DOS na kolena da se Srbija uspravi
Sest podnetih, cetiri potvrdjene kandidature
Uz zgradu obavezan parking prostor
Najvise za biracke odbore
Put do jeftinijih kvadrata
Zaborav nad bezimenim humkama?
Zlocin koji se ne oprasta
Umesto represivne sile - moderan servis gradjana
Kultura
Sport - Kosarka - Odbojka - Fudbal

TOMISLAV NIKOLIC, PREDSEDNICKI KANDIDAT RADIKALA, NA MITINGU U KRALJEVU - pise Rajko Saric
DOS na kolena da se Srbija uspravi

   • U Hagu imamo bolje predsednike i premijere od onih koji sede u Beogradu • Nasa vojska treba da stiti granice drzave Srbije, a ne da je salju u Avganistan i Irak

   -Srpski radikali se vec tri godine bore protiv velike sile, protiv DOS-a koji je 2000. godine mislio da dolazi na vlast zauvek. SRS se ni jednog minuta svog politickog delovanja ne stidi, nikada od nas nije nacinio neko krivicno delo. Srbija je danas na kolenima i doslo je vreme da se ona uspravi, a da DOS bude oboren na kolena - rekao je Tomislav Nikolic, predsednicki kandidat Srpske radikalne stranke na mitingu koji je ova stranka odrzala u nedelju na Trgu srpskih ratnika.
Pred nekoliko stotina clanova i simpatizera Nikolic je optuzio poslanike DOS-a da su mesetari i trgovci glasovima u Skupstini Srbije zbog cega ce im narod Srbije, 16. novembra na izborima, zaokruzivanjem kandidata SRS jasno reci ,,zbogom".
   -Danas u Hagu imamo i bolje predsednike i bolje premijere od onih koji sede u Beogradu. Konacno je doslo vreme da Srbija olovkom, bez prolivanja krvi, odnese jednu pobedu, pobedu uma i razuma nad bezumljem, kriminalom i bezvlascem - porucio je Nikolic i obecao ,,izvodjenje gradjana na ulice i brzo raspisivanje parlamentarnih izbora".
On je izneo niz kritika na rad pojedinih ministara i predsednice republicke Skupstine, naglasivsi da, ukoliko postane predsednik Srbije, nece dozvo-liti da na Savetu odbrane prodje predlog o slanju pripadnika Vojske Srbije i Crne Gore u Avganistan i Irak. Mesto pripadnika nase vojske je, pre svega, smatra Nikolic, da stiti granice drzave Srbije, a to znaci i Srbe na Kosovu i Metohiji.
   -Razgovori DOS-a i Albanaca sa Kosova, koji ce se voditi u Becu, samo su prvi korak ka potpunom osamostaljivanju Kosova, o njegovom punom otcepljenju od Srbije. NATO trupe su boravile u Srpskoj Krajini u Hrvatskoj dok je u njoj bilo Srba, kada su se oni iselili pod pritiskom, otisle su i NATO trupe. Tako ce biti i sa Kosovom, samo se ceka da se Srbi isele i da Misiji NATO bude kraj - rekao je Nikolic pozdravljen aplauzima pristalica koji su nosili transparente: ,,Stani silo i nepravdo", ,,Srpski vojnik na Kosovo, a ne u Irak".
   Nikolic je optuzio Stanka Subotica - Cana, Filipa Ceptera, Dragoljuba Markovica, Miodraga Kostica i Bebu Popovica da nelegalno stecenim novcem finansiraju politicki vrh DOS-a, posebno politicare Demokratske stranke.
Predsednik IO SRS Dragan Todorovic je rekao da se danas u Srbiji veoma tesko zivi, da je milion radnika bez posla, dok vlast u bescenje rasprodaje fabrike koje su radnici gradili 50. godina. Generalni sekretar stranke Aleksandar Vucic je obecao da ce, ako Tomislav Nikolic pobedi Dragoljuba Micunovica, kandidata DOS-a za predsednika Srbije, u kratkom roku uslediti parlamentarni izbori cime bi Srbija bila dovedena u red savremenih, demokratskih zemalja u svetu.
Na mitingu su govorili i potpredsednik Centralne otadzbinske uprave Gordana Pop Lazic, narodni poslanici Natasa Jovanovic i Miroljub Veljkovic. To sto je na mitingu bilo relativno malo prisustvo gradjana, kad je Kraljevo u pitanju, ne znaci da radikali nemaju brojne pristalice. Dosadasnji izbori su pokazali da je dr Vojislav Seselj u Kraljevu belezio dobre izborne rezultate.

Program od dvadeset tacaka
Srbija nikada nije dozivela vece ponizenje od toga da joj se na celu Vlade nalazi Zoran Zivkovic, a Natasa Micic na mestu predsednika Narodne skupstine. Ni Kraljevo nije dozivelo vece ponizenje od uvodjenja prinudne uprave koju su DOS-ovci sami sebi uveli. Ako pobedim u trci za predsednika opstine, realizovacu program izlaska iz bede i propadanja, koji se sastoji od 20 tacaka, koji je realan i na dobrobit svih gradjana Kraljeva - rekao je Miljko Cetrovic, kandidat za predsednika opstine Kraljevo ispred SRS obracajuci se pristalicama na mitingu odrzanom na Trgu srpskih ratnika.

IZ IZBORNE KOMISIJE OPSTINE KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Sest podnetih, cetiri potvrdjene kandidature

   Prema informaciji iz Izborne komisije opstine Kraljevo (IKOK), do juce je ovoj Komisiji podneto sest kandidatura za predstojece lokalne izbore u Kraljevu, raspisane za 16. novembar. Cetiri kandidature podnete su za izbor predsednika opstine, a dve za izbor odbornika.
   Kandidature za izbor predsednika opstine podneli su prof. dr Predrag Stojanovic (DHSS), Miljko Cetrovic (SRS), dr sci. LJubisa Jovasevic (DSS i NDS) i dr Radoslav Jovic (SPO). Komisija je, svojim resenjem, pre nekoliko dana proglasila kandidaturu prof. dr Predraga Stojanovica, koja je imala 3.047, dva vise od potrebnog broja validnih potpisa podrske biraca. Na jucerasnjoj sednici Komisija je potvrdila i kandidaturu Miljka Cetrovica (SRS) koja je, posle dopune, imala 3.077 vazecih potpisa biraca. Komisija je razmatrala i kandidaturu dr Radoslava Jovica i utvrdila da su od podnetih 3.687 potpisa validni 2.963, odnosno da nedostaju 82 i zakljuckom nalozila dopunu. Kako smo informisani, Komisija je juce u 14 sati trebala da razmatra i dopunjenu kandidaturu dr sci. LJubise Jovasevica za koju je prvobitno utvrdjen „manjak“ od 422 potpisa, a koja je posle dopune trebala da bude sigurno potvrdjena jer je imala veci broj potpisa od propisanog (3.045).
   Izborna komisija juce je potvrdila izbornu listu Opstinskog odbora Demohriscanske stranke Srbije (DHSS) u Kraljevu pod nazivom „Demohriscanska stranka Srbije prof. dr Predrag Stojanovic“ na kojoj se nalaze 53 kandidata za odbornike (prikupljeno 230 potpisa, validnih 204, potrebno 200). Takodje je, posle dopune, potvrdjena kandidatura Nebojse Vujicica iz Kraljeva pod nazivom „Grupa gradjana Nebojsa Vujicic“.
   Prema recima Dragana Vukadinovica, predsednika IKOK, najvise nedostataka u dodasnjim kandidaturama bilo je u neadekvatnim potpisima biraca koji su podrzali izbornu listu. Pre svega, kaze Vukadinovic, u netacnim ili nepotpunim licnim brojevima potpisnika ( pogresan broj, ili vise ili manje od 13 cifara) i u dupliranju potpisa. Naime, prema obrascu za prikupljanje potpisa koji je propisao IKOK, obavezan je tacan upis licnog broja (JMB) potpisnika iz licne karte koji se nalazi i u birackom spisku i sluzi za identifikaciju biraca i ostvarivanje njegovog birackog prava. Medjutim, ovi brojevi su u mnogim slucajevima bili nepotpuni ili pogresno upisani, pa je tako, na primer, kaze Vukadinovic, kod kandidature dr LJubise Jovasevica Komisija utvrdila da je potrebno prikupiti jos 422 validna potpisa.

Dva nova clana Komisije
   IKOK je dobila dva nova clana jer su posle potvrdjenih kandidatura za clanove Ko0misije u prosirenom sastavu imenovani : ispred DHSS Dragan Ivanovic (zamenik Jelena Stevanovic) i ispred OO SRS Predrag Fakin (zamenik Vito Dmitrovic).

Podrska bez pritisaka
   Prema clanu 23. Zakona o lokalnim izborima, potpise biraca za podrsku izbornoj listi mogu prikupljati samo lica ovlascena za to od strane podnosioca liste (ovlascenje propisuje izborna komisija), s tim sto je „zabranjeno prikupljanje potpisa na radnim mestima, kao i svaki vid vrsenja pritiska na gradjane da svojim potpisom podrze izbornu listu“.

Krivicna prijava
Izborna komisije opstine Kraljevo (IKOK) je Opstinskom javnom tuzilastvu u Kraljevu podnela krivicnu protiv N.N. izvrsioca zbog falsifikovanja isprave u kandidaturi - dokumentu sa potpisima biraca- za prof. dr Predraga Stojanovica.


PROF. DR PREDRAG STOJANOVIC
Nema dvojbe, nista nije sporno

   Prof. dr Predrag Stojanovic, predsednik Opstinskog odbora Demohriscanske stranke Srbije Kraljevo, povodom sumnje u verodostojnost veceg broja potpisa biraca koji su podrzali njegovu kandidaturu, o cemu je Izborna komisija podnela prijavu za falsifikat tuzilastvu, istakao je da je u tom slucaju za ovu stranku jedino vazno da je njegova kandidatura za „gradonacelnika“ Kraljeva prva potvrdjena! Zbog toga je stranka dobila pravo da ima clana u prosirenom sastavu Izborne komisije, imenovala ga i on ce raditi svoj posao kako treba, istakao je Stojanovic i dodao:
   - Koliko vidim kod Izborne komisije ne postoji nikakva, sto bi rekli braca Hrvati, dvojba o tome da je moja kandidatura punovazna i validna jer ja sam do sada jedini potvrdjeni kandidat.
   Profesor Stojanovic je na pres-konferenciji jos rekao da je DHSS ponudila listu od 53 kandidata za odbornika, najbolje sto stranka ima u Kraljevu, obecao da on nece voditi „prljavu“ izbornu kampanju i na to pozvao i ostale kandidate, da ce na lokalnim izborima sigurno pobediti i naglasio da ocekuje da na sadasnjem zasedanju Skupstine Srbije bude sigurno izabran za potpresednika Skupstine Srbije jer je takav predlog usaglasen na Predsednistvu DOS-a jos u vreme pokojnog premijera dr Zorana Djindjica.

PRIVREMENI ORGAN OPSTINE KRALJEVO - pise Rajko Saric
Uz zgradu obavezan parking prostor

    • Usvojene izmene i dopune Programa uredjenja gradjevinskog zemljista za ovu godinu • Smenjen direktor JKP ,,Toplana" Dragisa Spasojevic, a na njegovo mesto postavljen inzenjer Vukasin Simeunovic

   U proteklih sedam dana odrzane su dve sednice Privremenog organa opstine Kraljevo. Na sednici odrzanoj u petak (10.oktobar) usvojeni su predlog odluke Komisije za planove o privremenim pravilima gradjenja i predlog odluke o odredjivanju delova regulacionog plana za centar grada i detaljnog urbaniztickog plana za Trg Svetog Save, Stara carsija koji se mogu primenjivati u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji do donosenja novog plana, dok je predlog izmena i dopuna programa uredjivanja gradjevinskog zemljista za 2003. godinu vracen na doradu do naredne sednice. Na sednici ej usvojen jos citav niz predloga odluka iz oblasti urbanizma, a koje omogucavaju opstini Kraljevo da izvrsi poslednje pripreme pred sprovodjenje obimnog posla kakav je legalizacija besprano podignutih objekata. Usvojen je i predlog resenja Komisije za licitacije majdan u Kamenici, uz mesecnu novcanu naknadu od 700.000 dinara izdat je u zakup preduzecu ,,Omega - Komerc" d.o.o. iz Beograda. Na javni oglas prijave su, pored ,,Omega - Komerc" podneli i Preduzece MM ,,Stena" iz Kraljeva sa ponudom od 60.000 dinara i ,,Difens" iz Surcina koje je ponudilo 66.100 dinara mesecne naknade.

VISINA NAKNADE OSTALA ISTA
Na istoj sednici jednoglasno je usvojeno resenje o imenovanju novog sastava Socijalno - ekonomskog saveta opstine Kraljevo iz lokalne samouprave.
Na drugoj sednici Privremenog organa ( 15. oktobar ), posle duze rasprave usvojene su izmene i dopune Programa uredjenja gradjevinskog zemljista za ovu godinu. Visine naknade ostala je ista, ali zbog toga sto se sa bruto povrsine preslo na neto ili korisnu povrsinu prilikom obracuna, u zavisnosti od tipa objekta koji se gradi, ona je u principu manja za 30 do 40 odsto. Investitori koji grade, dogradjuju ili nadgradjuju stambene ili stambeno poslovne objekte duzni su da na lokaciji obezbede parking mesto po principu jedan stan jedno mesto za parkiranje, odnosno parking mesto po lokalu. Ako se gradi poslovni objekat povrsine vece od 50 kvadrata, obezbedjuje se jos po jedno parking mesto na svakih 25 kvadrata. Investitori koji grade u zonama od trece do sedme, samostalni ili proizvodni objekat duzni da obezbede po jedno parking mesto na svakih 200 kvadrata bruto objekata. U slucaju da ne obezbedi dovoljan broj parking mesta, investitor placa 40.000 dinara po nedostajucem parking mestu.
Kod stambenih objekata koji se nalaze u zonama od tri do sest, na prostoru gradjevinskog zemljista Kraljeva i zonama od dva do cetiri, na prostoru gradjevinskog zemljista u Mataruskoj Banji i Uscu na ime ucesca u izgradnji infrastrukture za povrsinu do 90 kvadrata stambenog prostora, nece placati naknadu, a za veci prostor naknada se placa u najvise 60 jednakih mesecnih rata.

MARKO U KLIN - DRAGISA U PLOCU
Upravo ova odluka bila je uzrok jednocasovne zestoke rasprave medju clanovima Privremenog organa u koju su se povremeno ukljucivali i predstavnici strucnih sluzbi, planeri i pravnici. Clan Privremenog organa dr Dragisa Kostic bio je misljenja da pravo na bonifikaciju mora da obuhvati i one koji zive u strogom centru grada, odnosno u ekstra, prvoj i drugoj zoni.
-U centru grada zivi najveci broj starih Kraljevcana koji bi, po ovoj odluci, bili zrtve. Trazim da i oni imaju iste povlastice, jer se na ovaj nacin izlazi u susret onim koji su godinama gradili bespravno na perifernim delovima grada - rekao je, izmedju ostalog, dr Kostic.
Sa druge strane, pak, predsednik Privremenog organa, Marko Petrovic tvrdi da su svi objekti koji su gradjeni do 1959. godine, a uglavnom se nalaze u sadasnjem centru grada, upisani u knjige, da su legaln.
-Nelegalna gradnja cvetala je od 1970. do 1980. i od 90 - tih. Ni u jednom gradu u Srbiji ekstra, prva i druga zona nisu stavljene u istu ravan sa perifernim zonama. Privilegija je ziveti u centru grada gde se po daleko visim cenama stanovi mogu izdati ili prodati, isto tako i poslovni prostor - rekao je Petrovic i podvukao da je ovaj Program za uredjenje gradjevinskog zemljista kvalitetniji od prethodnog, ali da su sve opcije otvorene, da ce se sve manjkavosti eliminisati u hodu.
Privremeni organ nase opstine usvojio je novi Pravilnik o unutrasnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova i zadataka u opstinskoj upravi, te zakljucak Komisije za socijalno - ekonomsko - privrednu problematiku po kome je potrebno da direktor ZC ,,Studenica" i predstavnik Raskog okruga ustupi jedan objekat na koriscenje Medicinskoj skoli. U obrazlozenju ovakvog zakljucka stoji da su ovoj skoli odobrena namenska sredstva od 25.000.000 dinara, ali je potrebno postojanje objekta.
Na istoj sednici sa duznosti direktora JKP ,,Toplana" smenjen je Dragisa Spasojevic, a na njegovo mesto postavljen je Vukasin Simeunovic, inzenjer u ovom preduzecu, gde je jedno duze vreme obavljao veoma odgovorne funcije. U obrazlozenju za smenu Spasojevica je receno da je poslednjih mesec - dva bez opravdanja povecao broj zaposlenih u ,,Toplani", da je medijima davao neodmerene izjave te da se drasticno povecao broj prituzbi od strane gradjana na njegov rad.
Na sednici je usvojen i predlog odluke Komisije za sprovodjenje javnog oglasa za nabavku ogrevnog drveta, uglja i loz ulja za potrebe osnovnih i srednjih skola na podrucju nase opstine. Na oglas se javilo osam ponudjaca, a Komisija je odabrala ,,Radocelo" ZTUR Studenica - Mlanca za nabavku ogrevnog drveta po ceni od 1.590 dinara za kubni metar, ,,Gala komerc" iz Kraljeva za nabavku 500 tona uglja ,,stavalj" po ceni od 3.850 dinara po toni, TP ,,Morava" iz Nisa za nabavku 600 tona susene ,,Kolubare" po ceni od 3.650 dinara po toni i NIS ,,Jugopetrol" PO ,,Ibar" iz Kraljeva za nabvku loz ulja u kolicini od 201 tone po ceni od 38,07 dinara po litru.

OBEZBEDJENA SREDSTVA ZA LOKALNE IZBORE - pise Rajko Saric
Najvise za biracke odbore

   Prema predracunu ukupnih troskova za sprovodjenje izbora za odbornike Skupstine opstine Kraljevo u jednom krugu i za predsednika opstine u dva izborna kruga, potrebno je 7.500.000 dinara.
   Po recima predsednika Izborne komisije, dipl. pravnika Dragana Vukadinovica to izgleda ovako: za naknadu za rad clanova birackih odbora u stalnom i prosirenom sastavu u dva izborna kruga potrebno je 5,6 miliona dinara, a za clanove Izborne komisije u stalnom i prosirenom sastavu, sekretara i njegovog zamenika i sekretara Privremenog organa opstine, takodje u dva izborna kruga, potrebno je 1,1 milion dinara.
   Naknada za rad lica angazovanih na tehnickim, administrativnim i pomocnim poslovima iznosi 200.000 dinara, a priprema i samo stampanje izbornog materijala kosta 300.000 dinara. Za kancelarijski materijal, prevoz i druge troskove potrebno je takodje 300.000 dinara, sto ukupno iznosi 7,5 miliona dinara. Pored navedenih troskova, za opremanje i obezbedjenje birackih mesta na teritoriji opstine potrebno je dodatnih milion dinara, tako da ce izbori za odbornike i predsednika opstine kostati 8,5 miliona dinara. Najvise novca bice potroseno na nabavku vise od 250 glasackih kutija koje kostaju oko 40 evra po komadu, a koje su podlozne lakom i detaljnom unistavanju.
   Na sednici Privremenog organa razmotren je zahtev Izborne komisije za odobrenje potrebnih sredstava. Celokupan iznos obezbedjen je iz buyetske tekuce rezerve.
   Na sednici Privremenog organa razmatran je i zahtev o sredstvima kojima bi se pomogla predizborna kampanja kandidata za predsednika opstine. Dogovoreno je da se iznadju mogucnosti i da se obezbede bar neka sredstva.
Nezaobilazno je pomenuti i cinjenicu da svi kandidati, za predsednika opstine i odbornika Skupstine opstine, samo za uverenje o drzavljanstvu i prebivalistu moraju izdvojiti po 550 dinara. Drugim recima, stranka koja na izbore izlazi sa kompletnom listom za odbornike SO Kraljevo za ova dva dokumenta mora da obezbedi 36.000 dinara.

KOMEMORATIVNA SEDNICA OPSTINE KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Zaborav nad bezimenim humkama?

   - Dusan Pantovic, jedan od prezivelih sa streljanja 1941. godine, kritikovao bivsu i aktuelnu vlast zbog nemarnog odnosa prema uredjenju Groblja streljanih 1941. godine u Kraljevu, - I Silvija Kreakovic, istoricar, insistirala da se pomen zrtvama obavlja u hriscanskom duhu, u ogradjenom prostoru, u kapeli sa ispisanim imenima streljanih - Minut cutanja, molitve, venci, cvece, suze i svece za stradalnike

   U znak secanja na oktobar 1941. godine kada su nemacki fasisti, kao odmazdu, u ovom gradu streljali nekoliko hiljada civila u utorak je odrzana komemorativna sednica Skup stine opstine. Minutom cutanja i prigodnim besedama odata je posta nevino stradalim gradjanima u oktobarskoj tragediji u Kraljevu,
   Komemorativnu sednicu opstine je otvorio i prisutne pozdravio clan Privremenog organa opstine dr Dragisa Kostic, a zatim je Silvija Kreakovic, kustos-istoricar Narodnog muzeja u Kraljevu, govorila o ovom istorijskom datumu i nacinu njegovog obelezavanja, insistirajuci na prevazilazenju ideoloskih predrasuda i stereotipa i vracanju tradicionalnom hriscansko-pravoslavnom pomenu oktobarskim zrtvama (izlaganje objavljujemo u celini).
   Najjaci utisak na prisutne ostavilo je secanje na masovno streljanje oktobra 1941. godine u Kraljevu koje je izneo Dusan Pantovic, jedan od prezivelih u tom masakru, koji je, kao 15-godisnji decak, sahranjivao streljane. U nesto duzem, emotivnom i uzbudljivom izlaganju Pantovic je pored ostalog naglasio da su nemacki fasisti na strljanju koristili i „dum-dum“ municiju zbog cega su zrtve bile totalno izmasakrirane. Posebno potresno je bilo njegovo svedocenje o sahranjivanju zivih, ranjenih talaca koji su ga „molili da ih dotuce da se ne muce“. Ipak, najvecu tezinu u njegovom izlaganju imala je optuzba bivsih i aktuelnih vlasti da ne vode dovoljno racuna o Groblju streljanih 1941. godine u Kraljevu. On je ostro kritikovao sto postojece groblje streljanih nije ogradjeno „tako da se cak koristi i za ispasu stoke“ i sto nema jos neki spomenik „osim zeleznickog furgona“, a sto, po njegovom misljenju, predstavlja „neprihvatljiv i nedostojan odnos prema zrtvama“. Pantovic je istakao i da se o oktobarskoj tragediji u Kraljevu u poslednje vreme sve manje govori i upozorio zvanicnike da je takav odnos nedopustiv.
   - Zaista bruka, nacionalna bruka! To groblje treba da bude groblje, groblje koje ce vecito da opominje na strasni genocid, na ljude koji su i zivi zakopani!? Ja sam imao prilike da to vidim i dozivim, a mi danas, tek reda radi, evo, ovako se skupimo... - zakljucio je Dusan Pantovic.
   U umetnickom delu sednice kraljevacki glumac Mile Nedeljkovic govorio je pesmu „Nek pada snijeg, Gospode“ ovogodisnjeg dobitnika „Zicke hrisovulje“ Rajka Petrova Noga.
   Komemorativnom skupu u Skupstini opstine Kraljevo prisustvovali su predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Vojske SCG, preduzeca i ustanova, drzavnih organa, borackih organizacija, politickih stranaka i udruzenja, pereziveli sa streljanja, rodbina streljanih, narodni poslanici, dobitnici opstinskih priznanja i druge zvanice.

Silvija Kreakovic, kustos-istoricar Narodnog muzeja u Kraljevu:
Imena urezati u granitne ploce

   „Dame i gospodo, na zubom nacetom parcetu papira, otrnutom iz radne knjizice, olovkom je upisano: „Dragi roditelji, ja sam zdrav i ziv i prema tome nista ne brinite za mene“ Recite Milanu da mi posalje duvana ako moze gde da nadje i posaljite mi jednu flasu od pola litra“. To je poslednja poruka Aleksandra Lozanica, segrta iz Zeleznicke radionice, danasnje Fabrike vagona, poslata porodici iz hale u fabrickom krugu, na mestu ispresecanom kolosecima, koje Nemci nazvase Lager, gde se umesto fabrickih sirena, hladnih oktobarskih dana oglasise mitraljezi.
   Iza stradalnika iz Fabrike vagona, Zeleznicke radionice i lozionice, sa stanioce, iz Sreskog nacelstva, iz opstinskih uprava - finansijske kontrole, tehnickog odeljka, sekcije za odrzavanje pruge, sluzbe poste i telegrafa, Zickog crkvenog i Okruznog suda, Drzavnog tuzilastva, Poljoprivredne i Narodne osnovne skole, preduzeca Rizinog - ovdasnjih gradjana, zemljodelaca, ili onih izbeglih, ostala su secanja, predmeti, dokumenti. Cuvajuci sve to u itorijskom odeljenju Narodnog muzeja u Kraljevu, unosom podataka iz autenticnih izvora u elektronsku bazu sa mestom za svaku streljanu osobu poimence, ispunjavamo samo deo moralne potrebe i obaveze prema zrtvama. I dogadjaju i mestu takav spomenik je neophodan iza decenija u kojima su obezimenjene humke u tzv. Spomen-parku zamenile krstove, oktobarske svecanosti sa muzicko-scenskim nastupima i bogatim honorarima potisnule parastos i pravi razlog okupljanja - pomen streljanima na groblju u lageru. Ideoloski stereotipi podrazumevali su grandiozno predstavljanje netacnog ukupnog broja zrtava, iza kojeg nisu navodjeni ljudi imenom i prezimenom.
   Nemacki general Beme u jeku odmazdi u Srbiji izdao je sledecu naredbu: „Prilikom zakopavanja treba paziti da se tamo ne stvaraju srpska svetilista“. Ukoliko se streljanih setimo samo danas i na ovom mestu, njihova zrtva bice umanjena kao i nemacki zlocin. Zato je jedini nacin da grad iskaze istinski pijetet uprilicenje obelezavanja pomena streljanima u pravom hriscanskom duhu, u ogradjenom prostoru, gde svako ko oseti potrebu moze da oda postu i zapali svecu ispred imena urezanog u granitne ploce u skromnoj kapeli.
   Zaborav znaci ponovnu smrt zrtvama a amnestiju zlocincima - ne dozvolimo da se to dogodi!“ (izlaganje na komemorativnoj sednici u SO Kraljevo)

Sta kazu spiskovi?
   Oko broja streljanih oktobra 1941. u Kraljevu bilo je dosta kontraverzi. Po recima Dragana Draskovica, direktora kraljevackog Narodnog muzeja, izvestaj nemacke komande iz Kraljeva od 16. oktobra 1941. godine kaze da je za gubitke pretrpljene 15. oktobra, kada je ubijeno 14 a ranjeno 10 nemackih vojnika, kao odmazda, po sistemu 100 za poginulog a 50 za ranjenog, do sada streljano 1.736 talaca. Spisak Nacelstva Kraljevackog okruga od 28. maja 1942. godine zavrsava se cifrom 1.971, ali se detaljnom analizom, kada se iskljuce poginuli u borbama, dolazi do cifre od 1.710 streljanih.


PARASTOS NA GROBLJU STRELJANIH
Molitva za pokoj duse

    U skladu sa novim nacinom obelezavanja kraljevacke oktobarske tragedije, i ove godine na Groblju streljanih 1941. godine u Kraljevu odrzan je parastos, uz polaganje venaca i cveca na humke streljanih, paljenje sveca i izgovaranje molitvi za pokoj duse stradalnika.
   Uoci parastosa vence na humke streljanih polozile su delegacije Raskog okruga i SO Kraljevo, SUBNOR-a, Saveza civilnih invalida rata, SPS-a i SNS-a, a zatim su se po tradiciji tacno u 11 sati oglasile fabricke sirene.
   Parastos, kojem su uz humke streljanih prisustvovali njihova rodbina i potomci i nekoliko stotina Kraljevcana, po pravoslavnim obicajima sluzili svestenici Zicke eparhije.

   Smisao kraljevacke oktobarske komemoracije je, po zamisli organizatora, da se fasisticki zlocin iz oktobra 1941. godine nikada ne zaboravi i ne ponovi, a da li se on moze i oprostiti, pitali smo prezivele sa streljanja u Kraljevu pre 62 godine.
- Ne, nikad im necu oprostiti! To su zlocinci kakve svet nije video! Uostalom, oni su, po tradiciji, uvek dolazili ovde da nam cine zla, a to nisu smeli da rade - kaze Dusan Pantovic.
A na isto pitanje - da li je nacistickim zlocncima oprostio zlocin, jos jedan od prezivelih sa kraljevackog stratista Miroslav Arandjelovic naglasava:
To se ne oprasta, to je zlocin koji se ne oprasta nikako i nikome! Naravno, za to nije kriv citav nemacki narod i ne bih ja da odgovara i gine nevin narod zbog zlikovaca koji se izivljavaju...

REFORME

KULTURA

VLADAN RADOMAN, LEKAR I PISAC U FRANCUSKOJ - pise Bojana Milosavljevic
Romani - mostovi izmedju Dunava i Sene

   - Kada se pre cetiri decenije iz Beograda zaputio u svet iza "gvozdene zavese," dr Vladan Radoman otpoceo je zivotni put nalik uzbudljivoj avanturi. Svoju lekarsku misiju obavljao je sirom sveta, gde god su izbijali ratni pozari. Jedan je od osnivaca organizacija "Lekari bez granica" i "Lekari sveta." Pre dve decenije poceo je intenzivno da pise i objavljuje na francuskom jeziku. Od dvanaest romana, cetiri su mu prevedena na srpski, a najnoviji, pod naslovom "Predajem se,"(izdavac je Cepter - Beograd) preksinoc je promovisan u Biblioteci "Stefan Prvovencani." Vladan Radoman dobitnik je odlikovanja Oficir Legije casti i nosilac nacionalnog ordena za zasluge, kao i nagrade Francuske akademije. Odlikovan je i visokim priznanjem Perua, a u domovini je pocasni clan Udruzenja knjizevnika Srbije. Francuska knjizevna javnost o Radomanu kaze da "pripada velikoj tradiciji balkanskih pisaca koji pisu odlicnim francuskim jezikom."
IN: Kako se dogodilo da jedan Srbin koji je u Francusku otisao kao zreo covek pocne da pise romane na tom jeziku i da pritom postigne zavidan umetnicki nivo svoje proze?
V.R: Uvek sam pisao, jos dok sam bio u Beogradu. To je bila moja potreba, a onda sam cekao trenutak da se time ozbiljnije pozabavim, ali tek kada dozivim i prozivim nesto vredno pomena. Osetio sam potrebu, posebno posle rata u Bijafri, u kojem sam bio sa medjunarodnom organizacijom "Lekari bez granica," da pocnem da pisem. Pre toga sam vec deset godina ziveo u Parizu i dobro sam govorio francuski, a onda sam odlucio da na njemu i pisem za francuske citaoce. To je u skladu sa mojom potrebom i zivotnim geslom da, kada se nadjem na raskrscu, uvek odaberem tezi put, siguran tako da necu pogresiti.
IN: Po profesiji ste lekar, po vokaciji pisac? Kako ste ta dva opredeljenja spojili?
V.R: To sto sam lekar mi nije bilo dovoljno da ispunim ceo zivot. Drugo, pisem odavno, kao sto sam vec rekao, a trece: na svim tim putesestvijima sa "Lekarima bez granica" i u svakodnevnom poslu uvek nalazite slike i detalje koji vas zaokupe i koje zelite da analizirate.
IN: Kako francuska publika ocenjuje i prima vas knjizevni rad?
V.R: Zadovoljan sam. Prve dve knjige primljene su odlicno, kao i ova najnovija, ali - treca, sam bog zna zasto, prosla je sasvim nezapazeno. Valjda je konkurencija bila velika ili je jednostavno bilo tako.
IN: Naslov vaseg poslednjeg romana "Predajem se," cini se nije u skladu sa vasom zivotnom filozofijom. Zar je rec o posustajanju?
V.R: To je pogresno. "Predajem se" nikako nije moj stav ili poruka, to je jedna fraza u igri odgonetanja zagonetki. Kada na vas dodje red, a vi ne znate odgovor, kazete "predajem se." Moj prevodilac je, kako bukvalan prevod ove fraze ne postoji, izabrao ovakvo resenje.
IN: Postoji li neka fascinacija koju biste izdvojili, ili nesto sto vam se vise od ostalog nametalo u vasem tako velikom zivotopisu?
V.R: Ceo zivot je fascinacija. Od prvih slika kojih se secate, a poticu iz ranog detinjstva, pa do samog kraja, koji me, mozda, ceka jos ovih dana. A taj zivot vredi ako se potrudite da ga prozivite na uzbudljiv nacin. Ja sam, na primer, u tom smislu zadovoljan svojim zivotom. Nadam se da cu imati vremena da uradim jos ponesto.
IN: U Francuskoj ste doziveli pocasti kao lekar ali i kao pisac. Po svim merilima Vi ste covek koji je uspeo. Kada je to pocelo?
V.R: Ja sam iz Jugoslavije otisao pre 40 godina. Mladost sam proveo u onom sivilu i jednoumlju komunistickog rezima. Ne moze se reci da sam otisao iz nekog politickog razloga. Zeleo sam malo svetlosti, malo sirine i malo avanture, iako je u to vreme bilo pogrdno za nekoga reci da je avanturista. A ustvari, avantura je citanje.
IN: Kako vam je kao Srbinu u Francuskoj delovala sudbina sunarodnika u domovini u protekloj deceniji, buduci da nas je javno mnjenje tamo prikazivalo u ruznom svetlu?
V.R: Nije mi, naravno, bilo lako, kada se ta i tolika propagandna masinerija u Francuskoj podigla protiv moga naroda. Nisam mogao da zauzimam pozicije odbrane Milosevicevog rezima koji je za tu sliku bio "najzasluzniji." Prvi put sam se zbog takve jedne kampanje posvadjao sa kolegama iz organizacije "Lekari bez granice," kada je na svim pariskim panoima i zidovima stajala Miloseviceva slika uporedo sa Hitlerovom, a u isto vreme ceo nas narod bio je poredjen sa nacistima. To su uradili krisom od mene i onda sam ih napustio. Posebno je bilo tesko odande gledati bombardovanje svoje zemlje, koje je 60 posto Francuza, zatrovanih propagandom, odobravalo. Pokusali smo demonstracijama, pisanjem u novinama, konferencijama za stampu da nesto ucinimo u prilog stradanju neduznih Srba, ali i Albanaca. Mozda smo nesto i uradili.
IN: Situacija je danas bitno drugacija, bar u medjunarodnom polozaju Srbije. U kom pravcu, po Vama, idemo?
V.R: U boljem i jedinom mogucem. U Evropu. Bio sam u onoj prvoj delegaciji koju je primio Zak Sirak, posto je Vojislav Kostunica postao novi predsednik Jugoslavije. Mogu da kazem da je atmosfera tada bila jako pozitivna i svi smo osetili olaksanje i zadovoljstvo.


ZAVRSENA DECJA NEDELJA
Praznik sa porukom i poukom

   Poslednjih dana medjunarodnog praznika "Decja nedelja," koji su ove godine osmislili, realizovali i finansirali Drustvo prijatelja dece i opstina Kraljeva, takodje su bili ispunjeni brojnim programima u kojima su najmladji ucestvovali svesrdno. U Narodnoj biblioteci odrzan je tradicionalan knjizevni program, pod nazivom "Deca pesnici - pesnici za decu." Sestoro nagradjenih mladih literarnih stvaralaca citalo je svoje radove, a onda su im uzvratili gosti programa: Dusan Pop Djurdjev (direktor "Zmajevih decjih igara" u Novom Sadu), Veroljub Vukasinovic i Jovo Knezevic.
   Izlozba decjih likovnih otvorena je proslog petka u Klubu odbornika SO Kraljevo. Najzad, u nedelju se sve zavrsilo maskenbalom i sarenim programom "Oko vode i u vodi iz maste se cudo rodi." Citava manifestacija imala je i ovoga puta odredjenu "tezinu." Odvijala se izmedju igre, maste, kreativnosti, ali i stalnog podsecanja na decja prava u drustvu, kao i odgovornost koju odrasli treba da imaju.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

 PREPORUCUJEMO
,,Intimna istorija covecanstva" Teodor Zeldin (Geopoetika, 2003)
,,Proslost nam ne da mira, ali s vremena na vreme ljudi su o njoj menjali misljenje" istice Zeldin u knjizi Intimna istorija covecanstva. On je zeleo da pokaze kako su danas ljudi u prilici da izgrade jedan zdrav pogled kako na vlastitu istoriju, tako i na svekoliko covecanstvo o okrutnosti nerazumevanju i sreci. Da bi covek imao novu viziju buducnosti uvek je bilo neophodno da najpre ima novu viziju proslosti, naglasava autor.
Svako poglavlje u ovoj knjizi pocinje portretom neke osobe koja ima svoje zelje i svoja kajanja u kojima cete mozda pronaci i delic sebe. Teodor Zeldin predaje istoriju na Oksfordskom univerzitetu.
Magazine Litteraire uvrstio ga je medju sto najznacajnijih zivih mislilaca.

ODELJENJE ZA ODRASLE
,,Plodovi maste I razmisljanja ili Nemci izumiru" Ginter Gras (Narodna knjiga/Alfa)
Jedan od vodecih pisaca moderne nemacke knjizevnosti Ginter Gras svetsku slavu stekao je romanom Limeni dobos. I roman Plodovi maste I razmisljanja potvrdjuje da je rec o piscu koji koristi neobican izraz, spaja esejisticko i putopisno stivo.Opisujuci jedno putovanje i susret razlicitih kultura, Gras u stvari prica pricu o nemirima coveka modernog doba, o njegovom strahu, sumnjama i neizvesnosti vezanoj za opstanak ljudske vrste. Ovo je prica o krizi koja zahvata svest uznemirenog evropskog umetnika koji sebe dozivljava kao coveka bez utocista.

ODELJENJE ZA DECU
,,Kupusara" Serdjo Tofano-Sto (Plato)
Sve price u Kupusari koje je napisao i ilustrovao Serdjo Tofano nadrealne su, neverovatne i u vezi sa nekim smesno ozbiljnim situacijama : Ugo Veliki od Staniola biva zarobljen u sopstvenom oklopu, jedan kralj je hteo tresnje bez kostica, ali ga je opametio cuveni mudrac …
Knjiga Kupusara prvi put je objavljena 1920. godine i dozivela je vise od pedeset izdanja.
NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
,,LJubav moje ljubavi" Megi O' Farel (Laguna).

   •