Efikasnija lokalna samouprava
Red je da se uvede red
Od izbora dva putica
Izbori 2003
„DOSta smo vas gledali“!
Skuplje daljinsko grejanje
I bukvalno glavom u zid
Velika zbirka zadivljujuce lepote
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport - Kosarka - Fudbal
IZBORNI
PROGRAM DR RADOSLAVA JOVICA, KANDIDATA SPO-A ZA PREDSEDNIKA OPSTINE
- pise Rajko Saric
Efikasnija lokalna
samouprava
Ostina Kraljevo, sa oko 120.000 stanovnika,
na geografskom spoju moravske doline i Ibarske klisure, na raskrsnici
puteva koji spajaju regione Srbije i drzave regiona, sa bogatstvom
suma, geotermalnim izvoristima i neprocenjivom istorijskom kulturom,
spada danas u red siromasnih i nerazvijenih opstina u Srbiji, sa tendencijom
daljeg siromasenja i padom nataliteta. Analizirajuci sve negativne
trendove u o pstini Kraljevo, jasno zakljucujemo da je ona model na
kome se projektuje postepen, tih i neumoljiv proces odumiranja i nestajanja
nacije i srpske drzave. Sa istom zlokobnom rezultantom ideologije
komunistickog internacionalizma, nad nama se nadvila jos opasnija
i razornija ideologija, skrivena iza teze univerzalne demokratije
i ljudskih prava tzv. slobodnog protoka kapitala, ideologije novog
svetskog poretka u kome ocito za male i siromasne ili nema mesta ili
im je dodeljena uloga robe, stoji u uvodu obimnog izbornog programa
dr Radoslava Jovic, kandidata Srpskog pokreta obnove za predsednika
opstine.
BRZO
I EFIKASNO
Izborni program dr Jovica sadrzi vise tematskih celina. Prva se odnosi
na lokalnu upravu, sledi zatim, komunalna problematika sa zastitom
zivotne sredine, sistem socijalne zastite, razvoj poljoprivrede, zdravstvena
zastita, obrazovanje, kultura i sport, duhovna obnova i sistem bezbednosti
gradjana, informisanje javnosti, podsticanje rada i stvaralastva te
materinstvo kao najvisi doprinos obnovi nacije i drzave.
Prema misljenju dr Jovica, osnovni moto kako organizacioni tako i
u ponasanju organa uprave mora biti zadovoljenje potreba obicnog coveka,
gradjanina. Rad mora biti brz i efikasan uz striktno postovanje zakonom
propisanih prava i obaveza kako organa uprave, tako i pojedinaca.
Hitno ce se pristupiti formiranju baze podataka o imovnom stanju,
socijalnom i ekonomskom statusu porodica, njihovim potrebama ali i
mogucnostima. Na taj nacin gradjani ce moci brzo i na jednom mestu
da ostvare svoja prava, ali ce i organi uprave lako moci da kontrolisu
izvrsavanje obaveza pojedinaca prema zajednici.
-Cekanje na salterima, ponizavanja ljudi, maltretiranja moraju biti
proslost. Zaposleni u organima uprave bice u obavezi da svakog pojedinca
prihvate na dostojanstven nacin i da na najbrzi nacin mu pomognu da
resi svoj problem. Mesto svakog zaposlenog u upravi bice uslovljeno
rezultatima rada, korektnoscu odnosa prema strankama i njihovim potrebama
i obavezama. Organi uprave bice odgovorni za sprovodjenje kako zakona
tako i odluka koje bude donosila Skupstina lokalne vlasti. Inspekcijske
sluzbe moraju biti materijalno i kadrovski maksimalno ojacane a u
funkciji uvodjenja reda i postovanja zakona na teritoriji Opstine.
Ne sme postojati teritorija Opstine ili ljudska delatnost u cije stanje
nece imati uvid organi uprave, a strucnom analizom stanja na terenu
bice u obavezi da skupstini i njenim organima predlazu redovne mere
za otklanjanje nedostataka - stoji u delu programa koji se odnosi
na lokalnu upravu.
Na polju komunalne delatnosti, za gradsko podrucje postoje apsolutni
prioriteti: vodosnabdevanje, izgradnja saobracajne obilaznice, novi
most preko Ibra, izgradnja kanalizacione mreze u prigradskim naseljima,
toplifikacija i gasifikacija, uvodjenje reda u arhitektonsko uredjenje
grada i sprecavanje malverzacija, odrzavanje postojecih zgrada i njihovih
fasada, uredjenje parkova i zabavnih parkova za decu, uredjenje i
odrzavanje groblja, borba protiv buke i inspekcijski nadzor nad zagadjenjem
recnih vodotokova i odlaganje otpada, te pravilnik o parkiralistima
i kaznenim merama za bacanje otpada na javne povrsine.
-Sredstva za ostvarenje ovih projekata obezbedjivala bi se iz izvornih
prihoda Opstine, iz koncesija, ucesca na medjunarodnim donatorskim
konferencijama i stvaranja akcionarksih drustava. Do projekata bi
se dolazilo sistemom javnih konkursa. Javna preduzeca bi se podvrgla
rigoroznoj kontroli poslovanja, a poostrile bi se i mere naplate dugovanja.
Inspekcijski organi SO, pre svih komunalni i ekoloski dobili bi striktna
upustva u sprovodjenju zakona, mera i odluka lokalnih organa uprave
zajedno sa postavljenim domacinima po mesnim zajednicama, Javna preduzeca,
pre svega ,,Gradska cistoca”, bi morala biti i kadrovski i materijalno
ojacana u funkciji sprovodjenja odluka o cistoci grada - navodi se
u programu dr Jovica i naglasava da bi kaznena politika bila pojacana
do zakonskog maksimuma kako za nesavesne pojedince, tako i za organizacije
koje se ne budu pridrzavali pravila o zastiti zivotne sredine.
Na seoskom podrucju SO bi imala obavezu da pomogne u razvoju putne
mreze, jacanju komunikacije sela i grada, prilagodjavanju domova kulture
savremenim potrebama stanovnistva, iniciranju i politikom olaksica
podstrekavanjem otvaranja manjih proizvodnih pogona, otkupu poljoprivrednih
proizvoda, otvaranju zanatskih centara, veterinarskih i zdravstvenih
ambulanti. Svako seosko domacinstvo bi bilo u obavezi da odrzava odredjeni
deo sporednih seoskih puteva i lokalnih vodotoka, a rigoroznim merama
kaznene politike bi se sprecavalo nekontrolisano unistavanje ziratne
zemlje i zagadjivanje prirode. U realizaciju vizije cistog grada i
sela bile bi ukljucene sve institucije, od organa uprave do policije,
sudskih organa vlasti, inspekcije i pojedinaca.
SOCIJALNA ZASTITA
Kroz vidove dopunske socijalne zastite SO bi obuhvatila najosetljivije
kategorije stanovnistva i prema tome odredila pravilnik o socijalnim
davanjima, poput hendikepirane dece, dece iz mnogoclanih porodica,
tesko obolelih i iznemoglih i starih osoba, dok bi ostale kategorije
socijalnih davanja bile podvrgnute rigoroznoj kontroli. Na polju razvoja
privrede od drzave bi se zatrazilo da u najkracem roku resi status
velikih industrijskih sistema, kako kroz sistem privatizacije, tako
i kroz programa odvajanja zdravih celina iz urusenih preduzeca, a
koja bi mogla ostvarivati prihod. Na tom polju SO mora oformiti tim
menadzera koji bi sagledao celokupnu situaciju i nasao odgovarajuce
resenje. Opstina bi morala da oformi potporni fond iz koga bi malim
i srednjim poljoprivrednim proizvodjacima u prolece pred setvu davala
beskamatne pozajmice do jesenje zetve. Bice inicirano formiranje potpornog
fonda za privatnike u koji bi se slivala sredstva iz privatnog sektora
a u svrhu materijalnog i dodatnog socijalnog osiguranja ljudi koji
su vlasnici privatnih firmi i preduzeca cime bi se stvorio zdrav pocetni
kapital za ulaganja po sistemu akcionarstva. Opstinska javna preduzeca
moraju biti dovedena u sklad sa ekonomskim mogucnostima SO i realnim
potrebama stanovnistva gde bi se morala osloboditi svih jalovih kadrova
i otvoriti se prema novim idejama, efikasnijem poslovanju i naplati
potrazivanja.
Prema misljenju dr Jovica ovaj program nikada nece uspeti bez osnazenog
pravoslavnog duha u nama, bez vere, bez svih onih vrednosti pravoslavlja
koje su nas odrzavale kroz vekove.
IZBORNI
PROGRAM DR LJUBISE JOVASEVICA, KANDIDATA KOALICIJE DSS - NDS ZA PREDSEDNIKA
OPSTINE - pise Rajko Saric
Red je da se uvede red
Program dr LJubise Jovasevica, kandidata za predsednika
opstine Kraljevo ispred koalicije Demokratske stranke Srbije i Narodne
demokratske stranke dr Slobodana Vuksanovica (DSS - NDS), polazi od
najvaznijih zadataka i funkcije opstine u gradu i na selu.
Izrada strateskog plana razvoja opstine obuhvata sve oblasti privrednog
i drustvenog zivota i ravnomerni razvoj grada i ostalih teritorija
poput obilaznice, mostova, vodosnabdevanja itd.
U svom programu dr Jovasevic navodi da nova organizacija opstinske
uprave mora biti zasnovana na profesionalnosti, operativnosti, jednostavnom
i efikasnom funkcionisanju.
KONTROLA
BUDZETA
-Obezbediti i odrzavati visok kvalitet komunalnih usluga je imperativ,
a druga velika odgovornost je odrzavanje i podsticanje razvoja komunalne
infrastrukture. Ravnomernim razvojem teritorije opstine, razvojem
rubnih podrucja, smanjice se pritisak gradjana na prigradska naselja
i uze gradsko jezgro - stoji u delu programa koji se odnosi na modernizaciju
komunalnih usluga, dok su u oblasti ekonomskog razvoja i funkciji
regulative na prvo mesto stavljena pravila i propisi o prostornom
planiranju, o upotrebi i uredjenju gradskog gradjevinskog zemljista,
izgradnji objekata, o javnom pravu prvenstva koriscenja prostora,
te o kvalitetu zivota.
Kad je rec o upravljanju finansijama i opstinskom kasom, dr Jovasevic
u svom programu kaze da se zalaze za uravnotezeno tekuce budzetsko
poslovanje uz razvojna i kapitalna ulaganja sa kontrolom u toku izvrsenja
budzeta.
-Zastita zivotne sredine, odrziv razvoj gradskog i seoskog podrucja
i racionalno koriscenje energije, je takodje, jedan od prioritetnih
zadataka. Opstina mora da posreduje izmedju razlicitih interesa i
da osluci sta je najbolje za interese zajednice. U okviru odgovorne
socijalne politike i borbe protiv siromastva potrebno je formirati
interventnog socijalnog fonda za gradjane i mesne zajednice. Suzbijanje
svih oblika korupcije i dekriminalizacija drustva, takodje je nesto
sto sa cime ce se DSS - NDS, odnosno njen kandidat uhvatiti u kostac
- stoji dalje u programu koji je u velikom tirazu podeljen gradjanima
Kraljeva, zajedno sa biografijom dr Jovasevica.
U istom programu se navodi potreba veceg ucesca gradjana u donosenju
odluka i povezivanje Kraljeva sa drugim opstinama i sprovodjenje sveobuhvatne
reforme ciji ce teret biti ravnomerno rasporedjen. Bice stoga, ulozeno
mnogo truda da se ispravi nepravda iz proslosti, a da se, u isto vreme,
ne nanese nova. Ovakav program je moguce ostvariti ukoliko Kraljevo
dobije odgovornu i smenjivu vlast, za kakvu se zalaze dr Jovasevic.
On podseca da su stranke DOS-a, u nemogucnosti da ga smene demokratskim
metodama, putem glasanja, sa mesta predsednika opstine, pribegle gruboj
samovolji Vlade Srbije i uvodjenjem privremenih mera, degradirali
i gradjane i odbornike u istoriji Kraljeva nezabelezenim cinom.
RACIONALNA POTROSNJA
Poznat po izjavi ,,ne priznajem Vladu Srbije jer ona ne priznaje predsednika
opstine Kraljevo", dr Jovasevic ce sa pozicije predsednika SO
Kraljevo bitno uticati na ostvarenje zelja gradjana da Srbija dobije
upravu kakvu narod zasluzuje. Poznat po postenju, bez bilo kakvih
afera, zalaze se za upravu koju ce odlikovati stednja, racionalna
potrosnja i efikasan rad cinovnika. Uostalom red, rad i disciplina
odlikuju njegovo rukovodjenje u ustanovama gde je radio kao sto je
i slucaj u zavodu ,,Agens" u Mataruskoj Banji, gde obavlja veoma
uspesno funkciju direktora ustanove.
NJegovim zalaganjem, stoji u biografiji kandidata DSS - NDS za predsednika
opstine, dr LJubise Jovasevica, napravljena je sa stranim ulaganjem
Hladnjaca u Vrdilima, rekonstruisan je deo Vodovoda, napravljen novi
bunar u Zickom polju, izvrsena su veca ulaganja u Gradsku cistocu
i brojne mesne zajednice. Pre svega, njegovom zaslugom otvoreno je
odeljenje Fakulteta za fizicku kulturu u Mataruskoj Banji, a javnosti
je poznat i kao covek koji stupanjem na visoke politicke funkcije
nije uvecao licna primanja, niti imovinu bilo koje vrste.
U opstinskim odborima DSS - NDS u Kraljevu ocekuju da ce gradjani
izabrati njihovog kandidata za predsednika opstine jer je on sposoban
da rasporedom budzetskih i drugih sredstava omoguci ravnomerniji razvoj
svih delova opstine, jer njemu nije prioritet interes pojedinaca vec
resavanje problema celokupnog stanovnistva opstine.
U
NEDELJU, 30. NOVEMBRA, DRUGI KRUG IZBORA ZA PREDSEDNIKA OPSTINE KRALJEVO
- pise Slobodan Rajic
Od izbora dva putica
Na 128 birackih mesta, kao u prvom izbornom
krugu, biraci se opredeljuju izmedju dva najuspesnija kandidata iz
prvog kruga: dr Radoslava Jovica (SPO) i dr LJubise Jovasevica (DSS
i NDS), - Biralista se otvaraju u nedelju, 30. novembra, u 7 a zatvaraju
u 20 sati, - Jednostavnija procedura glasanja, rezultati glasanja
vec sutradan, 1. decembra, a potom sledi konstituisanje Skupstine
opstine i drugih organa lokalne samouprave, - Veceras u ponoc (cetvrtak)
pocinje nova izborna tisina
Predsednik
opstine Kraljevo bice poznat posle drugog kruga izbora koji se odrzava
u nedelju, 30. novembra. Kraljevacki biraci ce se tog dana opredeljivati
izmedju dva kandidata koji su u prvom krugu, 16. novembra, dobili
najveci broj glasova. To su dva lekara: dr Radoslav Jovic, kandidat
Srpskog pokreta obnove (SPO) i dr LJubisa Jovasevic, kandidat Demokratske
stranke Srbije (DSS) i Narodne demokratske stranke (NDS). U prvom
krugu dr Jovic je dobio 10.514, a dr Jovasevic 7.618 glasova. Oba
kandidata su dobro poznata biracima, najpre kao lekari, ali i kao
politicari jer je dr Radoslav Jovic bio predsednik Skupstine opstine
Kraljevo od 1996. do 1999. godine kada je podneo ostavku, a dr LJubisa
Jovasevic od 2000. do 2003. godine kada je Skupstina raspustena.
U svakom slucaju, zavisno od rezultata nedeljnih
izbora, opstina Kraljevo ce po prvi put posle dugo vremena dobiti
predsednika na neposrednim, opstim i tajnim izborima i odluciti kojim
putem ce poci, odnosno ko ce ih na tom putu predvoditi : dr LJubisa
Jovasevic ili dr Radoslav Jovic. Ili ce to mozda biti jedan put, put
razvoja i prosperiteta Kraljeva, za koji su se svi kandidati, pa i
preostala dva, pre izbora svesrdno zalagali?
JEDAN LISTIC
Procedura glasanja u drugom izbornom krugu mnogo
je jednostavnija od one u prvom. Ovog puta na biralistima ce biti
samo jedan glasacki listic sa dva kandidata poredjana po azbicnom
redu. Oni koji odluce da glasaju imace jednostavan zadatak - da jednim
potezom olovke zaokruze redni broj ispred imena i prezimena svog favorita
za predsednika opstine.
I ovog puta glasace se na 128 birackih mesta koja se nalaze na istim
lokacijama kao u proslom glasanju. Biralista ce biti otvorena od 7
do 20 sati. Biraci ce glasati na „svojim“ birackim mestima,
sa ili bez poziva, a prilikom glasanja duzni su da se identifikuju
pokazivanjem licne karte ili drugog dokumenta sa fotografijom i licnim
brojem. Ponovo ce se primeniti posebne mere kontrole: Ultravioletna
lampica, sprej sa nevidljivim mastilom, providne kutije i paravani.
Izbore ce nadgledati posmatraci CeSID-a i OEBS-a. U biracki spisak
u prvom krugu bio je upisan 101.521 birac.
Glasanje ce organizovati Izborna komisija opstine
Kraljevo (IKOK) i biracki odbori (128) ciji je sastav tako-reci nepromenjen.
Ovog puta, medjutim, u birackim odborima bice samo desetak clanova,
stalnih i sa zamenama, racunajuci i prosireni sastav u koji ulaze
samo predstavnici predlagaca dva kandidata. Podsecanja radi, u prvom
krugu je u prosirenim sastavima birackih odbora bilo i po blizu 40
clanova (sa zamenama).
Kako smo obavesteni u IKOK-u, sve je spremno za
nedeljni drugi krug izbora za „gradonacelnika“ Kraljeva.
Biracki odbori su kompletirani, glasacki listici odstampani i sa drugim
izbornim materijalom dostavljeni odborima, biracka mesta pripremljena
za glasanje.
Rezultati drugog kruga bice poznati vec sutradan
po glasanju, 1. decembra. Preostaje potom da se oni proglase i izvrsi
konstituisanje nove lokalne vlasti u Kraljevu. Pretpostavlja se da
ce se to dogoditi krajem iduce sedmice, jer zakonski rok od 20 dana
po izboru odbornika istice 6. decembra. Time ce prevremeni izbori
biti zavrseni i nova Skupstina i predsednik opstine preuzeti vlast
od Privremenog organa. Srecno.
IZBORI 2003.
Vecinom glasova
U drugom izbornom krugu za predsednika opstine,
kao i u prvom, ne postoji cenzus u pogledu izlaznosti i potrebnog
broja glasova. Izbori ce biti uspesni bez obzira koliko biraca izadje
na glasanje, pobednik ce biti kandidat koji je dobio najveci broj
glasova izaslih biraca (vazeci listici). Samo ako oba kandidata dobiju
jednak broj glasova glasanje se ponavlja u roku od osam dana od dana
utvrdjivanja rezultata, sve dok jedan kandidat ne dobije veci broj
glasova.
Organi opstine
Prema clanu 25. Zakona o lokalnoj samoupravi, organi
opstine su skupstina opstine, predsednik opstine i opstinsko vece.
Skupstina opstine (u Kraljevu ima 70 odbornika) iz redova odbornika
bira predsednika i zamenika predsednika, tajnim glasanjem, vecinom
glasova od ukupnog broja odbornika, na period od 4 godine. Skupstina
postavlja sekretara na predlog predsednika skupstine sa mandatom od
4 godine. Skupstina, na nacin regulisan Statutom, imenuje jedan broj
stalnih i povremenih radnih tela (u Kraljevu Statutom osnovano 14
stalnih komisija).
Prema clanu 40. Zakona, predsednik opstine ne moze biti odbornik.
On ima zamenika koga sam imenuje i razresava, ali uz saglasnost skupstine
opstine.
U skladu sa clanom 43. Zakona, skupstina opstine, na predlog predsednika
opstine, bira opstinsko vece do 11 clanova (prema Statutu opstine
Kraljevo ima sedam clanova) vecinom glasova od ukupnog broja odbornika,
na period od 4 godine, s tim sto je zamenik predsednika opstine clan
po funkciji, a radom veca predsedava predsednik opstine.
Skupstina opstine, na predlog predsednika opstine, postavlja nacelnika
opstinske uprave i uprava za pojedine oblasti, a predsednik opstine
postavlja i razresava glavnog arhitektu i druge glavne strucnjake
za pojedine oblasti i sklapa ugovor sa opstinskim menadzerom.
Konstituisanje
Prema clanu 53. Zakona o lokalnim izborima, skupstina
opstine konstituise se u roku od 20 dana od dana izbora odbornika.
To znaci, da bi SO Kraljevo, s obzirom da su izbori odrzani 16. novembra,
trebalo da se konstituise najkasnije do 6. decembra.
Mandat odbornika pocinje da tece danom potvrdjivanja mandata, a potvrdjivanje
(verifikacija) se vrsi na osnovu uverenja o izboru odbornika i izvestaja
izborne komisije o sprovedenim izborima. Na konstitutivnoj sednici
skupstine opstine obrazuje se komisija od tri clana za verifikaciju
mandata odbornika. Na osnovu izvestaja te komisije, lice koje predsedava
skupstinom konstatuje koja su uverenja o izboru za odbornike u saglasnosti
sa tim izvestajem, cime je mandat potvrdjen.
Uvid u spisak
Kao i kod svih prethodnih izbora, gradjani opstine
Kraljevo i ovog puta moci ce da ostvare uvid u biracki spisak i da
eventualno izvrse neophodne ispravke. Uz licnu kartu, uvid u biracki
spisak gradjani mogu da izvrse u sobi 109 na prvom spratu Skupstine
opstine Kraljevo svakog radnog dana od 7,30 do 15,30 sati. Uvid i
ispravke ce moci da se izvrse do 12. decembra, a potom do izborne
tisine, 25. decembra u ponoc, samo po odluci nadleznog (opstinskog)
suda.
Spor oko TV-duela
Izmedju izbornih stabova dva predsednicka kandidata,
dr LJubise Jovasevica i dr Radoslava Jovica, neplanirano je doslo
do spora oko TV suceljavanja. Naime, sporazumom JP Ibarske novosti
i podnosilaca predloga kandidata i izbornih listi takav predizborni
TV-duel kandidata nije predvidjen. Medjutim, u utorak je informativna
sluzba OO DSS-a optuzila dr Radoslava Jovica da izbegava ovakvo TV-suceljavanje,
a iz Izbornog staba SPO Kraljevo je stigao odgovor da je posle nekorektnog
i postupka dr Jovasevica uoci izborne tisine u prvom krugu kada je
vecinu svojih protivkandidata, pa i dr Jovica, „popljuvao“
i pokusao da ponizi, krseci sve eticke kodekse, takav TV -duel nemoguc,
vec da ce narod 30. novembra preusditi kao vrhovni sudija“.
ODRZANA PROGRAMSKA KONVENCIJA NOVOOSNOVANE POLITICKE
STRANKE „OTPOR!“ U DOMU SINDIKATA U BEOGRADU - pise Slobodan
Rajic
„DOSta smo vas gledali“!
Predstavnici opstinskih odbora novoosnovane politicke
stranke „Otpor!“ iz Kraljeva i Sjenice zajedno su prosle
subote putovali u Beograd gde u velikoj dvorani Doma sindikata ucestvovali
na Programskoj konvenciji ove stranke. Bila je to prilika da se na licu
mesta, izvorno upoznaju sa osnovnim programskim opredeljenjima nove
stranke, u susret predstojecim vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji,
ali i da potpisu podrsku za kandidatsku listu stranke za te izbore.
Obracajuci
se prisutnim „otporasima“ i njihovim gostima, Ivan Marovic,
jedan od lidera i osnivaca „Otpora“, najpre je naglasio
da je ponosan sto osam godina, koliko je proteklo od pocetka studentskog
protesta iz koga je „Otpor“ nastao, nisu uzaludno potrosene.
Te godine, rekao je Marovic, pamtice se po tome sto su „otporasi“
u vreme Milosevica „grizli sistem“ i rekli „Gotov
je!“, a posle 5. oktobra 2.000. rekli „Mnogo ste isti“
i bili oba puta u pravu. Marovic je naglasio da je Otpor 19. novembra
ove godine postao politicka stranka i preuzeo direktnu odgovornost za
sudbinu Srbije.
- Od sada nas cilj mora da bude jasan jer je Srbija na prekretnici bas
kao i mi. Dve su mogucnosti: da odustanemo i pridruzimo se armiji beznadeznih
ili da se direktno ukljucimo u politicki zivot. Odlucili smo se za ovu
drugu varijantu i pozivamo gradjane da glasaju za sebe, a onda ce glasati
i za nas, za novi sistem vrednosti, za tim odgovornih, moralnih ljudi.
Od danas nas tim radi samo za jedan rezultat: da izbor 28. decembra
bude jednostavan : OTPOR! - zakljucio je Marovic.
A potom su govorili clanovi tog Otporovog tima koje je Nenad Konstatinovic,
takodje jedan od rodonacelnika ovog pokreta, najavio recima: „Ako
zelite stranku patuljaka pozovite losije od vas, ako zelite stranku
dzinova - pozovite bolje od vas“.
Za govornicu je izasao prof. dr Cedomir Cupic, clan IO Otpora, i u nadahnutom
izlaganju najpre obrazlozio tri temeljna principa nove stranke (sloboda,
solidarnost, pravda).
- Bez slobodnog pojedinca nema ni razvijenog demokratskog drustva, solidarnost
znaci saglasnost o bitnim pitanjima, postenje i poverenje medju ljudima
jer bez pomoci nema opstanka, a u slobodi i sa slobodom se lakse dise,
krece, napreduje... Ovde je pravda uzasno postradala, a nepravda ubija
nadu i veru. Sa pravdom mi, pored nade, zelimo da vratimo mir, bezbednost,
postovanje ljudskih prava, vladavinu prava. Dva su preduslova za to:
Uspostavljanje novog sistema vrednosti i obezbedjivanje socijalne sigurnosti.
Otpor nije protiv bogatih ali bogatih na posten nacin, od rada, koji
obogacuju sve oko sebe. Opasno je bogatstvo steceno profiterstvom, na
tudjoj nesreci, koje truje sve oko sebe, siri zlobu, zavist, mrznju
- naglasio je profesor Cupic i dodao da ce se Otpor zalagati za odgovornost
u politici, davanje prvenstva licnom radu i stvaralastvu, za odlucno
suzbijanje korupcije, nezavisno i efikasno sudstvo. „Nema tog
partijskog naloga i razloga zbog kojeg cemo moralne principe dovesti
u pitanje i narusiti licno moralno zdravlje“ - obecao je profesor
Cupic.
Srdjan Milivojevic, takodje jedan od rodonacelnmika Otpora, docekan
je ovacijama u Domu sindikata, sto je on prokomentarisao recima „Skandirajte
Otporu, Otpor je tim“.
- Posao tek sada pocinje. Posejte veru i nadu po Srbiji da se u ovoj
zemlji moze i mora ziveti bolje. Vreme je da najbolji udju u politiku
kako bi najgori iz nje izasli. Srbiji je potreban razum. Promovisite
po Srbiji te nove, strucne i hrabre ljude. Recite biracima da je doslo
vreme da konacno glasaju i za sebe - rekao je Milivojevic.
Program Otpora predstavili su i Snezana Djordjevic, Ivan Aleksic, Jagoda
Jorga i Majkl Djordjevic, a prikazan je i film „Otpor 1998-2003“,
ciji moto iz naslova predstavlja sustinu novog delovanja ovog narodnog
pokreta, sada politicke stranke.
PRIVREMENI ORGAN OPSTINE KRALJEVO
Skuplje daljinsko grejanje
Nove cene grejanja vece za 17 procenata •
Sa pola miliona dinara finansiran program ,,Droga i kako je izbeci”•
Samovolja privatnih prevoznika bice sankcionisana.
Kraljevcani
koji se greju sistemom daljinskog grejanja, od 1. decembra grejanje
ce placati po novim, za 17 procenata vecim cenama, odlucio je Privremeni
organ nase opstine. Prema toj odluci cena grejanja stambenog prostora
ubuduce ce kostati 23 dinara po kvadratu, dok ce za poslovni prostor
ta cena iznositi 64 dinara na mesecnon nivou. Za povlascene potrosace,
cije grejanje se placa iz budzeta Skupstine opstine, vazi cena od
35 dinara mesecno. U obrazlozenju zahteva za povecanjem cene grejanja,
JKP ,,Toplana” navodi da je daljinsko grejanje u drugim gradovima
Srbije znatno skuplje.
Clanovi Privremenog organa odobrili su sredstva od 508.000 dinara
na ime finansiranja programa ,,Droga i kako je izbeci”. Ovaj
program, koji je bio izveden od 10. do 13. novembra u Domu drustvenih
organizacija, obuhvatao je izvodjenje monodrame u trajanju od 25 minuta,
strucno izlaganje prvog doktora iz oblasti narkomanije mladih kod
nas, prof. dr Jovana Bukelica, te ispovesti bivseg narkomana i bio
je namenjen ucenicima osam ovdasnjih srednjih skola. Prema detaljnom
finansijskom izvestaju koji je pripremio direktor Kraljevackog pozorista
Milomir Nedeljkovic, 14 predstava, u izvodjenju P.P. Divovic iz Beograda,
kostalo je ni manje ni vise vec 448.000 dinara. Tu su jos i zakup
sale 40.000 i usluge Pozorista 20.000 dinara. Planirano je da se program
iste vrste, od osam predstava, izvede i ucenicima VII i VIII razreda
osnovnih skola.
Medju clanovima Privremenog organa se moglo cuti
da je neprimereno, ili, sto ne reci, i drsko, racun od pola miliona
dinara za nekoliko predstava, ispostaviti opstinskom budzetu po okoncanju
planiranog programa, a bez ikakvih prethodnih konsultacija. Da sve
bude jasnije, Kraljevacko pozoriste je ceo program dogovorilo sa Ministarstvom
prosvete, odnosno nacelnicom njegovog Odeljenja u Kraljevu, gospodjom
Marijanom Semic - Cukovic. Pre godinu ili dve, pripadnici SUP-a Kraljevo
i ZC ,,Studenica” su organizovali citav niz predavanja na temu
narkomanije, predavaci su takodje bili strucnjaci za ovu oblast, ali
je sve bilo besplatno, upravo zbog toga sto se tice svih nas i nase
dece. Sa druge strane, opstina vec finansira programe koji se bave
maloletnickom delikvencijom, a preko Centra za socijalni rad, sto
znaci da su se projekti poput programa ,,Droga i kako je izbeci”
mogli i morali organizovati na sasvim drugi nacin. Stice se utisak
da je rec o jednoj unosnoj ,,tezgi” koju je, da stvar bude jos
gora, finansirala jedna lokalna samouprava i to u vreme kada je kraj
godine na vidiku, a budzet dosta prazan. Ostaje nejasno kako su se
neki casni ljudi u sve ovo umesali. Tako ce svoje misljenje morati
da da i Upravni odbor ,,Pozorista”.
Na istoj sednici Privremenog organa izvrsena je
analiza stanja u javnom linijskom prevozu putnika na teritoriji opstine
Kraljevo. Konstatovano je da se neki od privatnih prevoznika ponasaju
krajnje neodgovorno, da udaljene seoske linije, gde je po pravilu
mala frekvencija putnika, svojevoljno ukidaju, dok sa druge strane,
DP ,,Autotransport” odrzava i linije koje su neprofitabilne
u samom startu. Zbog toga je odluceno da se sa od svih prevoznika
zahteva potpisivanje posebnog aneksa ugovora kojim ce biti sprecena
njihova samovolja. U roku od 30 dana bice overeni svi redovi voznje
gde ce pocetna stanica svima biti ,,Autobuska stanica”.
Obrazovana je i komisija koja ce pregledati izvedene
radove i utvrditi nuzne troskove adaptacije na objektu u Ulici Milosa
Velikog br. 38. Clan Privremenog organa Zoran Djurovic je bio protiv
formiranja ovakve komisije jer je, kako kaze,tesko utvrditi u kakvom
je stanju bio objekat bivse ,,Zastite rada”, koji je izdat za
magacinski prostor, a potom adaptiran u ugostiteljski i pripojen postojecem
vlasnistvo Dragana Labovica. Pored toga, zakupac nije izmirio dug
od 352.800 dinara na ime zakupnine, sto znaci da je aneks ugovora
koji omogucava da se troskovi nuzne adaptacije, uracunaju u tu svrhu,
stetni. Komisija ce svoj posao obaviti po propisu i na vreme, ali
ce potom, najverovatnije slediti utuzenje zbog nagomilanog duga po
osnovu zakupa.
PRAVA
INVALIDA - pise Vesna Mrakovic Jokanovic
I bukvalno glavom u zid
Kraljevacka
udruzenja telesnih invalida uspela su, tek posle majskih javnih protesta
i blokade zgrade Skupstine opstine, da iznude odluku gradske vlade o
postavljanju rampi i obaranju ivicnjaka na najprometnijim saobracajnicama
i prilazima javnim ustanovama u gradu. Nalog je prosledjen Direkciji
za planiranje i izgradnju, angazovano je JKP ,,Putevi", a do danas
su, od planirane 54, postavljeno 34 rampe u ulicama Vojvode Stepe, Cara
Lazara, Oktobarskih zrtava, Pljakinoj i bocnim ulicama na pravcu Vojvode
Putnika. Predstavnici udruzenja invalida, medjutim, tvrde da, osim sto
su probijeni svi rokovi i sto nisu ispostovane sve lokacije za rampe,
postoje i primeri koji govore da se radi o potpunom obesmisljavanju
ove ideje.
- Rampa kod male pijace koja se zavrsava pred zidom
ispred koga se nalaze kontejneri sa jedne i kiosci sa druge strane,
najslikovitiji je primer nepoznavanja sustine problema invalida. Ova
rampa je uradjena samo da bi se reklo da postoji, ona nema nikakvu funkciji
i potpuno je neupotrebljiva. Svrha cele ove akcije je da se omoguci
invalidima samostalno kretanje i novmalan zivot. Ni jedna institucija
i ustanova u Kraljevu nije ispostovala svoju obavezu da omoguci pristup
invalidima i ja tu vidim da se neko stavio iznad Izvrsnog odbora i da
nijedna skola, ambulanta, opstinska uprava ili druga institucija, nije
cak ni pokusala da omoguci pristup invalidima, ali i svim licima koje
se otezano krecu, starima i majkama sa malom decom - kaze Dragan Milosevic,
predsednik Udruzenja Multiple skleroze.
Milivoje Slovic, direktor JKP ,,Putevi" tvrdi
da je ovo preduzece imalo mnogo obaveza oko redovnog odrzavanja saobracajnica
i obecava da ce postavljanje preostalih rampi poceti u ponedeljak i,
ako vreme posluzi, biti zavrseno do 10. decembra. Svi prigovori na kvalitet
radova bice uvazeni po odluci Direkcije koja je nadzorni organ u ovom
poslu.
- Tvrdim da su standardi ispostovani i da smo ovaj posao obavili mnogo
bolje nego recimo Beograd, ali nismo uspeli uvek da realizujemo zelje
invalida jer postoje objektivne prepreke kao sto su sahte ili kiosci
koje prvo treba ukloniti, a koje Direkcijane ne moze sama resiti. Rizican
je i zahtev za rampe na svim pesackim prelazima i raskrsnicama bez semafora
u ulici Vojvode Putnika jer je ona opasna i za pesake koji se normalno
krecu - odgovara Nenad Neric, stucni savetnik Direkcije za planiranje
i izgradnju.
Na kraju treba dodati da su i glasacka mesta nedostupna
vecini tezih invalida, pa su oni, zbog ukidanja prava glasanja putem
pisma, uskraceni i za ovo gradjansko pravo.
KOLEKCIONAR
ZELJKO KOSANIN- pise Ivan Rajovic
Velika
zbirka zadivljujuce lepote
Zeljko Kosanin je kraljevacki kolekcionar koji je,
kako sam tvrdi, a i kriticari to isticu, mnogo poznatiji van granica
ovoga grada nego u njemu. On saradjuje sa mnogim casopisima i muzejima
sirom sveta i pomirljivo kaze kako niko nije prorok u svom selu, ali
da sve vrednosti dolaze na svoje mesto, a ono sto je zaista vredno ostaje
u istoriji grada, drzave i naroda. To dokazuje i zahvalnica SO za dosadasnji
doprinos kulturi, koja mu je nedavno dodeljena povodom Imendana Kraljeva.
Svoj
kolekcionarski rad Kosanin je zapoceo pre 20 godina sakupljajuci slike
kojih sada ima oko 4.000 i cija je vrednost prakticno nemerljiva. Medjutim,
mada njegovo umetnicko blago pobudjuje mnoga pitanja znatizeljnika on
tvrdi kako nikakvih tajni nema i da je njegova kolekcija dostupna svima
i po broju umetnickih dela neprebrojiva. Posle umetnickih slika Kosanin
je poceo sa sakupljanjem najrazlicitijih umetnickih predmeta, a potom
je poceo da radi i adaptaciju prostora sto, po njemu, podrazumeva pravljenje
stilskog namestaja, trpezarija i predmeta nalik na one koji su u srednjem
veku bili u upotrebi i izradu ikona u slavu ikone kojih ima oko 150
i koje su tematske. Sve je to smesteno u njegovoj dvospratnoj kuci i
jednom pratecem objektu u kojima, prakticno, svaki komad ima svoju umetnicku
vrednost, a pojedini predstavljaju i prave raritete i predmete izutetne
paznje i interesovanja cak i ne tako velikih zaljubljenika u umetnine.
Sav predan svojoj pasiji Kosanin kaze kako vise ni o cemu i ne razmislja
vec samo o svojim idejama kojih ima jako mnogo. Jedna od ideja o kojoj
sada razmislja, a koja je vec pri kraju, jeste sah sa figurama od zlata
i srebra na tabli od visokopoliranog mermera s tim sto bi figure imale
oblicja istorijskih licnosti, odnosno srednjovekovnih srpskih vladara
Stefana Prvovencanog, Dragutina, Milutina, srednjovekovnih vojnika,
kula , a sve bi trebalo da odrazava duh tadasnjeg vremena kojem, kako
kaze Kosanin, ovaj grad mnogo duguje. Na takvoj tabli mogli bi da se
odigraju bar prvi potezi znacajnih takmicenja u ovom sportu, koja bi
se odrzavala kod nas. U poslednje vreme Kosanin je postao idejni tvorac
mnogobrojnih dela u drvetu i kamenu. Ovih dana je otvorena njegova izlozba
u Kristalnoj dvorani u Interkontinentalu, koja sadrzi predmete primenjene
umetnosti, jedan broj ikona i kandila od poludragog kamena - oniksa
i srebra.
Za prosli Vidovdan Kosanin je na Kosovu pravio izlozbu
sa programom u kojem su ucestvovali Jelena i Ivana Zigon, braca Teofilovici,
LJuba Manasijevic, Momir Bradic, Vesna Pavlovic, Del Monako i mnogi
drugi, a zanimljivo je da je Zeljko za tu priliku na Kosovo prebacio
i rezbareni sto od hrastovine tezak jednu tonu. Muzej ili galeriju u
Kosaninovoj kuci tesko je opisati recima, a pogled i um posmatraca ostaju
zbunjeni mnostvom i lepotom predmeta, od indijskih tepiha pa do garnisni
od rezbarene hrastovine i lavaboa isklesanog u jednom komadu oniksa.
Mnogobrojna poznanstva sa umetnicima i sakupljacima , a i ambijent koji
je Kosanin napravio, od nekadasnjeg kolekcionara nacinile su galeristu
koji mnoge stvari dobija i na poklon kako bi se nasle u ovom svojevrsnom
prostoru, a mnogi se osecaju pocastvovanima sto mogu da ucestvuju u
Zeljkovim projektima kojima, kako se cini, nema broja, a ni granica.
Naglasavajuci kako onim sto radi sebe fizicki unistava, a duhovno gradi,
Kosanin na specifican nacin gleda i na materijalnu vrednost svoje zbirke,
koja je nemerljiva. On istice kako vrednost jeste velika ali da nema
nameru da bilo koji predmet otudji i da bi citava kolekcija trebalo
da ostane potomstvu, odnosno gradu u kojem zivi. U Kosaninovoj kolekciji
se nalaze i Mestrovic, Ilija Vukovic, Vujisic, Soldatovic, Besarabic,
Moma Antonovic, Cvorovic, Srbinovic, Velickovic, Rubens , Rembrant,
Lalo, Andrijano Vanestade i mnogi drugi. Medju predmetima se nalaze
i tapiserije iz XII veka, mada je citava zbirka trebalo da bude koncipirana
kao moderna umetnost u proteklih pola veka.
-U svakom coveku postoji klica koja ga u jednom trenutku
usmeri ka onome za sta je zapravo i predodredjen jer nista nije slucajno,
a covek dok stvara i pravi - dozivljava ljubav. Kad sam shvatio da sam
tu lepotu poceo da delim sa drugima ja sam postao bogat za jedno izuzetno
saznanje koje me je podsticalo na dalji rad - objasnjava Zeljko pocetak
svog kolekcionarskog rada. A sledece sto namerava da radi jeste ozvucenje
od poludragog kamena u jednom komadu, koje bi trebalo da predstavlja
savrsenstvo oblika i vrhunskog zvuka, a potom i svetleca tabla od oniksa
na kojoj bi rukama najvestijih majstora tog zanata bila urezana umetnicki
oblikovana slova cirilice.
I mada do sada nije nailazio na neku veliku podrsku
opstinskih , a ni republickih funkcionera zaduzenih za ovu oblast, Kosanin
pomirljivo kaze kako su svi ljudi dobre volje i poziva ih da dodju i
pogledaju njegovu kolekciju. Zapravo, njegova ideja je bila da deo kolekcije
otudji i pretvori u javno dobro po cenu da sam obezbedi prostor, ali
je bio odbijen. Postojala je i namera Turisticke organizacije da njegovu
kucu stavi u kulturnu ponudu ove organizacije i grada ali je on to odbio
uz obrazlozenje , sto je sasvim na mestu, da nije u situaciji da sedi
kod kuce i docekuje ekskurzije umesto da se bavi svojim idejama i projektima.
Kosanina je nedavno obisao i oko pet sati kod njega
proveo vlasnik italijanskog dela Telekoma, koji se , pored ostalog,
kako kaze Zeljko, poklonio pred onim sto je video i obecao mu da ce
u Italiji ostvariti Zeljkove ideje ukoliko ovaj sam, uz pomoc odgovornih
i za to zaduzenih ljudi, ne bude u stanju da ih realizuje ovde. Jer,
kako je istakao pomenuti gospodin, u pitanju je izuzetna lepota i neprocenjiva
umetnicka vrednost koju bi po svaku cenu trebalo sacuvati za potomstvo.
UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE
OTVOREN
NOVEMBARSKI SALON U KRALJEVU - pise Bojana Milosavljevic
Ozbiljan likovni dogadjaj
U utorak uvece u galeriji "Marzik"
i holu Skupstine opstine Kraljeva otvorena velika godisnja manifestacija
- treci Novembarski likovni salon, sa 70-tak ucesnika iz citave Srbije
i inostranstva. Medjunarodni ziri prvu nagradu salona dodelio Slobodanu
Jelisijevicu, za rad "Prozor mog detinjstva," radjen u kombinovanoj
tehnici. Tri ravnopravne nagrade ovog konkursa pripale su: Miroljubu
Filipovicu - Filimonu, Nenadu Ristovicu i Djordju Arnautu. Na ovoj
izlozbi dogodio se presedan - manji broj kraljevackih slikara nego
inace
U galeriji ULUK-a "Vladislav Marzik" u
utorak, 25. novembra, otvoren je treci po redu, moglo bi se reci -
tradicionalni, Novembarski likovni salon, ciji je organizator ovo
Udruzenje, a pokrovitelj lokalna uprava grada. Troclani (medjunarodni)
ziri u sastavu: Majkl Entoni Volton, profesor na Akademiji likovnih
umetnosti u Birmingemu (Engleska), Matija Vucicevic, akademski slikar
iz Beograda i Milica Antonijevic, slikar i asistent na Kragujevackom
univerzitetu (koja je prosle godine bila nagradjena na ovoj izlozbi)
izvrsio je selekciju radova. U konkurenciji za izlaganje na kraljevackom
Salonu naslo se blizu 150 radova umetnika iz cele Srbije, kao i 10
ostvarenja autora po pozivu. U selekciji su, osim ovih, bila i cetiri
gosta iz Azerbejyana. Iz ovolike ponude ziri je za salonsku postavku
odabrao radove 70 autora.
Novembarski
salon, posle prigodnih reci mr Velimira Zelenovica, predsednika Udruzenja
"Vladislav Marzik,"otvorio je dr Dragisa Kostic, jedan od
clanova Privremenog organa opstine Kraljevo. Pozelevsi dobrodoslicu
ucesnicima, gostima i posetiocima ove velike godisnje manifestacije
u nas, dr Kostic je izrazio ocekivanje da ce stvaralastvo i ubuduce
nalaziti razumevanja i mesta u sredinama u kojima nastaje. On se osvrnuo
na ovu ozbiljnu manifestaciju kao na dogadjaj koji u najboljem smislu
potvrdjuje odavno zagovaranu tezu o decentralizaciji kulture u nas,
sto je potvrdjeno, pored ostalog, i brojem gostiju i izlagaca van
Kraljeva. Engleski slikar i profesor iz Birmingema, Majkl Entoni Volton,
kao predsednik zirija ovogodisnjeg Novembarskog salona, posto je proglasio
dobitnike nagrada ove izlozbe, izneo je ove impresije o svom radnom
boravku u Kraljevu:
- Bila mi je cast i zadovoljstvo sto sam pozvan
za clana zirija umetnickog konkursa u Kraljevu. Bilo je veliko iznenadjenje
videti toliko talenata i tako mnogo dela, koje treba odabrati, u ne
tako velikom gradu Kraljevu. Sama galerija ima velikih pogodnosti
i pruza sirok spektar mogucnosti za Kraljevcane, kako da vide radove
drugih, tako i da izloze svoje. Domacini su bili velikodusni i veoma
gostoljubivi, ucinivsi da se osecam zaista dobrodoslim. Nivo ponudjenih
umetnickih dela bio je izrazito visok sto je ziriranje ucinilo teskim,
narocito kasnije, kada je trebalo uskladiti misljenja oko nagradjivanja.
Licno smatram da je bilo jos najmanje dva ili tri rada koja zasluzuju
neku vrstu priznanja. Novembarski salon je ozbiljan likovni dogadjaj
i ponosan sam sto sam bio deo toga."
Novembarski salon u Kraljevu je prethodne dve godine
bio, u neku ruku, ponajvise "rezervisan" za domace stvaraoce.
Ne malu buru i velika iznenadjenja izazvalo je ziriranje troje umetnika
- selektora, koji su se vodili neki svojim kriterijumima, pre svega
likovnoscu, kako je izjavila Milica Antonijevic, ali sa onoliko subjektivnog
koliko to razlicite vizure posmatranja umetnickog dela mogu da donesu
i podrazumevaju. Tako se na trecem Salonu naslo tek nekoliko kraljevackih
slikara, kao na primer: Svetlana Jevtic, Vojkan Jeremic, Boban i Dragoljub
Bosic i Velimir Zelenovic. Mnogo ili premalo - ostaje otvoreno pitanje
za ziri koji je svoj deo posla uradio, verovatno, kako je najbolje
umeo.
Glavna nagrada Novembarskog salona pripala je Slobodanu Jelisijevicu,
za rad u kombinovanoj tehnici, pod naslovom "Prozor mog detinjstva."
Dok ova prva podrazumeva novcani iznos, sa odgovarajucom plaketom
ili diplomom, verovatno, tri ravnopravne nagrade (Miroljubu Filipovicu
- Filimonu, Nenadu Ristovicu i Djordju Arnautu) znace - priredjivanje
samostalnih izlozbi sa katalogom, u galeriji "Marzik."
Drugi deo svecanog otvaranja likovnog Salona u utorak
u Kraljevu usledio je u holu Skupstine opstine, pre svega zbog veceg
broja izlozenih radova i velikog formata pojednih slika. U ovom prostoru
beogradska umetnicka grupa "Kvart" izvela je performans.
NARODNI MUZEJ - pise Bojana Milosavljevic
Izlozba starog novca
Narednog cetvrtka (4. decembra), sa pocetkom u 19
sati, u galeriji Narodnog muzeja u Kraljevu, bice otvorena numizmaticka
izlozba pod nazivom "Novac Srbije, Crne Gore i Jugoslavije, 1868
- 1941." Autor ove postavke je arheolog Sladjana Spasic, kustos
numizmaticke zbirke kraljevackog Muzeja. Ovu izlozbu, inace, sacinjavaju
eksponati iz fonda maticne muzejske ustanove i ona je prva postavka
takve vrste u nas.
IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige
NAUCNO
ODELJENJE
,,Informaciona tehnologija za menadzment"-transformisanje poslovanja
u digitalnu ekonomiju /Efraim Turban…(Zavod za udzb. i nastavna
sredstva, 2003)
Knjiga je zasnovana na osnovnoj premisi da je glavna uloga Informacione
tehnologije da pruzi organizacijama stratesku prednost, olaksavajuci
resavanje problema, povecavajuci produktivnost i kvalitet, poboljsavajuci
uslugu potrosaca, usavrsavajuci komunikaciju i saradnju, te tako omogucujuci
da se reorganizuje poslovni proces. Knjiga je podeljena je u pet velikih
delova koji obradjuju IT u organizaciji u novom svetu poslovanja,
NJeb revoluciju, organizacione aplikacije, sisteme podrske upravljanju
i odlucivanju, implementaciju i upravljanje IT-om. Studija sadrzi
i pet tehnoloskih vodica dopunjenih recnikom, pitanjima za obnavljanje
i diskusiju. Obradjene su najsavremenije teme IT-e, sto potvrdjuju
mnogi citati koji se odnose na 2000. i 2001. godinu a predstavljeno
je vise od sedamstotina najinteresantnijih NJeb sajtova. Knjiga je
puna interesantnih primera iz svakodnevnog zivota i posebno ce sluziti
potrebama sutrasnjih menadzera, studenata i profesora.
ODELJENJE ZA ODRASLE
,,Portret u Sepiji" Izabela Aljende (Narodna knjiga / Alfa, 2003)
Knjiga je nastavak romana ,,Kci srece", autorke koju mnogi smatraju
zenskim Markesom. U ovom romanu, ona ispisuje porodicnu sagu smestenu
na samom kraju 19. veka. Junakinja romana, u detinjstvu je prezivela
tesku traumu u kineskoj cetvrti San Franciska. Zbog nocnih mora koje
je proganjaju, krece u potragu za svojim precima kao i za vlastitom
ljubavnom pricom.
ODELJENJE ZA DECU
"Gospodar lopova" Kornelija Funke (Narodna knjiga / Alfa)
Novi roman najpoznatije savremene nemacke spisateljice literature
za decu i omladinu, Kornelije Funke, prevela je nasa sugradjanka,
pisac za decu Gordana Timotijevic. "Gospodar lopova" je
uzbudljiv roman cija se radnja desava u Veneciji, a govori o braci
koji bezeci od zle tetke, dospevaju u bandu malih delikvenata, predvodjenu
zagonetnim Gospodarom lopova. Na njihovom tragu je nespretni detektiv,
ali prava opasnost dolazi iz proslosti. Po misljenju kritike, ovo
je najbolji decji roman u 2002. godini objavljen u Nemackoj.
NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
,,Pilotova zena" Anita Sriv / prevela LJudmila Lazov (Laguna,
2003)
KOSARKA JUBA EFES PILSEN LIGA - pise Zoran Bacarevic
Sloga na minus 37, Masinac
samo na 19
• U 7. kolu Sloga dozivela katastrofu u Kraljevu od Hemofarma
113:76 za Vrscane. Masinac porazen u Beogradu od Atlasa rezultatom 80:99.Ovog
vikenda Sloga FVM ponovo domacin (dolazi Partizan Mobtel) Masinac ponovo
gost (odlazi u Vrsac)
Ne
samo zbog lotoa mnogi sedmicu racunaju srecnim brojem.Ovog vikenda ovaj
broj je bio "baksuzan" za oba kraljevacka ligasa. Mnogo, mnogo
gore je prosao stariji prvoligas Sloga FVM i to na sopstvenom bunjistu.
Ne pamti se tako ubedljiv, gotovo ponizavajuci poraz kosarkasa Sloge
pred svojim navijacima koji su prosle subote uvece domace kosarkase
ispratili salvama zvizduka posle poraza od vrsackog Hemofarma od 76:113
(21:34, 24:21,18:31, 13:27).
Mec Sloga FVM-Hemofarm poceo je u znaku gostiju koji su preko internacionalca
Hendersona pa zatim Bakica i konacno drzavnog repretezentativca Nebojse
Bogavca ( istina i drugoj polovini susreta)iz minuta u minut povecali
prednost. Suterski izuzetno raspolozeni(ucinak u pokusajima za dva poena
od 70 odsto govori sam po sebi)igraci Hemofarma nisu dali igracima Sloge
da oci otvore. Sa ucinkom, opet, od 68 odsto prema Sloginih 40 kada
je u pitanju sut ukupno Hemofarm je postigao trocifrenu pobedu a uz
to se ne pamti kada je Sloga u Kraljevu primila ovoliko koseva. Kod
ovakvog rezultata malo je nelogicna statistika koja kazuje da je Sloga
imala 23 skoka a Hemofarm samo pet vise-28. U rastimovanom sastavu Sloge
samo je Jevdjic sa 21 kosem-koliko toliko opravdao cetrdesotominutni
"boravak" na parketu.
Kosarkasi Masinca otputovali su u Beograd sa potajnom nadom da u susretu
sa Atlasom mogu da nacine iznenadjenje i ponove uspeh Sloge na startu
prvenstva . Ostalo je na nadanjima jer su "bankari" u dvorani
"Vizura"na Novom Beogradu ucinili sve do iznenadjenja da dodje
i povecaju svoj bodovni saldo na 10 bodova, uz tri pobede. Ovu trecu
nad kraljevackim "studentima" domacin je obezbedio posle nedostizne
prednosti na kraju trece i pocetku cetvrte deonice a posto je samo prva
bila u znaku izjednacene borbe. Konacni 99:80 za Atlas rezultat je prve
svega preciznosti Vuksanovica(30) i Aleksica (24) dok je ekipi Masinca
normu ispunio samo Jovanovic sa 22 kosa. S druge strane Bojinovic je
sa 18 koseva takodje bio " u normi" dok Nenad Bukumirovic
sa samo tri kosa nije zaradio ni za kiselu vodu-bez ratluka!
Naredno kolo tesko da ce popraviti bodovni saldo kraljevackih prvoligasa.
Sloga ce, istina, ponovi biti domacin jer ce u 8.kolu ugostiti aktuelnog
prvaka, ekipu Partizana sa samo teoretskim sansama za uspeh. Masinac
ce,opet, na gostovanje u Vrsac protiv Hemofarma sa obavezom da ne dozivi
debakl kao Sloga FVM pred svojim navijacima.
U SUSRET JUBILEJU KK SLOGA
Potrebne fotografije
Kosarkaski klub Sloga iduce 2004. godine proslavice
jos jedan znacajan jubilej - 55 godina postojanja. U pripremi je monografija
koja treba da bude stampana povodom ovog jubileja pa iz kluba stize
apel za pomoc prilikom njene izrade - uoblicavanja. Potrebne su fotografije
i ostala dokumenta koja treba da doprinesu njenoj reprezentativnosti.
,,Covek za vezu" je Milosav Antonijevic - Beli a fotografije treba
dostaviti u prostoriji kluba (Hala sportova).
JOS JEDNA SUMORNA JESEN KRALJEVACKOG FUDBALA
Svetli samo ,,Lozionica"
• Od pet ekipa u Sumadijskoj zoni(najvisi rang za klubove
sa podrucja kraljevacke opstine) samo Metalac Trgovacki ispunio "normu"
"Sumorna jesen dvehiljadetrece"-bio bi radni
naslov za dokumentarni film posvecen kraljevackom fudbalu na isteku
jos jedne takmicarske polusezone i kalendarske godine. Posle jos jedne
reorganizacije u fudbalskom sportu Srbije u Sumadijskoj zoni naslo se
cak pet ekipa sa teritorije fudbalski nastrojene opstine (cak 44 registrovana
fudbalska kluba). Kvantitet i dalje ne daje kvalitet pa tako kraljevacka
,,petorka" cini cak gotovo trecinu Sumadijske zone, po rangu tek
cetvrtom fudbalskom nadmetanju u DZ SCG -Prva, Druga i Srpska liga su
,,mislena imenica" za Slogu, Metalac Trgovacki, Kraljevo Hajduk,
Buducnost i Ibar.
Sta kaze pogled na jesenju tabelu Sumadijske zone
kada su u pitanju kraljevacki klubovi a zbog koje se, konacno, fudbal
i igra? Plasmanom na trecu poziciju posle 17 odigranih kola ( ucinak
: 10-2-5) Metalac Trgovacki jedini je kako-tako zaradio prelaznu ocenu.
Dugo godina po snazi i rangu drugi kraljevacki klub uspeo je da izbori
ovaj plasman i pored par kikseva na domacem terenu,kod kraljevacke Lozionice.
Slicnu ocenu mogao bi da dobije i tim iz Jarcujaka jer je Kraljevo Hajduk
zauzeo mesto u sredini tabele a da nije bilo dva remija na svom terenu
protiv Slavije pa potom Kolonije ekipa iz Jarcujaka bi jos popravila
u sustini pozitivan saldo od 5-7-5 (pobeda-nereseno-poraz).
Prvo i najvece razocaranje je Sloga. Na isteku prosle
sezone preselila se u zonski stepen, kao i pre dve i po decenije, s
tim sto je tadasnja Moravsko - Sumadijska zona bila daleko kvalitetnija.
I u novom, nizem stepenu takmicenja, "beli" su nastavili pad
i pored pozitivnog bodovnog salda od 30 bodova i pete pozicije na kraju
jesenje polusezone. Sloga je zabelezila pet pobeda, sedam poraza i jedan
remi (u poslednjem kolu protiv Omladinaca iz Novog Sela na Gradskom
stadionu) sto je daleko ispod ocekivanja njenih malobrojnih pristalica
i fudbalski orijentisanog Kraljeva u celini. U seosko prigradskoj ligi
kakva je Sumadijska zona ovakav "ucinak" je daleko ispod svake
fudbalske casti.
Konacno, ove sumorne jeseni u Sumadijskoj zoni igrali
su i stari rivali u prve komsije Buducnost iz Konareva i Ibar iz Mataruske
Banje. Povratnik iz Konareva je startovao izuzetno slabo da bi u finisu
jeseni uspeo da kako-tako popravi ,, zimnicu" od 17 bodova (4-5-8).
Sve blize samom zacelju i povratku u okruzni stepen takmicenja je Ibar
iz Mataruske Banje. Mataruzani ce prezimiti na predposlednjem 17. mestu
uz ,, baksuzni" broj bodova (13) i ucinkom od tri pobede, cetiri
remija i cak 10 poraza.
Prolece 2004. pokazace da li je makar i jedna ekipa
sposobna da se otrgne iz opsteg sivila. Metalac Trgovacki, je, makar,
po jesenjem ucinku, u prilici da to najpre ostvari.
|