Vreme sadasnje - U cemu je problem, gospodo?
Saradnja sa Indonezijom na temeljima tradicije
Puno poverenje u Privremeni organ
Saopstenja - konferencije za stampu
Vudstok pa Guca, ili Guca pa Vudstok?
Lekovita voda umesto bensedina
Brze i lakse do Lasca
Brvnara za potrebe izvidjaca
Kultura
Sport - Fudbal
Vreme sadasnje -
Pise Ivan Rajovic
U cemu je problem,
gospodo?
Vec danima, pa i nedeljama, jos od najave uspostavljanja
namesnistva nad ovim ubogim gradom, tesko je postenom novinaru JP
,,IN" da proseta glavnom ulicom, na kojoj se tuzno suse zlatni
hrastovi, a da ga neki veseli prolaznik ne zaustavi i dobaci: ,,'Ej,
jesi li cuo, sve ce tamo da vas posmenjuju?" Neki se zlurado
smeskaju, drugima se oseca prizvuk blage tuge i razocaranja u glasu,
trecima je, pak, sasvim svejedno jer ih mnogo vise bole neki drugi
organi nego opstinski. Znamo koliko je ovaj iznevereni kraljevacki
narod svoje pozitivne energije u surovim zimskim uslovima, pod Milosevicevom
diktaturom i pendrecima, ulozio da se izbori za slobodu govora i misljenja
preko nasih lokalnih medija. Verovali su ljudi u ono sto im je jos
tada obecavano, hteli su nesto bolje, ali svima je jasno da to nije
ovo sto sada imamo. Daleko od toga. A zasto je to tako, i zasto je
citav grad u haosu iz kojeg bi da ga izvlaci novopostavljeni organ,
ponajmanje su krivi novinari. Tim vise cudi interesovanje sta ce biti
sa nama, umesto da se brine o Cistoci, Toplani, Pijaci, Putevima i
ostalim javnim i tajnim preduzecima. U normalnim uslovima, sa normalnim
ljudima i u koliko - toliko pristojnim okolnostima ova Kuca bi sasvim
korektno radila. Ali, sa platama koje novinari ovde imaju i uz pritiske
sa strane, koji su ucestali i nepodnosljivi, ova profesija je potpuno
degradirana, a novinari svedeni na status roblja o cijoj sudbini svako
moze da se pita i odlucuje.
Zamislite samo grad u kojem visoki funkcioneri vladajucih
lokalnih stranaka setkaju ulicama, ne ogrnuti mantilom kao onaj dobrocinitelj
i graditelj grobalja, i prete novinarima, onako u prolazu, sto ni
on nije cinio. A prete smenjivanjem svega sto se smeniti moze i dovodjenjem
novog direktora, kao da dovode mecku Bozanu, King-Konga, Tasmanijskog
djavola ili neku drugu groznu, gmaznu i gnjecavu spodobu koja ce nas
sve raskomadati, krv nam posisati i konacno nas u red uvesti, a i
u Evropu. Tako se lako stice utisak da u ovoj zemlji, u kojoj najvece
lopuze sede uz skute najvisih predstavnika vlasti, sredjivanje situacije
pocinje bas od ,,Ibarskih novosti". Cestitamo! I da se razumemo,
niko nema nista protiv. Samo vi, gospodo, radite svoj posao, za to
ste se, uostalom, borili i izborili. I vas ce jednoga dana narastaji
slaviti i pominjati kao retke velicine po kojima ce ovaj grad biti
upamcen i prepoznavan. Mozda se i pomenuta ulica u kojoj se dostojanstveno
sepure sparuseni plemeniti hrastovi jednoga dana bude zvala ,,Ulica
kraljevskog organa", ,,Organova avenija" ili ,,Bulevar organa",
a sve zahvaljujuci pozrtvovanom obracunu sa novinarima koji ne bi
da pisu po diktatu i da slikaju uvazene face u pozama koje im najvise
odgovaraju, kao da su Staljini, jebote.
Zanimljivo je da niko u ovoj zemlji, a pogotovu
ne u ovom gradu i njegovom organu, ne kapira da covek, osim ako nije
mafijas ili politicar, ovde vise nema sta da izgubi. To je ono sto
smo dobili novom dosovskom vlascu, koja nas je i dovela tu gde jesmo.
A pojedinci se igraju vladanja po makijavelistickim principima, kao
da od njih sve pocinje, ne primecujuci podsmesljive osmehe na ojadjenim
licima svekolikog gradjanstva, a i seljastva. E, u tom grmu i leskari
z(v)ekan. Potrebno je imati medije pa pokazati ljudima kako im je
lepo, kako se s pompom i fanfarama otvaraju narodne kuhinje, kako
radnici Fabrike vagona i ,,Magnohroma" sve lupkajuci se petama
u dupe trce na blagajne da podignu svoje otpremnine ili kako im se
to vec zove, kako srecni roditelji kupuju skolski pribor svojoj dragoj
decici koja bi najvise volela da budu Budale, Pacovi, Siptari ili
Karleuse i Natase Bekvalac, posto se od postenja i znanja ovde ’leba
niko nece najest’. I bas zato je neophodno napraviti secu, iz
temelja promeniti uredjivacku politiku i dovesti dokazane novinare
- patriote, kojih bar ovde i te kako mnogo ima i koji znaju da rade
za svakog gazdu, pa bio on Nesko, Pesko, Janko, Marko i sta ti ja
znam ko.
Ali, da ne gresim dusu, jer sasvim je moguce da
ni sam Organ ne zna sta mu se radi iza ledja i ko to na dnevni red
tajnih sastanaka stavlja pa skida problematiku „Ibarskih novosti".
Ko to nema petlju da stisne zube i izda nalog za taj istorijski poduhvat,
posle kojeg ce ,,Ibarske" biti orvelovski dovedene u red, smirene,
ucutkane, umivene i nasminkane i sluziti za ugled i primer svim ostalim
lokalnim i prestonickim medijima. Zapravo, stvar je u tome sto obican
covek, ako ga to uopste zanima, tesko da moze da shvati ko u stvari
vlada ovim gradom, nestranacki deo Organa, koji je jos do juce bio
i te kako stranacki, ili stranacki deo koji, kako rece prof. dr Predrag
Stojanovic, nece moci da radi na svoju ruku, nogu ili neki drugi organ,
vec onako kako mu stranka, u ovom slucaju DHSS, nalozi, iliti naredi.
Dakle, sasvim je moguce da i dr Pedja, koji je izmedju ostalog poznat
i po tome sto je svojevremeno dobar deo kompjuterske opreme za redakciju
ovih novina obezbedio preko austrijske ambasade, a sto mu nikada nece
biti zaboravljeno, vec uveliko vlada ovim gradom, i kao bivsi predsednik,
a i kao kandidat za buduceg. No, moze biti da se radi, kada je u pitanju
lice iz senke koje drzi konce nase sudbine u rukama, o gospodinu Sabicu,
Natasi Micic, Svilanovicu ili nekom drugom visokom funkcioneru iz
GSS, TRF, DSR, GDN,PRD i njima slicnih masovnih i uvazenih politickih
organizacija. Za to vreme, masovni, jaki i mudri transparentno cute.
Jer, kako se da primetiti, ovo ce biti vec drugi broj u kojem se u
pisanoj, vizuelnoj, tonskoj ili nekoj drugoj formi nece pojaviti dr
sci. LJubisa Jovasevic za kojeg cujem da u svojoj vikendici, u Crnoj
reci, razradjuje taktiku za povratak i ekspedovanje pojednih kolega
u Cupriju, sve pevuseci nov Otporov slogan: Mnogo ste isti!
I da rezimiramo, niti se ko koga ovde boji, jer
razuman covek pojedince moze samo da zali, niti je bilo ko u stanju
da uradi nesto spektakularno za kratko vreme. Zato, u cemu je problem,
gospodo? Ili, kako bi to lepo rekla, po objektivnom novinarstvu blagovonjajuca
koleginica Tatjana Lenard, zvana Tanjica, koja vam je sigurno vise
po volji: ,,Nasu adresu znate, dodjite, mi vas cekamo!"
INDONEZANSKI
AMBASADOR, GOSPODIN LADJURIS, U POSETI KRALJEVU - pise Predo Markovic
Saradnja sa Indonezijom na temeljima tradicije
Ambasador Republike Indonezije u Beogradu, gospodin
Ladjuris, proslog utorka je boravio u poseti Kraljevu. Tom prilikom
indonezanski ambasador, sa suprugom i saradnicima, najpre se sastao
sa clanovima Privremenog organa opstine i nacelnikom Raskog okruga.
Dobrodoslicu
visokom gostu iz Indonezije najpre je pozeleo Marko Petrovic, predsednik
Privremenog organa opstine Kraljevo, rekavsi izmedju ostalog, da je
susret sa delegacijom iz Indonezije prilika, da se, Kraljevo i Srbija
i Crna Gora predstave u drugacijem svetlu nego sto je to cinjeno ranijih
godina.
- Saradnja izmedju nase dve zemlje ima dugu tradiciju
i ja zelim da podsetim na pokret nesvrstanih cije su clanice bile
i Indonezija i nasa zemlja. Medjutim, sada je vreme drugacije i nadam
se da cemo u sklopu novih politickih kretanja ostvariti dobru saradnju
i u buducnosti.
Mile Koricanac, nacelnik Raskog okruga, obracajuci
se visokom gostu, kazao je da bi ovaj susret trebalo iskoristiti i
za razgovore u vezi zajednickog posla na ostvarivanju privredne saradnje.
- Vi ste dosli u Raski okrug, jedan od okruga koji
ima znacajan rast proizvodnje. Drago nam je da kod nas dodje neko
sa kim mozemo da pricamo o biznisu, rekao je Koricanac, podsecajuci
goste iz Indonezije da je u toku posete predvidjen i razgovor sa privrednicima
Raskog okruga.
Dr Dragisa Kostic, clan Privremenog organa opstine
Kraljevo, upoznao je clanove visoke delegacije iz Indonezije sa cinjenicom
da u Kraljevu zivi 23.000 izbeglica i raseljenih lica, sto predstavlja
veliko opterecenje za njegovu infrastrukturu.Predstavljajuci kraljevacku
bolnicu, kao jednu od najboljih u zemlji, on je pledirao na razmenu
eksperata iz oblasti hirurgije izmedju Indonezije i Kraljeva.
Tokom razgovora u Kraljevu, ambasador Indonezije,
gospodin Ladjuris je kazao da se u Dzakarti od 23. do 25 oktobra ocekuje
poseta ministra inostranih poslova Srbije i Crne Gore Gorana Svilanovica
i najavio, ubrzo posle toga, i uzvratnu posetu indonezanskog cara
Srbiji i Crnoj Gori. On je dodao da je Indonezija u mnogim medjunarodnim
institucijama i savetima podrzavala Jugoslaviju, odnosno Srbiju i
Crnu Goru, kao i da je to zemlja za koju mnogi Indonezani znaju jos
iz vremena nesvrstanih.
Govoreci o privrednoj saradnji dve zemlje, gospodin
Ladjuris je rekao da postoji 11 sporazuma koji regulisu njihovu dalju
ekonomsku saradnju, kao i firme i predstavnistva Srbije i Crne Gore
u Indoneziji, tako da je u buducnosti moguce povecanje medjusobne
trgovinske razmene.
-Postoje dobri odnosi Indonezije sa zemljama istocne
Evrope, ali najjaci odnos medju ovim zemljama Indonezija ima sa Srbijom
i Crnom Goro, kazao je indonezanski ambasador u Kraljevu.
Poseta je nastavljena razgovorom sa privrednicima, a uvece, gosti
iz Indonezije i njihovi domacini su prisustvovali, na centralnom gradskom
trgu u Kraljevu, koncertu nacionalnog etno dzez ansambla „Krakatau"
iz Indonezije u okviru Svetskog muzickog festivala.
PREDRAG
STOJANOVIC, PREDSEDNIK OPSTINSKOG ODBORA DEMOHRISCANSKE STRANKE U
KRALJEVU - pise Rajko Saric
Puno poverenje u Privremeni organ
Dosadasnji rad i ocekivanja od Privremenog organa
opstine Kraljevo bile su glavne teme konferencije za novinare Opstinskog
odbora Demohriscanske stranke Srbije (DHSS), odrzanoj u Multimedijalnom
centru Kvart. Predsednik kraljevackog odbora ove stranke, prof. dr
Predrag Stojanovic je rekao da DHSS ima puno poverenje u ljude u Privremenom
vecu.
Razlicite
su ocene i reakcije kraljevacke javnosti, od strane opozicionih stranaka
ocene su jetke i pomalo grube, ali to je stvar politicke kulture i
vaspitanja. Tri clana Privremenog veca su nestranacke licnosti, dok
su Branko LJubojevic (DHSS) i Zoran Djurovic (DS) stranacke licnosti,
podsetio je Stojanovic.
-LJubojevic je na to mesto dosao na predlog DHSS
zbog iskustva koje je stekao kao odbornik u Koaliciji ,,Zajedno"
kada je bilo i najteze politicki raditi u lokalnoj samoupravi. On
ima zaduzenja koja se ticu samog funkcionisanja opstine, drustvene
delatnosti, kulture i turizma i smatramo da ce na tom mestu dati pun
doprinos. Sa druge strane, od Privremenog veca ocekujemo da se krece
u okvirima Zakona o lokalnoj samoupravi, sto znaci da sto pre azurira
biracke spiskove i pripremi pravni okvir za izbore koji bi trebalo
da se odrze do kraja ove godine. Smatramo da je normalan rok za funkcionisanje
Privremenog veca tri meseca, da se potom raspisu izbori i za 60 dana
provede predizborna kampanja. To znaci da bi Privremeno vece moglo
da funkcionise najvise pet meseci kada bi moralo da preda duznost
legalno izabranim organima - rekao je Stojanovic.
On je posebno naglasio da DHSS vec danas moze izaci
na izbore jer ima veoma kvalitetnu listu kandidata, ali cemo jos razgovarati
sa strankama reformskog bloka sto bi moglo da znaci da cemo sa nekom
od tih stranaka napraviti predizbornu koaliciju. Ukoliko ne dodje
do formiranja koalicije, DHSS ce na izbore izaci samostalno sa listom
,,cistih imena i prezimena za sve kljucne funkcije u lokalnoj samoupravi.
-Naravno, odavno se zna licnost koju ce DHSS podrzati za mesto predsednika
opstine, odnosno gradonacelnika, i tu nisu potrebni dodatni komentari.
Informacije da ce Privremeno vece produziti period svog rada ciste
su spekulacije i nista vise. Ovo kazem iz razloga sto u Srbiji ima
mnogo opstina gde su uvedene privremen mere i sto predsednici Skupstine
Srbije ne pada na pamet da ne raspise prevremene izbore, u svim opstinama,
pa tako i u Kraljevu. Od Privremenog veca ocekujemo da uradi jos tri
krupne stvari, tu pre svega mislim da se dovede budzetska inspekcija
u SO da se utvrdi tacno stanje budzetskih finansija, sto cemo traziti
jos danas, zatim, ocekujemo da se pretrese rad javnih preduzeca i
ustanova gde bi moglo doci do kadrovskih promena, dok bi treci zadatak
bio dovodjenje projekta ,,Lopatnica" u zakonske okvire. Rec je
o projektu iz vremena Koalicije ,,Zajedno" i on ne moze da se
radi ,,na oruk i akcijaski", kako to radi jedan neuk covek -
bio je jasan profesor Stojanovic, koji je nedavno i zvanicno predlozen
za potpredsednika Skupstine Srbije.
On je podsetio da se moglo uraditi a nije nista
po pitanju mosta i zaobilaznice i guzve u javnom saobracaju koji ce,
takodje morati dobiti zakonski okvir. Ako se sa ovim aktivnostima,
zbog isteka gradjevinske sezone, malo prikasni, to ne znaci da se
sa radovima ne pocne odmah na prolece, ali su za sve potrebni zakonom
predvidjeni papiri.
-Privremeno vece ne sme da vodi politiku u gradu
vec politiku za grad - zakljucio je dr Stojanovic na konferenciji
na kojoj su govorili i funkcioneri Opstinskog odbora dr Zora Mijacic
i Radojka Savic.
AKCIJE - SAOPSTENJA - KONFERENCIJE ZA STAMPU
OPSTINSKI ODBOR NARODNE DEMOKRATSKE STRANKE - pise Rajko Saric
Jesen ce biti vrelija od
leta
Od uvodjenja privremenih mera u SO Kraljevo, proslo
je vise od mesec dana, a jos uvek nema nikakvih konkretnih rezultata.
Jedino je produzen rad ugostiteljskih objekata, protiv cega nemamo
nista, ali smatramo da to nije najveci problem u gradu. Iskreno se
nadamo da Privremeno vece nece produziti svoj mandat i da ce izbori
biti raspisani u zakonom predvidjenom roku od tri meseca, receno je
na konferenciji za stampu Opstinskog odbora Narodne demokratske stranke
( OO NDS ) u Kraljevu.
Osvrcuci se na gostovanje portparola DS Aleksandra Radosavljevica
na TV Kraljevo u emisiji ,,Otvoreno o svemu", predsednik OO NDS
Vladimir Bogavac je kao indikativan primer naveo izjavu u kojoj Radosavljevic
tvrdi kako je sastav Saveta za radio difuziju legitiman, jer ga je
dva puta potvrdila Skupstina, bez obzira sto je povredjen zakon o
izboru tri clana ovog tela.
-To sto ni sama Skupstina nije legitimna, jer u njoj, i pored odluke
Ustavnog suda Srbije, jos uvek nema poslanika NDS, Radosavljevic je
zaboravio da pomene. Da li ce Skupstina Srbije uskoro odluciti da,
iako je danas sreda, proglasi nedelju i tako jos jednom pokaze svoju
osionost, videcemo uskoro, ali takvo ponasanje nije dobro ni za drzavu
i narod, ali ni za one koji su na vlasti, jer ocigledno nisu naucili
lekciju koju je dobio prethodni rezim - rekao je Bogavac.
Komentarisuci izjavu premijera Zorana Zivkovica o mogucem slanju vojnika
VSCG u Irak, u kraljevackom odboru NDS smatraju da je marketinski
efekat ovakvog poteza manje vazan od podatka da je od zvanicnog zavrsetka
rata u Iraku proslo nesto vise od tri meseca, a da je za to vreme
ubijeno vise od stotinu americkih vojnika, odnosno, u proseku jedan
dnevno. Mislimo da su Srbi dosta ginuli i da nema dovoljno dobrih
razloga da ginu u Iraku, smatraju kraljeacki ,,narodnjaci".
Govoreci o protestima u toku ove i prosle nedelje, od blokade mostova
na Savi, strajka gladju radnika RK ,,Kragujevcanka" do blokade
puta Beograd - Zrenjanin, Bogavac je ocenio da nas ocekuje zaista
vruca jesen, jer gradjani sve losije zive te su svakim danom sve nezadovoljniji
aktuelnom vlascu.
-Poskupljenja su sve cesca, nasa zemlja je zatrazila produzenje roka
za otplatu duga MMF-u, sto moze biti pocetak duznicke krize. Standard
je sve nizi, nezaposlenost je u stalnom porastu, a bice i veca posle
najnovijih otpustanja radnika, najavljenih stranih ulaganja nema u
dovoljnoj meri, najvise zahvaljujuci predstavnicima vlasti, koji su
se kompromitovali mnogobrojnim aferama. I pored svih ovih pokazatelja,
vlast istrajava na ovakvoj ekonomskoj politici, koja nas sve vise
priblizava argentinskom modelu, a udaljava od zemalja u kojima je
tranzicija uspesno sprovedena, kao u Ceskoj - zakljuceno je na konferenciji
OO NDS Kraljevo.
SINDIKAT ,,NEZAVISNOST" U DP ,,PAPIRPROMET" TVRDI:
Nezakonitosti pokrivene papirima
Na Upravnom odboru 1. avgusta ove godine, doneta
je odluka da se navodnim kadrovima u nasem kolektivu, dodeli sedam
stanova, a da za redovnu proceduru raspodele stanova radnicima ostane
deset stanova. Zamislite preduzece od 150 radnika gde se deli sedam
kadrovskih stanova, gde je svaki 20-i radnik kadar. Tvrdnje da postoje
kadrovi u preduzecu koje je opustoseno i koje svaki dan treba da bude
blokirano sa vise od milion i 500.000 evra duga samo jednom poveriocu
u Austriji, mislimo da su smesne - receno je izmedju ostalog na konferenciji
za novinare UGS ,,Nezavisnost" DP ,,Papirpromet".
Poverenik ,,Nezavisnosti" u ovom kolektivu, Dejan Samardzija
upozorio je na brojne nezakonitosti koje cini rukovodstvo ,,Papirprometa"
i pozvao nadlezne u opstini, SUP-u Kraljevo i Sudu da preduzmu mere
iz svoje nadleznosti kako ,,mahinacije ne bi prosle nekaznjeno".
-Veci deo rukovodstva ne samo da je rasprodao gotovo svu imovinu ,,Papirprometa"
i na taj nacin napravilo neprocenjivu stetu preduzecu, vec to nastavlja
i dalje da radi. Do sada SUP i nadlezni organi nisu prepoznali zloupotrebe
u onom delu da se nesto proda ispod svake trzisne cene jer kazu da
je sve pokriveno papirima, te da su oni tu nemocni. Pa, zar je zakon
nemocan kada se nesto proda za 146.000 maraka ili 73.000 evra, a trzisna
cena mu je 700.000 maraka ili 350.000 evra? Da li se neko zapitao
gde je zavrsila razlika? Ko ima pravo neciju muku da stavi u svoj
dzep? Evo i primera, knjizara u Novom Pazaru, prodata je ispod trzisne
cene, predstavnistvo u Sarajevu prodato je za nekih 105.000 evra iako
je imalo mnogostruko vecu vrednost, a predstavnistvo u Skoplju je
,,isparilo" jer ni do danas ne znamo da li je prodato ili je
izdato pod kiriju. Ispod cene jedino nije prodato predstavnistvo u
Kragujevcu za koje je uzeto oko osam miliona dinara - rekao je Samardzija.
NJegov zamenik, Raco Manojlovic koji je, kako sam kaze, 26 meseci
bio pod suspenzijom zbog ,,ostrog sindikalnog delovanja" ukazao
je na pogubnu politiku prvih ljudi u ,,Papirprometu".
-Medju najpogubnije poteze rukovodstva naseg preduzeca pomenuo bih
udruzivanje kapitala izmedju ,,Papirprometa" i ,,Valve profila".
Na toj lokaciji, u Omladinskoj ulici ,,Papirpromet" je posedovao
vise od 1.000 kvadrata poslovnog prostora, a za uzvrat je dobio nesto
vise od 720 kvadrata stambenog prostora. Gde je tu logika? Gde je
tu odnos cene kvadrata poslovnog i stambenog prostora? Kako bi se
stanovi, cija gradnja jos nije ni pocela, mogli rasporediti onako
kako to odgovara uskom krugu ljudi, napravljen je i nakaradan Pravilnik
o stanovima gde pravo na kadrovski stan imaju direktori, zamenici
i sefovi sluzbi. Gde su tu radnici? Clanovima naseg Sindikata se nude
stanovi pod uslovom da napuste nase redove jer necemo da cutimo o
cinjenici da se preduzece i dalje pljacka, a da se pojedincima, po
raznim osnovama vrse kojekakve novcane isplate - rekao je Manojlovic
i zapretio radikalizacijom borbe protiv nezakonitih radnji u ,,Papirprometu".
Sa konferencije je upucena molba Privremenom organu opstine Kraljevo
da se ukljuci u ,,isterivanje nepravde" jer je rec o malverzacijama
u opstini na cijem su celu i jos jednom podvuceno da se u nedrima
,,Papirprometa" nezakonito nalazi i ,,Papirpromet eksport - import"
koji ,,cerupa" ono sto je preostalo.
NAS
REPORTER NA DRAGACEVSKOJ TRUBI - pise Dragan Bajovic
Vudstok pa Guca, ili Guca pa
Vudstok?
Sta je to sto srpskog coveka vuce prema trubi, tom
drevnom instrumentu koji se u Egiptu javlja jos u drugom milenijumu
pre nove ere. U trubu u davna vremena duvali su i Asirci, Jevreji, Grci
i Rimljani, ali se Srbi u istoriji po ovom instrumentu ne pominju. Mozda
su Srbi prisvojili trubu (a sada posle svih tih sabora u Guci i najvise
je proslavili) zato sto su ratnicki narod, jer truba se u anticka vremena
upotrebljavala kao ritualni i ratnicki instrument. Bez trube se sve
od srednjeg veka do danasnjeg dana ne moze zamisliti nijedan orkestar
koji izvodi ozbiljnu muziku. Ipak truba je u dzez ansamblima jedan od
najvaznijih melodijskih instrumenata, a trubaci Luj Armstrong, Dizi
Gilespi i Majls Dejvis su najveci dzez-muzicari upravo zahvaljujuci
tom instrumentu.
Je li Dragacevski sabor trubaca dzez festival? Nije
mali broj onih koji misle da je tako ili bi bar voleli da bude tako.
Poslednjih godina Gucu pohodi sve veci broj stranaca koji, za sada,
ne ucestvuju u zvanicnom takmicenju, ali, zanimljivo, sviraju srpske
pesme sa elementima dzeza. Pa i ovi nasi trubaci (a oni iz juzne Srbije
su najpopularniji i sa najvise osvojenih nagrada), cesto dzeziraju kada
sviraju nase izvorne pesme. Neki poznavaoci nase etno-muzike, doduse
stidljivo, za sada bez nekog velikog publiciteta, zagovaraju da Guca
bude festival na kojem bi ucestvovali samo orkestri koji sviraju takozvanu
“dvojku” sto je iskljucivi srpski ritam koji je vrlo tesko
interpretirati, pa ga ovi sa juga izbegavaju. Ipak, na Dragacevskom
saboru, iz nekih razloga, uglavnom pobedjuju oni. Zato bi, kazu, trebalo
uvesti strozije propozicije koje bi nalagale interpretacije koje odlikuju
nas melos. Niko pouzdano ne zna sta je to sto
Dragacevski sabor trubaca svrstava u red svetskih muzickih dogadjaja.
Kazu neki Vudstok, pa Guca, ili Guca pa Vudstok. Vec vise od cetiri
decenije ovo malo selo, sa jedva 2.000 stanovnika, ali i sa dva hotela,
svakog avgusta biva medju najvaznijim mestima na mapi sveta. Tu se okupi
na stotine clanova trubackih orkestara iz citavog sveta: ove godine,
na 43. saboru, pravi Amerikanci bez trunke srpske krvi izvodili su srpske
pesme, tu su bili i Svedjani, Slovenci, Poljaci, Cesi... Ali, bez stotina
hiljada ljubitelja trube sabor svakako ne bi mogao da postoji. Ove godine
prvi put, Sabor je trajao citava cetiri dana i noci. Za to vreme ovde
je malo ko spavao, popilo se ko zna koliko hektolitara piva, pevalo
se i igralo neprekidno. Trgovina i ugostiteljstvo cvetaju. Cene su nasto
vise nego u najekskluzivnijim nasim letovalistima na moru. Ali,
cene su ovde najmanji problem. Trosi se nemilice. Retki su oni koji
uopste i pitaju sta koliko kosta. Pivo, natrazeniji artikal, moglo se
naci po ceni od 50 do 200 dinara. Ovo od 50 dinara, na tocenje u toboze
polulitarskim casama, poslednjeg dana, pred sam kraj sabora, odjednom
je pojefetinilo na 40 dinara sto govori da je u Gucu dovezeno u kolicinama
koje ipak prevazilaze mogucnosti tih nekoliko stotina hiljada zednih
ljudi. Kazu da je prosle godine kroz Gucu u vreme trodnevnog sabora
proslo 300.000 ljudi. Neka je svako od njih popio samo po jednu casu
piva. Kada se brojevi pomnoze stize se do sume od koje se vrti u glavi.
Trgovci,
ugostitelji, naivni slikari, sverceri, proizvodjaci frula, majica koje
najavljuju da je Guca najveci dzez festival, raznih drugih uglavnom
nepotrebnih predmeta, dosli su sa svih strana. Ugostitelji su razapeli
satre ispred kojih su raspaljeni raznjevi i lozista za kupus iz zemljanog
lonca. Prasetina i jagnjetina kostaju od 500 do 1.300, vrlo trazeni
kupus od 150 do 300 dinara. Na sve strane pljeskavice, manja (otprilike
ona za kutnjak) kosta 50, veca 100 dinara. Ali, ni sa vecom se ne moze
utoliti glad. Zato se jede vise vecih odjednom. A kriska hleba ispod,
ove godine najcesce izbegavanih, satri, kostala je ni manje ni vise
nego 20 dinara. Trista hiljada
ljudi! Da organizatori malo ne preteruju? Gde ta sila moze da odsedne.
Ne spavaju svi ovde, objasnjeno mi je. Retko ko i spava. Ovde se dolazi
uglavnom na jedan dan. Za one koji ostaju vise dana, obezbedjen je kamp
pored samog stadiona gde se odrzava finalna borba trubaca. Defile
svih duvaca, po mnogim ocenama, ovde je najatrakivniji. Tu svi ucesnici
i gosti prolaze glavnom ulicom u Guci i sviraju svoje numere. Opsta
je zvucna pometnja, ali ipak svako od njih se prepoznaje. Tu su i Kraljevcani.
Oni ove godine nisu osvojili nijednu nagradu, ali i sam ulazak u finale
je veliki uspeh. Novinarska bratija sa svih strana
sveta ovde je instalirala svoje kamere i mikrofone ne bi li docarala
svojim gledaocima i slusaocima ovaj dragacevski slucaj. Medjutim, nije
nam dozvoljeno da sve snimamo. Producent “Ufa media” iz
Hamburga (iza koga stoje, naravno, nasi Srbi) otkupio je prava na snimanje
i emitovanje. Nama, brojnim sto vaznijim, sto onim manje vaznim televizijama,
producent je velikodusno dozvolio po 10 minuta snimanja. Sve drugo se
kupuje sto je normalna pojava u svetu, ali nama, narocito kada je Guca
u pitanju, u koju se mnogi kunu kao u srpsku svetinju, to nikako ne
ide u glavu. Zar cete nam i to naplacivati! Zato po malo kraduckamo.
Nekoliko minuta tek. Dragacevski sabor 2003 u
Guci zavrsen je uz pucnjavu topova.
Iza posetilaca je ostalo na tone nota u glavi i usima i plasticnih flasa,
hartije, limenki. Kazu da je neki dovitljivi Srbin na popristu proslogodisnjeg
sabora prikupio tri tone pivskih limenki i odneo ih na reciklazu. Nisam
cuo koliko je novca tom prilikom zaradio. A nesto bas i ne verujem u
tu pricu. Gde bi ta sacica Srba (nekih 300.000) mogla da popije toliko
pivo!
BOGUTOVACKA BANJA NA 30 STEPENI CELZIJUSOVIH
- pise Predo Markovic
Lekovita voda umesto bensedina
Na dvadeset i trecem kilometru od Kraljeva, stidljivo
se medju brdima scucurila Bogutovacka Banja, iako, ruku na srce, ona
i njena blagotvorna voda zaista imaju sta da kazu svetu medicine na
osnovu prica stalnih pacijenata, posetilaca i lekara.
I pored toga sto Banja nema neki poseban komfor, osim onog u jedinom
hotelu ,,Mineral“ ,sa dve zvezdice, u avgustu smo je zatekli
nacickanu gostima i pricama o cudotvornoj lekovitoj vodi.
Dosli smo ovde, da se preporodimo, povratimo snagu i poverenje u sebe
same, kaze nam stalni gost iz Kule, koji u Banju vec godinama redovno
dolazi sa suprugom.
Sef recepcije hotela ,,Mineral,“ Dragan Kovacevic prica nam
da je pocetkom avgusta u hotel stiglo 150 gostiju, popunivsi 80 odsto
njegovih kapaciteta (120 lezajeva), a da u privatnom smestaju gde
postoji oko 500 lezajeva, trenutno boravi 140 gostiju koji su prijavljeni.
-Besparica se oseca, jer vidimo da ljudi koji su ostajali dve nedelje
ostaju sada po deset dana, oni koji su bili deset dana sada ostaju
sedam dana... Cena punog pansiona u hotelu ,,Mineral,, je 800 dinara,
a na to se jos dodaje 35 dinara boravisne takse dnevno. Ukoliko se
koriste zdravstvene usluge, odnosno dva kupanja dnevno sa lekarskim
pregledima, to iznosi 1045 dinara, kaze Kovacevic.
U
Bogutovacku Banju, najcesce stizu stalni gosti. Trenutno je u njoj
gost koji dolazi vec trideset godina.
Na Banju nema mnogo primedbi, jer se sve radi u okviru skromnih mogucnosti.
Dva puta nedeljno muzicira orkestar u hotelu, toliko puta se na video
bimu prikazuju filmske predstave, a svake srede se organizuje i izlet
do manastira Studenica.
U ambulati smestenoj u hotelu smo zatekli lekara Jelenu Karamarkovic,
koja vredno pokusava da vrati psihicku stabilnost svojim pacijentima,
ili ubrza oporavak od posledica mnogih bolesti koje je proizveo dosadasnji
tempo zivota.
Tajna banjske vode je u litijumu, koji kako ovde cusmo, poseduje samo
jos jedna banja u dalekoj Kini.
Iako najveci broj gostiju dolazi po preporuci lekara, lekarski uput
jos uvek nije viza za besplatno lecenje u Bogutovackoj Banji. Zato,
ovde dolaze iskljucivo oni koji mogu da plate boravak i terapiju.
Od dr Jelene Karamarkovic saznajemo da banjska voda leci oboljenja
nervnog sistema, neuralgije, psihoneuroze, vegetativne neuroze, zapaljenje
zivaca, neuroze srca, sva kardiovaskularna i klimaktericna stanja.
Posle dugogodisnjeg siromastva i nezaposlenosti, izgleda da svi putevi
vode u Bogutovacku Banju. Zato, ovde najcesce dolaze dve vrste bracnih
parova. To su stariji parovi koji hrane svoju nezaposlenu decu i mladi
parovi koji su jos na roditeljskim jaslama, objasnjava dr Karamarkovic
dok nam pokazuje bazene, otkrivajuci nam tajnu da Banja leci i potenciju.
- Ovde muzevi samo jedanput mogu da dodju sami. Vec iduce godine sa
njima stizu i zene, koje govore da ne smeju da ih ,,pustaju“
same u ovu mocnu Banju, pola u zbilji, a pola u sali prica doktorka
Karamarkovic.
Kakva bi to prica bila da njen autor nije i sam oprobao tajne lekovite
vode Bogutovacke Banje. U hladnoj vodi kupatila izdrzao je deset od
neophodnih dvadeset minuta i posle toga, kao nov, izasao na toplo
avgustovsko sunce.
U
SAMAILAMA JE U TOKU IZGRADNJA PUTA - pise Rajko Saric
Brze i lakse do Lasca
Realizacija jos jednog od projekata u okviru programa ,,Revitalizacija
zajednice kroz demokratsku akciju", americke organizacije za medjunarodni
razvoj USAID je u toku ovih dana. Rec je o izgradnji puta izmedju sela
Samaila i Lazac u duzini od oko 1.300 metara, koji su kao priorite izdvojili
mestani petnaestak sela na potezu izmedju Kraljeva i Cacka, organizovanih
u Savetu mesnih zajednica.
-Za realizaciju ovog projekta, kao podrska prioritetu izdvojenom od
strane gradjana USAID je obezbedila vise od 43.000 dolara, dok je lokalna
zajednica ucestvovala sa 10 - tak hiljada dolara. Izvodjac radova je
preduzece ,,Putevi" iz Cacka - rekao je Goran Djordjevic, strucni
saradnik u sluzbi za informisanje americke nevladine organizacije ACDI
- VOCA koja sprovodi projekte finansirane od USAID-a.
Djordjevic je u sredu obisao gradiliste i razgovarao sa izvodjacima
radova i predstavnicima mesne zajednice Samaila i mestanima. U cacanskim
,,Putevima" kazu da ce posao biti okoncan pre roka, odnosno 18.
avgusta.
Predsednik MZ Samaila Zivadin Todoric kaze da ce put znaciti mnogo kako
za mestane Samaila tako i za mestane Lasca, koji se uglavnom bave zemljoradnjom.
NA OBALI REKE BREVINE NA GOLIJI - pise Rajko Saric
Brvnara
za potrebe izvidjaca
U
saradnji sa mestanima Rudna, grupa od 70 izvidjaca, clanova Izvidjackog
saveza iz Kragujevca, sredinom proslog meseca, udarili su temelje za
izgrdanju brvnare, Doma izvidjaca na levoj obali reke Brevine. -Tokom
ovog, sedmog po redu taborovanja, dosli smo na ideju da sagradimo brnaru
u kojoj bi se nalazila kuhinja i trpezarija sto bi olaksalo boravak
izvidjaca tokom kisnih dana. Bas tih dana posetio nas je nacelnik Raskog
okruga Mile Koricanac koji nam je dao podrsku i evo, za nepun mesec
dana brvnara je gotovo izgradjena. Ostaju radovi na krivnoj konstrukciji
i postavljanje stolarije - kaze Djordje Petrovic iz Saveza izvidjaca
Kragujevca.
Na platou oko brvnare, koju grade vredni radnici privatne
strugare ,,Vuckovic" iz Milatkovica, nikli su tog jutra satori
Odreda ,,Gocki partizani" opstinskog saveza izvidjaca iz Kraljeva.
Tridesetak mladica i devojaka, i izvidjaca poletaraca, pomagace da se
poslovi na izgradnji brvnare privedu kraju.
-Upravo zbog toga sto izvidjaci nemaju svoje prostorije,
sto nas niko nije pomagao godinama, imamo situaciju da je od 1.000 izvidjaca
svrstanih u tri odreda, u Kraljevu danas aktivno svega nas 60 - tak.
Ipak, raduje nas da imamo dosta mladih, generacija koje su spremne da
i same podnesu teret obnove - kaze Todor Ivkovic iz Odreda ,,Gocki partizani".
U petak je tabor kraljevackih izvidjaca-poletaraca posetio nacelnik
Raskog okruga, Mile Koricanac sa saradnicima koji je prisustvovao i
cinu osvecenja Doma izvidjaca. On je rekao da ce novoizgradjeni objekat
zajednicki koristiti i o njemu se starati Izvidjacki savezi Kragujevca
i Kraljeva te JP ,,Srbija-sume". -Ostalo je jos dosta radova, a
kao najveci posao koji predstoji izvojio bih postavljanje elektro mreze.
Podrzao sam ideju da se ovakav objekat izgradi iz prostog razloga sto
ce se
oko njega okupljati nasa omladina, nasa buducnost. U svakom slucaju
je bolje da se mladi druze ovde na Rudnom, na Goliji koja je mali deo
netaknute prirode, od potpuno ciste i zdrave hrane do vode koja svojim
kvalitetom nadvisuje vodu koju svakodnevno pijemo u gradu - rekao je
Koricanac za ,,Ibarske novosti". Prema nekim pokazateljima, izgradnja
brvnare, bez izolacije kosta 100 evra po kvadratu, dok je njena cena
po sistemu kljuc u ruke, daleko veca i jos uvek predstavlja neostvariv
san vecini nasih gradjana.
Tokom visecasovnog boravka na Rudnu, Koricanac je
posetio i Decje odmaraliste ,,Goc" koje je nedavno, u okviru projekta
,,Revitalizacija lokalne zajednice kroz demokratsku akciju", u
potpunosti adaptirala americka nevladina organizacija VOKA. Vrednost
radova bila je nesto vise od 38.500 dolara, a izvodjac je bila GZR ,,Standard"
iz Kraljeva. U prvom projketu VOKA je izvrsila asfaltiranje centra Rudna
kao vid podstijaca da se otpocne sa asfaltiranjem ili bar celovitoj
rekonstrukciji putne mreze ka ovom turisticki neiskoriscenom planinskom
potencijalu.
KULTURA
KRALJEVO: PREOBRAZENJE 2003. - pise Bojana Milosavljevic
Sabor pocinje u muzeju
Cetvorodnevna kulturna manifestacija „Zicki
duhovni sabor - Preobrazenje 2003," cija je tradicija duga vec
dvanaest godina, bice otvorena sutra uvece u galeriji Narodnog muzeja
Kraljeva. Ovogodisnji dobitnik najviseg priznanja je pesnik Rajko
Petrov Nogo (pripasce mu "Zicka hrisovulja" - plaketa Sabora).
Uz protokolarni deo, kao sto je samo otvaranje manifestacije, usledice
i dva kulturna dogadjaja: izlozba „Sluzbeno odelo u Srbiji u
19. i 20. veku," a u nastavku - koncert Milosa Petrovica (violina)
i Vladimira Stojnica (klavir). Duo umetnika interpretirace srpsku
muziku iz dva protekla veka.
IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige
ODELJENJE
ZA ODRASLE
„Canone inverso" Paolo Maurensing (Geopoetika)
Jedan od najpoznatijih italijanskih pisaca u svom najnovijem romanu,
opisuje neobican odnos dvojice decaka, mladih muzicara koji se susrecu
u poznatoj evropskoj muzickoj skoli. Ova interesantna knjiga ispituje
i odnos oca i sina, uticaj politickog haosa na umetnost kao i vecitu
ljudsku teznju za besmrtnoscu. Po ovom romanu snimljen je istoimeni
film.
ODELJENJE ZA DECU
„Cerka majstora vatrometa" Filip Pulman (Narodna knjiga
/ Alfa)
Izuzetna avantura, puna akcije i zabave o interesantnoj devojcici
koja zeli da postane Majstor Vatrometa. Na tom putu, ona nailazi na
mnoge opsanosti. Pulman je za ovu knjigu dobio nagradu Smartiz i medalju
Karnegi.
PREPORUCUJEMO
„Sobna mitologija" Dejan Aleksic (NB „Stefan Prvovencani)
Nova knjiga Dejana Aleksica donosi pedesetak pesama koje sadrze sve
dosadasnje prepoznatljive odlike pesnikovog stila: usloznjavanje jednostavnog,
lirizacija naoko banalnih prizora iz svakodnevice, preispitivanje
odnosa pesnickog subjekta i poezije. U njima prepoznajemo i zanatsku
izgradjenost i zrelost pesnika koji zna sta hoce i zna kako to da
realizuje.
NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
„Sta svaka zena triba znat o onim stvarima" Arijana Culina
(Narodna knjiga / Alfa)
NAREDNOG
VIKENDA POCINJU FUDBALSKA NADMETANJA - pise Stole Petkovic
Kvintet za nova iskusenja
Pitali smo trenere Sumadijskih ligasa sa podrucja FSO Kraljevo:
• O pripremama za novo prvenstvo
• Kakav se plasman ocekuje
• Situacija sa mladjim - bonus igracima
NOVAK JOVANOVIC „IBAR“
I mladi oslonac
• Samo sam delimicno zadovoljan pripremama pred pocetak novog
prvenstva. Istina radilo se dobro ali nismo bas u svakom momentu mogli
da racunamo na pojedine igrace koji su ili bili na odmoru ili imaju
obaveza na radnim mestima. Nadam se da sve mozemo ispraviti u hodu.
• Ibar ce igrati bez ikakvih trzavica jer smatram da ima solidan
sastav i da cemo moci da obezbedimo plasman medju ekipe koje ce se naci
u novoj ligi nakon reorganizacije takmicenja.
• Mladi igraci, oni ispod 20 godina starosti, su veliki problem
za mnoge klubove. Ni mi bas nismo imuni na ovaj propis ali snacicemo
se jer imamo 4 - 5 igraca ove starostne kategorije. Bez njih se ne moze
i dacemo im puno poverenje u narednom prvenstvu Sumadijske zone koje
pocinje sutra a igramo kao domacini.
ZIVOJIN ILIC „SLOGA“
Solidan rad
• U pripremnom periodu radili smo veoma dobro sto pokazuju i rezultati.
Imamo vise nego pozitivan skor ali to nas ne sme zavarati. I u prvenstvu
moravo pokazati „zube“ ukoliko zelimo da budemo strah i
trepet za ostale ekipe u Sumadijskoj ligi.
• Sve osim plasmana u sami vrh tabele smatrali bi neuspehom. Sloga
ima tim, ima pre svega ime koje ne sme izneveriti. Dosta je bilo padova,
istina ne nasom krivicom jer reorganizacije su ucinile da se u nizem
rangu nadju i oni sa solidnim plasmanom.
• Za bonuse ne brinemo. Za nas to nije glavobolja. Vec sada u
prvoj postavi imamo pet - sest mladica koji bi igrali i da nije ovog
propisa iz Fudabalskog saveza Srbije. Dakle mladima dajemo punu sansu
i ovo ce biti njihova sezona godina dokazivanja kroz utakmice u ovoj
ligi
MILUTIN MARUSIC „METALAC“
Odlicni uslovi
• Imali smo u pripremnom periodu odlicne uslove za rad. Koristili
smo nekoliko kvalitetnih terena u okolini igrali meceve na naSem kod
Lozionice. kako smo pripremljeni neka bude najsveljiji rezultat, 3:1
sa Poletom u LJubicu. No, to su pripremne utakmice, prvenstvo je nesto
sasvim drugo. • Nasi planovi su vezani za plasman medju sest
- sedam ekipa. U narednoj sezoni radice se na podmladjivanju ekipe koja
bi sa stecenim iskustvom bila u buducnosti okosnica za plasman u Srpsku
ligu. Zato vec sada priprvom timu imamo 14 mladjih igraca od 20 godina.
• Nemamo problema sa bonusima. Sve su to mladi igraci a ako kazem
da vec sada na vrata prvog tima kucaju tri igraca 85. i jedan 86. godiste
sve sam rekao.
GORAN DRAGICEVIC „BUDUCNOST“
Bicemo tvrd orah
• Najvaznije je da se klub stabilizovao posle ispadanja iz Srpske
lige. Nije bilo lomova ni u upravi ni u igrackom kadru. U medjuvremenu
u klub je doslo nekoliko igraca. Nisu to zvucna imena ali su igraci
zeljni dokazivanja u drustvu ekipa o kome su do skoro samo mastali da
igraju. Eto prilike da se izbore za mesto pod suncem. • Mislim
da u narednoj sezoni necemo bito „topovsko meso“ kao u protekloj
sezoni a to znaci da zelimo plasman u sredinu tabele Sumadijske zone
koji nam daje kakvu takvu spokojnost u slucaju neke nove reorganizacije.
• Bonusi su svuda problem ali mi smo to resili na bezbolan nacin.
Sansu ce dobiti i 7 - 8 mladih igraca.
(Goran Dragicevic, doskoro fudbaler u Kazahstanu radio u pripremnom
periodu sa ekipom Buducnosti)
ZVONKO MIDOVIC, HAJDUK
Zadovoljstvo
• U potpunosti sam zadovoljan pripremnim periodom naravno kada
su rezultati u pitanji. Naime, u medjuvremenu osvojili smo dva turnira
kod „Magnohroma“ i u Vrbi ali to ne mora da bude pravo merilo
pred pocetak borbe za bodove. Ja jos uvek trazim dobitnu kombinaciju
posebno zbog neozbiljnosti pojedinih starijih igraca.
• Nase zelje su sredina tabele. Ne zato sto nismo siguirni u sebe
vec nam uslovi u kojima radimo ne dozvoljavaju neko naprasno napredovanje.
U svakom slucaju pokazacemo zube svim ekipama i dati do znanja da smo
potpuno spremni.
• Sa mladim igracima necemo imati ama bas nikakvih problema. Nama
je u prvom postavi upravo onoliko koliko je propisano odlukom FS Srbije.
Ostala mesta popunjavace nasi uspesni omladinci.
|