Birati, izabrati, probrati?
Petnaest dinara po glavi biraca
„Krunisanje“ uspesnih stvaralaca
Svitanje medijskog mraka?
Povratak pravim vrednostima
Oktobarske nagrade - tri price
Mudar lider predvidja ishode
„To je moj sin“
Kultura
Sport - Paraglajding - Odbojka - Fudbal

POCELA KAMPANJA ZA PREDSEDNIKA OPSTINE - pise Rajko Saric
Birati, izabrati, probrati?

   • Kandidate za predsednika opstine Kraljevo do sada su istakli Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Srpska radikalna stranka, Srpski pokret obnove, Demohriscanska stranka Srbije, Nova Srbija, G 17 plus, Socijaldemokratska partija, Miroslav Karapandzic u ime grupe gradjana • Do sada su samo radikali najavili odrzavanje mitnga, dok su sve druge politicke stranke predizbornu kampanju zasnivaju na modernijim metodama pridobijanja birackog tela

Sve je manje vremena do odrzavanja lokalnih izbora za predsednika opstine i odbornike SO Kraljevo, koje je predsednica Skupstine Srbije, Natasa Micic raspisala za 16. novembar kada se odrzavaju i izbori za sefa drzave.
Jos pre raspisivanja lokalnih izbora Srpski pokret obnove je obelodanio da ce dr Radoslav Jovic, clan Predsednistva ove stranke biti kandidat za predsednika opstine. Rec je o coveku rodjenom u Kraljevu 1957. godine, prvom ,,demokratskom" predsedniku SO Kraljevo posle burnih dogadjanja koji su usledili zbog pokusaja rezima Slobodana Milosevica da pokrade izbore 1997. godine.
Jovic je vec pripremio program sa kojim ce izaci pred birace. U njemu se, izmedju ostalog, kaze da ce, ukoliko bude izabran za predsednika opstine zatraziti hitno formiranje baze podataka o imovnom stanju, socijalnom i ekonomskom statusu pordica, njihovim potrebama, ali i mogucnostima. Na taj nacin, smatra Jovic, gradjani ce moci brzo i na jednom mestu da ostvare svoja prava ali ce i lokalna uprava lako moci da kontrolise izvrsavanje obaveza pojedinaca prema zajednici. Mesne zajednice, odlukom SO Kraljevo, moraju dobiti izvorne prihode, a na celu jedne velike ili vise malih mesnih zajednica, bila bi imenovana profesionalna lica koja bi imala ulogu domacina. NJih bi postavnjala opstina.
Predsednik opstinskog odbora Demohriscanske stranke Srbije, prof. dr Predrag Stojanovic je svoju kandidaturu za fotelju prvog coveka u opstini Kraljevo najavio jos pre dve godine i na tom stanovistu je i ostao.

BROJNE KANDIDATURE
Kraljevacke demokrate (DS) ce na lokalnim izborima, raspisanim za 16. novembar, imati kandidata za gradonacelnika i punu odbornicku listu - 70 odbornika. Kandidat za gradonacelnika je ekonomista Slobodan Mihajlovic, funkcioner OO DS i zamenik direktora u ,,Elektrosrbiji". Mihajlovic je rodjen 1957. godine u Kraljevu, ekonomski fakultet zavrsio je u Beogradu, u politickim vodama se nalazi od 1996. godine.
-U DS smatramo da je Mihajlovic prava licnost za jednu tako odgovornu funkciju kakva je predsednik opstine, posebno zbog cinjenice da je njemu, novim zakonskim aktima, data velika vlast. Predsednik opstine tako, imace ubuduce i ingerencije Izvrsnog odbora ali i znatnim delom ingerencije koje je do sada imao predsednk opstinske Skupstine. Na ovaj nacin DS je jasno pokazala javnosti u Kraljevu da je potpuno spremna da preuzme punu odgovornost na polju privatizacije, razvoja sela i kapitalnih infrastrukturnih objekata - rekao je nacelnik Raskog okruga, Mile Koricanac predstavljajuci kandidata DS. On je ovom prilikom naglasio da DS daje bezrezervnu podrsku kandidatu DOS-a za predsednika Srbije, Dragoljubu Micunovicu, ocenivsi da ce na predsetojecim izborima svaka stranka pokazati koliku podrsku biraca ima. Demokrate, naravno, nisu iskljucile mogucnost postizbornih koalicija sa strankama demokratske orjentacije.
Kandidata za gradonacelnika istakla je i Demokratska stranka Srbije (DSS). Kako se i ocekivalo rec je o doktoru medicinskih nauka LJubisi Jovasevicu kome je podrsku dala i Narodna demokratska stranka dr Slobodana Vuksanovica . Tako ce se pred biracima naci zajednicka lista kandidata ove dve stranke pod nazivom ,,DSS - NDS dr Vojislav Kostunica". DSS ce narednih dana odrzati vise tribina na kojima ce biti promovisan program njihovog kandidata i pojasnjeno biracima kakav je stav stranke po pitanju predsednickih izbora.
Dr Jovasevic je rodjen 1953. godine, u Kraljevu je zavrsio osnovnu skolu i Gimnaziju, a 1972. godine upisuje Medicinski fakultet nakon cega sledi staziranje u Londonu. Danas je clan Predsednistva DSS, savezni poslanik i poslanik u Savetu Evrope. Ukoliko bude izabran za predsednika opstine, kako je sam izjavio, radice na isti nacin kao sto je radio dok SO nije raspustena I uvedeno Privremeno vece.

MITINZI I TRIBINE
Kandidat Srpske radikalne stranke (SRS) za predsednika opstine Kraljevo je Miljko Cetrovic, pedesetcetvorogodisnji pravnik, predsednik Opstinskog odbora ove stranke, saopsteno je novinarima na vanrednoj konferenciji za stampu. SRS ce na ove izbore izaci samostalno, sa punom listom za odbornike, kandidujuci, na svih 130 mesnih odbora kako kazu, ljude od ugleda, nekompromitovane, ljude koji ce omoguciti da pobeda radikala bude potpuna.
Cetrovic je rodjen u Kraljevu, pravni fakultet je zavrsio u Beogradu, trenutno je bez zaposlenja i priprema otvaranje advokatske kancelarije.
-SRS je zapocela predsednicku kampanju mitingom na Trgu slobode u Novom Sadu. Koncept predsednickog kandidata nase stranke, Tomislava Nikolica zasnovan je na jeftinoj kampanji, mitinzima u 35 gradova Srbije gde ce biti ostvaren direktan kontakt sa gradjanima. U Kraljevu miting je planiran za 12 oktobar, sa pocetkom u 17 casova - rekao je Miroljub Veljkovic,predsednik Okruznog odbora SRS.
Pored Nikolica na mitingu ce, govoriti i drugi savezni i republicki poslanici, a radikali ne kriju ocekivanje da ce trijumfovati ne samo na lokalnim, vec i na republickim izborima i pored, kako sami tvrde, medijske blokade, posebno na drzavnim medijima.
Sa predsednikom Opstinskog odbora Draganom Bradicem, kao kandidatom za predsednika opstine Kraljevo izlazi i Socijaldemokratska partija (SDP). Prema misljenju SDP Kraljevu nedostaje vizija razvoja i zato ce pored kandidata za predsednika SO ova stranka imati i kompletnu odbornicku listu, a na izbore izlazi u koaliciji sa gradjanima.
U ime grupe gradjana ,,Za Kraljevo", kandidat za predsednika opstine Kraljevo bice Miroslav Karapandzic, rodjen 1954. godine u Kraljevu. Karapandzic je dugo godina radio u Opstinsom sud, u Zavodu za zastitu zdravlja, bio je preedsednik SO Kraljevo cetiri po godine, a danas radi kao sudija u Trgovinskom sudu.
Opstinski odbor Nove Srbije (NS) je saopstio da ce ucestvovati na izborima za predsednika opstine. Kandidat za ovu funkciju ispred NS je dr Milos Babic, anesteziolog iz Kraljeva.
Predsednik Izvrsno odbora SO Kraljevo iz vremena vladavine Koalicije ,,Zajedno", Zvonko Obradovic bice kandidat za predsednika opstine ispred G 17 plus. Zvanicna kandidatura bice objaveljena tokom sledece nedelje, ali nam je pred zakljucenje ovog broja Ibarskih novosti potvrdjeno da ce G 17 plus na izbore izaci sa punom listom za odbornike i da se priprema znazna kampanja.
Ovih dana u svim ulicama u centru grada nalaze se timovi stranaka koje imaju kandidata za predsednika opstine, ali i za sefa drzave gde se prikupljaju potrebni potpisi gradjana. Medju aktivistima koji prikupljaju potpise nalaze se i predstavnici raznih udruzenja, ali i sindikalni aktivisti. Za kandidaturu za predsednika opstine potrebno je prikupiti najmanje 30 odsto potpisa od biraca kojih je na podrucju nase opstine 110.258, dok je za odbornike potrebno prikupiti 200 potpisa za celu odbornicku listu. Ovo bi trebala da bude prva kampanja, kako za predsednika opstine tako i za sefa drzave gde nece biti bespostednog pljuvanja protivnika, gde ce kandidati vise govoriti o svom programu. Izborna lista sa potrebnom dokumentacijom predaje se u OIK najkasnije do 1. novembra, odnosno 15 dana pre dana odredjenog za odrzavanje izbora. Zbog velikog broja kandidata ocekuje se da predsednik opstine bude izabran tek u drugom izbornom krugu.

KOLIKO KOSTAJU LOKALNI IZBORI? - pise Slobodan Rajic
Petnaest dinara po glavi biraca

   Na jednom broju stranackih konferencija za novinare postavljeno je pitanje koliko kostaju izbori ako se organizuju cesto i pojedincno na raznim nivoima? Neke politicke stranke bavile su se i konkretnom racunicom, pa je tako Opstinski odbor SRS Kraljevo procenio da samo za dnevnice clanova birackih odbora po birackom mestu treba izdvojiti po 15.000 dinara, a sa ostalim troskovima vise od 20.000 dinara, a kada se to pomnozi sa brojem birackih mesta dobije se cifra od oko 2,5 miliona dinara.
   Prema podacima nadlezne sluzbe Odeljenja za privredu i finansije u Kraljevu, za organizovanje proslih lokalnih izbora, 24. septembra 2000. godine, ukupno je potroseno 1.729.352,67 dinara. Od toga je veci deo sredstava za ovu namenu Republika Srbija prenela opstini Kraljevo - 1.305.200 dinara. Ta preneta sredstva, prema podacima, u najvecem delu utrosena su za materijalne troskove i dnevnice birackih odbora. Za materijalne troskove (prevoz, stampanje i deljenje listica, biracke kutije, zakup prostorija za glasanje i drugo) utroseno je 670.535,67 dinara. Za dnevnice birackih odbora utroseno je 660.000 dinara, a za rad Opstinske izborne komisije i administrativne radnike koji su joj pomagali 398.817 dinara. Ako se troskovi lokalnih izbora 2000. godine podele sa ukupnim brojem biraca u opstini Kraljevo (112.000), ispada da su svakog biraca ti izbori kostali po 14,5 dinara, a ako se uzmu u obzir samo izasli biraci 65.000 onda proizilazi da ih je taj izlazak na glasanje kostao po oko 25 dinara.
   Troskovi sprovodjenja novih izbora i finansiranja izbornih aktivnosti, po novom Zakonu o lokalnim izborima, u celini padaju na teret opstine i obezbedjuju se u njenom budzetu. Prema clanu 51. ovog Zakona, „sredstva za finansiranje izborne aktivnosti raspodeljuju se predlagacima kandidata na nacin utvrdjen aktom skupstine opstine, a na podneske i radnje u izbornom postupku ne placa se taksa“.
Ako se ima u vidu da ce 16. novembra istovremeno biti sprovedeni i predsednicki i lokalni izbori, to bi moglo da znaci da ce troskove ponovo deliti opstina i Republika. To bi moglo u ukupnom iznosu znatno da smanji troskove nego kada bi se izbori organizovali posebno, a koliki ce stvarni iznos sredstava biti potreban znace se kasnije, kada nadlezne sluzbe to proracunaju po realnim trzisnim vrednostima, odnosno cenama koje trenutno vaze. Podsecanja radi, RIK je za predsednicke izbore od Vlade Srbije trazio 279 miliona dinara.
Sve u svemu, ako se sve cinjenice uzmu u obzir, pre svega godisnji rast cena i troskova, stopa inflacije i neki drugi ekonomski pokazatelji, ali i novi nacin izbora i njihovog finansiranja, lokalni i predsednicki izbori u Kraljevu mogli bi zajedno da kostaju oko pet miliona dinara ili po oko 50 dinara po glavi biraca, odnosno oko 80 dinara po glavi izaslih biraca. S obzirom da su rebalansi ovogodisnjih i projekcije opstinskog i republickog budzeta za iducu godinu u toku, preostaje da sacekamo i vidimo koliko ce ta cifra za ove aktivnosti stvarno iznositi.

POVODOM DANA OPSTINE KRALJEVO DODELJENA PRIZNANJA I NAGRADE - pise Marina Miljkovic Dabic
„Krunisanje“ uspesnih stvaralaca

    • Oktobarska nagrada arhitekti Mihailu Dimitricu* Diploma "zasluzni gradjanin" Radetu Bakracevicu iz Maribora* Zasluzna organizacija • Sluzba za zdravstvenu zastitu dece ZC "Studenica" • Djindjicu podshumno Diploma pocasnog gradjanina

   Dobitnik Oktobarske nagrade je Mihailo Dimitric, arhitekta, za projekat i upornost u realizaciji Hirurskog centra ZC "Studenica". Rade Bakracevic, pocasni konzul Kraljeva u Mariboru dobio je diplomu zasluznog gradjanina, a diploma zasluzne organizacije dodeljena je Sluzbi za zdra-vstvenu zastitu dece i omladine ZC "Studenica". Zvanje pocasnog gradjanina Kraljeva posthumno je "za sve ono sto je ucinio da nas izvede iz duboke tame i pokaz put u slobodnu i demokratsku Evropu" dodeljeno dr Zoranu Djindjicu.
   Na svecanoj sednici kojoj su prisustvovali predstavnici crkve, okruga, poslanici u obe skupstine, predstavnici nekih politickih stranaka, preduzeca, ustanova, banaka i drugi predstavnici javnog i politickog zivota u Kraljevu, zahvalnice su dodeljene i Slobodanu Lukicu, Zeljku Kosaninu, Antoniju Aramanteu, Andjeliji Kapa, Dusanu Vukovicu, Leposavi Jankovic, svajcadrskoj humanitarnoj organizaciji SDC, Slobodanu Suvocesmakovicu, kosarkaskom klubu "Masinac" i skoli fudbala "Bubamara".
   U ime svih dobitnika prisutnima se zahvalio dobitnik Oktobarske nagrade Mihailo Dimitric:
- Svaka nagrada nosi u sebi dva obelezja-priznanje za uspeh kao podsticaj mladjim stvaraocima ili priznanje za stvaralacki rad za nas starije. Svi ljudi zele uspeh i traze srecu, sa manje ili vise snage i upornosti, a najvise izgleda da je nadju i sacuvaju imaju oni koji je traze u zajednickoj sreci sto veceg broja ljudi sa kojima ih zivot vezuje - rekao je Dimitric zahvaljujuci se na Oktobarskoj nagradi.
   Cestitajuci dobitnicima Marko Petrovic, predsednik Privremenog organa opstine Kraljevo u svom govoru na svecanoj sednici opisao je poslednji dan "kraljeve nedelje" koji je, kao dan Kraljeva ustanovljen 1999. godine sledecim recima: "Sedmi oktobar, nije dan, to je secanje; nije datum, nego pocetak; nije praznik, nego obaveza".
   U srpskoj tradiciji 7. oktobar je posvecen kultu Nemanjica, odnosno prvom Nemanjicu krunisanom pocetkom 13. veka u manastiru Zica. Stefan Prvovencani, sin Stefana Nemanje i brat Svetog Save tada je krunisan kao prvi srpski kralj. Sedmi oktobar je i u pravoslavnom kalendaru je obelezen kao prepodobni Simon sto je monasko ime prvog srpskog kralja.

NARODNI POKRET OTPOR - pise Rajko Saric
Svitanje medijskog mraka?

   • Narodni pokret Otpor od 6. do 12. oktobra u svim vecim gradovima u Srbiji prikuplja potpise za ponistavanje svih odluka Skupstine Srbije kojim je izabran Savet republicke radio-difuzne agencije.

   Narodni pokret Otpor (NP) se zalaze za uspostavljanje pravne drzave, za vladavinu prava. Ono sto karakterise danasnju vladajucu strukturu to su gomile afera, nedonosenje novog Ustava, nepostovanje starog i brojne ministre u ostavci i izvrgavanje ruglu procedure izbora koji se obavljaju u Skupstini Srbije. Ovakvim nacinom rada, aktuelna vlast je u potpunosti izneverila predizborna obecanja iz 2000. godine, upravo ono u sta su gradjani Srbije najvise verovali posle pada Milosevicevog rezima - receno je na poslednjoj konferenciji za novinare NP Otpor u Kraljevu.
   Aktivista Otpora, Vladimir Marovic je posebno akcenat stavio na izbor clanova Saveta republicke radio - difuzne agencije.
   -Otpor je pokrenuo inicijativu da Narodna skupstina Sbije donese Odluku o stavljanju van snage svih odluka o izboru clanova ovog Saveta. Od 6. do 12. oktobra nasi clanovi ce u svim vecim gradovima Srbije prikupljati 15.000 potpisa kako bi inicijativa usla u skupstinsku proceduru. Javnost zna da su sporna tri clana Saveta, da su clanovi struke i nevladinog sektora podneli ostavke. Rec je o Vladimiru Cvetkovicu, Nenadu Cekicu i Goranu Radenovicu koji su u Savet izabrani van zakonske procedure - rekao je Marovic. On je rekao da Otpor nije zaboravio na medijski mrak koji je u Srbiji vladao pre 5.oktobra 2000. godine i izrazio bojazan od ponovnog dezinformisanja, ponovnog poigravanja sa svescu gradjana jer mediji imaju ogrman znacaj u donosenju odlka pojedinaca u drustvu.
   Ustavom Srbije omoguceno je da se u skupstinsku proceduru uvrsti bilo koja inicijativa, ali nije precizirano u kom vremenskom roku bi se morala naci na dnevnom redu.
   Aktivista NP Otpor Vladan Slavkovic je rekao da je do sada zavrseno 80 odsto aktivnosti na registraciji Otpora kao politicke stranke s obzirom da postoji puni koncenzus opstinskih odbora o ovom pitanju.
   On je i ovom prilikom podsetio na dogadjaje koji su prethodili raspustanju Skupstine opstine i uvodjenju privremenih mera u Kraljevu. -Cetiri od pet clanova sadasnjeg Privremenog organa, direktno je ucestvovalo u prizivanju privremenih mera, a sada, navodno rade na razresenju problema koji su se nagomilali bas zahvaljujuci njima - rekao je Slavkovic. On nije iskljucio mogucnost da Otpor izadje sa svojim kandidatom za predsednika opstine ili da podrzi neku od istaknutih kandidatura.

MARKO JEVREMOVIC

ZORICA RISTOVIC

DANKA RUDINAC

OKTOBARSKE NAGRADE - TRI PRICE - pise Marina Miljkovic Dabic

RADE BAKRACEVIC, pocasni konzul Kraljeva u Mariboru
Prijatelje treba cuvati

   Ja se zahvaljujem, pre svega, Privremenom organu opstine Kraljevo i svima koji su me predlozili. Cestitam praznik svim Kraljevcanima. Ja sam, evo vec 40-tak godina u Mariboru, povezan sam stalno sa Kraljevom i mnogo mi znaci kad neko prizna da radimo, jer od 2000. godine kada je prof. dr Pedja Stojanovic potpisao Povelju o partnerstvu (nekada je to bilo pobratimstvo), zapoceta je neka nova saradnja. Mnogo radimo na tome, nekoliko puta smo dovodili privredne delegacije iz Maribora u Kraljevo i iz Kraljeva u Sloveniju. Dosta smo uradili i kad se ta nagrada dodeljuje meni, morao bih da kazem da deo te nagrade sigurno dobijaju i svi ostali: politicari iz Kraljeva koji su potpisali Povelju o partnerstvu, ali i mnogi Srbi koji zive u Mariboru i mnogi Slovenci koji rade sa nama i kojima je drago zbog saradnje Kraljeva i Maribora i Slovenije i Srbije.
Koliko godina Vi vec nosite titulu pocasnog konzula ?
Od 2000. godine kada je potpisano partnerstvo. Ta delegacija, na celu sa Pedjom Stojanovicem i gradonacelnik Maribora Boris Sovic predlozila je da ja budem pocasni konzul Kraljeva koji ce tu saradnju prosirivati i produbljivati na svim poljima, od privrede do sporta i na dobro Kraljeva i Kraljevcana i Maribora i Mariborcana.
Za sve godine koje ste proveli u Sloveniji koji Vam je period bio najtezi ?
Najtezi je bio prvi dan kada sam 60-tih godina dosao u Maribor. Znate, nepoznavanje jezika, ne poznajete ljude, ali 60-tih godina nas su Slovenci oberucke docekali, nije bilo nikakvih problema. Bilo je problema zbog stana, zbog nedostatka materijalnih sredstava, trebalo je sve to organizovati i da se jezik nauci, ali je posle toga sve zaista bilo odlicno.
A devedesetih godina kada su zahladneli odnosi Srbije i Slovenije ?
Ja cesto kazem, i posto je danas praznik, mozda ne bi bilo dobro da pominjemo te losije stvari. Bilo je tesko za Srbe u Sloveniji, jer Slovenci nisu znali o cemu se radi. Nisu znali ni Srbi ko je posvadjao te narode, ili ih nije posvadjao - to nije vazno. Nesto nije bilo dobro i zato smo se okrenuli sada nekim novim vremenima. Ja kazem da je sad mnogo bolje, Slovenci su to sve zaboravili, dobro bi bilo da i mi zaboravimo. Vidite, samo cinjenica da smo iz Slovenije Kraljevu, Vrnjackoj Banji i Novom Pazaru poklonili vatrogasne kamione, da ne govorimo o vrednosti, velika je stvar. Iz Maribora zovu privrednike iz Kraljeva da dodju u Sloveniju da saradjuju. Vidite i ovo stanje sa preduzecem "Ekonom" iz Usca". "Primat" iz Maribora je suvlasnik tog preduzeca. Ja ne znam tacno koliki je udeo jednih ili drugih, ali to bi morale opstina ili drzava da odrade da se ne bi kvarili odnosi izmedju Kraljeva i Maribora koji su sada super.
Postoji li neko udruzenje Kraljevcana ili Srba u Mariboru?
Postoji, to ste dobro pitali. Postoji i to veliko drustvo u Mariboru. U Mariboru ima 8.000 Srba, u Sloveniji oko 60.000 , znaci najvise ljudi iz druge nacije je Srba. Saradnja je, naravno, najveca sa Kraljevom, jer to Kraljevcani "guraju'. Ne bih zeleo nikoga da vredjam, ali Kraljevcani nisu dosli nepismeni, uglavnom su dosli sa univerzitetskim diplomama, sve su to skolovani ljudi: lekari, inzenjeri, novinari. Mozda je to bio razlog da lakse uspostavimo kontakte, jer je nekim drugim, neskolovanim radnicima to mozda teze islo. Ali, mi pomazemo svim Srbima i evo, najnovija vest je da 25. oktobra definitivno pocinjemo sa nastavom na srpskom jeziku, pedesetoro dece je upisano. Predvidjeno je da prof. dr Predrag Stojanovic dodje da tu skolu otvori i da pocnemo jednu drugaciju, bolju vrstu saradnje. Slovenci su nam cak dali zeleno svetlo i za mogucnost fakultativnog ucenja srpskog jezika, a posle toga bilo bi u skolama i kao obavezno.
Koliko je za nas Srbe u Sloveniji situacija pozitivna pokazuje i cinjenica da nam je Ministarstvo za kulturu Slovenije omogucilo da imamo svoje novine. Imamo svoju reviju "Kontakt": onako kako nasi saradnici napisu tekst se objavljuje, na srpskom ili na slovenackom jeziku. Ja sam glavni i odgovorni urednik tih novina. Veoma sam zadovoljan i cini mi se da cemo sirenjem mreze saradnika, buduci da smo dobili novcana sredstva to moci da organizujemo kvalitetnije. Dobili smo sredstva i za folklor. Kao sto ste vi, uoci praznika, imali nastupe kulturno-umetnickih drustava, sve to mozete da vidite i u Sloveniji. Dovodili smo strucnjake iz Srbije koji su obucavali nasu decu, kupili smo im i nosnju tako da sada odlicno igraju srpska kola. Zeleo bih da se zahvalim gradonacelniku Maribora Borisu Sovicu koji vrlo blagonaklono gleda na saradnju sa Kraljevom i svim Kraljevcanima i zeleo bih, ako nekim slucajem bude zamenjeno ovo rukovodstvo i neko drugo, trece, cetvrto, da bilo ko da dodje sto vise saradjuje, jer je lepo imati prijatelja. Znate da Slovenija 1. maja 2004. godine ulazi u Evropu i da cete preko nas moci mnogo toga da uradite sa Evropom, jer prijatelja je tesko dobiti, lako ga je izgubiti. Posto smo sada prijatelji, to vise nije pobratimstvo, vec partnerstvo koje treba da gajimo za dobro svih Kraljevcana i Mariborcana.

MIHAILO DIMITRIC, arhitekta, dobitnik Oktobarske nagrade
Uspeh se nikad olako ne priznaje

   U suzenoj biografiji moglo bi da stoji: rodjen pre 66 godina, dete uciteljice i svestenika koji su cesto menjali mesto boravka. Gimnaziju zavrsio u Trsteniku, Arhitektonski fakultet u Beogradu, posle diplomiranja pet godina radio u Nemackoj upravo na projektovanju zdravstvenih ustanova. Po povratku u zemlju bio tehnicki direktor u Direkciji za izgradnju Vrnjacke Banje. A onda ga, pre tri decenije, Kraljevcani "kupili" ponudom za projekat Hirurske bolnice. Dosao i ostao…
U svom govoru citirali ste reci Ive Andrica o besmislenosti bezanja iz mesta koja nam se ne dopadaju, jer "samo uzalud gubimo snagu da mesto ucinimo lepsim i podnosljivijim". Negde ste se prepoznali?
Iskoristio sam nekoliko njegovih divnih misli koje sam procitao jos kao mladic i shvatio ih kao neku vrstu malog testamenta: ljudi odlaze iz zemlje smatrajuci da ce na nekom drugom mestu da nadju to "nesto", jer im je nepodnosljivo da se na tom mestu gde se nalaze osecaju nekako nedovrseno, nepotvrdjeno. A kad pogledate u sustini, oni se bukvalno vracaju na svoj pocetak. Tako sam i ja otisao iz ovog kraja jos pre 45 godina trudeci se da nesto napravim u Nemackoj, a zapravo sam se trudio da se sto pre vratim nazad.
Gotovo da sam zaboravila Vam cestitam. Ali, Vi ste projekat za ciju ste realizaciju nagradjeni uradili pre gotovo tri decenije?
Andric je rekao jos jednu veoma interesantnu stvar: da uspeh koji covek postigne ne moze nicim da se plati, da se nadoknadi. Svi misle da uspeh moze olako da se prizna. Nijedan pravi uspeh nikad nije olako priznat. Uspeh je kao neko voce koje kasno sazreva: dugo vi morate da cekate da to voce toliko sazri da biste osetili da je slatko i uzivali u ukusu koji to zadovoljstvo samo po sebi pruza. Tako i uspeh na kraju dolazi mozda uvek kasno.
Jeste li nagradu zasluzili zato sto ste svoju srecu trazili u zajednickoj sreci sto veceg broja ljudi sa kojima Vas zivot vezuje?
Kad sam dolazio iz Nemacke, ja sam imao neku potajnu zelju za iskustvom koje sam ovde ostvario; projekat i izgradnja Hirurske bolnice. Kad sam dobio mogucnost da napravim taj projekat i objekat, ja sam to vec smatrao prvom nagradom, jer ovakve stvari ne dolaze cesto i mali broj mojih kolega u zivotu ima takvu sansu. Mislim da smo uspeli, jer je kraljevacka Hirurska bolnica poznata i u malo sirim krugovima u Srbiji. Mozda ja to svoje delo nisam dovoljno prezentirao siroj javnosti i to ce, buduci da sam vec dve godine u penziji, biti neki moj sledeci zadatak. Ne samo zato sto je to podsticaj kroz ovu nagradu, nego cu pokusati da napravim jednu Monografiju o Hirurskoj bolnici u kojoj ce biti prikazan bar deo napora mnogih ljudi. Vazno je da se ovakve nagrade zapamte zbog toga sto one, ustvari, treba da predstavljaju podsticaj za mlade ljude koji dolaze i vide da se nesto desava i da se ono sto je vredno i primecuje i nagradjuje.gg

ZELJKO KOSANIN CUVENI KRALJEVACKI KOLEKCIONAR
Uskoro srebrni jubilej

   Da su zivi veliki francuski pisci Aleksandar Dima i Viktor Igo u ovom nasem teskom vramenu, imali bi prilike sta da zabeleze o gospodinu Zeljku Kosaninu. Za tih dvadeset godina ono sto je vredno pomena, pamcenja, narocito povodom njegove stalne umetnicke zbirke, gde on ne posustaje, desilo se mnogo stosta. U neku ruku, posto je on promoter knjiga, kataloga i luksuznih monografija povodom kojih i pravi izlozbe - setimo se samo divne monografije Milana Djokica, kraljevackog slikara, pesnika i konzervatora, u autorskoj prezentaciji Srete Bosnjaka, zatim sjajnih izlozbi Radosa Rakusa kao slikara - sve su to njegove premijere i gotovo senzacije gde su autori predgovora, recimo poimence, bili Balsa Rajcevic, Sreto Bosnjak, Dusan Djokic, a posle, Ivona Rajacic - Barandovski, pa zatim mamut izlozba 2000 minijaturnih akvarela u Salonu Savremene Umetnosti u Beogradu 1998, koji je predstavila LJubica Miljkovic, kustos Narodnog Muzeja u Beogradu, maestralna izlozba „U slavu ikone“ koja je postavljena u nekoliko znacajnih muzeja i propracena impresivnom publikacijom, vise od dve stotine grafickih listova na isti nacin predstavljeno je u kulturnim centrima Kovin - Smederevo, i potom, divne knjige prirucnika o akvarelu, zbornika i trebnika, koje je priredio pomenuti akvarelista, Dusan Djokic, i povodom koje je u Narodnom Muzeju u Kraljevu priredjena izlozba nasih najvecih zivih akvarelista 20. veka, Zorana Pavlovica, Zdravka Mandica, Grujice Lazarevica, Ratka Lalica, Ranka Bjeljinca, Todora Stevanovica, Vlastimira Nikolica, Milana Djokica i Dusana Djokica.
Ali to ni izdaleka nije sve. Iza vrha tog ledenog brega stajalo bi otprilike ovo: neprebrojiva kolekcija svih kategorija i tehnika ne samo slika - ulja na platnu, crteza, grafika , akvarela, skulptura, spalira zidnih tapiserija, ikona, ekskluzivnih predmeta primenjene umetnosti (rezbarenog mobilijara), nekih starih i Spo pet vekova i vise. Medjutim, najinteresantnija je zbirka nase savremene umetnosti sa skoro celog Balkana, pogotovu jugoslovenskih naroda, a narocito savremenih srpskih umetnika u poslednjih pedeset godiha.
Ono sto je interesantno jeste da je Zeljko Kosanin svoju prvu sliku u zbirci, simbolicki, nabavio ulje na platnu, rad izvesnog kraljevackog umetnika Kitica, a kao poslednji poduhvat, simbolicki, u svoju zbirku ugradio je dela ovih umetnika na izlozbi u Ibar - Basti 21. marta ove godine: mladog kraljevackog vajara Vladimira Jablanovica i doticnog Dusana Djokica, koji je tom prilikom izlozio 16 najnovijih reprezentativnih slika, rekao nesto lepih pozdravnih reci prilikom otvaranja i ostavio Kosaninu u amanet i secanje kompletnu izlozbu. Nedavno smo otkrili da su Jablanovic i Djokic poreklom iz nekada vrlo bliskih , od pre deset vekova starih srpskih porodica , koji su se prvi put sreli na toj izlozbi.
Sva buduca razmisljanja o zbirci Zeljka Kosanina zdusno preporucujem celoj nasoj umetnickoj, a narocito ostaloj javnosti. Sve ostalo bi bile legende, price, manje ili vise prazna govorkanja i nepouzdane informacije iz trece ili cetvrte ruke.
Dusan Djokic, Beograd, slikar i likovni kriticar

   Septembra 1987. godine Desimir Jevtic, po profesiji masinski inzenjer, doktor tehnickih nauka, profesor univerziteta bio je premijer Srbije. Doduse, funkcija je malo rogobatnije zvucala - predsednik Republickog izvrsnog veca. Onda je dosla Osma sednica CK SKS, a on je bio jedan od sedmorice koji su glasali protiv opcije koja je pobedila. "Bio sam porazena manjina, ali nije mi bilo prvi put" - sturo se priseca. Posle svih ovih godina gotovo neverovatno zvuci da su i on i Vlada "u sedlu" ostali jos deset meseci, sve do kraja mandata. "Milosevic je video da cu da se branim, a on je po prirodi bio kukavica" - kaze danas Desimir Jevtic koji je svoj radni vek zavrsio u Rumuniji na mestu ambasadora. U svom rodnom Oparicu, opstina Rekovac, sada gaji pcele, stvara skulpture i bavi se slikarstvom. Smatra da je Slobodanu Milosevicu rekao sta o njemu misli mnogo pre drugih, da greske koje smo napravili treba da platimo, da su afere i svadje aktuelnih politicara normalna stvar. Tacno onoliko koliko je nenormalna cinjenica da smo jedna od retkih zemalja u svetu koja je ubila svog premijera…
IN: Kazu da je buducnost neke zemlje uvek predodredjena sposobnoscu elite da se snadje u vremenu i prostoru. Kada i gde je pogresila elita kojoj ste i sami pripadali, odmah kazem pogresila, jer je vecina nas osetila pogubnost odluka donetih osamdesetih godina HH veka ?
Narod, naravno, nikada nije kriv. Narod obicno ide za svojom elitom. Mi smo, nazalost, u nasoj istoriji imali dosta tragican odnos prema eliti. Uvek je promena vlasti prethodnu elitu unistavala. Uvek se o onim prethodnim govorilo kao o "avetinjama proslosti", kako rece Djelic pre neki dan. A nisu svi bili avetinje i mogli su da se upotrebe za dobro naroda. Posle promena koje su nastale posle pada Berlinskog zida nasa elita se nije snasla. Verovatno razlog za to lezi u tome sto su u eliti, ili u najglasnijem delu elite bili, uglavnom, ljudi sa iskustvima Srba van Srbije, znaci Srba sa kompleksom stalnih sukoba sa narodom sa tih teritorija, bilo iz Hrvatske, bilo iz Bosne… Oni su, rekao bih, iskoristili priliku da promovisu coveka koji je obecao da ce radikalnim merama da definitivno resi srpsko pitanje.
IN: A sta je bio razlog da nasa elita prenebregne tu jako bitnu 1989. godinu ?
Rekao bih da je nasa elita smatrala da se nista nije desilo, da ce nasa zemlja moci i dalje da bude "nesto izmedju". Secate se "Istok na Zapadu, Zapad na Istoku". To, naravno, nije moglo da bude.
IN: Vama se, rekla bih, mnogo pre te 1989. godine ucinilo da politika kojoj ste i sami bili naklonjeni ne daje prave rezultate?
Svima je bilo jasno da ce se Jugoslavija podeliti, da ne kazem raspasti, pitanje je bilo samo kako ce to da se uradi. Bio je to sukob linije koja je bila za pregovaranje i kompromise na politickom planu i za liberalniji odnos prema ekonomiji, koju zastpupa Ivan Stambolic i linije radikalizacije problema koju je zastupao Slobodan Milosevic. U to vreme crkva seta mosti kneza Lazara po granicama srpkih teritorija, iskopavaju se jame po Bosni i po Hrvatskoj, sahranjuju se zrtve drugog svetskog rata koje su, ocigledno postojale, ali je pitanje kome su sluzile? Verovatno samo za to da jos jedno 200.000 ljudi pogine posle toga.
IN: Sta se konkretno desilo na 8. sednici? Koliko je ljudi bilo protiv opcije koja je pobedila? Vi ste bili medju njima ?
Ja sam porazena manjina. Nije mi to bilo prvi put. Bio sam porazena manjina i 1976. kada sam se pobunio protiv takozvanih radnickih amandmana na Ustav, pa sam pogodio u sto se kaze, krupnu metu. Iako sam bio kandidat za generalnog direktora "14. oktobra" u Krusevcu, oni me isteraju. Slobodan Milosevic je dugo osvajao vecinu koja ga je podrzavala. Secate se "Studenta" i crteza: vampirski zubi zagrizli javorov list i to je kao uvreda Tita. Slobodan brani Tita da bi osvojio one koji su bili za njega, zatim ga kritikuje da bi osvojio one koji su bili protiv. Zatim se pojavljuje prica o Vojku i Savlu, pise se protiv civilizovanog sveta, osvaja se necivilizovani svet. Na prici o Gradskom komitetu prelama se prica o osvajanju RTS-a, Dusko Mitevic postaje glavni i odgovorni. Ivan kaze: "Ne treba koketirati sa nacionalistima iz Akademije!" Slobodan Milosevic koketira sa Akademijom i osvaja taj deo elite. Dolazi Osma sednica i, naravno, nas sedam je protiv… Mi smo porazeni. Ustvari, na Izvrsnom komitetu koji je bio dva dana pre toga, mi smo bili porazeni za dva glasa i onda, jednim dopisom Gradskog komiteta koji potpisuju Slobodanka Gruden, Rados Smiljkovic, Dusko Mitevic i Jagos Puric, posle znate sta su oni bili, stize prijava kako Ivan Stambolic vrsi pritisak na Gradski komitet, a kao predsednik drzave nema pravo da se mesa u partijska pitanja. To je prvi izlazak na videlo sukoba izmedju Slobodana i Ivana koji je tinjao sve vreme. Tada postaje jasno da Dragisa (Buca) Pavlovic nije glavna tema, vec Ivan Stambolic. I tako imate, s jedne strane, coveka koji se bori za vlast svim sredstvima i koketira sa nacionalistima i koministima i, sa druge strane jednog koji se nedovoljno bori za vlast, a pokusava da uvede u zemlju jedan noviji pristup, razlicit od komunistickog.. Zato i gubi. I zato smo mi porazena manjina…
IN: Posle svega sto ste rekli o Slobodanu Milosevicu, posle svih ovih godina, smatrate li da je on bio nacionalista?
Ne, teza je bila, i to se nije krilo - " i posle Tita Tito". Nisu to samo vicevi, kao sto mi sada slusamo da je to njegova supruga izdejstvovala, to je bila sema u razgovorima sa republickim rukovodstvom u kojima sam i ja ucestvovao.
IN: Kako je onda bilo moguce da, od momenta, kada ste im se usprotivili, ostanete na mestu premijera?
Osma sednica bila je u septembru 1987. godine, a vec u decembru tacka dnevnog reda bilo je poverenje Vladi. Moji ministri su bili strasno razocarani sto sam ja tako glasao. Jedva sam ih ubedio da nastave da rade recima (pamte oni to): "Kad djavo kuca na vrata ti radi, nemas drugo resenje!" Kad su stavili poverenje Vladi na dnevni red, svoje ministre sam ubedio da napisu sta su uradili za te tri godine. Izvestaji su bili knjiga od 200 stranica. Tacka dnevnog reda na Skupstini, mi im saljemo materijal, oni skidaju tacku. Slobodan je po prirodi bio plasljiv, on je kukavica u sustini, hvatao je na tudje slabosti. Kad je video da cu da se branim, on je to ostavio za redovne izbore, nije hteo sa mnom da ratuje. Kad se mandat Vlade zavrsio, Slobodan me zove i pita sta bih hteo sada. Kazem, :"Ja sam profesor Univerziteta, tu mi nista ne trebas. Mogu da budem ambasador, tu nemoj da mi smetas!" I tako ja odem u Rumuniju i budem tamo devet godina. To je Slobodan, takav je bio: nije ulazio u nepotrebne sukobe i uvek je hteo da upotrebi nekoga. I sad ima u politici tih koje je on upotrebljavao povremeno. Mene nije upotrebio.
IN: Jeste li sigurni? Smatrate li da ste time sto ste pristajali da budete na visokim funkcijama prosto davali legitimitet jednom takvom coveku kao sto je bio Slobodan Milosevic ?
To je bilo takvo vreme, jednostavno situacija kada vi i kada ste "protiv" i kada ste "za" - nista ne menjate. Na njega nije moglo da se utice. Ja mislim da je na njega mogla samo njegova supruga da utice i da je ustvari problem te dve glave sve to sto smo mi doziveli za tih 10 godina.
IN: Kako gledate na 5. oktobar 2000. ?
To je isto revolucija. Znao sam da ce to da se desi, imao sam neke kontakte sa njima, vidite - onde mi stoji letak "Ovde zive otporasi ". Cim sam dosao iz Rumunije, jos je Slobodan bio na vlasti, ja sam se "Otporu" preko Interneta prijavio, nikad nisu dosli nista da me pitaju, ali svejedno - to je bilo moje opredeljenje. Znaci, ja sam ovde vazio za opoziciju, radio i dalje protiv Slobodana Milosevica. Cak su na jednom mitingu ovde rekli: "Imate Vi ovde izdajnike!" Kad su oni otisli, ja mojim seljacima ovde kazem: "Pustite Bidzu, ja sam za njega istorijska licnost!" Veliki je uspeh sto nije bilo vise zrtava, zbog trauma koje ostaju iza toga. Podrzavam one ljude koji su sve ucinili da ne dodje do krvi. Ja sam samo protiv nastavka paktiranja.
IN: Oni koji kazu da tranzicija mora da boli tvrde da treba da ucimo na greskama drugih?
Cini mi se pogresnim shvatanje da ce neke stvari brzo biti uradjene. Ja znam da u Rumuniji neke velike firme ni posle 13 godina nisu privatizovane. Neke stvari nece biti uradjene za godinu dana ili dve, ali ljudi moraju da zive. Ko da placa te ljude? Nama socijalni programi odnose ogromna sredstva. I to socijalni programi za one koji ne rade, a primaju platu! Mislim da stvari dobro idu na makroekonomskom planu. Sa problemima, naravno, ali oni su u Rumuniji prevazilazeni 13,14 godina, a kod nas su prosle tek tri. Imacemo problema verovatno i dalje, ali nadam se da ce se naci ljudi koji ce umeti da pronadju pravo resenje.
IN: Kako vidite danasnju politicku scenu u Srbiji ?
Ona je daleko bolja od one koja je bila pre 5. oktobra. Ja mislim da je dobro sto se oni svadjaju. Mi moramo da se naviknemo na to da su politicari javne licnosti. Moraju da vode racuna sta rade. I ima svi redom da ga gledaju, vi novinari da dezurate, paparaci da ga snimaju, mogu oni da se bune koliko hoce, ali to je tako. I nije nikakvo cudo sto se otkriva da je ovaj uradio ovo ili ono, samo treba odvojiti politicku odgovornost od krivicne. Vi novinari morate istinu da prikazujete, koliko mozete, nikada necete moci celu, ni u svetu se to ne moze.
IN: Da li se u odnosu medija prema vlasti nesto promenilo ili ova vlast ima najmanje problema sa istim medijima kao i prethodna, a najvise sa istima koji su smetali bivsem rezimu?
Uvek ce biti pokusaja politicara da uticu na medije. Problem je samo u tome sto mi nemamo zakone koji sankcionisu te odnose, pa se onaj koji je na vlasti ponasa kao da je to njegov medij. A nije. Vidite koliko tesko ide sa usvajanjem medijskih zakona. Cekaju se, verovatno, parlamentarni izbori, da se do izbora "prevesla". Meni to nije nikakvo cudo. Pre je to bilo jasno: imali ste vlast nad medijima, ako si sef drzave ili partije ti postavljas koga hoces. Sad to bas i ne moze tako lako. I objektivno, mediji su pod pritiskom, ali vlast ima vece rizike nego ranije u odnosu na medije.
IN: Zasto je istorija stradanja i spasenja od svih balkanskih naroda uvek bila namenjena samo Srbima?
Mi smo, nazalost, zahvaljujuci Slobodanu i onima koji su ga podrzavali dalje od onoga sto smo bili pre u politickom smislu. I ekonomski smo nazadovali, ali veci je problem politicki. Ja sam optimista, samo svi treba da imamo vise strpljenja i da se ne zanosimo iluzijama. Ako je Sloveniji trebalo 12 godina da udje u EU, a nama bude bilo potrebno sedam, osam - bice to ogroman uspeh. Da linija Slobodana Milosevica nije pobedila mi bismo sada bili na nivou Slovenije. Pokusaji u spoljnoj politici da se ne zamerimo Evropi, a da budemo sa Amerikom - to je Miloseva politika i to treba da bude nasa politika. Konacno, Rumunija i mi smo imali istu istoriju, ali oni nisu bili pasaluk, bili su vazali Turaka. Oni su bili isti kao i mi, ali njih ima 22 miliona, a nas nema ni pola. Znaci, sve je politika. Kod njih se ne zna: do pola rata su sa jednima, a od pola sa drugima. Ali, uspevali su. Nije sramota biti mudar. A mudar znaci - predvidjati ishode. Najveca greska elite i lidera je ako ne predvidjaju, jer najgora je nedonesena odluka.

KULTURA

KRALJEVDAN - pise Bojana Milosavljevic
Datum iz drevne i svetle proslosti

- Sedmi oktobar, od pre sest godina ustanovljen kao Dan Kraljeva, i ove godine obelezen sa vise programa raznovrsnog sadrzaja. U Narodnoj biblioteci "Stefan Prvovencani" na sam praznik besedu je, pred crkvenim velikodostojnicima i predstavnicima lokalne uprave, drzao akademik Miroslav Pantic, potpredsednki SANU

   Praznik grada, kao datum (u crkvenom kalendaru, posvecen svetom Simonu ili monaskom liku kralja Stefana Prvovencanog), 7. oktobar, vazi za vremensku odrednicu koja seze u najsvetliju proslost srpskog naroda, otelotvorenu u kraljevskoj zaduzbini Zici, koja viseznacno dominira nasom bastinom, a koju Kraljevcani smatraju vise nego bliskim i svojim simbolom. Masovnije nego, cini se, ranijih godina, ovonedeljni Kraljevdan slavljen je nekoliko dana, uspesno se dopunio sa medjunarodnom Decjom nedeljom i, naravno, u najvecoj meri bio posvecen mladima naseg grada. Folklorne priredbe, rok koncert brojnih domacih grupa, sportska nadmetanja,… samo su deo programa objedinjenih svecarskim povodom.
   Akademik Miroslav Pantic, penzionisani profesor Filoloskog fakulteta u Beogradu, odazvao se molbi organizatora svecanog knjizevnog programa u Narodnoj biblioteci Kraljeva da u utorak, na sam praznik, besedom pred gostima i zvanicnicima, medju kojima je bio i vladika Hrizostom, prigodno podseti na Zicu, njene ktitore, vladare i stvaraoce, sa posebnim osvrtom na zivotno delo Stefana Nemanjica, prvog srpskog kralja ustolicenog u Zici pocetkom 13. veka:
- Ovaj veliki srpski vladar - rekao je pored ostalog prof. dr Pantic - broji se u najznamenitije licnosti sveukupne srpske istorije, a iz Zice, ponosne zaduzbine srpskog kralja, u kojoj su se i drugi ustolicavali, uvek je (cak i kada je bila rusena i paljena) zracila rec svemoguceg Boga, verom i nadom u bolju buducnost… Stefan Prvovencani uistinu je bio jedan od najtalentovanijih Nemanjica, a ta darovitost je isla u raznim pravcima: drzavnik koji je vesto drzao na okupu steceno, okretan diplomata, sposoban vojskovodja i vrstan pisac, koji je sa mladjim bratom Savom zasnovao originalnu srpsku knjizevnost i bio medju njenim najboljim piscima."
  Kralj Stefan ostavio je pet knjizevnih dela (izuzimajuci brojne osnivacke povelje, darovnice, objave o prijateljstvima i druge drzavne akte), pisanih na staroslovenskom jeziku, ali sa krepkim izrazima narodnog jezika. Glavnim njegovim delom smatra se hagiografija "Zitije svetog Simeona mirotocivog," pisana po uzoru na vizantijske zivotopise, a posvecena zivotu i delu njegovog oca Stefana Nemanje, kasnijeg zickog monaha. Ovo zitije napisano je sa najboljim odlikama tog zanra. Glumac Mile Nedeljkovic citao je odlomke iz dela Stefana Prvovencanog.
   U nastavku svecarskih programa u cast Kraljevdana, iste veceri je u galeriji "Marzik" otvorena koletivna izlozba slika ovogodisnjih ucesnika Likovne kolonije "Studenica" koja se proslog avgusta odrzala po 28. put. Na ovom likovnom dogadjaju predstavilo se 15 slikara iz Kraljeva ali i svih vecih gradova Srbije. Na letnjoj pozornici u centru grada (gde je prethodne veceri odrzan koncert kraljevackih kulturno - umetnickih drustava), u utorak u 2o casova sugradjanima su se predstavila nadarena deca.


PROMOCIJE KNJIGA
Roman lekara Srbina iz Francuske

   "Predajem se" - naslov je 12. romana Vladana Radomana, Novosadjanina (rodjen 1936. godine) koji vise godina zivi i radi u Francuskoj. Radoman je, inace, po profesiji lekar, svojevremeno jedan od osnivaca organizacija "Lekari bez granice" i "Lekari sveta." Ovaj Srbin, koji je sada zitelj Nice, veoma je poznat u Francuskoj. Tamo je, pored ostalog, vitez legije casti i nosilac nacionalnog ordena za zasluge. U svojoj domovini Radoman je clan Udruzenja knjizevnika Srbije. Najnoviji roman izdao je "Cepter," preveden je na srpski, buduci da Radoman pise na francuskom jeziku.
Prmociju romana "Predajem se" organizuje u svojoj citaonici Narodna biblioteka iz Kraljeva, u sredu, 15. oktobra (sa pocetkom u 19 sati). Osim autora na promociji ce govoriti i Radmila Mecanin i Sonja Bojic.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

ODELJENJE ZA ODRASLE
Herman Hese: Banjski gost, Narodna knjiga - Alfa, Beograd, 2001
U okviru biblioteke Antologija svetske knjizevnosti, Narodna knjiga je objavila i Banjskog gosta nobelovca Hermana Hesea. Rec je o jednom od najzabavnijih, ali i najmanje poznatih dela slavnog Virtemberzanina. Neposredno po zavrsetku ovih belezka, u oktobru 1923, Hese pise da su ovi zapisi o lecenju u Badenu, "iza polusaljive fasade", ipak , njegova "najlicnija i najozbiljnija knjiga". Beleske su se prvi put pojavile u casopisu Neue Rundschau, pola godine pre objavljivanja Carobnog brega Tomasa Mana, i to pod naslovom Psihologija banja. Odlazk u Baden autoru je samo povod da u ovom autobiografskom delu uroni u problematiku specificnosti banjskog zivota i slozenosti osecanja i zbivanja koja ga prate.

DECJE ODELJENJE
Nevena Vitosevic: Mali andjeo; Hriscanska pocetnica, Draganic, Beograd, 2003
Knjiga Nevene Vitosevic Mali andjeo; Hriscanska pocetnica, s blagoslovom mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, namenjena je prevashodno deci od sest do dvanaes godina, "kao knjiga sa kojom se raste". Andjeo-cuvar vodi svoga citaoca kroz svet hriscanstva upoznajuci ga sa zivotom Bogorodice i Isusa Hrista, biblijskim pricama, svetim tajnama, liturgijskom praksom, molitvom, monastvom i sl. Autor uspeva da slozene teme i teolosku preciznost ucini lako razumljivim i pristupacnim deci. Tome doprinose i neobicne ilustracije, "jevandjelje za oci", takodje delo Nevene Vitosevic.
Ipak, ono sto ovu knjigu najtoplije preporucuje, jeste njena ispunjenost ljubavlju i toplinom, brigom za buduceg coveka, koji "najpre treba da trazi i pronadje blagodatno srce, pa zatim strazi nad njim kao nad ognjem koji se nikad ne sme ugasiti" (monah David (Perovic)).

PREPORUCUJEMO
Velika ilustrovana enciklopedija lovstva (I i II), Gradjevinska knjiga, Beograd; Dnevnik, Novi Sad; 1991
Velika ilustrovana enciklopedija lovstva predstavlja zajednicko delo velikog broja naucnika i strucnih radnika, vrsnih poznavalaca lovstva, ekologije i srodnih nauka. Citalac ce u njoj naci opise svih vaznijih vrsta divljaci, kod nas i u svetu, dragocene informacije o gajenju, koriscenju i zastiti divljaci, a u drugom tomu, upoznace se sa osnovama ekologije i lovnog turizma, nacionalnim parkovima Jugoslavije, vrstama i nacinima lovljenja, lovnom kinologijom i sl. Tekst prate brojne ilustracije, a knjiga je opremljena i recnikom lovackih pojmova, registrom imena i indeksom.
O popularnosti ove enciklopedije govori i cinjenica da je njeno ptvo izdanje, stampano u pet hiljada kompleta, rasprodato u kratkom roku od sedam meseci.

NAJTRAZENIJA KNJIGA
Ispod koze, Misel Fejber, Agora, Zrenjanin, 2003.

   •