IN novi broj

Naslovna strana novog broja "Ibarskih novosti" Jos dva kandidata za „gradonacelnika“
Ukljucivanje u zivot
Kraljevcani u sporohodnoj
Mihajlovic predsednik opstinskog odbora DS
Gradjane najvise boli nepravda
„Dunav“ spasao berbu
Odbrana srpskih interesa
Ono sto je bilo - bolje da nije
Kultura, obrazovanje
Sport - Kosarka - Odbojka - Fudbal

IZ IZBORNE KOMISIJE OPSTINE KRALJEVO - pise Slobodan Rajic
Jos dva kandidata za „gradonacelnika“

   Izborna komisija opstine Kraljevo (IKOK) potvrdila je ove sedmice jos dve kandidature za predsednika opstine Kraljevo, u okviru priprema za predstojece lokalne izbore, raspisane za 16. novembar. Svojim resenjem Komisija je potvrdila kandidaturu za „gradonacelnika“ Zvonka Obradovica, kandidata G 17 plus (3.111 validnih potpisa podrske biraca, po zakonu potrebno 3.045) i Slobodana Mihailovica, kojeg je kandidovala Demokratska stranka (3.304 validna potpisa).
   Do cetvrtka, 21. oktobra, potvrdjeno je ukupno sest kandidatura za gradonacelnika i dve izborne likste za odbornike Skupstine opstine Kraljevo. Pored Obradovica i Mihailovica, za funkciju „gradonacelnika“ Kraljeva kandidovali su se prof. dr Predrag Stojanovic (DHSS), Miljko Cetrovic (SRS), dr Radoslav Jovic (SPO) i dr sci. LJubisa Jovasevic (DSS i NDS). Do sada su zvanicno potvrdjene odbornicke liste Demohriscanske stranke Srbije (53 kandidata) i Nebojse Vujicica, kandidata grupe gradjana.
   Najavljeno je i vise drugih kandidatura za predsednika opstine i odbornike Skupstine opstine Kraljevo, a krajnji rok za dostavljanje kandidatura Izbornoj komisiji, prema clanu 19. Zakona o lokalnim izborima, je „najkasnije 15 dana pre dana odredjenog za odrzavanje izbora“ kada se i zakljucuju biracki spiskovi.

PROMOCIJA KANDIDATA I TRIBINA G 17 PLUS U KRALJEVU - pise Slobodan Rajic
Ukljucivanje u zivot

   - Potpresednik stranke Mladjan Dinkic prisustvovao predaji kandidature Zvonka Obradovica za predsednika opstine Kraljevo i govorio na tribinama u Milocaju i Kraljevu, - Jovan Nesovic i Zvonko Obradovic govorili o programu „Kraljevo na 1. mestu“ i najavili potpunu odbornicku listu sa strucnim i postenim kandidatima koji ce raditi za gradjane

   „Ja sam ubedjen da ce nas kandidat Zvonko Obradovic na predstojecim opstinskim izborima dobiti vise glasova za gradonacelnika nego sto ce dobiti kandidati za predsednika Srbije ovde u Kraljevu“, istakao je Mladjan Dinkic, potpresednik G 17 plus, na promociji kandidata za predsednika opstine i odbornike ove stranke na predstojecim lokalnim izborima u kraljevackoj opstini, raspisanim za 16. novembar. Na promociji koja je pod geslom „Kraljevo na 1. mestu“ odrzana krajem prosle sedmice, Dinkic je podsetio da je sa Zvonkom Obradovicem saradjivao kada je on ispred Koalicije Zajedno bio predsednik IO SO Kraljevo na projektima „Energija za demokratiju“ i „Asfalt za demokratiju“. On je naglasio da G 17 plus moze ovom gradu da ponudi listu postenih i sposobnih kandidata kojima je, sto je najbitnije, Kraljevo zaista na prvom mestu, kao sto je i Zvonku Obradovicu koji je svojevremeno, kad mu je nudjeno, odbio da predje u Beograd.
   - Ono sto mi pre svega ocekujemo od buducih odbornika ovde u Kraljevu jeste da pojednostave sve birokratske procedure za raznorazne dozvole. Administracija mora da se reorganizuje i da sluzi gradjanima, a ne da im bude teret. Odnos vlasti prema gradjanima najbolje se vidi na opstinskim salterima i mi cemo to kontrolisati. G 17 plus ocekuje da ce nakon vanrednih izbora biti u buducoj vladi Srbije. Tada ce nam biti zaista velika cast da podrzimo rad naseg prvog gradonacelnika, jer mi ocekujemo da ce Zvonko Obradovic biti prvi predsednik opstine iz G 17 plus u Srbiji - rekao je Dinkic.
   Predsednik Opstinskog odbora G 17 plus u Kraljevu Jovan Nesovic koji ce, kako je nagovesteno, biti nosilac odbornicke liste ove stranke na predstojecim izborima, podvukao je da ce na toj listi biti novi, sposobni, posteni, ambiciozni i mladji ljudi koji znaju da resavaju probleme Kraljeva. On je naglasio da ova stranka Kraljevcanima nudi program od 10 tacaka za sve goruce probleme u opstini i gradu pod nazivom „Dogovor za Kraljevo“ i pod devizom „Ukljucite se ne u politiku vec u zivot“. G 17 plus nudi gradjanima cvrst sporazum da zajednicki resavaju probleme, da opstina bude javni servis gradjana, da se Kraljevo razvija planski i da budzet i komunalna politika budu u funkciji razvoja, da se privrednicima i preduzetnicima pruzi jednaka sansa za poslovanje i napredak, da politika prema poljoprivredi i selu bude promenjena uz maksimalne podsticaje, da opstina bude titular svojine na svojoj teritoriji, da se uvede institucija Omladinski parlament preko koje bi mladi davali doprinos resavanju problema, da „Kraljevo zaista bude svet“ i da lokalna vlast bude faktor integracije i tolerancije.
   Mladjen Dinkic odgovarao je na pitanja novinara, a zatim zajedno sa stranackim kolegama predao kandidaturu Zvonka Obradovica Izbornoj komisiji opstine Kraljevo. Tokom dana posetio je Cukojevac i ucestvovao na veoma posecenim tribinama u Milocaju i Kraljevu o „privredno-politickoj krizi u Srbiji i nacinima njenog resavanja“, kako su naslovljene. Posebno govorio o privrednoj recesiji i padu industrijske i poljoprivredne proizvodnje i izvoza u Srbiji od oktobra prosle godine zbog cega su gradjani i mnogi poslanici DOS-a razocarani pa je neophodno raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora kako bi Srbija dobila novu, sposobniju vladu i nastavila sa efikasnijim demokratskim promenama. Za novu vladu G 17 plus ima celovit, konkretan program koji podrazumeva novi koncept privatizacije i privredjivanja, reformu javnih finansija i reformu pravne drzave, pre svega.
   Kandidat G 17 plus za predsednika opstine Zvonko Obradovic je pored ostalog rekao da je „misija G 17 plus sveta misija jer ona mora da spase demokratski poredak, da zemlja ne skrene na stranputicu“. On je naglasio da je lokalna samouprava prva stepenica na tom putu i da se on moze uspesno preci sa timom ljudi od poverenja, raznih profesija, koji ce zajedno sa drugim postenim ljudima pronalaziti i sprovoditi najbolja resenja prvo za Kraljevo, a zatim i za siri region i Srbiju u celini. „Zelimo da u Kraljevu imamo dobru organizaciju kao u Narodnoj banci kako bismo se efikasno bavili konkretnim zivotnim problemima iz domena lokalne samouprave, pre svega na strucan, tolerantan i castan nacin“ - rekao je Obradovic. Ucesnici tribina su odgovarali i na brojna pitanja gradjana.

TRIBINA O LEGALIZACIJI BESPRAVNO PODIGNUTIH OBJEKATA - pise Rajko Saric
Kraljevcani u sporohodnoj

   Legalizacija bespravno podignutih objekata bila je tema veoma dobro posecene tribine Foruma NVO Lingva, odrzane u ponedeljak u velikoj sali Skupstine opstine Kraljevo. U radu tribine ucestvovali su doktor gradjevinskih nauka Ratko Salatic, pomocnik republickog ministra urbanizma i gradjevina, Marko Petrovic, predsednik Privremenog organa opstine Kraljevo i Radovan Milicevic, clan Privremenog organa.
Posle dvadeset godina bespravne gradnje dosli smo u period kada drzava Srbija hoce da ima uredan katastar nepokretnosti kako bi nadlezni u opstinama mogli planirati razvoj gradova. U Srbiji danas ima oko milion objekata koji nisu upisani u zemljisne knjige i katastar nepokretnosti. Samo u Beogradu je, do sada podneto vise od 59.800 zahteva za legalizaciju sto je oko 75 odsto od ukupnog broja bespravno podignutih objekata. U Kraljevu je, medjutim, podnet zanemarljivo mali broj zahteva koji su prvi korak u procesu legal izacije i pokazuju nameru vlasnika takvih objekata da pristupe legalizaciji.
   Iz nadlezne opstinske sluzbe ovih dana gradjanima su upucena po dva obrasca prijave za legalizaciju, a u holu SO otvoren je salter za ovaj obiman posao, ogranicen striktnim rokovima.
   -Drzava koja ima azurne zemljisne knjige ima mogucnost da bude clan jedne mocne porodice kakva je Evropska unija. Srbija to u ovom trenutku nije i sada je doslo vreme da se to ispravi. Ovaj postupak svima nama treba da donese boljitak, ne samo onima koji imaju nelegalan objekat, vec i za opstine koje ce imati pravi urbanisticki plan. Urbanizam i planiranje su osnov za planiranje i razvoj bilo koje opstine, jer ako opstina planira da se razvija mora da ima azurno stanje svih objekata koji su podignuti na njenoj teritoriji. U procesu legalizacije ucestvuje organ lokalne uprave, nadlezno ministarstvo, vlasnik objekta, tehnicko lice, republicki geodetski zavod i Inzenjerska komora Srbije. Ovi ucesnici na svojim plecima moraju da iznesu teret ovako obimnog posla. Ali, procedura celog postupka bice krajnje pojednostavljena, legalizacija nece biti resena za dva meseca, ali ce se u tom roku stvoriti uslovi da veliki broj objekata bude prevedeno u kategoriju legalnih. Znacajan procenat objekata, uz neke zakonske dopune, bice legalizovano za dodatnih dva - tri meseca, dok ce zbog odredjenih imovinsko-pravnih problema, cekajuci sudska resenja, samo 20 odsto objekata duzi period cekati na dobijanje osnovnog resenja koje omogucava dobijanje dozvole za gradnju, odnosno, resenja o legalizaciji - rekao je Salatic.
   Dakle, za dobijanje resenja o posedovanju legalnog objekta potrebno je da budu ispunjena tri aspekta: imovinsko- pravni aspekt, urbanisticki i tehnicki aspekt. S obzirom da imovinsko-pravni aspekt moze duze da potraje, dok ce urbanisticki i tehnicki aspekt biti prevazidjen na dosta jednostavan nacin.
   Tek po legalizaciji objekata gradjani ce da shvate kolika je to dobit. Kao najbitnije, naslednicima ce ostati zakonsko nasledstvo i samo ce takav objekat moci da bude zalog za dobijanje kredita. Naravno, da bi se ostvarila ovakva mogucnost, potrebno je da se do 13. novembra Odeljenju za urbanizam podnese prijava. Privau bi trebalo da podnesu svi, cak i oni koji su takvu prijavu podneli po starom zakonu o legalizaciji. Opstinska uprava je duzna da do 13. januara 2004. godine sve podnosioce zahteva obavesti o uslovima za izdavanje odobrenja za izgradnju. Ukoliko se ovaj rok ne ispostuje, zakonodavac je predvideo ostre sankcije za lokalnu administraciju.
   Odlukom Privremenog organa opstine Kraljevo, svima koji imaju bespravno izgradjene objekte u zonama od III do VI zone u Kraljevu, te od I do IV u Mataruskoj Banji i Uscu, omoguceno je oslobadjanje naknade na ime ucesca za uredjenje gradjevinskog zemljista do 90 kvadratnih metara. Za povrsinu preko 90 kvadrata placa se naknada u visini odredjenoj za tu zonu u najvise 60 jednakih mesecnih rata. Ovakva odluka, koja je prvenstveno socijalnog karaktera, dobila je podrsku i od strane Vlade Srbije, tako da su demantovana sva nagadjanja u javnosti, ali i tvrdnje nekih zvanicnika, da ,,besplatno” nije po zakonu. Kod placanja u ekstra, I-voj i II-goj zoni u Kraljevu i I-voj zoni u Mataruskoj Banji i Uscu, investitor placa odmah 25 odsto, a ostatak sume u najvise 18 jednakih mesecnih rata, bez obracunavanja zateznih kamata. U slucaju da se ceo iznos naknade za uredjenje gradjevinskog zemljista placa u jednoj rati, omoguceno je dobijanje popusta od 30 procenata.
   Na tribini je ucesce uzeo veliki broj gradjana koji su pomocniku ministra i celnicima nase opstine, postavili pitanja uglavnom sa imovinsko pravnom problematikom. Dr Salatic je obecao pomoc svima koji budu imali problema oko legalizacije i dobijanje pravih informacija ukoliko postoji razlog da objekat ne moze biti legalizovan.

IZBORNA SKUPSTINA DEMOKRATSKE STRANKE U KRALJEVU - pise Rajko Saric
Mihajlovic predsednik opstinskog odbora DS

Slobodan Mihajlovic    Kraljevacke demokrate su prosle subote odrzale redovnu godisnju skupstinu na kojoj su izabrale predsednika i dvanaest clanova Opstinskog odbora. Za predsednika OO DS, tajnim glasanjem 183 prisutna delegata, izabrala su diplomiranog ekonomistu Slobodana Mihajlovica (1957), zamenika direktora ,,Elektrosrbije".
   Za clanove opstinskog odbora najbrojnije i politicki najuticajnije stranke na vlasti izabrani su: Verica Andjelkovic, elektrotehnicar - programer, Zdravko Glisovic, profesor razredne nastave, Zoran Djurovic, dipl. ing. gradjevine, Milija Slavkovic, ekonomista, Vera Petrovic, masinski tehnicar, Jasminka Jovanovic, dipl. ing. prostornog planiranja, inspektor sluzbe, Srdjan Sretovic, sumarski tehnicar, Aleksandar Lazovic, programer, Vlastimir Jovancevic, dipl. ing. masinstva, Dragan Bogdanovic, dipl. pravnik, advokat, Goran Pantelic, elektromonter, i Milan Vukovic, dipl. gradjevinski inzenjer.
Po funkciji u OO DS usli su Mile Koricanac, clan GO i IO DS i predsednik Okruznog odbora stranke, Vukomir Mitrovic i Nebojsa Prekic, clanovi GO DS, savezni poslanik Slavisa Vojinovic i Vladan Novkovic, v.d. predsednika Kluba demokratske omladine.
   Gost izborne skupstine bio je Miodrag Djidic, clan Predsednistva DS koji je istakao da je ova stranka ostala na programskim principima, da se njeni poslanici nisu uvrstili u ekstra profitere, nisu se obogatili kao sto je to slucaj sa poslanicima nekih drugih, uglavnom neuticajnih, politickih stranaka.
   -DS je saradjivala i dalje ce da saradjuje sa demokratski opredeljenim snagama. Koalicije posle izbora su mogucnost, u krajnjem slucaju i nuznost - rekao je Djidic i izrazio ocekivanje da ce kandidat DOS-a za predsednika Republike pobediti.
   U medjuvremenu, juce je odrzana konferencija za novinare OO DS na kojoj ozvanicen rad Izbornog staba za predstojece lokalne i predsednicke izbore. Sef Izbornog staba Mile Koricanac je naglasio da je DS nosila celokupnu vlast ne samo u Kraljevu vec i na podrucju celog Raskog okruga.
   -Ne zelimo sa kozama da cuvamo kupus, da osvajamo vlast sa kocnicarima, sa ljudima iz stranaka koje ni kolac nisu poboli u proteklim godinama participiranja u vlasti. Javnosti ce uskoro biti prezentovana i celokupna lista od 70 kandidata za odbornike SO Kraljevo - rekao je Koricanac.

MLADJAN DINKIC, BIVSI GUVERNER NBS, POTPRESEDNIK G 17 PLUS - pise Slobodan Rajic
Gradjane najvise boli nepravda

• Mi necemo formirati nikakav poslanicki klub. Rad u ovakvoj Skupstini nije nikakva privilegija. Treba je odmah raspustiti i birati novu, po volji gradjana, u kojoj nece biti mesta za ovoliki broj stranaka. Tako je u svakoj porodici u Srbiji. Ako 18 ljudi odlucuje o necemu, tesko ce da se sloze. Tesko je ponekad i kad dvojica odlucuju. Iskustva u svetu pokazuju da su koalicione vlade manje efikasne

Bivsi guverner Narodne banke i izvrsni direktor nevladine organizacije, a sada potpredsednik novoosnovane stranke G 17 plus, Mladjan Dinkic, upamcen je najpre kao veliki borac za demokratske promene u Srbiji, autor Programa DOS-a i ucesnik 5-oktobarske revolucije, a potom i kao sposoban monetarni i bankarski strucnjak koji je uspeo da stabilizuje dinar i ucini ga konvertibilnim, poveca za cak tri milijarde dolara devizne rezerve zemlje i vrati poverenje u banke. Na tom putu bilo je i dosta prepreka, ali i razocaranja u bivse koalicione partnere u DOS-u koji, kako kaze, nisu ucinili dovoljno pre svega u privrednom razvoju, a nedavno su ga i smenili sa mesta guvernera. Zbog toga Mladjan Dinkic sa svojom strankom trazi nastavak demokratskih promena kroz vanredne parlamentarne izbore i formiranje nove vlade.

   IN: Gospodine Dinkicu, s obzirom na nacin na koji ste „smenjeni“ u Skupstini Srbije, da li se i dalje osecate kao guverner Narodne banke Srbije?
   Kada bih bio formalista, rekao bih da me nikada zapravo nisu ni smenili. Oni nisu imali hrabrosti da razgovaraju u Skupstini o radu NBS i rezultatima mog rada i onda, eventualno nekom voljom vecine, da me smene, kao sto se to radi u drugim zemljama. Ne, oni su hteli navodno preko novog Zakona o NBS da dovedu do promene guvernera, kao da narod to nece da vidi. Naravno, narod je sve video, jer on je mnogo mudriji nego sto neki ljudi iz sadasnje vlasti misle. Znaci, ja nikad nisam formalno smenjen, cak sam imao problem, kad mi je prestao mandat, kako da uzmem radnu knjizicu jer nije bilo pravnog osnova za to!? Ali, ostavimo to na stranu. Ja mislim da je dosta uradjeno u Narodnoj banci jer mnogi nisu mogli da poveruju da dinar moze da bude stabilan i konvertabilan a mi smo pokazali da je to moguce. Visestruko smo povecali devizne rezerve zemlje, ozbiljno smo krenuli u reformu banaka i to nije do kraja zavrseno - tu ima jos da se radi. Vodjena je odgovorna monetarna politika i definitivno su ljudi koje sam ja ostavio u NBS novi ljudi koji nisu bili tu pre 2000. i koji sada jako dobro obavljaju svoj posao.
    A sasvim je druga stvar izbor Kori Udovicki. Kori Udovicki je nelagalno izabrana. Tu nije postojao kvorum. Jucerasnja izjava poslanika Dragana Rafailovica to samo potvrdjuje. Vidi se i da je Neda Arneric zena koja ima savesti jer ona ne dolazi na sednice Skupstine i ocito je nevoljno u sve ovo uvucena. Meni je zao sto se njeno ime povlacilo po stampi i mislim da joj treba malo vise hrabrosti da skupi pa da i ona kao Rafailovic javno saopsti istinu. U svakom slucaju Kori Udovicki od juce nije guverner jer zapisnik sa sednice na kojoj je ona birana nije usvojen. Drugim recima, bice izbora novog guvernera. Sumnjam da ce se to dogoditi u ovoj Skupstini, vec nakon parlamentarnih izbora u novoj Skupstini.
   IN: Koji su pravi razlozi za vasu smenu?
   Pa nisam bio „poslusan“, odnosno kritikovao sam sve sto je bilo lose u Vladi Srbije, najpre „u cetiri oka“, a kad nije uspelo i javno... U jednom trenutku neki ljudi iz DOS-a, oni sitni politicari, lideri stranaka koje ne mogu ni jedan posto glasova da skupe, shvatili su da je popularnost ljudi koji rade svoj posao daleko, daleko veca od poverenja koje oni uzivaju i nastupili su iracionalni srpski razlozi, zavist, inat, da uklonimo nekoga koga narod voli. To su uradili najpre Kostunici, zatim Labusu, pa na kraju i meni. Meni je jedino zao sto je moj bivsi prijatelj ucestvovao u svemu tome. Naravno, ja nisam nikome hteo da „idem niz dlaku“ niti da radim neke stvari koje nisu profesionalne - dakle da stampamo pare bez pokrica ili da damo devizne rezerve privatnicima koji zele na taj nacin da uvecaju svoj kapital.
   IN: Koji su bili problemi u protekle tri godine?
   Najveci problem je bio i danas je u Vladi Srbije od koje su pomilovani neki ljudi koji su krsili zakon pre 5. oktobra 2000. a to je „davalo krila“ i novim prekrsiocima, da to isto rade i koce reforme. Kljucni problem u te tri godine nikada nije bio niti u Narodnoj banci niti u predsedniku drzave, vec je bio u Vladi. Problem je sto je Vlada bila sastavljena od cesto nestrucnih, a nekada i nepostenih ljudi koji su korumpirani i sto je samo jedan mali deo ministara „vukao kola“. Dok je postojala koordinacija izmedju Vlade, Narodne banke i g. Labusa to je jos nekako islo. Makroekonomski rezultati u prve dve godine nisu bili losi jer smo imali rast od 5 i 4 odsto, ali nakon sto se raspala politicka podrska reformama, raspao se i reformski tim, a gradjani koji su i imali u pocetku strpljenja razocarali su se i to opravdano. Ono sto ih je najvise bolelo, a to je sto nema pravde u prethodnom rezimu, bolelo ih je i u novom rezimu.
   IN: Pitanje pravde i dalje je veoma bitno. Da li cete i dalje insistirati, kao i uvek, na borbi protiv kriminala, pre svega za sankcionisanje kriminalaca iz bivseg ali i sadasnjeg rezima, i stavljanje u efikasnu funkciju pravosudno-policijskih organa?
   Mi cemo insistirati da se svi ljudi koji su se ogresili o zakon, bez obzira u kojoj se stranci nalaze, da li su pripadnici bivseg ili sadasnjeg rezima, nadju na sudu. Na koji nacin? Tako sto cemo policiji dati odresene ruke. Policija mora da se depolitizuje i njen vrh moraju ciniti profesionalci, a ne poslusnici bilo koje vlasti. Mi ne zelimo da vrh policije bude poslusnik nekog novog rezima, inace nista ponovo necemo uraditi. Mnogi profesionalci su se skolovali za taj posao, zele posteno da ga rade, a najvise frustracije dozivljavaju kada ih neko stopira da hapse kriminalce. Predlazemo da ministar policije bude profesionalac iz same policije i da politicari nemaju vise mogucnosti da zovu i da uticu na bilo koga iz policije, a ako neko iz vladajuce stranke bude „na tapetu“ i on treba da bude na sudu. To ce biti jedini nacin da pokazemo da pravda moze da stigne sve, a ne samo one koji su nezasticeni.
    Sto se tice tuzilastva, treba prekinuti sa praksom da vlada bira tuzioce, jer tada vlada zove telefonom takve tuzioce i kaze im koga treba da optuze a koga ne, ciju tuzbu treba da „stave u fioku“. To mora da se prekine. Sramna je, recimo, bila reakcija tuzilastva nakon afere „Janjusevic-Kolesar“ kada su u roku od nekoliko sati rekli da tu nema elemenata krivicnog dela, a onda se, kad je sve isplivalo na povrsinu, videlo kakvih je tu sve bilo malverzacija.

PRAVOSUDJE
   I, naravno, reforma sudova. Kod sudova cini mi se da su u najgorem stanju trgovinski. Ja znam za Trgovinski sud u Beogradu: to je izvor najvece korupcije u Srbiji, bez obzira na neke pozitivne izvestaje o njima. To su njihove interne revizije. Ja licno mislim da treba razmontirati trgovinske sudove u Srbiji jer trenutno se najveca korupcija dogadja u procesima stecajeva pred njima. Jedni te isti stecajni upravnici ne koriste stecaj kao metod za preuzimanje efikasno firmi, vec kao nacin za zgrtanje licnog bogatstva.
Dakle, te institucije treba osposobiti da se same efikasno bore protiv kriminala. Ja licno smatram, ako se ima politicke volje, da je najlaksi deo posla za buducu vladu borba protiv kriminala. Kao sto se videlo tokom onih mesec dana akcije „Sablja“ kada su, kad je postojala ta volja, mnogi veliki kriminalci otisli u zatvor (nazalost mnogi su i puusteni kasnije). Isto je moguce postici i sa privrednim kriminalom.
   To, medjutim, podrazumeva i personalne promene. Ja, za razliku od gospode iz DSS-a koji se samo zalazu za nove zakone, mislim da to mora biti kombinovano i sa promenom ljudi. Jer, ni najbolji zakoni bez dobrih ljudi se ne mogu sprovesti.
   IN: Vi ste se zalagali za nezavisnu, samostalnu Srbiju? Da li i dalje insistirate na toj opciji i sta mislite o referendumu o obliku drzavnog uredjenja Srbije: monarhija ili republika?
   Moje insistiranje na nezavisnoj Srbiji je delom i dovelo do mog smenjivanja sa mesta guvernera.
To nije bilo samo verbalno insistiranje, jer zaista le nelogicno da budemo u zajednici sa Crnom Gorom koja nece da bude sa nama. Znaci, crnogorsko rukovodstvo je protiv zajednicke drzave. Mi sada imamo nenormalnu drzavu sa dva ekonomska sistema, dve valute, dve carine...i to ne samo da nas koci da udjemo u Evropsku uniju, vec u bilo kakvim reformama mi placamo sve troskove!?
   Nazalost, neki nasi politicari iz DOS-a su prihvatili da Srbija finansira 99,9 odsto rashode te kvazidrzave, a da daju pola upravljackih mesta Crnogorcima tako da oni imaju pola ambasadorskih mesta i preuzeli su najvaznije ambasade u NJujorku, Londonu, Moskvi, Rimu, Brislu, gde otvoreno govore da ce te ambasade koristiti za lobiranje za nezavisnu Crnu Goru. Ja ne znam kakva je to pamet u Srbiji koja je odlucila da radi protiv interesa Srbije, ali je cinjenica da smo i zbog te harmonizacije o kojoj se toliko pricalo sada na pragu da imamo najveci spoljnotrgovinski deficit u istoriji ove drzave koji ce preci 5,3 milijardi dolara!?
   Spustanjem carinskih stopa, navodno zbog uskladjivanja sa C. Gorom mi smo otvorili citav niz nasih privrednih grana i jedan broj preduzeca koja su bila na ivici sad ce krenuti da propada. To propadanje nece uslediti odmah vec u nekom periodu i oni koji su izazvali to propadanje, a to je, na primer, Ceda Jovanovic koji je pregovarao o carinskim stopama i akcionom planu, sutra nece biti tu nego ce neki novi ljudi morati da vade kestenje iz vatre.
   Zato sam ja da se Srbija mirno razdvoji sa Crnom Gorom, kao sto su uradili Ceska i Slovacka i da se gradjani o tome izjasne na referendumu. Mi necemo biti poput stranke Vladana Batica koji menja misljenje samo da bi ostao u nekoj vlasti. Vi ste videli da smo se mi principijelno drzali u tome od onog casa kada smo shvatili da Crna Gora ne zeli zajednicku drzavu i argumentovano krenuli da trazimo samostalni put Srbije u EU.
   Sto se tice oblika drzavnog uredjenja, ja mislim da o svim vaznim pitanjima treba dati sansu gradjanima da se pitaju. Nema razloga da se toga plasimo. Ako treba, da se i svaka tri meseca odrzavaju referendumi o vaznim pitanjima!? To je tekovina demokratije. Monarhija ili republika? - jeste vazno pitanje i ako postoji volja naroda da se to proveri na referendumu ja nemam nista protiv. Osim toga, ja cu uciniti sve da nova vlada obezbedi, nezavisno od drzavnog uredjenja, poseban status za porodicu Karadjordjevic, pre svega da se u budzetu izdvoji posebna stavka za finansiranje rashoda Starog i Belog dvora jer je to jedna znamenitost kojom retko koja zemlja moze da se pohvali, a sve dobre stvari iz nase istorije i tradicije su vezane za tu kraljevsku porodicu. Toga ne treba da se stidimo.
   IN: Neizbezno, poslednje, a trebalo je mozda da bude prvo i najvaznije pitanje: kako resiti problem Kosmeta?
   To pitanje mora da se „zatvori“. Ne mozemo mi to sami da resimo u Srbiji, vec u dijalogu sa kosovskim Albancima i uz posredovanje medjunarodne zajednice. Resenje mora biti tako da se obezbedi trajan mir, da se ljudi ne ubijaju i da svi oni koji zele da se vrate mogu to bezbedno da ucine. Svako resenje mora da podje od ta dva glavna cilja. Ako je resenje takvo da ljudi i dalje ginu, onda to nije dobro resenje.
   - Po mom licnom misljenju, imajuci u vidu sve ono sto su prethodne vlasti propustile da ucine za kosmetske Srbe, postoje dva moguca resenja. Prvo resenje je podela Kosmeta na juzni, albanski, i severni deo pretezno naseljen Srbima i gde bi se obezbedio poseban status za nase manastire. Druga varijanta je medjunarodni protektorat za Kosmet, pri cemu bi srpski deo dobio jedan poseban entitet i to bi bilo neko resenje poput kiparskog gde je to jedna medjunarodno zasticena zona. Najvaznije je da ne ginu ljudi!

„DUNAV OSIGURANJE” ISPLATIO STETE OD OLUJE I GRADA - pise Dragan Vukicevic
„Dunav“ spasao berbu

   Veliko nevreme izazvano olujnim vetrom, kisom i gradom, koje je zahvatilo letos pojedina podrucja opstine Kraljevo, medju kojima su najvise stradali vocnjaci u selima Dedevci, Lazac, Rocevici i Vrdila, u noci izmedju 23. i 24. jula, za kratko vreme ostavilo je pravu pustos u domacinstvima, vocnjacima i poljima.
   Tada naveliko obecavana pomoc poljoprivrednicima jos ne stize, ali ovih dana onima koji su svoju imovinu u letinu zastitili osiguranjem, Kompanija „Dunav osiguranje” filijala u Kraljevu isplatila je gotovinski naknadu stete u ukupnom iznosu od oko 1,5 miliona dinara.
   Naime, prosle subote u Dedevcima Srecko Bojanic, direktor filijale „Dunava” u Kraljevu i Snezana Miladinovic, finansijski direktor Kompanije, isplatili su obestecenja domacinu Milosu Kostovicu i Milutinu Bunardzicu iz Dedevaca, Zeljku Kovinicu i Dragicu Rakicu iz Lasca i Zivojinu Obradovicu iz Rocevica. Oni su, „zlu ne trebalo”, na vreme osigurali imovinu i naknada je stigla u pravo vreme, da se steta od nevremena barem ublazi i obnovi ulaganje za narednu poljoprivrednu sezonu.
   Prema recima Srecka Bojanica akcija „Dunav osiguranja” s pocetka godine, kada su strucne sluzbe Kompanije obisle ovaj kraj i ponudile osiguranje seoskih domacinstava, useva i plodova od opasnosti pozara, grada, udara groma, oluje, poplave i prolecnog mraza, sada je dala konkretne rezultate.
   – Rezultati ove akcije su zadovoljavajuci, rekao je direktor Bojanic – s obzirom da su svoju proizvodnju osigurali uglavnom veci, znacajniji proizvodjaci, koji su procenili da ce za skroman iznos osiguranja zastiti znatna finansijska ulaganja u gajenje voca od nezeljenih dogadjaja, posebno elementarnih nepogoda kakva je bila ova iz jula meseca.
Inace, ekipe Kompanije „Dunav osiguranja”, odmah po prijavi pricinjene stete, obisle su ovaj kraj i obavile procenu posledica nevremena. Urucujuci novac, Bojanic je izrazio zelju domacinima da i dalje ostanu osiguranici Kompanije „Dunav” i pozeleo da se ovakve vremenske neprilike ne ponove.
   Snezana Miladinovic, finansijski direktor „Dunava” naglasila je da je isplata obestecenja poljoprivrednim proizvodjacima imala prioritet i da je Glavna filijala Kraljevo svim svojim komintentima koji su pretrpeli stetu u ovom nevremenu, ukljucujuci i pravna lica drustvenog i drzavnog sektora vec isplatila oko pet miliona dinara.
   – Za sve nas najbolje bi bilo da se grad i oluja nisu ni dogodili. No protiv vise sile mi proizvodjaci smo nemocni, pogotovo ako je poznato da i protivgradna zastita moze da zataji. Primer „Dunav osiguranja” ocigledan je dokaz da se rizik gubitaka zbog vremenskih nepogoda moze sanirati putem osiguranja, rekao je Milos Kostovic koji je svoje imanje i useve na vreme osigurao, a Dragic Rakic, vocar iz Lasca, naglasio je takodje da je ispravno postupio kada je osigurao proizvodnju.
   – Danasnja isplata stete omogucava mi da finansiram proizvodnju iduce godine, tako da preporucujem i drugim poljoprivrednicima da svoj rad i proizvodnju na vreme osiguraju. Nevreme ne moze da se predvidi i kontrolise, niti da se predvide posledice, rekao je Rakic.

DRAGAN CIRIC, PREDSEDNIK SRPSKE NARODNE ODBRANE U KANADI - pise Marina Miljkovic Dabic
Odbrana srpskih interesa

   Kraljevcanin novi predsednik nepoliticke organizacije koja je 1908. osnovana u Beogradu, 1914. u Americi, a u Kanadi 1941. godine • U Torontu, najvecem "srpskom gradu" posle Cikaga postoje citave zgrade u kojima zive samo nasi ljudi • Cime je Nedjo Krajisnik zasluzio specijalnu nagradu od kanadskog premijera

   "Gde je dobro, tamo je otadzbina. Gde je otadzbina, tamo je dobro." Nisam bila sigurna da ce moj sagovornik pronaci sebe u ovoj latinskoj poslovici. Ipak, pitala sam da li tamo gde je sada njegov dom (Toronto, Kanada) nasi ljudi bas tako razmisljaju i zasto mi se ucinilo da sam ga, dok smo razgovarali, uvredila predstavivsi ga svojoj koleginici kao "gastarbajtera". "Ljudi "preko bare" odu da tamo zive i malo njih razmislja o povratku. To tamo je sada njihov zivot!", rekao je. I ja sam tek tada shvatila da neko ko je iz ove zemlje otisao pre vise od deset godina, u jeku hiperinflacije, nije ni mogao na umu da ima nesto drugo osim da pokusa, jednostavno, da zivi tamo gde je to bilo moguce zivotom dostojnim coveka. On tamo nije otisao da bi mastao o povratku. Dragan Ciric je u Kanadi poceo da gradi zivot. Nije bilo lako… Prvih nekoliko godina po nekoliko poslova istovremeno… Onda su stvari pocele da dolaze na svoje mesto. Po struci pravnik, nekadasnji zamenik glavnog urednika i suosnivac kragujevackih "Pogleda", sada je urednik "Kanadskog Srbobrana" i clan Uredjivackog odbora "Slobode" (glasila Srpske narodne odbrane u Kanadi i Americi), strucnjak za "orakl" baze podataka, predavac na kanadskom koledzu, a vec mesec dana i predsednik Srpske narodne odbrane u Kanadi cije je sediste sada u Hamiltonu.
Dragan Ciric    - Zanimljiv je taj zivot u rasejanju, mislim najpre na nas narod u Americi, Kanadi, Australiji. To je sto procenata ralicit zivot od onoga koji nasi ljudi zive u Evropi. Covek ode u Kanadu da zivi, a ne samo da radi. I tu je sva sustina, zato se i redje dolazi jer mnogo toga ostaje iza njega da se zavrsava, odneguje. Standard zivota zahteva lepu kucu ili stan, odlazak na razna mesta tokom vikenda, aktivnosti za odnor sopstvene duse i razonodu dece. Zivot jedino tako ima smisla. Doduse, u nasoj srpskoj zajednici je to malo poremeceno: vikendom je obicno neki dobrotvorni rucak u crkvi, pa se prilagodjavamo i tome. Naravno, u Torontu nas ima prilicno, pa to svako radi po savesti- kaze Dragan Ciric.
IN: Mi ovde ne znamo puno o SNO u Kanadi?!
   Nas narod cesto pomisli da je organizacija ciji sam ja predsednik politicka stranka koja je pod imenom"Srpska narodna obnova" postojala nekada ovde u zemlji. Ne zameram nikome na greskama, ali mora da se zna da je SNO organizacija koja je stvorena 1908. godine u Beogradu, 1914. u Americi, a 1941. u ontarijskom gradicu Val d' Or u Kanadi. Od tada, to su nepoliticke organizacije koje se bore samo za zastitu srpskog imena, nase casne istorije, koje stameno stoje u odbrani srpskih nacionalnih interesa kad su oni ugrozeni, brane i bore se za ocuvanje svetosavlja i srpske cirilice.
IN: Sta ljude motivise da budu clanovi te organizacije ?
   U ciljevima i zadacima SNO stoji da je zadatak organizacije da "ujedinjuje sve rodoljubive Srbe i Srpkinje u Kanadi koji su verni srpskim, svetosavskim, nacionalnim idealima i tradicijama srpskog naroda. Takodje, da unapredjuje prosvetni i kulturni zivot Srba u Kanadi i da ucvrscuje nacionalnu i versku solidarnost i uzajamnu bratsku pomoc. Da postujuci kanadske zakone vodi beskompromisnu borbu protiv svih srpskih neprijatelja zvali se oni na "ic" ili na neko englesko prezime…"
IN: Ali kako to u praksi konkretnije izgleda ?
   SNO u Kanadi ima odbore u desetak gradova. Svi clanovi primaju nas list "Kanadski Srbobran" koji je glasilo SNO. Tokom godine organizuju se sastanci u okviru lokalnih odbora, ali i mnogo veci sastanci kao sto su polugodisnje Skupstine i godisnji Kongresi gde se pravi plan za narednu godinu, sta ce da se radi, koje akcije da se pomognu. Imamo jednu zaista veliku Vidovdansku proslavu poznatu pod nazivom "srpski dan". Tu se okupi najmanje desetak hiljada Srba najvise iz Ontarija, ali dolaze i ljudi iz Amerike pa to bude i nacionalna, i kulturna i verska manifestacija jer na neki nacin objedinjuje sve te sadrzaje. Sve se odrzava na jednom srpskom imanju koje je zaista veliko toliko da moze da primi toliki broj ljudi.
P.S. (prim. aut.) Zvuci neverovatno da funta (oko 450 grama) pecenja na "srpskom danu" kosta 14 dolara!
IN: Kazu da ima i citavih zgrada u kojima zive samo Srbi?
   Ima. Toronto je veliki srpski grad, posle Cikaga mozda jedan od najvecih srpskih gradova van otadzbine. Ima slucajeva da je to zgrada od 17 spratova puta ne znam koliko stanova, puta dva, tri ili cetiri clana porodice - to su veliki brojevi. Kad, recimo, nas covek dobije mesto super-intendanta u zgradi, to se odmah procuje …
IN: Koliko nas covek tamo mora da radi da bi zaradio za pristojan zivot i ima li novac gde da potrosi?
   Prosecan radnik zaradi oko 2.400 dolara. Recimo da je donja granica 2000 dolara do cetiri, pet hiljada dolara mesecno. Da li moze da potrosi. Naravno da moze! Onima koji primaju po 2000 dolara verovatno polovina odlazi samo za stanarinu.
IN: A drustveni zivot?
   Preko dana neki zivot u Kanadi je ustvari petkom i subotom. Nedeljom u 11 sati uvece da izadjete napolje necete videti nikoga. Ima dosta srpskih klubova, dolaze nasi filmovi, kulturni zivot je prilicno intenziviran u poslednje dve-tri godine zahvaljujuci nasem konzulatu tamo, posebno zahvaljujuci pokojnom ambasadoru Miodragu Perisicu. Sve srpske organizacije ucestvuju u pravljenju planova za godinu, dve unapred. Nasa organizacija se nalazi u celu tih pregovora. To je nasa nacionalna obaveza i znamo da, ako to ne uradimo sada, ko zna kako ce mlade generacije i ova deca koja tamo rastu da imaju veze sa srpstvom. Jer, ako toga nema, onda ljudi ovde nece dolaziti ni leti kao sto je to sada obicaj.

ENGLESKI KAO MATERNJI
IN: Koliko Srba ima u Kanadi ?
   Prema najnovijim statistikama Srba ima izmedju 80.000 i 100.000. Samo u Torontu kazu da ih ima oko 40 do 45 hiljada. Kad kazem da najveca manifestacija okupi 10.000 ljudi, a Srba ima mozda 100.000 hocu da kazem da ima mnogo ljudi koji nisu ili ne zele da budu vezani sa organizovanim srpskim zivotom u Kanadi. Jer, Kanada je zaista otvorena zemlja i Kanadjani i kanadska Vlada bi volela da Srbi budu malo vise sjedinjeni, a ne razjedinjeni, pa onda se ne uklapaju nigde. Ako ih pita neko:"Koja Vam je narodnost?", oni kazu Jugosloven (sto vise ne postoji) ili kazu Vojvodjanin, Sumadinac … Neki se izjasne da im je maternji jezik engleski iako nije, svesno lazuci i sebe i drzavu, a srpskoj zajednici oduzmu jedan glas da bi Srbi mogli da imaju svoju skolu, svoje nastavnike… SNO se trudi da organizuje i pomogne taj sistem uklapanja srpskih zajednica , da se organizuje neki srpski sadrzaj kojim bi onda konkurisali ili usli u neke programe Vlade za koje mogu da se dobiju neka sredstva i da se na taj nacin spoji lepo i korisno.

   Web site Dragana Cirica je http://members.rogers.com/danciric

GOST „IBARSKIH NOVOSTI“: PROF. DR NIKOLA MILOSEVIC, AKADEMIK - pise Marina Miljkovic Dabic
Ono sto je bilo - bolje da nije
• Nasu stvarnost najbolje je formulisao jedan meni nepoznati gradjanin samo jednom recenicom: "Sacuvaj Boze da se oni vrate, a sacuvaj Boze i da ovi ostanu…"

Nije to mozda bila ideja vodilja novog, drugog po redu romana Nikole Milosevica, ali stav da "u komunistickoj partiji nije bilo levog i desnog krila, naprednog i konzervativnog, jer su komunisti podjednako hapsili i gusili slobodnu misao i da od nijansi ne treba praviti kapitalne razlike" provejava iz svake pisceve recenice. Nekima se, mozda, ne dopada ni njegovo misljenje da danas ne treba da se govori o "evropeizaciji", vec o demokratizaciji Srbije, jer je "Evropa dala i Hitlera i Musolinija, i nacizam i fasizam", ali - to je prof. dr Nikola Milosevic, akademik koji za sebe kaze da se protiv Slobodana Milosevica borio o svom trosku, da "zato sada nema nista" i da ce se i ubuduce boriti protiv svakog ko uvodi politicki monopol.

IN: Moto za "Kutiju od orahovog drveta" pozajmili ste, kazete, od jednog ceskog reditelja, a on opet, od starih indonezanskih pripovedaca: "U ovom romanu ima i ono sto je bilo i ono sto nije bilo. Ono sto nije bilo, moglo je biti. A ono sto je bilo, bolje da nije bilo…" Jeste li imali u vidu neko konkretno vreme i konkretne dogadjaje ?
Citav roman je, zapravo, posvecen svemu onome sto je bilo, a bolje bi bilo da nije bilo, kako u licnoj istoriji mog junaka, tako i u novijoj istoriji, pre svega revolucionarnoj i istoriji uopste. Moj junak bi da, ako je ikako moguce, izbrise svoju podloznost erotskim porivima, ali isto tako da izbrise i ono sto je bio u prilici da sazna o zlocinima koji su, toboze, u ime nekih velikih ciljeva pocinjeni, kao i ono sto je spoznao o takozvanoj ljudskoj prirodi. Otuda i religijsko-filozofska ravan romana olicena u ceznji glavnog junaka za jednim Bogom koji je zaista svemocan, pa moze da ucini cak i to da ne bude ono sto je bilo.
IN: Kazu da samo komunisti mogu da misle da smo mi propadali samo poslednjih 10-15 godina. Pripadate li i Vi onima koji su misljenja da smo mi sa svojih temelja sisli jos pre vise od sest decenija ?
U romanu ima jedan tok koji bi se mogao nazvati politickim, a nastavlja se u neku vrstu politicke filozofije i filozofske istorije glavnog junaka. Moj glavni junak zamisljen je kao neko ko ponesen svojim strastima ima povrsnu predstavu o zlocinima dve komunisticke drzave, one ruske i ove nase, oslanjajuci se na ono sto je u to vreme u stampi i knjigama sa oficijelnim blagoslovom pisano. Medjutim, vremenom suocava se on sa njemu dotle nepoznatim saznanjima kako o boljsevickoj, tako i o nasoj revoluciji. Od Rusa Ivana Nikiforovica saznaje kojim su se sve sredstvima sluzili boljsevici u zelji da sacuvaju osvojenu vlast. A od svog oca cuce kako su i sta su sve cinili jugoslovenski komunisti u borbi za vlast. I premda se to u romanu nigde eksplicitno ne kaze, podrazumeva se da oni koji se takvim sredstvima sluze nisu ni imali onaj uzviseni cilj koji su proklamovali, vec samo mrznju prema svojim protivnicima i zelju da ih fizicki uniste.
IN: Kako je onda bilo moguce da i 5. oktobra 2000. bude promenjena vlast, a da sistem ostane isti ? Ili je bilo moguce bas zbog toga ?
Upravo ste rekli ono sto je bitno. Promenili su se oni na vlasti, ali sistem je ostao nepromenjen. Ono sto je bitno za rezim, monopol politickog odlucivanja i danas je, nazalost, na snazi. Izgledalo je da smo zavrsili sa vladavinom gde jedna partija Odlucuje o svemu, medjutim, takav sistem vladavine se vratio Ne moze biti demokratski onaj poredak u kome se iz jednog centra vlasti donose sve kljucne politicke odluke i u kome politika ima prevagu nad ekonomijom. Nova vlast zloupotrebila je volju gradjana na izborima na kojima je pao Milosevic i naknadno izvrsila raspodelu politicke moci u krugu svojih uskostranackih interesa. Da podsetimo, puni naziv koalicije DOS bio je DOS - Vojislav Kostunica i takvoj koaliciji biraci su dali svoj glas. Nisu ga dali sigurno zato da jedna stranka koja se zove Gradjanski savez Srbije, koja nije nista drugo do JUL dosovskog rezima i koja, verovatno, ne bi presla izborni cenzus dobije mesta: ministra spoljnih poslova, ministra prosvete, gradonacelnika Beograda, predsednika Skupstine i predsednika drzave. A kad se jednom uspostavi sistem politickog monopola onda se, prakticno, preslika politicka mapa prethodnog rezima.

IN: Hoce li skoro biti vanrednih parlamentarnih izbora. Kome odgovara produzavanje agonije ?
Kad se u necijim rukama nadje monopol politickog odlucivanja onda po prirodi stvari onaj koji taj politicki monopol ima nastoji da ga zadrzi sto je moguce duze, pa je takav slucaj i sa nasim vlastodrscima. Da sve bude zanimljivije, prekomerna vlast za koje nema kontrole ne samo sto urusava moral onih koji je imaju, nego narusava i njihovu sposobnost rasudjivanja. Nasi vlastodrsci nisu vise u stanju cak ni da procene sta je u njihovom licnom interesu, jer da jesu raspisali bi izbore jos dok je trajala zalost za pokojnim premijerom Djindjicem. Ovako, nastojeci da po svaku cenu odlazu trenutak izborne istine rade i protiv sopstvenih politickih interesa, jer svakog dana njihov ionako mali ugled postaje sve manji. Jedan meni nepoznati gradjanin recenicom: "Sacuvaj Boze da se oni vrate i sacuvaj Boze da ovi ostanu!" najbolje je formulisao nasu stvarnost.
IN: Ipak, niste odgovorili na moje pitanje, hoce li prevremenih parlamentarnih izbora biti ?
Bice ih samo ako oni koji drze vlast budu na to primorani. Kako sada stvar stoji, oni ce se sluziti svim mogucim sredstvima da izbegnu pad Vlade i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. To znaci da ce se poslanicki glasovi kupovati, a po svoj prilici ce se policijski dosijei koristiti zarad ucenjivanja onih poslanika o kojima postoje kompromitujuci podaci. Ne treba narod da zaboravi ni lepo iskustvo koje vlastodrsci ovdasnji imaju sa falsifikovanjem glasova, pa nije iskljuceno da opet neko prevali 800 kilometara taksijem u Turskoj, od Bodruma do Istanbula) da bi avionom skoknuo do Beograda da svojim glasom podrzi ovu Vladu.
IN: Zasto u javnosti nije prisutnija Srpska akademija nauka ciji ste clan ?
Ova vlast skinula je sa budzeta sve nase kulturne i naucne institucije koje pocinju sa predznakom srpsko: Srpsku akademiju nauka, Maticu srpsku. Srbija je danas jedina drzava koja ne finansira svoje kulturne i finansijske ustanove i tako ih dovodi u direktnu finansijsku zavisnost od rezima, jer za svaki projekat SANU je primorana da se obraca nadleznom ministru, znaci funkcioneru DS, koji onda odlucuje da li ce se i sa koliko novca taj projekat finansirati.
IN: To opet nije razlog da SANU cuti. Naprotiv…
I ja sam tako mislio. Ali, bio sam u manjini…Pokusaj vlasti da Srpsku akademiju nauka dovedu u materijalnu zavisnost od sadasnjeg politickog vrha i da se na taj nacin onemoguci kriticko odredjivanje prema onima koji drze vlast, svakako ne sprecava same akademike da se javno kriticki oglasavaju o onima koji vlast drze. Ali, da li ce i koliko njihov glas dospeti u javnost, to najmanje od njih zavisi. To, uostalom, pokazuje i moj slucaj.
S druge strane, paradoksalno je, ali nije neobjasnjivo da je ta ista Vlada koja je sa spiska budzetskih ustanova skinula SANU, odlucila da iz budzeta finansira rad nevladinih organizacija.
IN: Kakva su Vasa predvidjanja ?
Nadam se da ce se, posle izbora, na politickoj sceni pojaviti ljudi koji imaju i demokratsko i nacionalno opredeljenje. Nazalost, mislim da jos nemamo takav politicki filter.

KULTURA, OBRAZOVANJE

NEMACKI AMBASADOR POSETIO EKONOMSKU SKOLU - pise Vesna Mrakovic Jokanovic
Nova zanimanja po meri privrede

   Od prvog septembra 48 djaka Ekonomsko-trgovinske skole u Kraljevu obrazuje se za poslovne administratore - novo zanimanje koje treba da zadovolji potrebe nase privrede, a pre svega malih i srednjih preduzeca, za radnicima koji ce obavljati razlicite administrativne poslove. Oni se skoluju po novom programu, savremenim metodama aktivne nastave i mnogo prakticnog rada u skolskom birou koji predstavlja simulaciju jednog pravog preduzeca. Uz diplomu, poslovni administratori dobice i dragoceno iskustvo i sposobnost da se odmah zaposle ili da nastave skolovanje u svojoj struci. Ceo pilot projekat kao deo reforme ekonomskih skola pomogla je Nemacka organizacija za tehnicku saradnju (GTZ) koja je finansirala stvaranje Nacionalnog centra za strucno obrazovanje, istrazivanje potreba privrede i, na osnovu toga, kreiranje novih obrazovnih profila. Seminare je zavrsilo 450 nastavnika, a u opremanje poslovnih biroa u 18 skola u Srbiji ulozeno je pola miliona evra. Tim povodom, kraljevacku Ekonomsku skolu, u utorak, su posetili gospodin Kurt Leonberger, ambasador Savezne Republike Nemacke u Srbiji i Crnoj Gori, Gustav Rajer, menadzer ovog projekta iz GTZ-a, prof dr Predrag Stojanovic, predsednik Odbora za obrazovanje Skupstine Srbije, predstavnici Ministarstva prosvete i sporta i Marko Petrovic, predsednik Privremenog organa opstine Kraljevo.
   -Prvi rezultati novog nacina rada su vec vidljivi - za ovaj profil je vladalo veliko interesovanje, upisani su samo najbolji djaci. Aktivna nastava je zanimljiva, nema izostanaka a uspeh ova dva odeljenja je bolji od drugih razreda. Timski rad i saradnja nastavnika takodje daju odlicne efekte- kazala je Svetlana Drazovic, nastavnik Ekonomske skole.
-Sve ovo je samo pocetak ali nam govori da smo vec u startu u ovom obrazovnom profilu dobili ono sto smo ocekivali. Nas poslovni administrator ce sutra moci da radi u svakom malom, srednjem ili velikom drzavnom ili privatnom preduzecu u nasoj, ali i u bilo kojoj evropskoj zemlji. Mi idemo dalje, GTZ nam je obecao da idemo u reformu dva nova obrazovna profila -najverovatnije bankarskog sluzbenika koji bi radio i poslove osiguranja - dodaje LJiljana Filipovic, clan ekspertskog tima za reformu ekonomskih skola i jedna od najzasluznijih za uspeh ovog velikog pilot projekta.
Da ce ovaj obrazovni profil biti administrativna okosnica malih i srednjih preduzeca, koja treba da budu buducnost nase privrede, i vazna komponenta povezivanja rada i obrazovanja, potvrdio je i Radovan Zivkovic, nacelnik Odeljenja za plan i program Ministarstva prosvete i sporta.
    Nemacki ambasador je obisao skolski poslovni biro, posetio manastir Zicu, a zatim bio gost Ugostiteljsko-turisticke skole u Vrnjackoj Banji.

Saradnja - temelj uspeha
- Velika mi je cast da posetim Kraljevo i da danas budem u skoli koja me podseca na mravinjak zivota. Vas zadatak je veoma vazan, vi treba da pomognete mladim ljudima da se osposobe za rad i nadju svoj zivotni put. Bivsa Jugoslavija bila je poznata po izuzetno dobrom sistemu i nivou obrazovanja, ali mnogo toga se izgubilo tokom poslednjih 15 godina. Drustvo i ekonomija se transformisu pa se mora razmisljati o modernizaciji obrazovnog sistema. Nemacki program koji sprovodite sadrzi upravo nove planove, metode i opremu. Zadovoljan sam jer se ovde jasno vide rezultati, sto nije slucaj sa novcem ulozenim u neke birokratske strukture za koji ne znate da li je pravilno iskoriscen.
U Nemackoj imamo slicne probleme- zbog globalizacije i promena u drustvu mi stalno moramo da se prilagodjavamo novim potrebama i modernizujemo sistem obrazovanja, kazao je Kurt Leonberger, ambasador SR Nemacke, istakavsi da uspeh svake saradnje zavisi od dobrih odnosa svih saradnika i pozelevsi mnogo uspeha ovom projektu i skoli i dobru buducnost nasoj zemlji.

KNJIZEVNI KLUB I POZORISTE
Portret glumice
   Veoma nadahnutim i poetskim uvodom Milosa Milisica u galeriji Narodnog muzeja pocelo je u utorak umetnicko vece posveceno kraljevackoj glumici Biljani Kostantinovic. Ovaj program, nazvan "Portret," organizovali su Kraljevacko pozoriste, ciji je Biljana clan vec cetvrt veka, i Knjizevni klub Kraljevo, sa kojim glumica, takodje, redovno i rado saradjuje.
   O prvim scenskim koracima ove umetnice, a nacinila ih je jos u pionirskom pozoristu kao desetogodisnjakinja, govorili su njene kolege, partneri i prijatelji: Milomir Nedeljkovic, Jelena Bartulovic i Mile Cvijovic, kao i Natasa Kovacevic, profesor i teatrolog, u cijim je predstavama Biljana Kostantinovic takodje sticala presudna znanja o dramskoj umetnosti. Svi govornici su isticali nesumnjiv talenat ove Kraljevcanke i potpunu posvecenost pozoristu i glumi. Ona to i danas dokazuje igrajuci na sceni, ali i kao vrstan pedagog glumackom podmlatku naseg grada i maticnog pozorista.
   U cetvrt veka Biljanine posvecenosti teatru stalo je vise od trideset uloga i preko sest stotina predstava, odigranih sa zadivljujucim elanom i odgovornoscu. Ove osobine su "glavne crte" njenog umetnickog portreta, koji je skiciran jos od prve uloge u predstavi "Biberce," Vojina Djordjevica, u kojoj je Kostantinoviceva igrala ulogu decaka. Koliko i secanje na prve uloge, drage su joj i nagrade. A njih je bilo mnogo. Znacajne su joj utoliko sto ih je, kako s ponosom istice, vecinom osvajala u nekada jedinstvenom (i velikom) prostoru "stare Jugoslavije." To podrazumeva i zavidnu glumacku konkurenciju koju je Biljana tada pobedjivala i osvajala "Zlatnu masku" (dvostruko), Plaketu Saveza amatera Srbije, glavne glumacke nagrade na festivalu BRAMS u Beogradu (takodje dva puta) i sijaset drugih priznanja. U istoj ravni, po znacaju, jeste i nagrada za najbolju decju predstavu ove godine na festivalu u Backoj Topoli, koju je ova glumica adaptirala i rezirala.
   Umetnicko vece "Portret Biljane Kostantinovic" proteklo je u svecanoj, ali i opustenoj atmosferi, koju su podjednako stvarali publika (njeni postovaoci i obozavaoci) i ucesnici - sagovornici. Dogadjaj je bio ulepsan i muzickim triom: Anuska Joncic, Suzana i Jovana Sajic.

IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

PREPORUCUJEMO
,,Intimna istorija covecanstva" Teodor Zeldin (Geopoetika, 2003)
,,Proslost nam ne da mira, ali s vremena na vreme ljudi su o njoj menjali misljenje" istice Zeldin u knjizi Intimna istorija covecanstva. On je zeleo da pokaze kako su danas ljudi u prilici da izgrade jedan zdrav pogled kako na vlastitu istoriju, tako i na svekoliko covecanstvo o okrutnosti nerazumevanju i sreci. Da bi covek imao novu viziju buducnosti uvek je bilo neophodno da najpre ima novu viziju proslosti, naglasava autor.
Svako poglavlje u ovoj knjizi pocinje portretom neke osobe koja ima svoje zelje i svoja kajanja u kojima cete mozda pronaci i delic sebe. Teodor Zeldin predaje istoriju na Oksfordskom univerzitetu.
Magazine Litteraire uvrstio ga je medju sto najznacajnijih zivih mislilaca.

ODELJENJE ZA ODRASLE
,,Plodovi maste I razmisljanja ili Nemci izumiru" Ginter Gras (Narodna knjiga/Alfa)
Jedan od vodecih pisaca moderne nemacke knjizevnosti Ginter Gras svetsku slavu stekao je romanom Limeni dobos. I roman Plodovi maste I razmisljanja potvrdjuje da je rec o piscu koji koristi neobican izraz, spaja esejisticko i putopisno stivo.Opisujuci jedno putovanje i susret razlicitih kultura, Gras u stvari prica pricu o nemirima coveka modernog doba, o njegovom strahu, sumnjama i neizvesnosti vezanoj za opstanak ljudske vrste. Ovo je prica o krizi koja zahvata svest uznemirenog evropskog umetnika koji sebe dozivljava kao coveka bez utocista.

ODELJENJE ZA DECU
,,Kupusara" Serdjo Tofano-Sto (Plato)
Sve price u Kupusari koje je napisao i ilustrovao Serdjo Tofano nadrealne su, neverovatne i u vezi sa nekim smesno ozbiljnim situacijama : Ugo Veliki od Staniola biva zarobljen u sopstvenom oklopu, jedan kralj je hteo tresnje bez kostica, ali ga je opametio cuveni mudrac …
Knjiga Kupusara prvi put je objavljena 1920. godine i dozivela je vise od pedeset izdanja.
NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
,,LJubav moje ljubavi" Megi O' Farel (Laguna).

KOSARKA JUBA EFES PILSEN LIGA - pise Zoran Bacarevic
Masinac u vanrednom roku!
• U derbiju 2. kola "studenti" slavili u produzetku: Masinac-Sloga FVM 88 : 85 (74:74, 23:17, 14:18, 24:19, 13:20, 14:11). Knezevic (Masinac) igrac utakmice, Ristanovic (Sloga) najefikasniji sa 28 koseva • U 3. kolu u Kraljevu Sloga FVM - OKK Beograd, Masinac gost Partizana

   Umalo da potpisnik izvestaja sa kraljevackog derbija ne ostvari stopostotni "ucinak": prognozirao je produzetak od pet minuta i pobedu Masinca od tri razlike (85:82) a zbilo se kao u podnaslovu. Steta ! I nije steta!
Masinac i Sloga FVM sastali su se posle osam godina u najvisem rangu. Poslednji put borili su su se za bodove u prvenstvu SRJ u kome su ucestvovala cak 32 kluba. Ovaj od prosle nedelje (zbog prenosa na RTS 2) doneo je dosta uzbudjenja, preokreta, produzetak i konacno zasluzenu pobedu mladjeg kraljevackog prvoligasa. Presudio je mladjani bek Masinca Srdjan Deretic koji je u igru usao u poslednjim sekundama produzetaka, iz kontranapada "polozio" loptu u kos Sloge za konacno slavlje njegovih klupskih drugova i konacno navijaca kraljevackih "studenata" koji su, ruku na srce, ipak bili u manjini.
Susret je poceo u znaku "domacina" Masinca koji je obezbedio startnu prednost od cak 15:4 da bi tek u trecem kvartalu Sloga uspela da smanji razliku na samo "pola" kosa (52:51) pa cak i prevede rezultat u svoju korist sa istom "razlikom". Rezultatska klackalica trajala je do poslednjih sekundi, uz blagu prednost Masinca da bi susret u regularnom vremenu bio zavrsen bez pobednika 74:74. U produzetku se bolje snasao mladji kraljevacki ligas i kosevima Milana Prekovica i vec opisane akcije Srdjana Deretica zabelezio vrednu pobedu. Lavovski deo posla, ipak, obavio je vec iskusni centar "studenata" Dusan Knezevic (207, 23 godine) koji je postigao 25 koseva. U porazenoj ekipi Sloge, koja nije previse izgubila jer je bila formalni gost, najvise su pruzili najstariji - kapiten Milos Mijajlovic i Dragan Ristanovic. Tridesetsedmogodisnjaci na svoja "staracka" pleca poneli su teret igre i efikasnosti pa su sa ukupno 54 kosa "odradili" skoro dve trecine kosgeterskog posla.
U narednom 3. kolu Sloga FVM je u subotu domacin ekipi OK Beograda dok ce Masinac put Beograda na megdan Partizanu (nedelja 17.30 TV RTS 2).

MASINAC - SLOGA FVM 88: 85
(23:17, 14:17, 24:19, 13:20, 14:11)
Hala sportova. Gledalaca 2.000. Sudije Belosevic (Beograd), Neskovic (Kraljevo)
Masinac: Jovanovic 15, Prekovic 17, Bojinovic 5, Knezevic 25, Markovic 3, Avalic 2, Deretic 4, Perak 3, Bukumirovic 12, Bogavac, DZino.
Sloga FVM: Vukajlovic 4, Jevdjic 5, Ristanovic 28, Mijajlovic 26, Canic 12, Jevtovic 7, Trivunovic 3, Simovic, Vulicevic, Belojica, Bajic, Kovacevic.

ODBOJKA - PRVA A SAVEZNA LIGA
Pozarevljani na parketu

   • Na premijernoj utakmici pred svojim navijacima Ribnica u 3. kolu savladala Mladi radnik iz Pozarevca sa 3:1 • U narednom 4. kolu Kraljevcani igraju prvu u seriji od tri utakmice sa novosadskom Vojvodinom

   I ova generacija odbojkasa Ribnice pokazala je da ima snage, znanja i drskosti da nacini preokret, posebno na svom bunjistu u Hali sportova. To je pokazala i utakmica 3. kola Prve A lige protiv Mladog radnika iz Pozarevca proslog petka. Poveli su gosti, predvodjeni rodjenim Kraljevcaninom Aleksandrom Senicicem sa 1:0 (25:23) a oko 1000 gledalaca strepelo je od ubedljivog poraza domacih odbojkasa.
Vec drugi set najavio je vec tipicno odbojkaski preokret posto je Ribnica, predvodjena najefikasnijim igracem meca Mirkom Ristovicem (osvojio 26 poena) krenula u odsudni juris i poravnala na 1:1 posle 25:22 u svoju korist. Nastavili su igraci Ribnice da melju goste kao pozarevacki Bambi keks, Tomislav Popovic na servisu je u trecem setu povezao svih sest (uzastopnih, naravno) poena, a prednost domacina od 10:2 i 18:9 na kraju je donela vodjstvo od 2:1 posle 25:21 u svoju korist. Pobedu Ribnice trebalo je overiti u cetvrtom setu a to nije bilo nimalo lako. Gosti su preko Mladenovica, Slakova, Bonica i drugova dosli do daha, bili u stalnoj prednosti i stigli do 17:13 u svoju korist. Tajm aut za domace igrace, publika koja je skocila na noge i serija mladjanog ali drskog i pomalo srecnog Ivana Todorovica na servisu donela je jos jedan preokret sa hepiendom za cetu Dragana Djordjevica. Sa konacnih 25:22 u cetvrtom setu Ribnica je rezultatom 3:1 zabelezila drugu izuzetno vaznu pobedu jer ce, s obzirom na raspored i pauze u prvenstvu na narednu njene pristalice morati da pricekaju.
Naredno 4. kolo donosi Ribnici gostovanje u Novom Sadu i susret sa domacom Vojvodinom a krajem ovog i pocetkom narednog meseca imace i dve utakmice u Kupu - 30. oktobra u Kraljevu, a 2. novembra u Novom Sadu.

FUDBAL - SUMADIJSKA ZONA
Vodojaza zajazila Ibar
• Nove pobede vodecih u gostima . Metalac pregazio Susicu •Ibar (MB) u Gosnici nije zaradio ni "gros" • Bez promena u vrhu do kraja jesenje polusezone?

Trinaesto, za sujeverne baksuzno kolo, u Sumadijskoj zoni donelo je dosta radosti pre svega gostujucim ekipama pa se ovaj " baksuzni broj " moze odnositi na klubove koji su imali ulogu domacina. Nije bilo prepreka za sada vec vodeci trio u koga se , pored dva vrnjacka kluba , kako- tako prikljucio Metalac Trgovacki.
Ekipa sa Lozionice nije imala problema da u Susici jos vise donese susnu jesen domacoj ekipi koja ubedljivo nosi "fenjer" u Sumadijskoj zoni. Nije bilo problema ni na Gradskom stadionu da Sloga stigne do sedme pobede posto je novajlija Borac iz Vranesa , takodje ekipa koja ce u zonskom stepenu takmicenja igrati " samo jedno leto", nacet golovima vec u prvom delu igre.
Pravu katastrofu doziveo je mataruski Ibar na gostovanju u Kragujevcu. Doziveo je klasican fudbalski nokaut iako je domaca Vodojaza u kragujevackom predgradju Grosnice " brojala samo do osam. "Prve komsije Mataruzana, Buducnost iz Konareva, posle podele bodova u gostima u Mataruskoj Banji u nedeljnom kolu nije uspela da osvoji ceo plen. Opet je jedan kragujevacki klub bio neugodan rival posto Slavija ima mnogo vise razloga da slavi posle remija u Konarevu.
Jos jedno gostovanje Baljevcana u Kraljevu zavrsilo se porazom a ovoga puta Hajduk je u Jarcujaku , na terenu koji je po dimenzijama i "opstem stanju " odgovara onom u Baljevcu , zabelezio svoju petu pobedu za mesto u " zlatnoj sredini".
Cetiri kola pre zavrsetka jesenje polusezone vec je izvesno da ce jedan od vrnjackih klubova prezimiti na tronu. Tome je blizi Goc zbog rasporeda posto tek u 17. kolu ima teze gostovanje protiv Vodojaze u Kragujevcu.

Rezultati 13. kola: Sloga - Borac 3:0 , Zastava - Omladinac 0 : 1, Erdoglija - Goc 0:3, Buducnost - Slavija 1:1 , Vodojaza - Ibar 8:1, Kolonija - Sumadinac 1:1, Kraljevo - Hajduk Rudar 3 :1, Banja - Trepca 3:1, Susica - Metalac Trgovacki 0:4.
Raspored 14. kola: Omladinac - Banja, Goc - Zastava, Metalac Trgovacki - Rudar, Borac - Kolonija, Trepca - Buducnost, Susica - Erdoglija, Ibar - Sloga, Sumadinac - Kr. Hajduk, Slavija - Vodojaza.