Opstina kupuje hotel "Dobre vode"
Blokada ulice zbog deblokade plana
Prolece u znaku neimara
Afirmacija aktivnog samozaposljavanja
Saopstenja
Kompjuteri u monaskim kelijama
Nestao ceo jedan grad
Da se ne ponovi slucaj "Gvozdjara"
Kultura - Ministar prosvete i sporta Srbije - u Kraljevu
Sport - Kosarka - Fudbal

INICIJATIVA PRIVREMENOG VECA SO KRALJEVO - pise Dragan Vukicevic
Opstina kupuje hotel "Dobre vode"
   • U toku intezivni pregovori da SO Kraljevo kupi hotel "Dobre vode" na Gocu procenjen na oko 23 miliona dinara • Bivsi direktor UTRO "Srbija" Dusan Mitrovic sklopio stetan ugovor o zakupu: krevet za 20 dinara dnevno o Hotel namenjen deci Kraljeva.

   Ukoliko se ispostuje zakonska procedura i sve strane pokazu racionalnio razumevanje, novi vlasnik hotela "Dobre vode" na Gocu vec do kraja godine mogala bi da postane Skupstina opstine Kraljevo. To je najsazetije jedna od bitnih aktivnosti koju poslednjih sedmica inicira Privremeno vece opstine Kraljevo u razgovorima i pregovirima sa UTRO "Srbija", aktuelnim zakupcem hotela i republicke Direkcije za imovinu, u kojima je aktivno ucesce prihvatio i Aleksandar Vlahovic, ministar za privatizaciju.
  U medjuvremenu, drustveno preduzece UTRO "Srbija" dobilo je saglasnot od Agencije za privatizaciju da se hotel "Dobre vode" izuzme iz vrednosti kapitala preduzeca predvidjenog za privatizaciju i da se njegovom prodajom sredstva usmere u socijalni program i izmirenje obaveza prema sedamdesetak zaposlenih. Hotel se procenjuje na oko 23 miliona dinara, a realna vrednost znace se posle analize o procentualnom ucescu drzavne i drustvene svojine nad samim objektom. Jer, svojevremeno, hotel je dat na koriscenje UTRO "Srbiji" koja je u medjuvremenu obavila gradjevinsku rekonstrukciju objekta cime je hotel dobio novu vrednost. Skupstina opstine Kraljevo je nedavno pribavila svojinski list i gradjevinsku dozvolu i ta dokumentacija predata je republickoj Direkciji za imovinu na dalji postupak. Ocekivanja su da ce resenje biti pozitivno i da ce najverovatnije opstina Kraljevo vec do kraja godine da postane vlasnik hotela "Dobre vode" na Gocu.
  - Nasa je namera da se hotel od 110 lezajeva preda na koriscenje Ustanovi decjeg odmaralista, kaze dr Dragisa Kostic, clan Privremenog veca u Skupstini opstine Kraljevo, kako bi u skladu sa novim refomama skolstva i obaveznom skolom u prirodi i deca iz Kraljeva mogla da borave u hotelu, koji je, sto je svojevrsni paradoks, do sada prakticno bio zabranjen za male Kraljevcane, ali ne i za decu iz drugih gradova Srbije.
  Sredstva za kupovinu hotela vec su obezbedjena iz budzetskog fonda za kapitalne investicije.
  - Ako je Goc omiljeno izletiste Kraljevcana, komentarise dr Kostic, ne postoji ni jedan razlog da grad ne postane vlasnik tog hotela. Uostalom, ne moraju u procesu privatizacije novi vlasnici da postanu samo privatni preduzetnici i biznismeni, moze to i lokalna samouprava. Osim toga, kupovinom hotela "Dobre vode" postigao bi se preduslov za intezivniji razvoj turizma ne samo na nivou opstine nego i sire regije.
  Iza kulisa, pojavljuje se jedan ne bez znacaja podatak. Naime, UTRO "Srbija" je pre desetak godina dala hotel "Dobre vode" u zakup firmi "Admiralturs" iz Beograda po vrlo nepovoljnim uslovima. Mesecna zakupnina iznosi svega oko 1.000 evra, ugovor istice 2005. godine, a koncipiran je tako da samo zakupoprimac, odnosno "Admiralturs" moze da raskine ugovor!?
  - Licno smatram da je pricinjena steta drustvu, kaze dr Kostic, konkretno preduzecu "Srbija", zaposlenima, pa i gradjanima Kraljeva, jer je taj hotel za nase sugradjane postao toliko nedostupan i dalek da na Gocu u tom objektu nisu mogli da docekaju ni Novu godinu. A pogotovo smatram da je taj ugovor izuzetno stetan jer je hotel radio kao i danas dobro, uvek bio solventan, sa popunjenosti kapaciteta od oko 80 posto.
Da je to bio stetan ugovor islustruje podatak da je prema njemu dnevna cena zakupa jednog kreveta svega 20 dinara (0,35 evra), a da u toku zimske sezone samo u jednom danu, prema svedocenju konobara, samo restoran ostvari promet od oko 50.000 dinara!
  Na novinarsko pitanje hoce li zbog tako stetnog ugovora i moguceg tumacenja njegove pozadine, tadasnji direktor UTRO "Srbija" Dusan Mitrovic da snosi konsekvence, dr Kostic je odbio da odgovori uz konstataciju da za to postoje druge sluzbe u ciji posao on ne zeli da se mesa.
  - Ipak, kaze dr Kostic, ubedjen sam da ce intezivni pregovori da se zavrse pozitivno i da cemo mi kao opstina i buduci vlasnik hotela "Dobre vode" da raskinemo taj stetan ugovor, i da ce grad Kraljevo definitvno da gazduje hotelom na Gocu i da dalje investira u razvoj turizma na korist gradjana Kraljeva, a narocito nasih najmadjih sugradjana.

PROTEST GRADJANA MESNE ZAJEDNICE GRDICA - pise Slobodan Rajic
Blokada ulice zbog deblokade plana

   Blokada saobracajnica postala je izgleda najmasovnije, moderno sredstvo borbe za ostvarivanje gradjanskih i ljudskih prava u zemlji Srbiji na pocetku 21. veka i 3. milenijuma. Kraljevo u tome izgleda ne zaostaje, pa je nedavno odrzan protest (upozorenja) gradjana mesne zajednice Grdica, uz delimicnu jednosatnu blokadu saobracaja u glavnoj ulici u ovom prigradskom naselju. Sta je inace mirne Grdicane nateralo da se pobune i da na ovaj nacin pokusaju da ostvare svoja prava?
   Osnovni problem u ovom slucaju su upravo - saobracanice!? Naime, posto su jos krajem prosle godine izvodjacu radobva (JKP „Putevi“) uplatili odredjena sredstva za asfaltiranje tri ulice u naselju, i posle vise urgencija kod nadleznih opstinskih organa da ti radovi pocnu a nisu naisli na razumevanje, gradjani su se, kako kazu, odlucili na krajnje i najnepopularnije sredstvo - gradjansku neposlusnost.

ISTORIJAT
   Savet mesne zajednice Gradica o tome je vise puta preko lokalnih medija izdavao zvanicna saopstenja. Iz tih saopstenja i predocene dokumentacije, vidi se da su gradjani jos krajem prosle godine (16. decembra) uplatili 1.300.000 dinara Javnom komunalnom preduzecu „Putevi“ za asfaltiranje tri ulice u ovom naselju. To je Ulica Ada - na potezu od kuce Dukanaca do kuce porodice Pajovic u duzini od 300 metara, Ulica Radoslava Vesnica- od pekare „Mladi radnik“ do domacinstva porodice Kolarevic u duzini od 360 metara i i Ulica Zivojina Lazica Solunca od magistrale do objekata PP „Radijator“ u duzini od 453 metra.
   Po vec ustaljenom principu „pola-pola“ odnosno „dinar na dinar“, preko budzeta SO Kraljevo, odnosno Direkcije za planiranje i izgradnju „Kraljevo“, opstina je trebalo da obezbedi svoju polovinu sredstava (isti iznos kao i MZ) i da se udruzivanjem sredstava radovi u tri ulice zavrse. Takodje i vec zapoceta kompletna rekonstrukcija Ulice Tike Kolarevica, od centra naselja do Vesnica-rampe i Ulica Alempija Jankovica i Todorovica (put ka objektima DP „Pekarstvo“), koje su kompletno opstinska investicija. Gradjani su u medjuvremenu uplatili nova sredstva za ovu namenu tako da ona trenutno iznose 1.449.800 dinara. Minimalano uplacena suma po domacinstvu iznosila je 400 evra, a od strane privatnih preduzeca (Amiga, Radijator, DP Pekarstvo, PP Mladi radnik) i desetak puta veca. Medjutim, zbog toga sto, usled blokade rada Skupstine opstine Kraljevo medjusobnim svadjama u vladajucem DOS-u jos uvek nije usvojen Program za uredjenje gradjevinskog zemljista za 2003. godinu, kao preduslov za udruzivanje sredstava i izvodjenje radova, ti poslovi uveliko kasne.
   Po recima Rada Erca, Predsednika Saveta MZ Grdica, on licno i razne delegacije gradjana MZ Grdica, takoreci od pocetka ove godine, jos uoci starta gradjevinske sezone, obracali su se svim nadleznim lokalnim organima da se problem resi. Pre svega predsedniku opstine dr LJubisi Jovasevicu i predsedniku Izvrsnog odbora SO Kraljevo Milu Koricancu. Nacrt pomenutog Programa za uredjenje gradjevinskog zemljista vise puta je vracan na doradu, a na poslednjoj sednici IO SO, odrznoj 23. juna nije ni razmatran. U medjuvremenu je 10. jula Skupstina opstine raspustena, izabran Privremeni organ, ali se nista nije promenilo, osim gradjevinske sezone koja je sa kisnim danima vec pri kraju.

STAVOVI I RESENJE
   U MZ Grdica su posebno ljuti na Privremeni organ , koji, kako kazu ni posle dva meseca od postavljenja nije doneo Program uredjenja gradjevinskog zemljista.
   - S obzirom da smo iscrpeli sve legalne i institucionalne mogucnosti, a da nemamo nameru da se zalimo Republici i problem moramo da resimo na lokalnom nivou, mi smo krenuli u u ono sto se zove gradjanska neposlusnost. Na prvom protestnom zboru u mesnoj zajednici imali sko oko 300 gradjana svih uzrasta. Cela Grdica je dignuta na noge. Dali smo razumne rokove da pocnu radovi (72 sata za Ul. T. Kolarevica, 48 sati za ostale). Ako Program ne bude odmah usvojen, ako ne dobijemo ugovore na potpis i nepocnu radovi, sa protestom cemo nastaviti, i medijski i u svakom drugom pogledu. Zbog obimnijih radova u Ulici T. Kolarevica i kraja gradjevinske sezone nismo uvereni da ce trazeni radovi u ovoj godini biti zavrseni, ali da ce morati da pocnu morace - u to smo sigurni - naglasava Rade Erac, predsednik MZ Grdica.
   S druge strane, u Privremenom organu ne vide nista sporno i ocenjuju „da iznete primedbe ne stoje“. Posebno smatraju da nema razloga za ovakvo radikalno postupanje Saveta MZ Grdica, niti za bilo kakvu gradjansku neposlusnost.
- MZ Grdica je, bas kao i neke druge mesne zajednice, odlukom skupstinske Komisije za rad i razvoj mesnih zajednica jos u maju dobila pravo da bude sufinansirana od opstine u asfaltiranju navedenih ulica. To apsolutno nije sporno. Medjutim, nesporno je i da ako oni traze svoja prava, moraju da ispune, i to prethodno, i neke svoje obaveze, a to gradjani MZ Grdica nisu ispunili. Oni su za ovu godinu imali obavezu da uplate za gradsko gradjevinsko zemljiste (taksa zvana „zemljarina“, prim. novinara) milion dinara a uplatili su samo nesto manje od 40.000 dinara ili oko 4 posto! A iz tog fonda, u koji ulazu sve mesne zajednice, izdvaja se po prioritetima deo za udruzivanje. Osim toga, oni nisu uplatili ni svoj deo u punom iznosu od oko 1.800.000 dinara. Dakle, oni nisu uplatili koliko je predvidjeno, a zahtevaju od opstine odnosno drugih MZ da im prebaci planirana sredstva. Mislim i da im je nacin borbe za ostvarivanje prava pogresan, jer hoce na silu da dobiju prava a nisu izvrsili svoje obaveze. Opstina mora da postuje proceduru i svim MZ koje su u maju odlukom Komisije dobile pravo da budu finansirane a koje ispune svoje obaveze, kad bude usvojen Program bice preneta planirana sredstva.
   Reagujuci na ocene Marka Petrovica, Rade Erac kaze da on nije kriv sto opstina nije nasla zakonski i institucionalni mehanizam za naplatu opstinskih potrazivanja (dazbina) i da gradjani koji su platili obaveze zbog toga ne treba da trpe. On ocenjuje da se opstinsko rukovodstvo ponasa kao da je grad samo od „Tenka“ do „Zaduzbine“ i od „Keja“ do „Milutina“!? Zbog toga je Savet MZ Grdica upozorio Privremeni organ da „gradjani Grdice koji su posteno uplatili sredstva nece trpeti da im deca gaze blato i udisu prasinu u razrovanim ulicama, vec da ce ako u narednih nekoliko dana ne bude pozitivnig pomaka organizovati novi javni protest o cemu ce gradjani i javnost biti blagovremeno obavesteni.
Resenje je izgleda na pomolu i za njega treba jos samo malo strpljenja jer je upravo najavljeno skoro usvajanje svih potrebnih dokumenata i odluka da bi se zapoceli konkretne radovi u mesnim zajednicama, pa i na asfaltiranju tri (ne)sporne ulice u Grdici.

MARKO PETROVIC, PREDSEDNIK PRIVREMENOG ORGANA OPSTINE KRALJEVO - pise Rajko Saric
Prolece u znaku neimara

   • Od potrebnih 150. miliona dinara, za realizaciju prve faze izgradnje vodosistema ,,Lopatnica", republicka Vlada je obezbedila 60. Privremeni organ opstine ubrzano priprema dokumentaciju za most preko Ibra cija izgradnja trebada pocne na prolece

    Obecanje koje je Vlada Srbije gradjanima Kraljeva dala maja meseca ove godine, a odnosi se na pomoc od 60 miliona dinara za realizaciju projekta vodosistema ,,Lopatnica", pocinje da se ostvaruje. Kao sto je poznato, do kraja ove i prvih meseci 2004. godine, u okviru prvog dela projekta, namera je lokalnih vlasti da u Drakcicima, na lokalitetu Panjevac, izgrade bazen kapaciteta 5.000 kubika i u delo sprovedu sve potrebne aktivnosti za izgradnju cevovoda.
  - Projektna dokumentacija je vec uradjena za cevovod precnika 100 mm od Drakcica do vodotornja u Kraljevu i od Drakcica do Konarevskog polja odakle se Kraljevo sada snabdeva vodom, u duzini od 500-600 metara. To su investicije koje nas ocekuju i koje kostaju 150 miliona dinara - rekao nam je Marko Petrovic, predsednik Privremenog organa (PO) opstine Kraljevo po povratku iz Beograda gde je u Vladi Srbije imao konkretne razgovore na ovu temu.

Resena finansijska konstrukcija
   U Panjevcu je u toku izgradnja bazena, impozantnog objekata, 30 x 30 metara i visine pet metara u kome ce biti lagerovana voda. Republika je obezbedila 60 miliona dinara, dok ce Kraljevo morati da ,,iskopa" ostatak od 90 miliona. -Za rezervoar u Drakcicima lokalna samouprava je vec dala jednu svotu novca. Od neiskoriscenih 59 miliona budzeta iz prosle godine odvojili smo znatna sredstva za kapitalne investicije. U decembru ove godine mozemo namenski predvideti sredstva za 2004. godinu tako da ce mo potrebnih 90 miliona dinara obezbediti od sredstava iz prosle, ove i naredne godine. Na taj nacin ce se zatvoriti finansijska konstrukcija ovog veoma znacajnog investicionog poduhvata - kaze Petrovic.
   Strah pojedinih mesnih zajednica da ce oko 17 miliona budzetskih sredstava, namenjenih njihovim potrebama, biti potroseno na vodosistem ,,Lopatnica" nema osnova, kaze Petrovic i podvlaci da je nadlezna opstinska komisija, jos u vreme funkcionisanja Skupstine opstine, namenski odredila ta sredstva. To znaci da svaka mesna zajednica tacno zna koliko joj sleduje od ovogodisnjeg budzetskog kolaca i to ce i da dobije onog trenutka kada, shodno zakonu, obezbedi vlastiti deo sredstava na ime ucesca gradjana. -U Kraljevu, od izgradnje nadvoznjaka podno Ratarskog imanja 1989. godine, nije izgradjen ni jedan kapitalni objekat. Sada je na nama da sve ono sto je izraubovano, sto je istroseno, dovedemo u red i da zapocnemo sa ozbiljnim investicijama. Koliko ce mo mi kao Privremeni organ uraditi to nas uopste ne interesuje, vazno je da sa mrtve tacke poguramo ono zasta smo preuzeli obavezu. Pored vodosistema, pokrenuto je i pitanje izgradnje mosta preko Ibra. Kraljevu je dosta sitnicarenja, grad mora da zapocne sa velikim investicija.
Naselje Ribnica, na desnoj strani Ibra, toliko je naraslo da je, htelo ili ne, postalo deo gradske celine, tako da je pitanje resavanja uskog grla, poput mosta, danas aktuelnije nego ikad. Investicioni poduhvat ,,drugi most na Ibru" zahteva ne samo dobru volju lokalne vlasti, vec i hrabar, ali neophodan poduhvat. Svesni su toga i u Privremenom organu opstine, jer njegov predsednik Marko Petrovic nedvosmisleno kaze da se ,,bez povlacenja", ulazi u resavanje ovog problema.

Zahteve uskladiti sa zakonom
   -U Kraljevu su predvidjena cetiri mosta preko Ibra. Jedna od lokacija je iz Skopljanske ulice, a druga lokacija se nalazi u blizini ,,Elektrona", na putu koji vodi ka Vrnjackoj Banji i Krusevcu, gde bi se ispod Gradske pijace izlazilo kod ,,Magnohroma" u Dositejevu ulicu. Mi smo odlucili da najpre krenemo sa mostom iz Skopljanske ulice, duzine 180 metara jer je rec o gradskoj lokaciji, najblizoj vezi izmedju centra grada i Ribnice - kaze Petrovic i orkriva brojne probleme koje su ranijih godina uporno gurane pod tepih, a koji su temelj za otpocinjanje izgradnje bilo kod infrastrukturnog objekta, pa tako i mosta.
   U ovom trenutku glavni problem se nalazi na desnoj obali gde ne postoji nikakav plan koji bi omogucavao da se izvrsi eksproprijacija zemljista, u skladu sa zakonom o izgradnji. I za gradnju garaze potreban je dokument koji dokazuje vlasnistvo nad zemljom, pa je, shodno tome, isti dokument potreban i za izgradnju mosta. Da bi se resilo ovo pitanje, sadasnja vlas formirala je posebnu komisiju za planove koja ce po ubrzanoj proceduri doneti odgovarajuce planove koji bi omogucili opstini da postane vlasnik zemlje na desnoj obali Ibra.
   I pored svih napora aktuelne vlasti, jasno je da nikakvih radova na izgradnji mosta nece biti do proleca 2004. godine, a do tada ce kraljevacanima biti definitivno jasno i sta se moze ostvariti po pitanju vodosnabdevanja.

ZAPOSLJAVANJE NOVINA U RADU ZAVODA ZA TRZISTE RADA - pise Dragan Vukicevic
Afirmacija aktivnog samozaposljavanja
   • Kraljevo cetvrti grad u Srbiji u kome se primenjuje pilot projekat koji finansira Svetska banka o Korak ka Nacionalnoj agenciji za zaposljavanje • Prvi korak - objektivna socijalna karta nezaposlenih • Veca uloga lokalne samouprave u zaposljavanju

   Uz Nis, Pancevo i Lazarevac, Kraljevo je cetvrti grad u Srbiji u kome ce da se primeni pilot projekat u oblasti zaposljavanja koji finansira Vlada Republike Srbije iz namenskog kredita Svetska banke.
   - Sustina tog projekta koji traje od tri do pet godina, objasnjava LJiljana Radonjic, direktor Zavoda za trziste rada Kraljevo, jeste reorganizacija ove institucije koja vise nece biti samo mesto evidencije podataka o nezaposlenima nego faza u formiranju savremene Nacionalne agencije za zaposljavanje u kojoj ce da se po svetskim kriterijumima i modelu da se obavlja ova delatnost i da se afirmisu mere aktivne politike zaposljavanja. Odnosno, da nasa ustanova primenjuje razne vrsdte i metode aktivnosti kroz kroje prolaze lica koja traze posao, a na osnovu pozitivnih iskustava zemalja koje su prosle fazu tranzicije. Takodje je bitno da je rec o procesu kroz koji nuzno moramo proci kao drustvo i drzava s obzirom na zaostatak prema Evropi u poslednjoj deceniji proslog veka.
   Valja napomenuti da taj program ne odnosi se ni na kakva materijalna davanja nezaposlenima ili licima koja su po razlicitim osnovama ostala bez posla, vec da je rec o fundamentalnoj transformaciji sluzbe zaposljavanja i predstavlja raskid sa praksom administrativnog pristupa evidentiranja podataka u samoj sluzbi.
   U okviru programa jednovremeno ce da se obavlja i edukacija i samih saposlenih u Zavodu za zaposljavanje, a vec do kraja meseca zapocece i prva aktivnost - istrazivanje o tehnoloskom visku u preduzecima u kojem ce da dominira realna socijalna karta onih koji traze posao.
   Drugim recima, uz konstataciju da su dosadasnji podaci o socijalnoj karti nezaposlenih povrsna i nerealna, u ovoj fazi skenirace se prava slika i konstatovati na osnovu vise nijansiranih parametara objektivno stanje ko zaista trazi posao i kome je pomoc nuzna, da bi se potom kon-kretizovala inicijativa sluzbe prema Vladi Srbije.
   - Kroz ovaj projekat, objasnjava Radonjicka, ostvaruje se takozvano lokalno partznmerstvo izmedju Zavoda, samih preduzeca i vise specijalizovanih sluzbi i ustanova u ostvarivanju zajednickog interesa. Takodje, problem zaposljavanja sve vise ce biti usmeren ka lokanoj samoupravi. Jednov-remeno i nezapsoleni ce dobiti aktivnu ulogu u postupku nalazenja posla.
   Prema njenim recima, u isto vreme se odvijaju i dosadasnje aktivnosti pripremanja nezaposlenih za buduce poslove kroz vise kurseva od kojih su najinteresantniji informatika i stranog jezika. U Raski se s obzirom na potrebe tamosnje privrede sprovodi i prekvalifikacija nezaposlenih za poznatog poslodavca (lane je to bio kurs iz zavarivanja).
Direktorka Radonjic naglasava da se pokazuje veliki problem kada je rec o radnickim zanimanjima koja su deficitarna i konstatuje da je i dalje neophodna veca saradnja te ustanove i organa inspekcije rada, buduci da je rad na crno sve masovniji.

SVETA GORA I MANASTIR HILANDAR "NE ODOLEVAJU" IZUMIMA MODERNOG DOBA - pise Milos Milisic
Kompjuteri u monaskim kelijama

    • Monasi "starci" se opiru, ali mladji Hilandarci dobro znaju da ce uz pomoc kompjutera, digitalnih kamera i diskova lakse sacuvati neprocenjivo blago hilandarske biblioteke i riznice

   Jedina monaska drzava na svetu, Sveta Gora na grckom Halkidiku, tesko "odoleva" izumima modernog doba. Pred svakim od dvadeset visevekovnih manastira namernik i hodocasnik ce zateci dzipove tipa "micubisi", "mercedesove" kamionete...
Bez obzira da li se nalaze u retkim ravnicama ili na tesko pristupacnoj hridi nad morem, sve bogomolje imaju elektricnu energiju i telefonske vodove. Kelije, u kojima se podvizavaju monasi, cesto podsecaju na oskudne hotelske sobe. Gotovo svaki manastir ima parno grejanje, tus kabine i kupatila. Biblioteke i riznice su pod alarmnim uredjajima i klimatizacijom. U toku je "kompjuterizacija" poluostrva posvecenog Bogorodici, koje do skora osim zize, druge izume civilizacije nije koristilo.

Spas za dragocene knjige i rukopise
Hilandarci su dugo "odolevali" tehnoloskim olaksicama i savremenim aparatima. Tome su se narocito protivili monasi "starci".
- Hilandarska biblioteka raspolaze sa velikim brojem dragocenih rukopisa, povelja, hrisovulja, rukopisnih knjiga. Cuvamo dokumenta iz vremena Svetog Save, Stefana Prvovencanog, cara Dusana... Sve je to radjeno na pergamentu i zahteva brizljivo cuvanje. Sveta Gora je veoma vlazna, zato je bilo neophodno klimatizovati prostoriju u kojoj se cuvaju. Isti je slucaj za riznicom u kojoj se nalaze ikone stare i po 1.400 godina. Uz pomoc kompjutera, digitalnih kamera i diskova lakse cemo ovo neprocenjivo blago sacuvati. Svako od posetilaca zeli da dodirne Savin tipik ili koju drugu dragocenost. Uz pomoc fototipskih izdanja resicemo ovu nevolju - kaze monah otac Dositej, koji najveci deo "slobodnog" vremena provodi za kompjuterom i medju knjigama.
Otac Dositej, inace mlad covek, zamonasen je pre par godina, a pre nego sto je dosao u Hilandar bio je vojno lice. Nekoliko godina je kao potporucnik radio u kasarni u Ribnici kod Kraljeva. Ispricao nam je kako je neki bogati Srbin iz Amerike plakao dok je razgledao rukopisne knjige, stare po sedam - osam vekova. Nije bio zadovoljan u kakvim se uslovima ove dragocenosti cuvaju i kada je krenuo u Ameriku, Hilandarcima je napisao cek od 100 hiljada evra, da dovrse izgradnju i klimatizaciju biblioteckog prostora.

Sav posao u biblioteci i riznici obavljaju monasi. Nekolicina njih veoama vesto rade sa kompjuterima. Sve se to desava pod budnim okom oca Metodija, prvog hilandarskog epitropa. Ostareli iguman Mojsije sve cesce poboljeva, ali monasi Metodije i Justin, njegovi zamenici, umesno vode hilandarske poslove.

Beli konak u skelama
-Dovrsavamo rekonstrukciju hilandarske biblioteke. Ona je izgradjena sedamdesetih godina, ali nije klimatizovana. Sada ce sve to biti uradjeno i knjige ce biti na dobrom mestu.
Zapoceli smo i obimne poslove obnove tzv. belog konaka, jednog od najstarijih u Hilandaru. Vrednost radova je procenjena na oko 1,7 miliona evra. Nesto novca je obezbedila Vlada Srbije, a nesto grcka drzava. Borimo se kako znamo i umemo. Najvaznije je da je hilandarsko bratstvo jedna dusa - kaze epitrop Metodije.
Ovaj stasiti tridesetogodisnjak rodom je iz Cacka. U manastir je dosao pre desetak godina i od tada nije odlazio sa Svete Gore. U Cacku i Beogradu studirao je, kao Vladimir Markovic, elektrotehniku. Ostalo mu je tri - cetiri ispita do kraja studija, ali potreba za monaskim podvizavanjem bila je jaca. Njegov otac Momcilo odrzava hilandarski pcelinjak. Posto mu nije poslo za rukom da sina odvrati od monaskog zivota, odlucio je da ostane na Svetoj Gori. Uz sina i hilandarsko bratstvo.
Hilandarci su sada slozni. Bilo je ovde raznih dogadjaja, da ih ne pominjemo. Sveti oci propovedaju da ako nadjes jednomislje, nasao si i spasenje. Takvi su hilandarski monasi. Cuvamo i obnavljamo ovu srpsku svetinju. Veca ulaganja su zapoceta povodom obelezavanja osam vekova Hilandara. Otac Mitrofan je te poslove vodio. Mi smo nastavili njegovim putem - prica nam epitrop Metodije.

Svetogorski radio - amateri
U Hilandaru zaticmo grupu radio - amatera iz Srbije. Hranislav Milosevic iz Vitanovca kod Kraljeva, inace dugogodisnji predsednik radio - amatreske organizacije u Srbiji, Steva Stepanov iz Novog Sada, Slobodan Kojic iz Beograda... ko zna koji put dolaze na Svetu Goru. Godinama vec pokusavaju da umole svetogorske starce za blagoslov i odobrenje postavljanja radio - stanice nedaleko od Hilandara.
- Taj papir cekam vec 27 godina. Trazimo blagoslov od svetogorskog Protata (vlade) da nam odobri javljanje iz neposredne blizine srpskog manastira. Antene bi smo postavili u hilandarskoj arsani (luci) kod zapustenog manastira Sveti Vasilije. Odatle bi smo uspostavljali veze sa citavim svetom. Sve bi to trajalo desetak dana. Tesko, medjutim, sav taj posao ide. Svetogorski starci neprestano odlazu da donesu konacnu odluku. Ne preostaje nam nista drugo nego da cekamo - kaze Hranislav Milosevic, visestruki prvak sveta u uspostavljanju veza amaterskim radio - uredjajima.
Ako im podje za rukom da odobrovolje svetogorske starce, na cijem celu je Hilandarac otac Stefan, srpski radio - amateri ne bi bili prvi u ovom poslu. "Pretekli" su ih monasi grckog manastira Dohijara. Iznad manastirskog kompleksa ove bogomolje uzdize se visoka antena, sto znaci da je tu negde i radio - uredjaj.
- Razgovarao sam sa grckim monahom koji povremeno iz Dohijara uspostavlja veze sa kopnom. Tako nesto moze imati i Hilandar. Radio - stanica nije bogohulna sprava, moze samo pomoci. Ne znam zasto se toliko opiru nasem naumu kada je citava Sveta Gora kompjuterizovana. Monasi, narocito mladji, imaju mobilne telefone i ne vidim u tome ista lose - kaze Hranislav Milosevic.
Sa mobilnim telefonima, ili bez njih, svejedno, hilandarski monasi su duhovna deca Svetog Save i Svetog Simeona, istinski podviznici, cuvari neprocenjivog blaga srpskog naroda i pravoslavne vere. Tajna je koliko ih trenutno ima u manastiru. To se ne prica. Epitrop Metodije nam je rekao da je u manastiru 12 iskusenika, buducih monaha. Dolaze iz sela i gradova. Neki su visoko obrazovani. Nije im zao zrtve koje ce podneti za svoj narod.

   Poslednji zvanicni popis stanovnistva, obavljen u prolece prosle godine, pokazao je pravu demografsku katastrofu u opstini i regionu Kraljevo, kao i u citavoj Srbiji. Broj stanovnika drasticno je smanjen, ne samo u odnosu na prethodni popis sproveden pre 12 godina, vec i na mnogo ranije, iz vremena posle Drugog, a u pojedinim naseljima i posle Prvog svetskog rata.
Kraljevacka opstina po popisu stanovnistva iz 2002. godine imala je 122.035 stanovnika sto u odnosu na popis iz 1991. godine kada je imala 122.608, predstavlja smanjenje od 573 stanovnika ili 0,5 odsto. Podsecanja radi, po popisu stanovnistva pre 22 godine (1981.) ova opstina imala je 121.622 stanovnika, tako da se za dve decenije broj stanovnika, i to pre svega zahvaljujuci doseljavanju sa juga, sa Kosmeta i iz Raske oblasti, povecao samo za 413 stanovnika!? Ako zaronimo jos vise u proslost, u period od kada se redovno sprovode popisi stanovnistva, opstina Kraljevo imala je 1921. godine 47.142, potom 1931. godine - 60.223, pa 1948. - 75.657, 1953. - 82.454, 1961. - 91.579 i 1971. godine - 106.153 stanovnika.
Uporedna analiza pokazuje da se sve do 1981. godine u kraljevackoj opstini broj stanovnika izmedju dva popisa stalno i drasticno povecavao za po desetak hiljada stanovnika, a da kasnije, uprkos povecanom doseljavanju sa juga, dolazi do stagnacije.

„BELA KUGA“ UBIJA
Ocigledno je, i to nije nista novo, da Srbiju ubija „bela kuga“. Na to vec odavno ukazuju nauka, statistika i politika. Medjutim, tragicno je sto politika (citaj drzava) po tom pitanju nista ne preduzima. Cuti, a „vozovi prolaze“.
Ako se pogledaju podaci iz poslednjeg popisa u opstini Kraljevo po naseljima, dolazi se do porazavajucih cinjenica. Naime, od 92 naselja u opstini Kraljevo u cak 75 smanjen je broj stanovnika, a samo u 17 povecan. Pri tom, stanovnistvo je brojno povecano samo u gradskim i prigradskim naseljima dok je na seoskom, posebno brdsko-planinskom, podrucju zabelezena („popisana“) prava katastrofa! U svim seoskim naseljima, ne racunajuci prigradska i ruralne (seoske) centre, u poslednjih 11 godina broj stanovnika je drasticno smanjen.
U vecem broju sela broj stanovnika 2002. godine smanjen je u odnosu na popis stanovnistva iz 1921. godine, prvi popis posle Prvog svetskog rata u kojem je Srbija izgubila skoro polovinu stanovnistva!?!? Tako je u Bogutovcu prosle, 2002., u odnosu na 1921. godinu, odnosno za poslednjih 80 godina, smanjen sa 779 na 543 stanovnika. Taj odnos (1921 : 2002.) u Godacici je 1.105:1.052, u Djakovu 432:305, u Zakuti 330:197, Kamenici 222:185, Lascu 1.350:892, Ladjevcima 1.327:1.252, Lopatnici 670:301, Milicima 340:291, Mlanci 300:260, Pecenogu 672:474, Rocevicima 672:405, Rudnu 310:302, Tolisnici 405:302... Najdrasticnije smanjenje u proteklih osam decenija zabelezeno je u Brezni gde je broj stanovnika smanjen za skoro cetiri puta, sa 410 daleke 1921. na 104, a u Plani cak vise od pet puta (!?) - sa 200 na 39 zitelja prosle godine!? Brezna je pre osam decenija imala vise stanovnika od Kamenice a danas ima manje, ali je u oba sela broj stanovnika u apsolutnom iznosu osetno smanjen.
Drasticno, vise nego duplo, smanjen je broj stanovnika u Lopatnici - sa 670 na 301, Gledicu sa 1.084 na 353, Orljoj Glavi sa 260 na 131, Pekcanici sa 874 na 426, Savovu sa 438 na 188 (tri puta)... Zanimljivo je da je u Stanci broj stanovnika danas isti kao daleke 1921. godine - 90!? (Da li je se u ovom selu ista promenilo, pitanje je sad?)
Jos je zabrinjavajuce sto se broj stanovnistva, kao sto se vidi, smaljuje, ne samo u brdsko-planinskim selima, vec i u onim u dolini Zapadne Morave i Gruze!?

KAO HAZARI
Smanjenje je jos drasticnije ako se uporede popisi iz sezdesetih i sedamdesetih godina, kada je rast stanovnistva dostigao kulminaciju a zatim poceo opadajuci trend. Primera radi, 1961. godine Ladjevci su imali 1.681, a 2002. godine 1.252 stanovnika, dok je taj odnos u Cvetkama 1.324:1.051, Stublu 1.665:1.302, Tolisnici 765:302, dok je Orlja Glava pre 40 godina imala 671-og, a danas samo 131-og stanovnika!? Odnos izmedju najveceg i najmanjeg smanjenog broja stanovnika, po popisima, u skoro svim naseljima ima velike amplitude, kao, na primer, u Gledicu koje je 1953. godine imalo 1.326 a prosle godine samo 353 stanovnika!?
Uz sve eventualne manjkavosti, najnoviji popis stanovnistva pokazuje da kraljevacka i sva druga srpska sela (od)umiru! Kao Hazari!? To je, kazu eksperti, rezultat pre svega lose ekonomske i demografske politike u zemlji u kojoj su poljoprivreda i selo totalno zanemareni zbog cega postoji stalna seoba iz sela u grad (na selu ostaju staracka domacinstva), a zatim i nedostatka sistematske i celovite demografske politike u kojoj bi se dnevno vodila briga o natalitetu, mortalitetu i drugim demografskim kretanjima.
Situacija bi bila jos drasticnija, da sa juga nema migracija prema Kraljevu, pa je broj stanovnistva povecan u gradskim i prigradskim naseljima. Tako je u Grdici u poslednjih 11 godina broj stanovnika povecan sa 667 na 730, u Zici sa 3.688 na 3.976, u Kovacima sa 897 na 1.301, u Ratini sa 2.647 na 2.708... U gradu Kraljevu broj stanovnika povecan je sa 61.483 na 63.248 stanovnika ili za 2,9%, a na seoskom podrucju smanjen sa 61.125 na 58.793 ili za 3,8 odsto.
O demografskoj katastrofi govori i podatak da je u kraljevackom regionu, koji obuhvata raski, rasinski i moravicki okrug sa 15 opstina, po proslogodisljem popisu broj stanovnika smanjen sa 788.281 na 766.650 ili za 21.631 ili 2,8 odsto. Drugim recima, za 11 godina „nestao“ je citav jedan grad, priblizne velicine Trstenika!?
Svaki komentar je suvisan. Cinjenice govore same za sebe i po sebi. Istina je tvrdoglava i od nje, ako je bolna, uvek mnogo boli glava! Bez ljudi nema zivota ni razvoja. Dublje analize prepustamo nadleznim institucijama, pre svega Vladi Srbije i njenim resornim ministarstvima.

KULTURA

NARODNI MUZEJ - KRALJEVO: IZLOZBA "SLUZBENO ODELO U SRBIJI U 19. I 20. VEKU" - pise Bojana Milosavljevic
Uniforma kao simbol drzavnosti

   • Povodom kulturne manifestacije "Preobrazenje 2oo3" sredinom proslog meseca u Narodnom muzeju Kraljeva otvorena je postavka "Sluzbeno odelo u Srbiji u 19. i 20. veku," grupe autora iz Istorijskog muzeja Srbije u Beogradu. Izlozba je prvi put prezentovana javnosti u glavnom gradu 2001. godine, potom u jos nekoliko gradova Srbije, da bi je "premijerno" videla i publika u Kraljevu (izlozba ce trajati sve do kraja meseca -p.a). Najvecim delom ostvarena na temeljima autenticnih materijala, ova izlozba je svojevrstan pokazatelj novog nastanka i razvoja drzavnosti Srbije

   Prenet iz francuskog jezika (sa korenom u latinskom) termin "uniforma" oznacava - narocito propisano jednoobrazno odelo, koje oznazava pripadnost nekoj formaciji ili sluzbi (vojnoj ili civilnoj). Tek krajem 18. veka u Srbiji se, u vreme austrijsko - turskog rata, poznatijeg kao Kocina krajina, pojavljuje unificirano odevanje dobrovoljackih srpskih jedinica. Sledeca etapa je - Prvi srpski ustanak, posto se javila potreba za organizovanjem regularne i po evropskim uzorima obucene srpske vojske. Uporedo sa formiranjem "regulasa" (pocev od 1808. godine), javljaju se i, takodje uniformisani, organi javne bezbednosti. Knez Milos Obrenovic, nakon proglasenja Hatiserifa (1830. godine) smatra se, posle sazrelih uslova za jacanje drzavnosti Srbije, glavnim inicijatorom vojnickog i cinovnickog ustrojstva, sa svim pratecim obelezjima, sto podrazumeva i uniformisanost ovih segmenata drzave.
   Prekretnicu u uvodjenju civilnih uniformi cini ukaz iz 1837. godine, kada je definisan izgled sluzbenog odela i struktura i hijerarhija drzavne uprave, sve do cetrdesetih godina 19. veka, kada je na prestolu Srbije doslo do dinasticke smene. U ovim promenama Srbija je, po recima savremenika, postala - cinovnicka zemlja, sa ocitom prevlascu ustavobraniteljske oligarhije. Tek nakon sticanja nezavisnosti, te proglasenja Srbije za kraljevinu 1882. godine, vojne uniforme postaju dekorativnije, sto je potpuno u skladu sa novim rangom nove drzave. Posle drzavnog prevrata 1903. godine primetna je istinska liberalizacija srpskog drustva. Pet godina kasnije usvojena je sivomaslinasta uniforma (sa kojom srpska vojska ulazi u balkanske i Prvi svetski rat).
   Dotadasnje sarenilo uniformi i sluzbenih odela nestaje 1918. godine, posle stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Tada se pojavljuju i prve sivkaste uniforme postara, zatim sluzbena odeca za zaposlene u pomorskom i recnom saobracaju, za zandarmeriju i druge. Kada je drzava 1929. godine promenila ime u - Kraljevina Jugoslavija, sto je znacilo i jacanje centralizma, jos je naglasenija tendencija ka unificiranju sluzbenih odela i uniformi. Novo drzavno uredjenje, na kraju Drugog svetskog rata, naglaseno se protivi svakom individualizmu, a proklamuje zajednice drzavne, drustvene i zadruzne imovine. Sve ovo podrazumeva opstu uniformisanost u mnogim segmentima javnog zivota, sa dominantnim uticajem Sovjetskog saveza i petokrakom zvezdom, kao opstim simbolom. Posle raskola FNRJ sa Staljinovim Sovjetskim savezom, uniforme i sluzbena odela podlezu "liberalnijim" modnim trendovima, sto se zadrzalo i do ovdasnjih, skorijih vremena.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

ODELJENJE ZA ODRASLE
,,Brzinom zelje" Laura Eskivel (Narodna knjiga /Alfa)
Radnja romana smestena je u Meksiko pocetkom dvadesetog veka i govori o coveku, rodjenim sa posebnim darom za srecu i sposobnoscu da ,,cuje" prava osecanja koja ljudi izrazavaju recima.
Citav zivot on provodi kao posrednik izmedju zaljubljenih i neprijatelja, shvatajuci da je moc reci velika kao i moc zelje,ali kroz zivot, spoznace i raskorak izmedju zelja i reci zbog cega ce doziveti nesrecu.

PREPORUCUJEMO
,,Memoari" Tomislav Karadjordjevic (Zaduzbina kralja Petra I)
Kroz memoare Tomislava Kradjordjevica saznajemo o njegovom zivotu koji je tekao od obilja u kraljevskom dvoru, preko odricanja i trpljenja u izgnanstvu, do jednostavnog ljudskog i rodoljubivog zalaganja za svoj narod. Na trenutke, ovo je potresna zivotna ispovest jednog kraljevica ciji je zivot bio ispunjen sjajem i siromastvom, gorcinom izgnanstva i tugom za zavicajem, ali i stalnim angazovanjem da stvari krenu nabolje.
Memoare je pisao na Oplencu od 1994 do 1998 sa zeljom da sav srpski narod dobije jasniju sliku o jednom toku nase istorije u vrlo tegobnom vremenu.

ODELJENJE ZA DECU
,,U zemlji Sahoviji" Dimitrije Bjelica (Matica srpska)
Sahovsku slikovnicu za mlade pocetnike sastavio je sahovski majstor i knjizevnik koji je osnivac i direktor Decje sahovske olimpijade i jedan od najpopularnijih pisaca o sahu.Objavio je pedeset knjiga koje su prevedene na mnoge svetske jezike a neke su i nagradjene. Prelepo ilustrovana, ova knjiga otkrice vam male sahovske tajne.

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
,,Smrt u El Pasu" Zoran Ciric (Narodna knjiga /Alfa).

   Zvanican naziv starijeg kraljevackog clana Prve A savezne lige u kosarci od proslog cetvrtka je Sloga Favorit ves masine. Na press konferenciji potpredsednik kluba Tomislav Andric predstavio je sponzora Sloge za sezonu 2003/04. To je holding Centrounion iz Beograda a direktor ove firme Zoran Stojanovski predstavio je novog sponzora Sloge kao vodeceg veletrgovca belom teh-nikom" od Egeja do Triglava". Novi generalni sponzor Sloge FVM trazio je i uspeo da nadje odgovarajucu prvoligasku ekipu kojoj ce, naravno uz svoj interes, pomoci (finansijski, naravno) u sezoni koja je pred nama. Tradicija i ugled u srpskoj kosarci opredelili su Centrounion da to u novoj takmicarskoj godini u kojoj ce se Sloga nadmetati u kosarkaskoj eliti bude bas kraljevacki klub koji ce naredne godine obeleziti 55 godina postojanja.
   Predstavljanje novog generalnog sponzora kluba bila je i prilika da SLOGA - FVM predstavi i ekipu koja ce, pod rukovodstvom Dragana Stefanovica u oktobru poceti borbu za bodove u Prvoj A saveznoj ligi. To su: Marko LJubojevic, Milos Kovacevic, Jovan Perin, Aleksandar Jevdjic, Vladimir Vulicevic, Filip Beloica, Dragan Ristanovic, Goran Bajic, Srdjan Kovacevic, Mitar Trivunovic, Milos Mijailovic, Igor Canic i Mirko Vukajlovic (proslog cetvrtka odlucio da jos jednu sezonu ostane u Slogi). Time je prakticno zavrsen ovogodisnji i prelazni rok za Slogu ali je i dalje "otvoren konkurs" za jos jedno pojacanje, pre svega na poziciji centra.
   Novi sastav Sloge, ciju "udarnu iglu" cine povratnici u Kraljevo (Trivunovic, Mijailovic, Ristanovic) predstavila se svojim pristalicama na prijateljskoj utakmici protiv novog clana Prve A savezne lige Ergonoma iz Nisa. Ambicioznije i poletnije Nislije bile su uspesnije pobedivsi sa 79:72 a "raspored koseva" u porazenoj ekipi moze da bude indikativan i za predstojecu takmicarsku sezonu. Trivu-novic je postigao 19 koseva (pet "trojki"), Ristanovic 16, Mijailovic 14, Jevdjic 13 itd. Pomenuta cetvorka postigla je tri cetvrtine koseva na ovom, ipak, prijateljskom susretu.
   U seriji prijateljskih utakmica Sloga FVM ce ove sedmice imati susret u gostima sa Ergonom i Partizanom a iduce ce ponovo imati sparing - partnere na parketu "osvezene" Hale sportova. Protivnici Kra-ljevcana bice cacanski Borac a zatim ekipa Polotrejd iz BJR Makedonije.


KK MASINAC ZAVRSIO SEDMODNEVNO GOSTOVANJE U MAKEDONIJI
Dve pobede - dva poraza
 
   Kosarkasi Masinca vratili su se u ponedeljak sa jednonedeljne turneje u Makedoniji, bolje reci gostovanja u Strumici gde su odigrali cetiri prijateljke utakmice sa trojicom tamosnjih prvoligasa i Zdravljem iz Leskovca. Ceta Milosa Pejica porazena je Zdravlja rezultatom 66 : 86 i Nemetala iz Strumice sa 67 : 72 dok su kraljevacki "studenti" pobedili u susretima sa ekipom MZT (66:61) i Polotrejdom (84:76).
   Narednog vikenda Masinac ce ucestvovati na turniru povodom 25 godina postojanja KK Javor iz Ivanjice. U polufinalu sutra ce se sastati domacin i Masinac a zatim Borac iz Cacka i Avala Ada iz Beograda. U nedelju je finale i borba za trece mesto.
   Ekipu Polotrejd iz Makedonije Masinac ce ugostiti u cetvrtak uvece (18. septembra ) u Hali sportova.


FUDBAL - SUMADIJSKA ZONA
Slavija stopirala Kraljevcane
• Metalac Trgovacki u Kragujevcu porazen ( 2 : 3 ) golovima u poslednjih pet minuta •Trijumf Sloge u Arandjelovcu (3 : 0) kompenzirao nedavni poraz protiv Zastave • Danas kod Lozionice Metalac Trgovacki - Vodojaza

   Zahuktala se borba za bodove u Sumadijskoj zoni pa su pobede gostujucih klubova i preokreti u poslednjim trenucima obelezili nedeljno 5. kolo. Ovo drugo obelezilo je mec u Kragujevcu Slavija - Metalac Trgovacki posto su gosti imali prednost do poslednjih pet minuta da bi sa dva gola u mrezi Kraljevcana Kragujevcani naneli prvi poraz gostima sa igralista kod Lozionice.
    Poraz protiv Zastave u vanrednom 4. kolu kraljevacka Sloga uspela je da kompenzira ubedljivom pobedom u Arandjelovcu gde je domaca Banja pretrpela ubedljiv poraz. Tako se Sloga vratila u sredinu tabele ali ce potera za vodeciima biti izuzetno teska i neizvesna posto se na celu izdvojio vrnjacki dvojac Omladinac - Goc. Malo iznenadjenje priredio je Kraljevo Hajduk osvojivsi bod na kragujevackoj Erdogliji. Da kragujevacki klubovi imaju los dan potrudio se i Rudar posto je, takodje u gostima, uspeo da remizira sa Susicom. Baljevcanima je to vec treci neresen rezultat u pet odigranih kola tako da su postali svojevrsni majstori za "nulu". Zestoka kriza trese i Buducnost iz Konareva. Posle ispadanja iz Srpske lige, uz minimalan broj osvojenih bodova, Konarevcani nastavljaju strmoglavi pad pa su u nedelju popodne na domacem terenu pretrpeli zestok poraz od Vodojaze. Tesko da ce se ova ekipa uskoro "vratiti u igru" jer joj u ovoj sedmici predstoji odlozen susret sa Metalac Trgovackim u gostima a sva tri boda bi Kraljevcane vratila u sam vrh tabele i pre nedeljnog sestog kola.
U tom 6. kolu, cime se zavrsava prva trecina jesenje polusezone, Buducnost ce jos jednom gostovati u Kraljevu posto ce u nedelju na Gradskom stadionu Sloga jurisati na trecu ovosezonsku pobedu. Zanimljivo ce biti sutra popodne u Mataruskoj Banji gde ce domaci Ibar na sopstvenom bunjistu pokusati da "baci u Ibar" lidera iz Novog Sela, po mnogima najozbiljnijeg kandidata za povratak u Srpsku ligu, ne samo zbog cinjenice da su bez poraza u dosadasnjem toku prvenstva.