Nasa istina u Americkom kongresu
„Novi Gvozdjar" na putu stare slave
Samaranje demokratije
Privremeni organ dobro radi
Dosta je bilo kicenja tudjim perjem
Istorija ugrozena do temelja
Iz policijske beleznice
Rostilj zapalio ,,Super cevap"
Kultura - Ministar prosvete i sporta Srbije - u Kraljevu
Sport - Automobilizam - Fudbal

GORDANA JAKSIC, SVEDOCILA PRED KOMISIJOM HELSINSKOG ODBORA ZA LJUDSKA PRAVA
Nasa istina u Americkom kongresu
   • Cetvoroclana delegacija srpskih udruzenja kidnapovanih i nestalih tokom proteklih ratova, po prvi put posle 12. godina dobila priliku da na njvisem mestu diplomatije SAD iznese istinu o zverstvima Hrvata. Muslimana i Albanaca nad Srbima. Drzavna zajednica Srbija i Crna Gora moraju stati iza ,,nase istine".

   Posle 12 godina neizvesnosti, mukotrpnog traganja u mraku dezinformacija i losih namera, 1. avgusta prvi put su udruzenja nestalih i kidnapovanih iz Srbije, u americkom Kongresu izneli istinu o zlocinima Hrvata, Muslimana i Albanaca nad Srbima. Cetvoroclana delegacija nekoliko udruzenja iz Srbije koja se bave pronalazenjem i istinom o kidnapovanim Srbima, Olgica Bozanic, Verica Tomanovic, Cedomir Maric i Gordana Jaksic dala je izjavu Helsinskoj komisiji za ljudska prava pri americkom Kongresu.
   Bio je to povod za razgovor sa nasom sugradjankom, Gordanom Jaksic koju smo najpre pitali kako je doslo do toga da se jedna srpska delegacija pojavi pred tako vaznom komisijom americkog Kongresa.

   Na predlog americkog ambasadora u Beogradu Vilijema Montgomerija, delegacija udruzenja kidnapovanih i nestalih Srba u ratovima od 1990. do 1999. godine i danas, boravila je u Americi gde se susrela sa republikanskim kongresmenom Kristoferom Smitom ( Christopher Smith ) koji je prvi put cuo istinu o stradanju Srba. Do sada se u Kongresu uglavnom mogla cuti istina Hrvata, Muslimana i Albanaca, dok je srpska strana uvek bivala osudjena i unapred proglasavana krivcem. Ovim svedocenjem postavljen je kamen temeljac ,,nase istine" koji bi morao biti podrzan od samog vrha DZ SCG.
   Prenesite nam prve utiske sa svedocenja u Kongresu, dogadjaju koji je pobudio znatno interesovanje javnosti SAD?
   Kristofer Smit je bio zaprepascen nasim pricama o zarobljenim, otetim i nestalim jer je do sada uvek slusao samo jednu pricu. Po prvi put sada saznao je da mi jos uvek potrazujemo 19 Srba koji su nestali u Vukovaru, dakle pre dogadjaja na Ovcari i postavio je vise pitanja na tu temu. Jasno smo mu rekli da su ugledniji Srbi odvodjeni iz svojih kuca, sa svojih radnih mesta, i da se o njihovoj sudbini jos nista ne zna. Kada je cuo za nestanak niksicko - savnicke grupe nad kojom je primenjena tortura secenja usiju, jezika, upisivanja cetiri ,,S" na celu, za nestanak pet pilota, da se ne zna sudbina velikog broja Srba posle akcije ,,Bljesak" i ,,Oluja" i Srba na Kosovu i Metohiji, Smit je zakazao saslusanje u Kongresu. Saslusanje je bilo u petak, 1. avgusta gde smo ponovili sve ono sto smo mu izneli u ranijem razgovoru. Kongresmen nam je obecao da ce zapisnik sa naseg svedocenja biti podeljen svim kongresmenima kada bude zasedanje Kongresa u septembru mesecu, i da ce na ovom problemu ,,istrajati do kraja".
Koju vrstu pomoci ste konkretno trazili od americkih kongresmena? Sta bi oni, po vama, morali da urade da bi se pitanje nestalih, posle toliko godina pokrenulo sa mrtve tacke?
   Trazili smo da se izvrsi pritisak na hrvatsku, albansku i muslimansku stranu, isto onako kako je taj pritisak od 1991. godine vrsen na srpsku stranu. Pritisci su bili od sankcija do bombardovanja, Srbija je konstantno ispunjavala sve obaveze koje su pred nju postavljane. Postoje brojni dokazi da su mnogi nestali zivi zarobljeni, kao sto je slucaj sa mojim sinom Slobodanom Bobanom Jaksic koji je zarobljen sa jos trojicom pripadnika JNA koji su razmenjeni 1992. godine, imam njihove izjave i kasetu TV snimka na kome sam prepoznala svog sina u logoru.
E, to je tema mog sledeceg pitanja. Zamolio bih vas da mi kazete nesto vise o slucaju nestanka vaseg sina Slobodana, pripadnika JNA, u to vreme jedine regularne vojne organizacije na tlu Jugoslavije.
   Sin Slobodan otisao je u vojsku januara '92. u Kumanovo i to je mene i muza Milana umirilo jer je u Makedoniji tada bilo mirno. U miru je prosla i zakletva, a potom se situacija zakomplikovala pa je kasarna u Kumanovu ostala bez vode i struje. Krajem marta njegova jedinica je napustila Makedoniju, kratko boravila u Surdulici, a zatim je poslata u Dimitrovgrad, na granicu. U sredu sam se cula sa njim, a u nedelju mi je receno da je upucen u Bosnu. Srce mi se steglo, ali verovala sam u JNA i tesila se da ce sve biti dobro. Boban se ubrzo javio iz jednog sela kod Doboja, potom iz sela Zboriste kod Bosanskog Broda. U dopisnici kaze da predstoji ,,osvajanje sela Donje Kolibe", da se ne brinemo. U trenutku kada smo citali dopisnicu on je vec bio zarobljen...
Kada ste dobili prve informacije o sinovljevom zarobljavanju?
    Sredinom maja, tri dana pre roka za povlacenje JNA iz Bosne, u Kraljevu se pocelo pricati da se moj Boban nije vratio sa svojom jedinicom u Surdulicu. Tesila sam se da je rec o glasinama jer smo pre toga telefonirali u informativni centar Generalstaba gde nam je receno da je sve u redu. I dever je proveravao pristigle glasine i dobio pouzdanu informaciju da se Boban zaista nije vratio. Kad mi je to saopstio jedne veceri, nikoga u kuci nisam htela da budim, izasla sam na terasu i presedela celu noc. U glavi sam premotala ceo fil, videla sam Bobana kad se rodio, kad se prvi put odvojio od mene i plakao a ja sedela na klupi pred obdanistem. Sutradan odemo u Generalstab u Beograd gde nam ponovo kazu da je sve u redu, ali na kraju nadju neki papir sa 14 imena vojnika ,,nestalih u topnickom napadu i da im se gubi svaki trag"... Bio je to pocetak hoda po mukama moje porodice. Muz je potpuno slomljen, tako da sam ja preuzela teret traganja, zajedno sa roditeljima nestalih vojnika. Vojnici koji su zarobljeni sa Bobanom, a kasnije razmenjeni, potvrdili su mi da su grupu u kojoj je bio i on hrvatski vojnici odveli prvo u Slavonski Brod, a nekoliko dana kasnije deo grupe je prebacen u Bosanski Brod. U toj grupi bio je i Boban. Da je Boban ziv videla sam u prilogu neke strane televizije koji je emitovala TV Novi Sad o zarobljenim vojnicima koje je drzala HVO u Bosanskom Brodu. Jasno sam videla njegovo lice, "njegove mladalacke bubuljice".
   Propali su brojni dogovori o razmeni ali ja jos uvek ne gubi nadu, nikada nisam plakala kao da je mrtav, uvek lezem i ustajem sa verom da je moj Boban ziv.

PRIVATIZACIJA "NOVI GVOZDJAR" - DVA MESECA SANOVIM VLASNIKOM - pise Dragan Vukicevic
„Novi Gvozdjar" na putu stare slave

   • Za svega dva meseca otvorena dva renovirana i savremeno opremljena prodajna objekta o Do kraja godina period unutrasnje konsolidacije i kapitalne investicije • Prvi dohodak ocekuje se od januara • "Niko od zapodlenih nije otpusten, posla ima za sve, a strahovanje da ce „lomovi" da uslede kroz godinu dana je neosnovano" - kaze Miroslav Tlacinac, v.d. direktor „Novog Gvozdjara"'

   Do pre svega dva meseca „Gvozdjar" (posle privatizacije „Novi gvozdjar") bio je prakticno mrtvo preduzece. Obaveze prema dobavljacima dostigle su iznos od oko osam miliona dinara, dazbine prema javnim preduzecima 12 miliona, vise donetih prvostepenih presuda i druge skrivene obaveze, koje jos pristizu, dostigle su iznos do deset miliona dinara, a samo na ime dugova za navodno utrosenu vodu prema zahtevu JKP "Vodovod" za period od jedne decenije na skladistu "Aerodrom"iznose vise od 27,5 miliona dinara! Uz to, sa uposlenoscu kapaciteta od svega desetak odsto i zivotarenjem zapravo jedinom od zakupnine objekata, perspektiva "Gvozdjara" bila je jasna i poslednjem optimisti, ako je takvog i bilo...
Svega dva meseca od privatizacije starog "Gvozdjara" (pocetna cena 87,16 miliona, prodajna 101 milion dinara, kupci kraljevacki Konzorcijum pet vlasnika preduzeca i jedne banke), mada je obavljena tek trecina planirane investicije do kraja godine, kada je definisan prelazni rok i trenutak kada bi trebalo da zaposleni zapocnu da ostvaruju dobit, oseca se duh pozitivnih promena u gradnji savremenog imidza i novi trend u na putu povratka onih atributa koji su stari "Gvozdjar" decenijama cinili prepoznatljivim.

INVESTICIJE
- Za nas kao nove vlasnike "Novog Gvozdjara" poseban problem predstavljao je tekuci mesecni gubitak od oko cetiri miliona dinara, narocito od pocetka ove godine kada su troskovi poceli znacajno da rastu, a pogotovo od kraja aprila - kaze za "Ibarske novosti" Miroslav Tlacinac, vrsilac duznosti direktora "Novog Gvozdjara". - Poseban problem je sporost i lose pripremljenog postupka upisivanja akcionara, sto je io u detalje, a narocito katastrofalna kadrovska strukutura koju smo zatekli.
Za svega dva meseca novi vlasnici (Konzorcijum) ulozili su vise desetina hiljada evra u enterijersku rekonstrukciju prodajnih objekata i nabavku najpotrebnije robe za gradjane i privrednike od renomiranih i proverenih dobavljaca po povoljnim uslovima. Nedavno su otvorene prodavnica "Jugoelektro" i Robna kuca "Munja", a u zavrsnoj fazi priprema za otvaranje su Robna kuca "Metal" i supermarket "Hemkolor", gde ce se uposliti oko sto radnika.
U medjuvremenu sanirani su tekuci gubici, rekonstrisana vodovodna mreza na skladistu, dogovoreno reprogramiranje duga prema dobavljacima i javnim preduzecima na tri do cetiri meseca i sto je najbitnije, obnovljena je ili uspostavljena saradnja sa skoro svim velikim preduzecima, proizvodjacima ili direktnim uvoznicima uz garanciju firmi clanova Konzorcijuma, tako da je ugovorena dugotrajna nabavka robe i 'punjenje' renoviranih prodajnih objekata. Takodje su u zavrsnoj fazi pregovori sa nekoliko stranih partnera oko uspostavljanja proizvodnih linija u objektima "Novog Gvozdjara". Takodje je uspostavljena i saradnja a nekoliko poslovnih banka za izdavanje potrosackih kredita po vlastitim bankarskim uslovima koji omogucavaju gradjanima povoljnije uslove kupovine.

POVERENJE DOBAVLJACA
Kada je rec o dobavljacima, vec u Robnoj kuci "Munja" i "Jugoelektru" gradjani mogu da kupe najnovije i savremeno dizajnirane proizvode "Sonija", "Gorenja", "Beka", "Filipsa", "Metalca" iz Gornjeg Milanovca proizvode "Alfa" iz Vranja, "Fabrike kablova" iz Zajecara, "Bordelijeve" alate... Uz to, otvaranjem supermarketa "Hemkolor" koje se uskoro najavljuje, Kraljevcani ce dobiti jedan reprezentativan objekat kakvi mogu da se sretnu jedino u svetskim metropoloma.
Postignuti su znacajni pomaci u unutrasnjoj konsolidaciji firme. Osim imenovanja novog rukovodstva, odluceno je da se oko 35 posto "Gvozdjara" revitalizuje i stavi u funkciju "Novog Gvozdjara", da se procentualno isto toliko imovine izda u zakup ili zameni novim a kvalitetnim zakupcima, dok bi se trecina imovine "Gvozdjara" aktivirala kroz firme clanova Konzorcijuma preuzimanjem i odgopvorajuceg broja tradnika i rasterecenjem postojeceg platnog fonda, cime bi se postigli visestruki efekti.
Jednovremeno, uspostavljena je likvidnost preduzeca i redovno placanje svih obaveza prema javnim preduzecima i redovna isplata licnih dohodaka, zatim redovno izmirenje obaveza prema novim dobavljacima. Inace, mesecne obaveze "Novog Gvozdjara" prema javnim preduzecima i na ime poreza i doprinosa dostizu iznos od pet miliona dinara.
Kao poseban problem Tlacinac ukazuje na neazurnu katastarsku dokumentaciju koju su zatekli. Uostalom, problem lose uknjizene nepokretne imovine je u sustini gotovo svih novih cvlasnika privatizovanih preduzeca i razlog sto se generalno posmatrano privatizacija poslednjih meseci usporikla. Za nove vlasnike to poseban problem predstavlja sto ih onemogucava da uz hipotekarnu garanciju koriste ozbiljne bankarske kredite za nove investicije. Tim povodom poslovodstvo "Novog Gvozdjara" ovih dana je uputilo opstinskom privremenom vecu informaciju o problemu koriscenja cetiri prodajna objekta "Gvozdjara". Tu problematiku zakonodavac nije do kraja razresio, pogotovo u nedostatku zakona o denacionalizaciji, koji bi umnogome doprineo da se stari katastarski vlasnici na drugaciji nacin obestete, ali ne na stetu postojecih preduzeca, pogotovo sada posle ozakonjene privatizacije.

NOVA SVETLOST STAROG SJAJA
Nove vlasnike preduzeca po kupovini cekaju mnogi izazovi i galimatijas lose strategije lokalne vlasti u novim okolnostima. Naime, lokalna samouprava bi trebalo da podstakne revitalizaciju tih preduzeca kroz otpisivanje prethodnih dugova gubitasa, da planskim deponovanjem sredstava opstinskog budzeta, usmerenih i podeljenih u banke firmi novih vlasnika obezbedi lakse dobijanje kredita po povoljnijim uslovima...
Inace, od 196 radnika posle privatizacije, u "novom Gvozdjaru" niko od radnika nije otpusten. Sa punim radnim obavezama uposleno je oko 120 radnika, dvadesetak su preuzela preduzeca clanova Konzorcijuma, tridesetak je po razlicitim osnovama je napustilo preduzece, dok je 30-ak nerasporedjeno.
Tlacinac kaze da ce do oktobra, posto se unutrasnja konsolidacija okonca a objekti zapocnu da rade posle renoviranja, svi biti uposleni. On ukazuje da zbog nepovoljne kadrovske strukture ocekuje i zaposljavanje novih strucnjaka, narocito u oblasti menadzmenta, cime bi se kadrovska struktura "Novog Gvozdjara" zaokruzila i kompletirala.
Takodje, plate se isplacuju redovno, zateceno zakasnjenje u isptai oko 1,5 plate se nadoknadjuje, ali, prema recima Tlacinca, plate se jos ne zaradjuju. Priritet je vracanje dugova uz jednovremeno investiranje u renoviranje i opremanje objekata i prodavnica, a prvi priliv "zaradjenog novca" Tlacinac i clanovi Konzorcijama najavljuju za januar. Do tada plate ce i dalje da se isplacuju od zakupa prostora, iz platnog fonda koji nije promenjen, ali je preuzimanjem radnika rasterecen, i investicijom maticnih firmi clanova Konzorcijuma.
Tlacinac istice da je cilj da se vec prvih meseci iduce godine dostigne republicki prosek plata i da se i dalje radio na poboljsanju standarda zaposlenih. U medjuvremenu, za kratko vreme je adaptirano letovaliste u Canju sa kamp prikolicama, sto je omogucilo da vecem broju radnika ovog leta more bude dostupno za odmor.
- Nema razloga za strahovanje da ce nesto da se promeni posle isteka roka od godinu dana - naglasava Miroslav Tlacinac odgovarajuci na novinarsko pitanje da li ce posle tog roka biti otpustanja radnika. - "Gvozdjar" je bio gigant u oblasti trgovine, nas dobavljaci upravo zahvaljujuci toj tradiciji prihvataju kao dobrodoslog nOvog-starog prijatelja i saradnika, oni imaju poverenja u "Novi Gvozdjar" i nas cilj je da povratimo barem deo starog glamura i ugleda "Gvozdjara".

OKRUZNI ODBOR G17 PLUS O JEDNOMESECNOM RADU PRIVREMENOG ORGANA OPSTINE KRALJEVO - pise Rajko Saric
Samaranje demokratije

   • Vlast nastoji medijski kontrolisati vanredne izbore • Kojim sredstvima omladina Demokratske stranke vrsi investicione radove u selima kraljevacke opstine?

    Privremeno vece opstine Kraljevo ne predstavlja nikakav prelazni organ, vec cisto politicki organ stranaka na vlasti. To se pre svega, pokazuje kroz neke odluke koje je Privremeni organ doneo, a tice se kadrovskih resenja u nekim javnim preduzecima. Direktori koji su uspesno radili svih ovih meseci dok je trajala kriza u radu lokalne skupstine, danas su se nasli na udaru upravo onih koji su tu krizu izazvali, receno je na konferenciji za novinare kraljevackog odbora stranke G17 plus.
   Predsednik Okruznog odbora ove stranke Zvonko Obradovic kritikovao je smenu direktora i Upravnog odbora u JP Ibarske novosti. -Smena direktora i nije toliko bitna u ovom trenutku, ali je simptomaticno da se u Upravnom odboru preduzeca nadje jedan bivsi clan Socijalisticke partije Srbije (SPS), koji je, mozda jos uvek njen clan. To ukazuje na potrebu dela vlasti da se uspostavi uticaj u medijskoj sferi kako bi se lakse kontrolisala predizborna kampanja za predstojece vanredne lokalne izbore - rekao je Obradovic posebno podvlaceci da gradjani Kraljeva nista ne znaju o trosenju sredstava Direkcije za planiranje i izgradnju.
   On se osvrnuo na izjave funkcionera Demokratske stranke u Kraljevu da njihovi Mesni odbori sprovode odredjene investicije po selima i mesnim zajednicama.
   -Navodno, nekoliko hiljada njihovih clanova, udarnicki, radi po selima asfaltirajuci puteve, gradeci plaze i kanalizacione mreze. Rade to upravo onako kako su, ne tako davno, sredstvima gradjana socijalisti vrsili promociju stranke u seoskim sredinama. Postavlja se pitanje ne realizuje li se program Direkcije kroz aktivnosti odredjenih politickih stranaka - zakljucio je Obradovic i podsetio da se radi o velikim novcanim sredstvima.
   Kraljevacki odbor G17 plus je kritikovao i tajnost rada Privremenog organa podsetivsi na period vladavine Koalicije ,,Zajedno" kada su sa sednica Izvrsnog odbora snimane cele emisije, kada je TV Kraljevo direktno prenosila sve sednice Skupstine. Danas se gradjani o odlukama opstinske vlasti, od kojih su neke i dalekosezne, informisu putem nekih nemustih saopstenja.
   -O tome sta se u Kraljevu desava - kaze Obradovic - proteklih dana, uglavnom smo mogli da saznamo prateci program B92, dok se iste informacije ne emituju na lokalnoj televiziji. U isto vreme, ne radi se nista po pitanju projekata za Milutinovu ulicu, za most preko Ibra, za zaobilaznicu oko grada, a da 1998. godine Koalicija ,,Zajedno" nije uradila projekat za vodosistem ,,Lopatnica", ni njega danas ne bi imali.
   U G17 ocenjuju da ce jos jedan broj ministara u vladi Zorana Zivkovica, po okoncanju godisnjih odmora podneti ostavku zbog pogresnog kursa te vlade.

OPSTINSKI ODBOR DEMOKRATSKE STRANKE - pise Rajko Saric
Privremeni organ dobro radi
   • Prvenstveni zadatak Privremenog organa jeste organizovanje izbora • DS se u potpunosti zalaze za ulazak nase zemlje u EU do 2007. godine • Terorizam na Kosmetu je direktni proizvod nesposobnosti civilnih administratora da kontrolisu Kosovski zastitni korpus

Prevashodni zadatak Privremenog organa opstine Kraljevo, koga je sredinom jula meseca imenovama Vlada Srbije, jeste organizovanje lokalnih izbora u zakonskom roku, ali i da, u prelaznom periodu, uradi sto vise na izgradnji infrastrukturnih objekata u gradu, receno je na konferenciji za novinare Opstinskog odbora Demokratske stranke (OO DS). Predsednik ove stranke u Kraljevu prof. Vlastimir Jovancevic je rekao da je DS, za clana Organa, predlozila jednog od svojih najboljih kadrova, politicki nekompromitovanu licnost.
-Rec je o Zoranu Djurovicu, direktoru JP za stambne usluge, a na nas predlog u petoclanom organu lokalne samouprave nasao se i Radovan Milicevic, koordinator nevladine organizacije ,,Lingva". Mesec dana od stupanja na duznost Privremenog organa, DS smatra da moze biti zadovoljna obavljenim poslom. NJegovi clanovi dnevno rade i po dvanaest sati kako bi kvalitetno snimili postojece stanje u opstinskoj administraciji i javnim preduzecima i ustanovama. Privremeni organ opstine Kraljevo ce u nasoj stranci uvek imati partnera spremnog da pomogne - rekao je Jovancevic.
U DS, kao najjacoj politickoj organizaciji na podrucju nase opstine, posebno ce insistirati na realizaciji projekta vodosistema ,,Lopatnica", te intenziviranju radova na izgradnji drumskog mosta iz Skopljanske ulice.

Evropa
Govoreci o buducim zadacima DS Jovancevic je naglasio da je prioritet u politici ove stranke ulazak nase zemlje u Evropsku uniju (EU) kao najvaznijem nacionalnom cilju. -Snage koje su protiv ulaska nase zemlje u EU su protiv buducnosti ove zemlje. Dok se druge politicke stranke bave opstruiranjem i ispraznim pricanjem, dotle DS aktivno radi na ovom planu. O tome sta treba da se uradi da bi se uslo u EU jasno ce biti napisano u Studiji o izvodljivosti - rekao je Jovancevic zakljucivsi da je doslo vreme da se prekine sa jalovom politikom prepucavanja i da se ,,zasucu rukavi". DS je pozvala gradjane Srbije da iskoriste istorijsku sansu, koja se nasoj zemlji ukazala - da do 2007. godine budemo u drustvu najboljih, da na taj nacin nasoj deci i nama obezbedimo buducnost, sansa koja se pruza jednom u sto godina.

Kosovo
Kraljevacke demokrate su osudile zlocin u Gorazdevcu gde je ubijeno dvoje i ranjeno nekoliko mladih ljudi i od UNMIK-a i KFOR-a zatrazila da se otkriju i pred lice pravde izvedu pocinioce jednog ovako gnusnog zlocina. Izrazena je nada da ce novi sef administracije uciniti vise na resavanju problema prognanih nealbanaca, njihovom povratku i bezbednosti preostalog srpskog stanovnistva na Kosovu i Metohiji, cime bi se ispravio deo teskog nasledja olicenog u cvetanju terora i svih vidova kriminala.
U izjavi za Ibarske novosti Jovancevic je rekao da u juznoj srpskoj pokrajini, prema procenama, ima oko 700.000 cevi neprijavljenog oruzja, sto znaci da gotovo svi punoletni stanovnici Kosmeta imaju vatreno oruzje, uglavom duge cevi. Oruzje se, pored mafijaskih obracuna, koristi zastra-sivanje i progon preostalog nealbanskog, u najvecem delu, srpskog stanovnistva. -Imajuci u vidu ove pokazatelje koji su daleko blizi istini nego neistini, dolazimo do zakljucka da je povratak raseljenih nemoguc jer je samovlasce i osionost pripadnika Kosovskog zastitnog korpusa (KZK, na albanskom TMK) prevazisla oblike koji se mogu u kratkom rokustaviti pod kontrolu - prokomentarisao je Jovancevic. KZK danas broji oko 2.500 stalno zaposlenih pripadnika i toliki broj rezervista, a u njihovom sastavu nalazi se i oko 130 pripadnika manjinskih zajednica.
U drugom delu konferencije za novinare, OO DS se bavio aktivnostima strake na lokalnom nivou.

STRADANJE MANASTIRA I CRKAVA NA KOSOVU I METOHIJI
Istorija ugrozena do temelja

    Na teritoriji Kosova i Metohije, tokom NATO bombardovanja i posle dolaska mirovnih trupa, osteceno je, do temelja poruseno ili oskrnavljeno vise od 100 manastira i crkava.

Posebno su stradali verski objekti u selima i gradovima metohijske kotline, brojni manastiri i crkve su ruseni i po nekoliko puta, da bi na kraju eksplozivom bili unisteni do temelja. Tako su unisteni manastiri Svetog Marka u selu Korisa kod Prizrena, Devic u blizini Srbice iz 15. veka, manastir Svetog Urosa i crkva Uspenija u Sareniku kod Gornjeg Nerodimlja, sagradjena u 14. veku. Unisteni su manastir i crkva Svetih Arhandjela u Gornjem Nerodimlju, takodje sagradjena u 14. veku, crkva Svetog Nikole iz 20. veka i crkva Svetog Stefana u Donjem Nerodimlju iz 14. veka.
Vandali su ostetili ili do temelja unistili crkve u Dolcu, Slovinju, Suvoj Reci, u okolini Peci, u okolini Urosevca Vucitrna, Djakovice te crkva Hrista Spasa u Pristini.
Danas sve crkve i manastire cuvaju pripadnici KFOR-a, a monastvo, sestrinstvo i svestenici imaju malu ili nikakvu slobodu kretanja. Teroristi su nasrnuli i na njihove zivote. Obezglavljeno telo monaha Haritona nadjeno je na djubristu u Prizrenu, dok se o sudbini monaha Stefana jos nista ne zna. Ubijena su i tri svestenika. U mnogim verskim objektima SPC danas boravi tek po neki svestenik, vernici su proterani ili su u strahu, tako da se bogosluzenja vrse bez njihovog prisustva. Dobro organizovane bande, pored pritisaka na svestenstvo, kidnapovali su vise od 1.300 lica cija sudbina vec cetiri godine nije razresena.
   Tokom brojnih ratova, manastiri i crkve su sluzili kao sklonista za decu, stare i iznemogle i kao takvi nisu bili cesta meta neprijateljskih vojski. U ratovima vodjenim krajem 20. veka, neprijatelji svih boja, nisu se obazirali na zvono, krst i svestenstvo.
   O stradanju manastira i crkava na Kosmetu, mora se uvek i na svakom mestu govoriti, jer je rec o korenima nase visevekovne istorije. I ova karta u nedeljniku Ibarske novosti treba da posluzi da se jedno veliko stradanje otrgne od zaborava.

KULTURA

MINISTAR PROSVETE I SPORTA SRBIJE - U KRALJEVU UOCI PRVE REFORMSKE SKOLSKE GODINE - pise Bojana Milosavljevic
Reforma koja racuna na vreme

   • Veliko inoviranje srpskog skolstva tece paralelno na svim nivoima i medju svim subjektima obrazovnog procesa. Na samo nekoliko dana pred pocetak skolske 2003 - 2004. godine (koja je sam pocetak ozbiljnijih promena u nasem obrazovnom sistemu), Kraljevo je bilo domacin velikog skupa prosvstnih radnika Rasinskog, Raskog, Moravickog i Zlatiborskog okruga, na kojem su direktori osnovnih skola upoznati sa zakonskim novinama u svojim ingerencijama. Odgovarajuce brosure, kao uputstva zaposlenima i ucenicima vec su odstampane i distribuirane. Prvaci krecu po reformisanom programu, koji ce savladavati uz opisno ocenjivanje uspeha

   Ministarstvo prosvete u Kraljevu bilo je u sredu domacin jednodnevnog seminara za direktore osnovnih skola u petnaestak gradova i mesta cetiri susedna okruga. Ovi skupovi odrzali su se u Beogradu i jos nekoliko vecih gradova Srbije, sa ciljem da se rukovodioci u skolama upoznaju sa novim zakonskim paketom u osnovnom obrazovanju, kao i programima i novinama vezanim za predstojecu skolsku godinu. U radu ovog skupa ucestvovali su prof. dr Gasa Knezevic, ministar prosvete i sporta u vladi Republike Srbije, sa svojim pomocnicima i saradnicima, medju kojima su bili docent dr Tinde Kovac Cerovic i Refik Secibovic.
   Ministar Knezevic je u uvodnom izlaganju najavio da je skolski sistem potpuno spreman za ovu godinu, koju obelezava najmladji uzrast ucenicke populacije - prvaci koji ce skolski program savladavati bez klasicnog ocenjivanja, sve do treceg razreda. Naglasivsi da je prosli skolski sistem imao i dobrih elemenata, ministar je konstatovao da on ipak nije drzao korak sa modernizacijom i da je stagnacija naseg obrazovnog sistema trajala dobre tri decenije. "Tu nema odredjenog, individualnog krivca - napomenuo je Knezevic - Krivica lezi na samom sistemu, koji se sastoji od ekonomskih, socijalnih, politickih, pravnih i drugih komponenata. Na svakoj od njih poklekli smo u celini."
   Razlika izmedju proslih promena u skolskom sistemu i sadasnje inovacije obrazovanja rezimiraju se u tome da su raniji reformatori insistirali na promeni programa i takve pustali odjednom u sve razrede, dok je sadasnja reforma napravila jednu vremensku dimenziju, prema kojoj ove godine po novom modelu startuje samo prvi razred osnovne skole, a od naredne i - sedmi. Analogno ovome, u Ministarstvu smatraju da ce biti potrebno sest godina da se promenama obuhvati citav sistem, tako da ce tek 2009. godine iz skole izaci srednjoskolci obrazovani po novom sistemu, koji ce se, figurativno receno, upisati na novi, Bolonjski, univerzitet (rec je o obavezujucem evropskom integracionom procesu visokog obrazovanja).

I ova godina sa - donatorima
   Za reformu proklamovanu "korak po korak" potrebna je i materijalna osnova. Pomoc Evropske zajednice vec tece. Od kredita iz Svetske banke 1,5 miliona dolara namenjeno je za edukaciju novopostavljenih direktora. Prava obuka za rukovodioce skola pocinje od 15. oktobra. Ministar Knezevic najavio je i jednu spansku donaciju, veci iznos koji bi se upotrebio za opremanje kompjuterskim laboratorijama vise od pet stotina srednjih skola u Srbiji. Italija je takodje spremna da bude donator ove godine. Sve ovo zahteva zakonsku regulativu na saveznom nivou, kako bi Republika Srbija mogla da prihvati planirana i ponudjena sreddtva. Skromnijom dinamikom trebalo bi da rastu, inace skromna, primanja zaposlenih, a njih je vise od osamdeset hiljada. Prvi covek ministarstva prosvete i sporta potvrdio je potpisivanje protokola sa sindikatima u obrazovanju, o povecanju primanja do oktobra, a za poslednji kvartal pregovori ce biti okoncani do sredine tog meseca.
   - Znam njihov zahtev - pojasnio je prof. Dr Gaso Knezevic - On je, mozda, malo predimenzioniran, objektivno receno. Kada razmisljate o jednom segmentu drustva kao sto je prosveta, ne mozete da ga posmatrate izolovano, jer ako vidimo kako u privredi lose ide postavlja se pitanje - sta iz nje mozemo da delimo? Ministarstvo finansija Republike povecace plate prosvetnim radnicima uz uslov da u svom ministarstvu napravimo ustedu od deset odsto, mada ja mislim da ce ona realno moci da iznosi pet do sest procenata.

Kadrovi - stub reforme
   Na pitanje koliko skole u sadasnjim okolnostima, materijalnim I kadrovskim, mogu da prate reformske ciljeve, ministar Knezevic odgovora:
   - Kadrovski problem je uvek najznazajniji i najveci, a ne novac i vreme. U prosveti je vise od 8o hinjada ljudi. Ne mozemo da racunamo na nove, jer je to dug proces. Mogucnosti su: edukacija zaposlenih tokom rada i uz rad, sto mi cinimo vec dve godine i na to smo vrlo ponosni, a druga mogucnost je "redizajniranje" uciteljskih I nastavnickih fakulteta kako bi oni unuduce davali odgovarajuce kadrove. Ovo drugo ce, nadam se, biti uskladjeno zakonom o univerzitetu do kraja godine.
   O tome da i roditelji budu aktivnije uknjuceni u skolski sistem, sto je zahtev novog obrazovnog sistema, postoji nedvosmisleni zakljucak o potrebi otvaranja kanala izmedju svake skole i saveta roditenja. Iskustva u tom smislu su vec pozitivna. Roditelji su spremni i da novcano participiraju u skolama, sto je neprihvatljivo u (besplatnom) osnovnom obrazovanju.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

ODELJENJE ZA ODRASLE
Ginter Gras: Plodovi maste i razmisljanja ili Nemci izumiru (prevela s nemackog Nada Puhar-Peric), Narodna knjiga - Alfa, Beograd, 2001

Jedan od najznacajnijih nemackih savremenih pisaca, dobitnik Nobelove nagrade za knjizevnost 1999, Ginter Gras, svetsku slavu stekao je romanom Limeni dobos (1959) u kome preispituje savremenu istoriju, podseca na zrtve, gubitnike i lazi koje ljudi pokusavaju da zaborave. Roman Plodovi maste i razmisljanja takodje govori o nemirima coveka modernog doba, "o njegovom strahu, sumnjama i neizvesnosti vezanoj za opstanak ljudske vrste i pojedinih nacija". To je prica koja kroz opis jednog putovanja i susret razlicitih kultura (Evrope, Azije, Indonezije) govoi o sudbini savremenog evropskog umetnika, coveka uznemirene svesti koji u modernom svetu ostaje bez utocista i potpore. Roman Plodovi maste i razmisljanja jos jednom pokazuje da je rec o piscu koji koristi neobican knjizevni izraz spajajuci esejisticko i putopisno, uvodeci u svoje price i vazna egzistencijalna i eticka pitanja.

ODELJENJE ZA DECU
Zan-Pjer Dejvids: Povratak malog princa (prevela sa francuskog Andjelka Cvijic), Narodna knjiga - Alfa, 1998

U Malom princu Antoan de Sent-Egziperi ostavio je mogucnost dopisivanja svoje price: "Ako vam tada pridje neki decak, ako se smeje, ako ima zlatnu kosicu, ako ne odgovara kad ga pitate, odmah cete se dosetiti ko je on. Budite tada ljubazni! Ne ostavljajte me ovako tuznog: odmah mi napisite da se vratio... " Pola veka kasnije Zan-Pjer Dejvids to koristi i u Povratku malog princa ozivljava ovaj svevremeni lik decje (uslovno) knjize-vnosti.

PREPORUCUJEMO
Dobroslav M. Ruzic: Zena i mirisi (priredio Slobodan Radovic), Legenda, Cacak, 2002

Slobodan Radovic je priredio pod naslovom Zena i mirisi tekstove koje je Dobroslav Ruzic (1854-1918) objavljivao u casopisima i listovima krajem 19. i pocetkom 20. veka. Ova knjiga "o zeni i lepoti, ljubavi i raskosi, stidu i mirisu" citaoca osvaja svojom neposrednoscu, patrijarhalnim tonom i neobicnoscu stila i jezika. Naporedo sa Ruzicevim razmisljanjima u njoj se nalaze i misli znamenitih filozofa, pesnika, naucnika (Sokrat, Seneka, Petrarka, Ruso, Sekspir, Djura Jaksic, Laza Kostic i drugi), ali i starozavetne ideje, kao i verovanja primitivnih naroda i ona sacuvana u nasem usmenom predanju. Knjigu prati i prilog porodicnih fotografija, kao i opsezan predgovor Slobodana Radovica u kome su prikazani stvaralacki put i karijera Dobroslava Ruzica koji je kao istaknuti radikal tamnovao pod Obrenovicima, bio dvorski bibliotekar Karadjordjevica, a ministar prosvete kralja Petra prvog .

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
Isidora Bjelica: LJubav u Tunisu: raman bracnih predumisljaja i pozude, Nis, Zograf, 2002.

   Po ustaljenom i vise-godisnjem ,,redu voznje" poslednjeg avgustovskog vikenda Kraljevo ce biti domacin najboljim automobilistima i motociklistima u trci za bodove u nacionalnom sampionatu na kruznim stazama. Autodrom Beranovac, na obodu Kraljeva, jos jednom, po 30. put, bice mesto velike autom-moto revije pod nazivom ,,Nagrada Kraljeva". Ova, jubilarna, sportska priredba imace manje specificnosti pa ce tako u nedelju (trening za startne pozicije je u subotu od 13 casova) od 10 casova startovati automobilisti na petim trkama u Prvenstvu SCG. Tradicionalni, opet jubilanri, organizator ,,Nagrade Kraljeva" je Auto moto drustvo ,,Kraljevo" dok ce se poslednje ovogodisnje trke automobilista odrzati u Novom Sadu. Po zavrsetku nadmetanja automobilista na ,,unutrasnjoj" (kracoj) stazi odrzace se trke motociklista, takodje u borbi za bodove u nacionalnom sampionatu a organizator ovih trka je AMK ,,Dijamant" iz Arandjelovca.
   Praznik za ljubitelje brzina narednog vikenda okupice veliki beoj zaljubljenika vrelih guma koji ce sa posebnom paznjom pratiti nadmetanja najboljih majstora volana. Rekord staze na Beranovcu od proslogodisnje ,,Nagrade Kraljeva" drzi Goran Asanovic koji je u klasi pet do 2000 kubika jedan krug izizetno atraktivne i zahtevne staze na kraljevackom autodromu prevezao za 1:55,092 u klasi gde je sest automobila BMNJ startovalo u gotovo idealnim uslovima. Ocekuje se da ce narednog vikenda vreme biti naklonjeno takmicarima i gledaocima kojih je pre godinu dana, kada je Asanovic postavio rekord staze, bilo vise od 20.000 iz svih krajeva zemlje ali i iz inostranstva.

FUDBAL - SUMADIJSKA ZONA
Banja prija Kraljevcanima
• Metalac Trgovacki posle dve pobede na celu sa vrnjackim i kragujevackim ekipama
• Poraz Hajduka u Jarcujaku, Ibru bod u Vranesima

   Drugo kolo Sumadijske fudbalske zone donelo je uspeh pre svega klubovima sa podrucja vrnjacke opstine. Omladinac iz Novog Sela u Jarcujaku je deklasirao domacina, na terenu gde Kraljevo Hajduk retko gubi bodove. Da li je u pitanju gotovo isti ,,gabarit" igralista kao onaj u Novom Selu na koga su fudbaleri Omladinca navikli ili nesto trece - tek gosti su osvojili sva tri boda (3:1).
Posle startne pobede u Vranesima Metalac Trgovacki je zabelezio prvu pobedu na svom terenu kraj lozionice. novajlije iz Banje kod Arandjelovca poveo je u 47. minutu da bi Zivkovic i rezervista Dabovic (dva puta) u nastavku susreta doveli ,,stvar na svoje mesto".
Prve jesenje bodove zabelezio je i najstariji kraljevacki zonas Sloga. Na Gradskom stadionu pred oko 200 gledalaca protiv kragujevacke Susice u prvom poluvremenu zabelezena je nevidjena ,,susa" golova. Braca Ivan i Miroslav Markovic ocigledno nisu imali dan jer su se pooodobro ispromasivali i iz pozicija iz kojih je promasaj bio prava ,,umetnost". Pobedu Slogi doneo je novajlija iz Zeleznika Stojkovic golovima sa penala u 70. i posle odlicne asistencije Pelivanovica u 90. minutu. Pobedu Sloge za ,,sluzbenih" 3:0 potvrdio je u nadoknadi vremena (90 + 3) Simonovic.
Startnu pobedu zabelezila je i Buducnost u Konarevu a ,,minimalac" protiv kragujevacke Zastave obezbedio je Milinkovic vec u 5. minutu susreta, na radost oko 300 gledalaca. Konacno, mataruski Ibar uspeo je da na gostovanju u Vranesima protiv dojucerasnjeg okruznog ligasa Borca osvoji prvi ovogodisnji bod igrajuci nereseno 2 : 2.
U narednom 3. kolu posebnu paznju privlaci susret u Mataruskoj Banji gde ce Ibar u komsijskom derbiju docekati Metalac Trgovacki.
Rezultati 2. kola: Metalac - Banja 3:1, Buducnost - Zastava 1:0, Vodojaza - Erdoglija 1:4, Sloga - Susica 3:0, Kolonija - Goc 2:4 (prekid), Kraljevo Hajduk - Omladinac 1:3, Rudar - Trepca 3:2, Sumadinac - Slavija 3:1, Borac - Ibar 2:2.
Parovi treceg kola: Ibar - Metalac, Slavija - Borac, Trepca - Sumadinac, Omladinac - Rudar, Goc - Hajduk, Susica - kolonija, Erdoglija - Sloga, Zastava - Vodojaza, Banja - Buducnost.