skupstinu, ali mislim da to nece biti potrebno jer sada mesec, mesec i po je pauza u skupstinskim zasedanjima tako da cu imati dovoljno vremena. Moram priznati da nam je ovaj prvi mesec upravljanja ovim gradom i najtezi period jer ima mnogo posla oko organizacije brojnih, odgovornih aktivnosti. Najpre treba da snimimo postojece stanje kako bi mogli napraviti smernice i planove kako cemo dalje. Naredni meseci, kada bukvalno zaposlimo opstinsku birokratiju i rukovodstva javnih preduzeca, bice daleko laksi period po pitanju rada Privremenog organa. Uostalom, ja sam sigurno jedan od pionira u borbi Kraljeva za demokratiju i uvek sam imao ogromnu podrsku birackog tela, dok su lokalni politicki prvaci uvek sve cinili da me ostave po strani. Sad je trenutak da pokazem sta znam i sta mogu. Naravno, ne mogu Kraljevo izvuci iz kolapsa u kome se nalazi bez podrske znatnog dela politickih stranaka, ali i samih gradjana kojima su vrata kabineta Privremenog veca uvek otvorena.

Vec ovih dana carsijom se proneo glas da sledi ,,seca" direktora u javnim preduzecima i ustanovama. Sta je od toga istina i kakva je, po Vama, medijska slika u Kraljevu?
    Tu nema nikakve sece, ali ni ostavljanja bilo koga na mestu na kome je do sada bio, ako ne pokaze rezultate. Znaci, ,,ni po babu ni po stricevima". Ako direktor ili doticni gospodin smatra da mu je to deda ostavio radno mesto na kome ce 40. godina probaviti,a da mu niko nista ne moze i da po hodnicima SO ili nekih javnih preduzeca govori: ,,promenio sam ja mnoge, pa promenicu i ove", to nije sporno ukoliko radi dobro. Ali, ako ne radi onako kako treba, da ne izvrsava svoje obaveze, imace priliku da se uveri da je zamenjiv, da neko drugi to moze da radi bolje. Kraljevo danas ima veoma zasicen informativni prostor, cak cetiri televizije, nedeljne novine JP ,,Ibarske novosti" i dvoje privatne cime je ovaj grad ostao centar informativnog sistema Srbije. Zato i nije bilo bez razloga sto je '98. godine nekoliko desetina hiljada gradjana branilo nezakonito oteti repetitor od strane tadasnjeg rezima. No, gradjani tada nisu branili nikoga pojedinacno vec su branili svoje pravo na informisanje koje im je bilo oteto. Braniti repetitor je nesto sasvim drugo od smene nekog direktora u informativnom preduzecu. Ako neko sebe poistovecuje sa informativnim sistemom, onda je greska u njemu, a ne greska u drzavi ili Privremenom organu. Osnovni moto demokratije, za koju smo se godinama borili, jeste da niko nije nezamenjiv. Svako moze biti zamenjen, ali to mora biti neko bolji.

DRAGISA SPASOJEVIC, DIREKTOR TOPLANE - pise Rajko Saric
Plan investicionih ulaganja u celosti ispunjen
   U izgradnju novih i rekonstrukciju postojecih toplovoda ulozeno 30 miliona dinara. Najveci problem za prikljucenje novih korisnika na daljinsko grejanje je sto mnogi stambeni objekti nemaju upotrebnu dozvolu i sto nema povoljnih kreditnih linija. Za nabavku energenata za predstojecu grejnu sezonu potrebno je obezbediti oko 70 miliona dinara. Najpre utuzenja, a potom iskljucenja svih neredovnih platisa.

   Prema planu i programu investiciona ulaganja za ovu godinu ,,Toplane" Kraljevo iznosila su oko 30 miliona dinara i u celosti su realizovana. U rekordnom roku izgradjen je toplovod u Ulici Oktobraskih zrtava i Ulici Cara Lazara, od hotela ,,Turist" do OS ,,Svetozar Markovic", izvrsena je rekonstrukcija postojeceg toplovoda u Ulici Branka Radicevica i od kotlarnice u Novoj Koloniji do Poliklinike. Akcenat je, dakle bio na toplovodnoj mrezi s obzirom da je u prosloj godini doslo do pojacanja toplotnog izvora za oko 7 megavata ugradnjom novog kotla.
Toplovod u Ulici Oktobarskih zrtava je bio u funkciji prosirenja toplifikacije grada jer u toj ulici ni jedan objekat nije bio prikljucen na daljinski sistem grejanja, kaze za nas list Dragisa Spasojevic, direktor JKP ,,Toplana". Pored novoizgradjenih stambenih objekata, kaze nas sagovornik, u toj ulici, pored stambenih objekata, na toplovod se mogu prikljuciti i ,,Elektrosrbija" i Autobuska stanica.
-Koliko ce korisnika biti prikljuceno zavisi od toga koliko ce njih imati sredstava da se izgradi postanice i razvodna mreza unutar samih zgrada. Tu se moze prikljuciti oko 20.000 kvadratnih metara. Sve ove aktivnsoti u skladu su sa nastojanjima Ministarstva za energetiku i Vlade Srbije da svi oni koji se greju na elektricnu energiju, predju na centralno grejanje. Gradjevinske radove su izvodili ,,Putevi" i to uspesno, dok su radnici ,,Toplane" izvodili montazne radove. Toplovod u Ulici Branka Radicevica imao je za svrhu rekonstrukciju postojeceg, dotrajalog sistema starog vise od 20. godina koji je konstantno proizvodio gubitke. Od ukupno nekih 900 metara zamenili smo oko 260, tako da naredne godine sledi druga etapa rekonstrukcije. Na zalnost, nemamo sredstava za zavrsetak rekonstrukcije toplovoda u Ulici Cara Lazara i kod Nove Kolonije. Ocekujemo da u okviru programa Direkcije za planiranje i izgradnju ,,Kraljevo" iz sredstava za 2003. godinu dobijemo oko sedam miliona dinara, ali ocekujemo i pomoc Vlade Srbije. Posto se u ovome kasni, a imamo i Zakon o javnim nabavkama koji celu proceduru odugovlaci, tesko da cemo stici zavrsiti predvidjene aktivnosti do pocetka grejne sezone - kaze direktor Spasojevic.
Akutni problem sada je prikljucenje novih korisnika jer mnogi stambeni objekti koji su izgradjeni jos pre 30. godina nemaju upotrebnu dozvolu iako su uklopljeni u regulacioni plan i uopste, nisu sporni. Drugo sto usporava proces toplifikacije jeste besparica. Buducim korisnicima daljinskog grejanja bilo je obecano dobijanje povoljnih kredita na pet godina i odlozenim placanjem od godinu dana.
- Toplofikacija kosta 30 - 35 evra po kvadratnom metru tako da za stan od 50 kvadrata treba oko 1.500 evra - rekao nam direktor ,,Toplane", preduzeca koje u ovom trenutku ima pozitivan saldo poslovanja.
Remontni radovi na kotlovima su uglavnom zavrseni i sada predstoji remont podstanica i ispitivanje toplovoda. I ovaj posao ce do pocetka sezone biti zavrsen. U toku je nabavka mazuta i za ocekivati je da u narednih 15 - tak dana budu napunjeni rezervoari. Za nabavku dovoljnih kolicina energenata, gasa i mazuta, treba ,,Toplani" treba 60 - 70 miliona dinara.
Svakako, i ovo preduzece ima problem sa naplatom potrazivanja. Trenutno ,,Toplana" potrazuje oko 17.000.000 dinara od stambenog i poslovnog prostora. Naplata potrazivanja kod stambenih potrosaca je oko 95 odsto sto je najbolje od svih toplana u Srbiji, ali nismo zadovoljni, nastavlja Spasojevic, jer na oko 3 odsto korisnika otpada polovina ukupnog duga.
-Rec je o socijalnoj kategoriji stanovnistva gde smo nemocni i pored sudskih presuda. Kada bi postojali socijalni fondovi onda bi situacija bila jako dobra jer se preduzeca ne bi bavila tim pitanjem.Primera radi 239 korisnika ima dug od 5.200.000 dinara sto je oko 40 odsto ukupnog duga po osnovu grejanja stambenog prostora. Neka dugovanja sezu unazad dve - tri godine. Utuzili smo 340 korisnika, jos 120 se nalzi u postupku utuzenja, dok smo sa 106 korisnika sklopili sporazum o reprogramu duga. Kod poslovnog prostora naplativost je oko 80 odsto, a sa mnogim preduzecima sklopili smo ugovor o reprogramu dugovanja kao sa UTRO ,,Srbija", ,,Novim gvozdjarom", sa ,,Stoteksom" i jos nekim firmama koje su u velikoj krizi. Problem su firme u stecaju od kojih potrazujemo skoro dva miliona dinara - rekao nam je prvi covek ,,Toplane".
Svi korisnici grejanja poslovnog prostora, koji tokom leta ne izmire dugovanja, bice pre pocetka grejne sezone iskljuceni sa mreze. Do sada je, zbog neizmirivanja dugova utuzeno 168 korisnika poslovnog prostora, dok je sedam iskljuceno sa mreze.

U FABRICI VAGONA ISTAKNUTI SPISKOVI SA IMENIMA RADNIKA KOJI SU PROGLASENI TEHNOLOSKIM VISKOM - pise Rajko Saric
Vise od 820 prekobrojnih

   Na oglasnoj tabli u Holding kompaniji Fabrika vagona Kraljevo (HK FVK) u prosli petak istaknuti su spiskovi sa imenima 826 radnika koji su od 1. avgusta proglaseni tehnoloskim viskom.
   Generalni direktor fabrike Radovan Petrovic tvrdi kako je novom sistematizacijom radnih mesta u FVK ostalo 712 radnika, dok su viskom uglavnom okvalifikovani, odnosno proglaseni, rezijski radnici.
   Za utehu, bar onim radnicima koji ce se naci na ulici, objavljena je i informacija da ce nadlezno ministarstvo Vlade Srbije, uplatiti prvu ratu od ukupno 101 milion dinara, koliko je Fabrici vagona odobreno za resavanje ove problematike.
Jedan od prekobrojnih radnika cije ime se naslo na spisku prekobrojnih u ponedeljak je demonstrativno razbio oglasnu tablu na ulazu u fabricki krug, ali drugih, vecin protesta radnika nije bilo.
   Predstavnici Sindikata ,,Nezavisnost" tvrde da se direktor Petrovic ponasa kao da je Fabrika vagona njegova privatna firma, da se radnicima svakodnevno preti urucivanjem radne knjizice ukoliko se usprotive njegovoj samovolji.
   -Cinjenica je da je generalni direktor u vise navrata putovao u Brazil i jos neke drzave Latinske Amerike o trosku firme, a da ni jedan poslovni ugovor nije sklopio - kazu sindikalci. Direktor, pak sa svoje strane kaze da 15. avgusta putuje ponovo u Brazil kada bi se moglo ocekivati potpisivanje predugovora, a mozda i samog ugovora o proizvodlji oko 2. 700 vagona za prevoz rude i soje. Ukoliko dodje to sklapanja ovakvog aranzmana cela masinogradnja u Srbiji bi, kaze Petrovic, imala vredan posao na duzi period.

PRIVATIZACIJA NA PODRUCJU RASKOG OKRUGA - pise Rajko Saric
Sledi privatizacija stamparije ,,Slovo"
   Privatizacija se u Srbiji odvija zadovoljavajucim tempom. No, uvek ima mesta oceni da moze i bolje, ali i dosadasnji rezultati su dobri - izjavio je nedavno dr Mirko Cvetkovic, direktor Agencije za privatizaciju. Prema njegovim recima do sada je na tenderima i aukcijama prodato vise od 700 preduzeca i ostvaren prihod za budzet od oko 550 miliona evra. U privatizovanim preduzecima uposleno je vise od 85.000 radnika.
I pored pocetnog nesnalazenja, strahovanja pa i otvorenih protesta radnika pojedinih propalih, a i uspesnijih preduzeca, na podrucju tri opstine Raskog okruga, u Kraljevu, Raski i Novom Pazaru, na aukcijama je prodato 19 drustvenih preduzeca.
Pomocnik rukovodioca u Regionalnoj kancelariji Agencije za privatizaciju u Kraljevu, Srdjan Stanisic kaze kako su do danas nove vlasnike dobila preduzeca: ,,Janhari", ,,Getaldus", ,,Plan DP", ,,Keramika", ,,Stari jasen - fein", ,, Gvozdjar", ,,Agrosrbija", ,,Stil", ,,Rekreatours", ,,Solidnost" i nedavno DP ,,Poljopromet".
Najvecu cenu dostiglo je DP Gvozdjar koje je prodato za 101 milion dinara, a ostalih deset kraljevackih preduzeca prodato je za oko 230 miliona dinara.
-Opstini po zakonu pripada 5 odsto od ukupne vrednosti prodatih preduzeca, koja Kraljevu, kao i drugim opstinama u Srbiji nisu prebacena. Ovako prikupljena sredstva namenjena su razvoju malih i srednjih preduzeca - rekao je Stanisic.
Do kraja avgusta u Kraljevu ce uslediti privatizacija DP ,,Slovo" koje broji 126 radnika i ima pocetnu cenu od 3.391.000 dinara, sto je znatno manje od ulaganja koja iznose 3.975.000 dinara.
Privatizovace se i DP ,,Elektron", sa 151 zaposlenim, na aukciji koja ce se odrzati po drugi put cime je i pocetna cena umanjena za 50 odsto i iznosi 3.307.000 dinara.

IVANA NESOVIC, PORTPAROL ODELJENJA POLICIJE SUP-A KRALJEVO - pise Predo Markovic
U saobracajnim udesima nastradalo jedno lice
    Na podrucju opstine Kraljevo u protekloj nedelji registrovano je 20 krivicnih dela od kojih je 19 iz oblasti opsteg kriminaliteta, a jedno iz oblasti privrednog kriminaliteta. Ovde se mora napomenuti da je sest izvrsioca bilo poznato u trenutku izvrsenja krivicnog dela, dok su ostala krivicna dela izvrsena od strane nepoznatih izvrsilaca, ali su ubrzo svi otkriveni - receno je na redovnoj konferenciji za novinare u SUP-u Kraljevo.
   Portparol Odeljenja policije, vodnik Ivana Nesovic je dodala da je u oblasti javnog reda i mira zabelezeno sedam prekrsaja. Uglavnom su u pitanju tuce i nepristojno ponasanje.
   -Na podrucju nase opstine dogodilo se 15 saobracajnih nezgoda u kojima je jedno lice izgubilo zivot. U istoj saobracajnoj nezgodi jedno lice je zadobilo teske telesne povrede. Materijalna steta nastala u ovim nezgodama procenjena je na oko 350.000 dinara. Istovremeno, pripadnici saobracajne policije evidentirali su 154 prekrsaja iz oblasti bezbednosti saobracaja - podvukla je Nesovic.

KULTURA
IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

ODELJENJE ZA ODRASLE
"Nezahvalnost" Jing Cen (Clio)
Roman ove kanadske spisateljice rodjene u Sangaju bavi se uvek interesantnom temom - porodicom i to odnosom majke i cerke. Prica u kojoj se preplicu ljubav i mrznja, gde se ocajanje pretvara u pobunu a pokoravanje u neodoljivu zelju za slobodom, osvojila je nekoliko knjizevnih nagrada i usla u najuzi izbor za prestiznu francusku knjizevnu nagradu Femina.

ODELJENJE ZA DECU
"Kviglijevi" Sajmon Mejson (Narodna knjiga /Alfa)
Duhovit deciji roman savremenog engleskog pisca koji ga je proslavio i van granica Velike Britanije i za koji je dobio Smartijevu medalju za knjigu godine. Rec je o samo na prvi pogled obicnoj porodici o njihovim planovima i zeljama. Procitajte sta biva kada ne krene uvek onako kako je zamisljeno.

PREPORUCUJEMO
"Dnevnik" Frida Kalo (Clio)
Intimni dnevnik cuvena slikarka, ikona meksicke umetnosti
pocela je pisati 1944. godine i vodila ga do kraja zivota.
Ovi dragoceni zapisi, predstavljali su kutak u kojem je mogla da iskaze privrzenost svome narodu, revolucionarni duh, obozavanje umetnosti, ali i da odlozi svoju muku i patnju usled bolesti. Zivot je osecala u svoj punoci i slozenosti, preplicuci mit i stvarnost, realnosti i fantaziju. Ona je simbol profesije, epohe i zemlje u kojoj je zivela.

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
"Strah i njegov sluga" Mirjana Novakovic (Narodna knjiga/Alfa).