Lakse bez spletki
Najzad dosanjan san
Cija je ,,Knezevica kuca"?
Razresenjima do resenja
Samo za najbolje djake i studente
Istorijski posao za fabriku
Vruc racun za hladne dane
Kraljevacke vesti
Kultura
Sport - Kosarka - Odbojka - Fudbal

DVA MESECA OD RASPUSTANJA SKUPSTINE OPSTINE KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Lakse bez spletki
   • Umesto spletki i svadja resavanje konkretnih zivotnih problema, - Kapitalne investicije konacno u Programu za uredjenje gradjevinskog zemljista, - U pripremi rebalans budzeta za 2003. i Nacrt budzeta opstine Kraljevo za 2004. godinu, - Privremeni organ formirao ekipu i za pripremu prevremenih lokalnih izbora, - OO DHSS Kraljevo : „Privremeni organ ne radi lose, ali je, po nasoj oceni, spor“

   „Eliminisali smo spletke i svadje, ono sto je bila karakteristika politickog zivota i rada Skupstine opstine prethodne dve godine“, ocenio je predsednik Privremenog organa opstine Kraljevo Marko Petrovic u izjavi TV Kraljevo povodom proteka dva meseca od raspustanja Skupstine opstine i preuzimanja njenih ingerencija od strane ovog organa. On je istakao da su clanovi Privremenog organa, kada su odlukom Vlade Srbije postavljeni na tu duznost, ocekivali ozbiljne probleme nakon 6-mesecnog nefunkcionisanja SO Kraljevo, ali su u taj posao usli posteno i sa daleko vecom dinamikom od prethodnika. Dokaz za to je upravo doneti Program uredjenja gradjevinskog zemljista za 2003. godinu u kojem je izdvojeno 30 miliona mesnim zajednicama za dodatne investicije i u kojem se po prvi put nakon 13 godina nalaze i kapitalne investicije.
- Mi smo prvi put izdvojili sredstva za kapitalne investicije, za vodosnabdevanje i izgradnju rezervoara u Drakcicima i za cevovod koji ide prema gradu, a prvi put smo izdvojili i novac za izgradnju novog, drugog mosta na Ibru. Pripremamo i rebalans za ovu godinu jer je priliv veci nego sto je planirano, i za decembar, koji nije tako daleko, plan investiranja i budzet za 2004. godinu - naglasava Petrovic.

SERVIS I USTEDE
Po Petrovicevim recima, i svakodnevni kontakt sa gradjanima je bolji nego ranije jer se izlazi u susret zahtevima pojedinaca i organizacija u resavanju njihovih problema, a prvi put su predstavnici lokalne vlasti posetili javna i javna komunalna preduzeca da bi sagledali realno stanje u njima. Pored dosadasnjih promena, on je najavio i novu organizaciju rada u Skupstini i organima uprave, kako bi radili efikasnije i bili pravi servis gradjana. U cilju racionalizacije, broj zaposlenih u opstini je smanjen za 23 cime je ostalo vise novca u budzetu, a oko 400.000 dinara mesecno, sa doprinosima, ostaje u budzetu i zbog toga sto svi clanovi Privremenog organa radeta posao besplatno. Na primedbe pojedinih stranaka da se ovaj organ ne bavi prioritetnim zadatkom pripreme prevremenih lokalnih izbora, Petrovic kaze:
- Odmah smo po odluci Vlade formirali, pojacali ekipu koja ce azurirati biracke spiskove i pripremiti izbore koji nas ocekuju na lokalnom nivou, a evo sada i izbore za predsednika Srbije. Znaci, mi smo preuzeli obaveze koje nam je Vlada Srbije dala u vezi organizovanja izbora. Na nama nije da odredimo kada ce oni biti, to je na Skupstini Srbije, to jest na predsedniku Skupstine gospodji Micic. Ona odredjuje datum izbora. Na nama je da dok ona te izbore ne raspise radimo posao, koji nam je takodje Vlada Srbije poverila - funkcionisanje SO Kraljevo.

NEDOVOLJNA BRZINA
Ocenjujuci dosadasnji rad Privremenog organa na proslonedeljnoj preskonferenciji, narodni poslanik prof. dr Predrag Stojanovic, predsednik OO DHSS Kraljevo, napomenuo je da je ova stranka uputila pismo tom organu sa ocenama dosadasanjeg i predlozima za dalji rad.
- Ne mozemo da kazemo da nisu radili. Nesto je uradjeno, nesto nije. Organ ne radi lose, ali je, po nasoj oceni, spor. U ovoj prilici mu se ne moze ostavljati 100 dana jer to nije nova opstinska vlada. Rok je mnogo kraci. Mi smo trazili budzetsku inspekciju i ocekujemo efikasnu kontrolu. Vazno je da su pretresena javna preduzeca i da su promenjeni upravni i nadzorni odbori tako da je njihov sastav sada kvalitetniji. Medjutim, u toku je pretresanje rada direktora tih preduzeca. Tu ima ljudi koji bi po prirodi stvari trebalo da podnesu ostavke. Mi imamo primedbe na rad cetiri takva direktora (i nekoliko predloga za nove direktore u JP i JKP), ali ocekujemo da Privremeni organ pretrese njihov rad i da budu smenjeni, pa da o njima i po imenu i prezimenu progovorimo - podvukao je prof. Stojanovic.
On je kritikovao i, kako je rekao, akcijaski, „o-ruk“ nacin rada pojedinih drzavnih funkcionera u Kraljevu, jer se, umesto toga, za kapitalne investicije, kao sto su obilaznica i vodoprivredni sistem „Lopatnica“, mora pripremiti kompletna i kvalitetna dokumentacija i predociti republickoj Vladi da bi se obezbedila sredstva za tu namenu u budzetu Srbije za iducu godinu.

IZ KRALJEVA JUCE NA KOSMET OTISLA NOVA GRUPA POVRATNIKA - pise Slobodan Rajic
Najzad dosanjan san

   • U selo Suvi Lukavac u opstini Istok trajno se vraca 20 srpskih i jedna romska porodica, - Sredstva za povratak obezbedila nemacka vlada, a podrsku i kordinaciju Danski savet za izbeglice • Na prolece druga faza povratka u S. Lukavac, a obezbedjena i sredstva za povratak raseljenih u Brestovik, LJevsu i Cigu • Dirljiv ispracaj povratnika

   „Sanjao sa da se vracam i mnogo volim sto se san obistinio i danas se vracam dole“ - kaze sa suzama radosnicama u ocima i pomalo „kiselim“ osmehom na licu 12-godisnji Svetislav Dubic, dok sa roditeljima, bratom i sestrom na benzijskoj pumpi u Cibukovcu ceka autobus koji ce ga odvesti u rodno selo u Metohiji.
Nevelika grupa ljudi, njih 30-tak, sa slicnim osecanjima kao mladjani Svetislav, na odredistu nestrpljivo ceka autobus Visokog komeserijata OUN za izbeglice koji treba da stigne iz Beograda. Zene u crnini, sa torbama i koferima pored sebe, pojedini muskarci sa flasama rakije u ruci da ublaze tugu i stisaju radost, deca scucurena pored skutova svojih majki i baka. Prate ih jedino kao i uvek pomalo napadni i dosadni novinari, kamermani i fotoreporteri koji marljivo rade svoj posao.
Cetvrtak je, 25. septembar, treci dan kalendarske jeseni, posle dugog, toplog, skoro tropskog leta prvi pravi jesenji dan, prohladan i sa kisicom koja rominja. Ovim raseljenim ljudima sigurno ce ostati u trajnom secanju, jer se posle cetiri godine i tri meseca, ili tacno 1.565 dana vracaju u rodni kraj - selo Suvi Lukavac u opstini Istok u pitomoj Metohiji.

POVRATAK POLA SELA
Od Milivoja Ribaca, nacelnika Peckog okruga i regionalnog koordinatora za povratak raseljenih, saznajemo da je ovo prva faza povratka raseljenih lica u selo Suvi Lukavac. NJom je obuhvacena 21 od ukupno 46 porodica koliko ovo selo broji. Od toga je 12 porodica iz Kraljeva, a ostale su iz Beograda, Podgorice i Kosovske Mitrovice. Jedna je romska porodica, ostale su srpske. Tri porodice su kompletne, iz ostalih se vraca po jedan ili dva clana, a kasnije ce se pridruziti i drugi. Pored porodice Dubic, tu su i porodice Zivanovic, Misic, Sundic, Ratkovic, Saliju...
Ribac zali sto je dan povratka prolongiran za jesen, jer je sa predstavnicima medjunarodne zajednice najpre bio planiran za 15. avgust, pa za 1. septembar, ali su iskrsli problemi, pa je datum prolongiran. Po njegovim recima, celokupna organizacija je bila pripmljena u opstini Istok, preko posebne radne grupe u koju su bili ukljuceni i predstavnici raseljenih i donatora. Obezbedjena su finansijska sredstva, smestaj, ishrana, odeca i ogrev za povratak 21 porodice. Od ponedeljka se ocekuje pocetak izgradnje porodicnih kuca za povratnike i Ribac ocekuje da one sigurno budu zavsene do prvih zimskih dana.
- Ovo je donacija nemacke vlade. Iako je ranijim dogovorom i projektom bilo predvidjeno da se vrati 30 porodica, broj je smanjen na 21-nu jer nisu obezbedjena veca sredstva. Danski savet za izbeglice bio je implementator, odnosno koordinator u pripremi i podrsci povratka i u narednih sedam meseci davace kompletnu podrsku u sprovodjenju ove aktivnosti koja ce se, kako se nadamo, do kraja realizovati na prolece.
Gospodin Milivoje Ribac je do sada iz Kraljeva put Kosmeta ispracao veci broj konginenata povratnika, ali, kako kaze, nije u potpunosti zadovoljan tempom vracanja raseljenih na rodna ognjista.
- Sto se tice dosadasnjeg povratka na Kosmet, to je simbolika!? Mi imamo informaciju da je to 1,5-2 posto od ukupnog broja raseljenih, koliko se vratilo na citav prostor Kosova i Metohije. Ovi ljudi su, medjutim, reseni da tamo trajno ostanu i ocekuju da im se pridruze i ostali rodjaci i komsije iz Suvog Lukavca. NJihov povratak mi ocekujemo u drugoj fazi koja ce uslediti u prolecnim mesecima 2004. godine - kaze Ribac.

KOD KUCE NAJLEPSE
Jedan od povratnika Ivko Misic (40), privremeno nastanjen sa porodicom u Ratini, bio je i predstavnik raseljenih u organizaciji povratka u zavicaj.
- Ja idem sam kao predstavnik porodice, a supruga i deca ce dole doci kasnije kad nam se zavrsi izgradnja kuce. Bio sam organizator svega ovoga kao clan opstinske radne grupe za povratak. Radio sam danonocno na tome i veoma sam srecan sto se vracam na svoje vekovno ognjiste. Pogotovo sto ovde nismo imali ni priblizno dobre uslove za zivot kao u rodnom kraju. Svi smo bili smeseni kao podstanari u Ratini, mucili se bez sredstava. Moja porodica je bila medju najjacim u Metohiji. Bili smo vrlo bogati, imali smo 7 hektara obradive zemlje i zajedno sa bracom i sestrama oko 100 hektara (nepodeljene) sume. Medjutim, posle rata 1999. sve nam je ostalo dole. Nismo izvukli skoro nista. Posteno smo ziveli, posteno izasli. Dosli smo sa ono malo sirotinje sto smo mogli da natovarimo u kola i traktor i ovde smo vrlo tesko ziveli sa finansijske strane. Zato se i radujemo povratku - prica Misic.
Suzana Ilijev iz Danskog saveta za izbeglice u Beogradu, koja se inace nalazi u pratnji povratnika do Suvog Lukavca i koja je upravo stigla sa autobusom i vozilom UNHCR iz naseg glavnog grada, ukazuje na neke realne probleme u otrganizovanju povratka Srba i ostalog nealbanskog stanovnistva na Kosmet:

IMA NADE
- Povratak ovih porodica obezbedili smo u koordinaciji sa kolegama iz Pristine i evo sada sa porodicama krecemo dole. Ovo je deo sela jer su nam tolika sredstva odobrena, a od toga najvise zavisi broj i tempo povratka. Zao mi je sto se centralni mediji tek sada ukljucuju i sto ih je toliko malo interesovao povratak ljudi, ne samo na Kosmet vec i u Hrvatsku.
Optimizam ove ljude, kao ni potencijalne povratnike, medjutim, ne napusta. Milivoje Ribac nam saopstava jos jednu radosnu vest: Italijanska vlada upravo je obezbedila 3,5 miliona evra za finansiranje programa povratka raseljenih u kosovsko-metohijska sela Brestovik, Siga i LJevsa. Ugovor je potpisan prosle sedmice.
O toj veri i nadi mozda najupecatljivije govori Savo Dubic (35) koji se sa suprugom i decom vraca na rodno ognjiste: „Bio sam dole prosle godine da obidjem dedovinu. Nasao sam sacuvanu i svoju kravu. Burazer mi je bio prosle nedelje i kaze da je jos ziva, seta i pase, pazi je jedini Rom koji zivi dole. Ne mogu da Vam opisem koliko se radujem...“
Kazu da je covek bez zavicaja covek bez biografije i zivota. Zato i razumemo ove ljude sa neopisivom radoscu na licu dok nam iz autobusa masu odlazeci u svoj zavicaj gde su generacijama ziveli i za koji ih veze sve sto zivot znaci. Bas kao sto mali Svetislav Dubic, koji je u Ratini pohadjao sesti razred Os „Dositej Obradovic“, a od danas ce u Suvom Lukavcu pohadjati OS „Vuk Karadzic“, na rastanku, dok sa sestrom Draganom (9) i bratom Stefanom (8), ulazi u autobus koji ce ga odvesti u zavicaj, konstatuje: „Ovde mi je bilo lepo, ali vise volim Kosovo, dole je lepse“. A on i njegovi vrsnjaci su buducnost Kosova i Metohije.

Deda i unuk
Najstariji i najmladji medju putnicima u ovom konvoju povratnika u selo Suvi Lukavac kod Istoka su Sretko Dubic (75 godina) i njegov unuk Zarko koji ce u novembru srecno u zavicaju proslaviti 4-ti rodjendan. Sretko se seca strahota koje je za vreme sukoba 1999. preziveo u rodnom selu, kada je tri sata konopcem bio zavezan za jedan stub, a zatim ga oslobodili Italijani, da bi potom sa porodicom preko Peci, Rozaja i N. Pazara stigao u Kraljevo. „Fala Bogu kad smo slobodni da se vratimo. Srecan sam mnogo. Do sada je bilo jedan te istera, drugi te primi, a sad se vracamo svojoj kuci, svojoj slobodici, ocevini i dedovini“ - kaze presrecni Sretko.

TUZBA PROTIV KRALJEVACKIH SOCIJALISTA - pise Rajko Saric
Cija je ,,Knezevica kuca"?

    Zamenik Republickog javnog pravobranioca Zoran Bozovic i zamenik opstinskog javnog pravobranioca Mila Scepovic, Opstinskom sudu u Kraljevu podneli su tuzbu protiv Opstinskog odbora Socijalisticke partije (OO SPS) u kojoj traze da se polovina zgrade u kojoj je sediste ove stranke, vrati Skupstini opstine kao njenom zakonitom korisniku i kao takva upise u javne knjige u roku od 15. dana.
   U obrazlozenju tuzbe se kaze da je 1977. godine opstina Kraljevo, po osnovu zahteva Opstinskog komiteta Saveza komunista (OK SK) sa 550.000 dinara ucestvovala u kupovini dva stana u Beogradu koji su dati u vlasnistvo Milosu Knezevicu, odnosno njegovim naslednicima, u zamenu za zgradu u Ul. Toplice Milana br. 6. u Kraljevu. U istom zahtevu stoji da je vrednost ,,Knezevica kuce", u to vreme, po nalazu SIZ-a stanovanja Kraljevo procenjena na 1.059.201 dinar.
Krajem 1981. godine zakljucen je ugovor o zameni nepokretnosti izmedju OK SK Kraljevo i Milice i Aleksandra Knezevica kojim je ova zgrada preneta u svojinu OK SK, a bivsim vlasnicima data su dva stana u ekskluzivnom delu Beograda. Ugovor o ovoj zameni sklopljen je 4. marta 1982. godine u Opstinskom sudu u Kraljevu. Krajem jula 1997. godine upucen je dopis predsedniku OO SPS, kao pravnom nasledniku ranijeg SKJ, da dodje na dogovor u SO Kraljevo kako bi se resilo pitanje vlasnistva, odnosno prava koriscenja s obzirom da je i opstina ucestvovala u kupovini ovog objekta sa polovinom sredstava.
   S obzirom na ovakve dokaze, iz kojih se vidi da je opstina ucestvovala u kupovini polovine zgrade u Toplice Milana br.6, od Opstinskog suda u Kraljevu zatrazeno je da donese presudu kojom se utvrdjuje da je Republika Srbija vlasnik, a opstina Kraljevi i OO SPS korisnici po jedne polovine zgrade povrsine 213 kvadrata prizemlja, 55 kvadrata podrumskih prostorija i placa povrsine 0.16,87 hektara.
   U OO SPS ne kriju iznenadjenje ovakvim razvojem dogadjaja jer ,,za svaki problem postoji resenje samo se o njemu mora razgovarati tim pre sto SPS poseduje tapiju na celu kucu". Predsednik kraljevackih socijalista Sreten Jovanovic kaze da ne postoji nikakav problem.
   -Rec je o politicko - marketinskom potezu Privremenog organa opstine Kraljevo jer je cilj da se u Kraljevu, kao i na nivou Republike, vlada privremenim merama i uredbama. Nesporno je da je opstina bila donator za dva stana u Knez Mihajlovoj u Beogradu, ali to ne znaci da ona sada moze sve staviti pod svoju kapu. Znamo da opstina ucestvuje i u izgradnji seoskih grobalja, znaci li to da, po tom osnovu, ima pravo njegovog koriscenja shodno procentu ucesca? Cilj je, dakle, da se na lokalnom nivou napravi afera jer istice period vladavine Privremenog organa, dolazi vreme kada se mora pokazati sta je ucinjeno da se, po slovu zakona, raspisu prevremeni lokalni izbori - jasan je bio Jovanovic naglasavajuci da ce SPS angazovati svoje strucnjake da analiziraju ceo slucaj. Tim pre sto se ne tako davno govorilo da opstini pripada cela ,,Knezevica kuca", a sada se trazi povracaj polovine ovog atraktivnog objekta, u strogom centru grada.
   Prema oceni socijalista tuzba protiv njih ima za cilj da pokaze kraljevcanima da su izgladjene sve razmirice izmedju stranaka na vlasti i da je doslo vreme obracuna sa opozicijom.

NA METI PRIVREMENOG ORGANA OPSTINE KRALJEVO DIREKTORI I NACELNICI - pise Rajko Saric
Razresenjima do resenja

   Skupstina opstine Kraljevo je jos 1992. godine donela odluku da se okupljanja gradjana u cilju odrzavanja zbora ili nekog drugog javnog skupa mogu vrsiti na nekoliko lokacija, ali se za takve skupove uglavnom koristio Trg Srpskih ratnika. Propisan je tada i cenovnik za kauciju, ali je on obezvredjen enormno visokom inflacijom, pa je bilo potrebno doneti novu odluku. Tako ce ubuduce za javni skup, bilo da se odrzava na jednoj lokaciji ili u pokretu, biti placana kaucija od 1.000 dinara na ime pranja i ciscenja javne povrsine, odluceno je na juce odrzanoj desetoj sednici Privremenog organa opstine Kraljevo. Odeljenje za urbanizam, gradjevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti, na osnovu podataka dobijenih od JKP ,,Cistoca", predlozilo je daleko vise cene, ali je Privremeno vece bilo misljenja da Kraljevo, kao perjanica demokratskih promena u Srbiji, u vreme kada slede predsednicki izbori, mora omoguciti svima koji to zele da pod povoljnim uslovima odrze svoje skupove.
   Clanovi Privremenog organa bili su saglasni po pitanju obaveza Raskog okruga, Ministarstva odbrane i Republickog zavoda za statistiku, koji Opstini na ime snabdevanja vodom, odrzavanja higijene, grejanja, fizicko-tehnickog obezbedjenja, iznosenja smeca, telefonskih usluga i elektricne energije, duguju vise od 1,8 miliona dinara. Kako je rekao nacelnik Sluzbe za zajednicke poslove organa opstinske uprave Milomir Prodanovic, opstina je izmirila sva dugovanja tako da je na Raskom okrugu da nadoknadi ova sredstva. Pomenuti dug uglavnom je prenet iz prosle godine, dok se obaveze iz tekuce godine izmiruju redovnije. Nadlezna sluzba ce nastaviti da vrsi pritisak na Raski okrug da se dugovanja izmire i pored toga sto je svojevremeno na Izvrsnom odboru postojala i inicijativa da se dug otpise.
Na jucerasnjoj sednici doneta je i odluka o obrazovanju cetvoroclane Komisije za nagrade i priznanja koja ce razmotriti predloge za nagrade, pohvale i druga priznanja u okviru predstojeceg obe-lezavanja 7. oktobra - Dana opstine Kraljevo. Kraljevdan ce biti obelezen brojnim manifestacijama, a nosilac svih aktivnosti je Kraljevacko pozoriste. U tu svrhu odobreno je 300.000 dinara. Privremeno vece donelo je i resenje o obrazovanju petoclane komisije koja ce preispitati sve ugovore zklopljene izmedju mesnih zajednica i americke organizacije ACDI/VOCA. Ovakvo resenje usledilo je zbog cinjenice da lokalna samouprava vec tri godine nije ostvarila potreban kontakt sa ovom americkom organizacijom koja deluje na podrucjima 21 opstine u Centralnoj Srbiji. Umesto da postoje partnerski postojali su konkurentski odnosi zbog cega se nije znalo kolika je obaveza lokalne zajednice da ucestvuje u realizaciji pojedinih infrastrukturnih projekata.
Na jucerasnjoj sednici clanovi Privremenog organa opstine Kraljevo doneli su vise resenja o kadrovskim promenama u javnim preduzecima, upravnim odborima tih preduzeca i opstinskim sluzbama. Tako je duznosti direktora JKP ,,Putevi" razresen LJubisav Majstorovic, a na njegovo mesto postavljen ing. masinstva Milivoje Slovic, dosadasnji tehnicki direktor u ovom preduzecu. Duznosti je razresen, na sopstveni zahtev, i direktor JKP ,,Pijaca" Miroslav Bura, a na njegovo mesto postavljen je agronom Zeljko Kovinic. Zbog sukoba interesa duznosti zamenika predsednika Upravnog odbora JP za informisanje ,,Ibarske novosti" duznosti je razresen Radisa Djordjevic koga je zamenila Jana Debeljak, po zanimanju ekonomista. Na istoj sednici gospodjica Mila Scepovic postavljena je za javnog pravobranioca opstine Kraljevo umesto Zorana Bozovica koji je postavljen na drugu duznost.
   I u opstinskoj upravi doslo je do nekih kadrovskih promena. Umesto Jelene Bekcic - Lukovic, na mestu nacelnika Odeljenja za urbanizam, gradjevinarstvo i stambeno - komunalne delatnosti postavljen je Zoran Raspopovic, dok je umesto Srdjana Bjelovica, za nacelnika Komunalne inspekcije postavljena Jasminka Jovanovic, komunalni inspektor. Duznosti je razresen i nacelnik Sluzbe za skupstinske poslove Gordana Bradic. Na njeno mesto imenovana je Zagorka Petric.

Zenama posao - direktorima smena
   Na poslednjoj sednici Privremenog organa opstine Kraljevo, pored brojnih kadrovskih promena, paznju novinara posebno su privukle smene direktora Javnih komunalnih preduzeca ,,Pijaca" i ,,Putevi", Miroslava Bure i LJubisava Majstorovica. I pored toga sto je, Bura navodno smenjen na sopstveni zahtev, predsednik Privremenog organa Marko Petrovic je rekao da je do smene na kormilu pomenutih preduzeca doslo jer su njihovi direktori ,,na ocigled celog Kraljeva" zaposlili svoje supruge.
   -Majstorovic je svoju suprugu zaposlio u ,,Pijaci", dok je Burina supruga istog dana posao dobila u ,,Putevima". Nije rec o zaposljavanju kadrova vec o ,,prijateljskom" zaposljavanju sto necemo tolerisati - rekao je Petrovic.
Ako petoclano opstinsko vece bude ispostovalo ovakav princip, vise je nego sigurno da ce se jos nekim direktorima ,,fotelja izmaci".

INTERVJU: PROF. DR RADOVAN PETROVIC, GENERALNI DIREKTOR FABRIKE VAGONA - pise Dragan Vukicevic
Istorijski posao za fabriku

    • Mislim da je za Fabriku vagona ovo istorijski posao, u vremenu kada iz drustvenog sektora treba da predjemo u privatni. U pripremama za privatizaciju, koje traju godinu dana, testirali smo nasu snagu i moc, da li mozemo da se nosimo sa ovako velikim poslom. Ubedjeni smo da ovaj posao mozemo da uradimo organizaciono, kvalitetno i strucno, to govorim zato sto smo ovu tvrdnju testirali na izvoznom poslu za Siriju

   Ovako je za „Ibarske novosti” prof dr Radovan Petrovic, generalni direktor Fabrike vagona prokomentarisa poslednji ugovor za brazilskog partnera o proizvodnji vise od 1.300 vagona za tu juznoamericku drzavu i naglasio:
– Kao sto vam je poznao mi smo sa belgijskom firmom u protekloj godini uspeli da napravimo jedan slozen i kvalitetan proizvod - vagon-cisternu pod pritiskom, prakticno bombu na zeleznickim prugama, bez ikakve greske i primedbi. Taj proizvod je bio kontrolisan od strane vise kontrola ukljucujuci sve vozove, evropske a i sire. Mozemo reci da smo taj posao vrlo kvalitetno uradili.
•Sta ovaj posao predstavlja konkretno za Fabriku vagona?
– Sto se tice izvoznog posla za Siriju, nasa dobit je blizu 200 hiljada eura, a kad vam kazem da je kontrola vrsena od polovine posla onda je nas uspeh veci. Sada vec mozemo da se merimo sa evropskim fabrikama vagona. Sa raspolozivim brojem ljudi kapacitet fabrike je 700 vagona godisnje. Brazilski posao je veci po obimu, ali je manje slozen od belgijskih cisterni. Po kolicini koju cemo ugovoriti za neki dan znatno je veci, a radi se o 1330 vagona koje treba da isporucimo za 15 meseci.
• Da li je Fabrika u mogucnosti da odgovori zahtevima takvog posla s obzirom na krupne kadrovske promene koje ste sproveli u poslednjih nekoliko meseci?
– Mi smo pratili sta rade druge fabrike teretnih vagona u svetu. Nesto slicno cemo i mi da uradimo. To znaci da imamo jezgro od 700 ljudi, koji su ostali, a onda cemo primiti u radni odnos te fluktujuce radnike, znaci bravare, zavarivace i ostalih zanimanja, na odredjeno vreme, dok taj projekat traje. Kad sve to imamo u vidu, i to da ce se delovi za vagone raditi kod nas a montaza u Brazilu, koja zahteva 250 radnika.
•Odlucili ste da se vagoni sklapaju u luci Santos gde se zavrsavaju vec dve hale, a ne u Luci Bar, sto je bila jedna od varijanti?
-Mi vec imamo ekipu koja ce tamo uzeti dve hale u zakup, to su hale koje mogu da se adaptiraju za ove namene. Ekipa je kombinovana sa ljudima iz Unibroza, dogovara cenu zakupa hala, u kojima ce se vrsiti montaza. Hteo bih samo da podsetim da je Fabrika vagona od 1973. do 1978. godine isporucila Brazilu 2500 vagona. Tada je bio isti koncept proizvodnje i montaze vagona. Sada bismo hteli da odemo korak dalje, da sto vise delova proizvedemo u Brazilu, jer je tamo cena celika niza od evropskih.
•U stvari vi se u Brazil vracate na poznato trziste, a posao je ogroman jer se vrsi kompletna rekonstrukcija tamosnje zeleznice?
– Odlicno ste pitanje postavili, a ujedno ste me podsetili sta se radi sa starim voznim parkom, gde su nasi vagoni ranije isporuceni. Brazilska strana nam je ponudila, mi prihvatamo, da paralelno sa montazom novih vagona mi vrsimo rekonstrukciju voznog parka, koji sada broji oko 15 hiljada vagona, ako imate u vidu da je cena rekonstrukcije jednog vagona 30 procenata vrednosti novog vagona, mozete da zamislite koji je to posao za nas. Budemo li uspesni sa ovih 1330 vagona, imamo obecanje od brazilske strane da ce nas uvrstiti u izvoz od 600 vagona novogradnje godisnje, u periodu do 2010. godine. To je razlog zasto se mi veoma angazujemo da ovaj posao zavrsimo na vreme i kvalitetno.
• Poslednjih meseci dogadjaju se mnoge stvari unutar fabrike, unutrasnje kadrovsko reorganizovanje i td. Koliko je prethodni posao uticao da Vi mozete da delujete veoma efikasno?
-Sredjivanje prilika i uslova za rad u Fabrici vagona se na neki nacin poklopilo sa mojim dolaskom ovde. Ne pripisujem to sebi vec sticaju okolnosti koje su se desile u vreme kad sam ja dosao u fabriku. Tada su se desile dve vrlo vazne stvari. Jedna da se pridje ispitivanju trzista, cemu sam se nesebicno predao, i pomoc drzave koju smo konkretno dobili sa uvodjenjem konsultanta u postupku privatizacije. Malo je poznato da smo mi 1. oktobra prosle godine, sa liste od 45 preduzeca imali privilegiju da zajedno sa „Gosom”, „Bakrom” iz Sevojna i „Samotom” iz Arandjelovca, pristupimo postupku rekonstruiranja za privatizaciju. Taj posao se zaista obavljao sa krajnjom ozbiljnoscu. To mozete proveriti, da smo bez primedbe odradili svaku od tih aktivnosti koje je zahtevala agencija. Zahvaljujuci tome sproveli smo socijalni program, on jeste bio bolan ali i neminovan, jer smo otpustili 826 ljudi, uglavnom rezijskih radnika. Bilo je primedbi da su otpusteni diplomirani masinski inzenjeri, ali to je bio izraz potrebe u fabrici. Ti ljudi nisu mogli da prate strucna usavrsavanja da bi mogli da odgovore zahtevima ovog vremena. Apsolutno, stvoren je prostor da se prime novi mladi inzenjeri na njihova radna mesta, da se kompjuterski opismene, da se opismene novim tehnologijama, da mogu da se nose sa svetskim proizvodjacima vagona. To je bila ideja i zelja da paralelno sa pripremama za privatizaciju, ispitivanjem trzista, za vracanjem proizvodnje preko malopre pomenutog belgijskog posla. Ta tri pravca su vrlo dobro funkcionisala u prethodnom periodu. Zato smo mi sad u fabrici svi predani poslu. Mogu vam reci da ni u pola sedam, ni u pola tri nijednog radnika ne mozete zateci na kapiji, svi imaju svoje poslove. Mnogo je jos posla oko konstituisanja sluzbi na nivou fabrike. Da skratim pricu, fabrika je sada jedinstvena, vise nema izmisljenih akcionarskih drustava, koja su licila na azdaju sa osam glava. Sada se kapaciteti mnogo bolje koriste, sada se pokazaclo da je po knjigovodstvenim sluzbama bilo preterano administracije, koja je sama sebi smetala u obavljanju posla. Sada je jedan sasvim drugi odnos, postovanje prema radnom mestu. A bogami, i blizu smo privatizaciji. Puno je strateskih partnera koji se interesuju za Fabriku vagona i mi mislimo da tu nema nikakvih problema. Da cemo kasnije u privatizaciji cele fabrike, kako je sada zamisljeno u agenciji, imati sasvim solidnu poziciju.
•Otpustanje radnika je bila neminovnost, to su znali i Vasi prethodnici, medjutim, oni nisu smeli da udju u taj „posao”. Da li to znaci da Vi imate viziju buducnosti Fabrike vagona?
-Pa upravo to! Meni neko kaze znali smo to ali nismo preduzimali, znali smo da je bilo vise ljudi, ali niko nije imao hrabrosti da to uradi. Neko ko hoce da tu moju hrabrost malo amortizuje kaze, znate sta, Vi ste imali odstupnicu na fakultetu, tamo radite puno radno vreme. U svemu tome ima po malo istine, ali jedna stvar biva sasvim cista, Fabrika vagona nije imala ni proizvodne, ni finansijske kondicije da izdrzi takvu reziju koja je ovde operisana sa krajnjim bolovima koje covek moze da ima. Znam da svi ti ljudi koji su napustili nisu zadovoljni, neki jesu, jer su imali neka alternativna resenja jos dok su radili u fabrici, ali verujte svi ce se oni bolje snaci nego da su kolektivno odumirali sa fabrikom. Ovako fabrika ima sanse, ima perspektivu, mi se sada veoma dobro informisemo sta svetu treba sto se tice vagona. Znamo da Filipinima treba veliki broj vagona, da Indoneziji trebaju vagon-cisterne za palmino ulje. Mi smo spremni da sa Indusima radimo vagone za treca trzista. Jedni ce proizvoditi delove, drugi montirati, prema tome u svim tim relacijama kada se okrenemo poslu za 700 ljudi, koliko smo projektovali fabriku, mi cemo uvek imati posla. Jednostavno, jos se tu neke stvari desavaju, ako „ulovimo” posao veci nego sto 700 ljudi moze da uradi, mi cemo biti u prilici da zaposlimo odredjeni broj radnika dok taj projekat traje. Da za te ljude imamo obezbedjenu hranu i smestaj u krugu Fabrike vagona, a onda kad se zavrsi projekat „kud koji mili moji”. Dolazi novi projekat, novi poslovi...
•...Kako se uostalom i radi u svetu.
-Apsolutno. Necemo dozvoliti da ljudi ako su u stalnom radnom odnosu misle da su im osigurana radna mesta. Jeste dobro da jezgro od 700 ljudi bude sastavljeno od specijalista, bilo da su to proizvodni radnici, bilo da su inzenjeri. To jezgro moze da kreira projekat, a u izvodjenju radova treba da se osloni na najekonomicniju varijantu. Jednostavno, organizaciju firme treba praviti prema projektu, a ne kroz jednu okostalu organizaciju provlaciti projekat. Jer kad imate ovo drugo, onda ljude koje imate u organizaciji ne mozete sve angazovati na projektu i onda su tu gubici. A placate ih iz ugovora koji je kalkulisan samo za rad na projektu. Mnogi ljudi to nisu shvatili, mislili su da treba da prime platu samim cinom sto su u fabrici. To vise nije moguce, pogotovu kad dodje privatnik i kaze: „ja danas ove ljude koji ne rade nemam od cega da platim, i necu da platim”. Onda ce se te stvari brze resavati, bice tu, verovatno, socijalnih fondova na nivou drzave, nadam se bolje regulisanih. Kada bude vise para, onda se moze i drugacije organizovati, ali sada, u ovom trenutku, kada fabrike resavaju socijalne probleme, one umiru zajedno sa tim socijalnim problemima.

Medju najboljima u Evropi

• Osim posla sa Sirijom, kakvi su izgledi za nove poslove, da li se otvaraju nove mogucnosti? Poznato je da Fabrika vagona ima svoje vagone u 18 drzava.
-Ne samo da smo sklopili posao na juznoamerickom trzistu nego cemo nastaviti dalje da radimo za Evropu. Francuzima smo ponudili proizvodnju od 245 vagona za prevoz automobila, pregovori se za sada dobro odvijaju i mi se nadamo da cemo te razgovore do kraja godine privesti kraju. Pored ovog posla rusko trziste je veoma zainteresovano za nasu proizvodnju. Podsetio bih vas da je u „Politici” od 3. i 19. septembra pisalo o tome, posle posete ministra finansija Djelica, po pitanju otpisa duga za gas. Ako to procitate videcete da se Fabrika vagona eksplicitno pominje, a ne neke druge fabrike vagona nego upravo Fabrika vagona Kraljevo. Pretpostavljamo da je nas kvalitet, nas izvoz vagona u 18 zemalja, ucinio to da velike transortne kompanije, koje se bave vagonima, nama obracaju. Posebno nam imponuje sto su vagon-cisterne po kvalitetu u samom vrhu Evrope, tako da sa Transivom iz Belgije, sa kojim smo radili vagone za Siriju, ocekujemo i nove poslove o cemu ce biti reci za mesec dana.

Mesecni racuni za struju
(odnos utrosenih kilovata: 50% skupa + 50% jeftina tarifa)

kilovati           cena
1.000 kilovata 2.100 dinara
1.500 kilovata 3.400 dinara
2.000 kilovata 6.400 dinara
2.500 kilovata 9.910 dinara
3.000 kilovata 13.450 dinara

cena grejanja za stan od 55 kvadratnih metara
( po vrsti energenata) - za sest meseci

gradska toplana 12.900 dinara
struja 38.400 dinara
ugalj 14.000 - 26.600 dinara
drva 24.000 dinara.

KULTURA

MLADI I KULTURNA BASTINA - pise Bojana Milosavljevic
Mnostvo ''tvrdjava'' u kraljevu

Izlozbom nagradjenih likovnih radova na temu "Tvrdjava," kojoj je u nasoj Republici bila posvecena protekla sedmica manifestacije nazvane "Dani evropske bastine", u ponedeljak je u holu odbornika SO Kraljeva na primeren nacin "spustena zavesa" nad dogadjajima koji su, u cast kulturnih dobara, kao najvecih dragocenosti svakog naroda, odrzavani u brojnim evropskim drzavama, a u nas pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i medija Srbije. Citava akcija posvecena je, pre svega, mladim narastajima, kao buducim naslednicima nemerljivog kulturnog blaga svoga naroda. NJihov odziv bio je, stoga, ocekivano dobar. Za prvi ovakav koncept evropske akcije, u cijem sredistu je bilo stvaralastvo mladih, jedna od potvrda je i zavrsna izlozba nadarenih osnovaca koji su vrlo domisljato i kroz razne likovne tehnike (crtez, akvarel, tus, tempere i kolaz) docaravali u svojoj masti drevna vojna utvrdjenja, danasnje spomenike istorije i kulture.
   Od ucenika iz cetiri osnovne skole u Kraljevu stiglo je vise od 50 radova. Marina Lukic - Cvetic, istoricar umetnosti i Katarina Grujovic, etnolog i antropolog (obe iz Zavoda za zastitu spomenika kulture u Kraljevu), odabrale su 19 najuspelijih crteza, slika i kolaza. Osim sto postavka moze da se pogleda sve do kraja meseca i sto je na izuzetan nacin ukrasila deo prostora zgrade opstine, mladi umetnici su i prigodno nagradjeni. O samoj zavrsnici "Dana evropske bastine" u Kraljevu Katarina Grujovic je kazala:
   - Malisani su vrlo lepo i raznovrsno odgovorili na ovu temu i dali zanimljiva vidjenja tvrdjava. Sve ovo bilo je vise nego inspirativno i sada nam ostaje da se nadamo da ce ovakva manifestacija dogodine biti jos masovnija i uspesnija, kao i da ce organizatori da se potrude za nove nagrade".


JUBILEJI U KRALJEVU
Sedam decenija vatrogasaca

   "Dobrovoljno vatrogasno drustvo u Kraljevu od 1933. do 2003. godine" - naziv je velike dokumentarne izlozbe koja je sinoc otvorena u galeriji Narodnog muzeja - Kraljevo. Ovom postavkom, sa obiljem dokumenata i fotografija, ciji je autor Blagomir Bisevac, istoricar u kraljevackom Istorijskom arhivu, na reprezentativan i faktografski nacin prikazan je razvojni put Dobrovoljnog vatrogasnog drustva u nasem gradu. Ovim dogadjajem, takodje, najavljuje se i nekoliko drugih svecanih programa i manifestacija - sve u znaku velikog jubileja.
   Danas pre podne, u sali Kraljevackog pozorista, organizuje se kviz za osnovce sa temom - koliko i sta znaju o protivpozarnoj zastiti. Veceras u 20 casova na glavnom gradskom trgu vatrogasni orkestar "27. septembar" odrzace za sugradjane koncert. Svecana akademija povodom sedam decenija od osnivanja Dobrovoljnog vatrogasnog drustva u Kraljevu priredjuje se sutra, u sali Kraljevackog pozorista.
   Tragajuci predano za dokumentima i ostalim prilozima za izlozbu, Blagomir Bisevac, autor postavke, podseca da je jedinstveno Drustvo kraljevackih vatrogasaca nastalo spajanjem drustava davnasnjih dveju fabrika - aviona i vagona:
- Od samih pocetaka rada Dobrovoljnog drustva vatrogasaca u Kraljevu pocela je i trajala saradnja sa vatrogasnim orkestrom. NJega su najpre sacinjavali mladi radnici ovih fabrika, inace, skolovani muzicari, a potom se orkestar uvecavao dolaskom mladih sugradjana - kaze, izmedju ostalog g-din Bisevac, uz podsecanje da je 27. septembar praznik svih vatrogasaca Srbije.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

PREPORUCUJEMO
,,Sentimentalna povest britanskog carstva" Borislav Pekic (Solaris)
U ovoj knjizi sakupljena su predavanja o istoriji Engleske, koja je Pekic preko BBC-ja drzao od 1988 do 1991 godine.
Pekic se sluzio vrlo obimnom dokumentacijom, uglavnom iz Istorijskog departmana Radio Londona, izdanjima sa Oksforda i Kembridza, mnogim strucnim studijama ali i malo poznatim delima anonimnih autora koji su uz ogroman istrazivacki trud, mracne periode Engleske istorije ispunjavali opisima ponasanja, obicaja i misljenja obicnih Engleza.

ODELJENJE ZA ODRASLE
,,Jednostavno pismo" Milos Petkovic (NB ,,Stefan Prvovencani")
Petkoviceva poezija je lisena ukrasa i svega sto bi moglo da narusi osnovni ton duboke melanholije. Pocinjuci tamo gde stvarnost prestaje, gde se uspostavljaju potrage za onim sto stvarnost nije ili jeste u nama proizvela, poezija M. Petkovica lici na ta traganja: rasprsena je i lelujava, zasnovana na simbolickim osnovama.

ODELJENJE ZA DECU
,,Bajkovita putovanja" Djordje Protic (Bookland)
U knjizi Bajkovita putovanja, Dj. Protic sa izuzetnom mastovitoscu prati imaginarna putovanja jednog decaka. Autor uvodi citaoca u svet dzinova s Himalaja, gusara na okeanu, polarnih noci na Aljasci, neobicnih ljudi, vodi ih u zacaran grad i prasume.
Protic je dugogodisnji urednik decijih casopisa i autor biografija poznatih jugoslovenskih umetnika.

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
,,Pijanista : secanje na Varsavu 1939- 1945" Vladislav Spilman (Narodna knjiga / Alfa).

   •