Jovic predsednik opstine
Kraljevska pobeda u Kraljevu
Cestitka dr Jovicu, primedbe medijima
Kraljevcani participirali sa deset miliona dinara
Istrajnost u borbi protiv beznadja
Hoce na silu da nas privatizuju
Sto hiljada evra za novu opremu
Izbegao susret sa Milosevicem
Umetnost, kultura, obrazovanje
Sport - Kosarka - Odbojka

KRALJEVCANI ODLUCILI: DR RADOSLAV JOVIC PREDSEDNIK OPSTINE KRALJEVO
Jovic Predsednik opstine

   Na osnovu konacnih rezultata drugog kruga lokalnih predsednickih izbora, odrzanog u nedelju, 30. novembra, novi predsednik opstine Kraljevo je dr Radoslav Jovic, kandidat Srpskog pokreta obnove. On je tako postao prvi predsednik opstine Kraljevo izabran na opstim i neposrednim izborima, po vecinskom sistemu i po novom Zakonu o lokalnim izborima i Zakonu o lokalnoj samoupravi. Time su prevremeni lokalni izbori u opstini Kraljevo zavrseni i sledi konstituisanje opstinskih organa.
Prema podacima koje je na pres-konferenciji saopstila Izborna komisija opstine Kraljevo, na drugi krug izbora za predsednika opstine Kraljevo, 30. novembra, od upisanih 101.520 izaslo je 29.758 ili 29,3 odsto biraca od ukupnog broja. Od istog broja preuzetih listica nevazecih je bilo 550 ili 1,85 odsto, a vazecih 29.208 ili 98,15 odsto. Od ukupnog broja vazecih glasova dr Radoslav Jovic, kandidat SPO, dobio je 17.230 ili 59 odsto, a dr LJubisa Jovasevic, kandidat DSS i NDS, 11.978 ili 41 odsto. Razlika u korist dr Jovica u drugom krugu je iznosila 5.252 glasa, dok je u prvom krugu bila 2.896 glasova (10.514:7.618).
Podaci govore da je dr Radoslav Jovic pobedio na 99 birackih mesta, dr LJubisa Jovasevic na 28, dok je na jednom mestu rezultat bio neresen. Dr Jovic je pobedio u 7 od 20 gradskih, u prigradskim i velikom broju seoskih izbornih jedinica, dok je dr Jovasevic dobio vise glasova u gradskim izbornim jedinicama (u 13 od 20).

POST I PREDIZBORNI MITING SRPSKOG POKRETA OBNOVE I NOVE SRBIJE - pise Slobodan Rajic
Kraljevska pobeda u Kraljevu
   Dr Radoslav Jovic : „Ako zelimo bolje i lepse Kraljevo, svi zajedno moramo raditi na tome“ • Velimir Veljo Ilic : „Kao u Kraljevu i u Srbiji moramo da zavrsimo ono sto smo zapoceli i postavimo temelje jedne ozbiljne drzave“ • Vuk Draskovic : „Veceras slavimo kraljevsku pobedu u Kraljevu i na krilima te pobede Srpski pokret obnove i Nova Srbija, bratski, zele da nasu otadzbinu, po putokazima slavnih predaka, izvuku iz bede i ponovo izgrade pobednicku Srbiju“• Veliko narodno slavlje na Trgu kod -Milutina“

   Nekoliko hiljada Kraljevcana, pre svega clanova i simpatizera Srpskog pokreta obnove i njihovih gostiju, na velelepnom mitingu na centralnom gradskom trgu - Trgu srpskih ratnika, kod popularnog „Milutina“, proslavilo je u ponedeljak, 1. decembra 2003. godine, izbor dr Radoslava Jovica za prvog neposredno izabranog predsednika opstine Kraljevo posle vise od sezdeset godina. Bio je to istovremeno pobednicki miting SPO nakon zavrsenih lokalnih izbora i predizborni miting ove stranke i njenog koalicionog partnera Nove Srbije uoci vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, raspisanih za 28. decembar. Kako je najavljeno, lideri dve stranke Vuk Draskovic i Velimir Veljo Ilic „ukazali su Kraljevu poverenje i cast da bas iz ovog grada pocnu kampanju za parlamentarne izbore za hrabriju, bogatiju, posteniju, duhovniju i kraljevsku Srbiju“.

OCENA ZA CIST OBRAZ
Docekan ovacijama i skandiranjem „Rade, Rade, Rade“, kako je najavljen „prvi demokratski izabran gradonacelnik Kraljeva“ dr Radoslav Jovic, predsednik opstine Kraljevo, prisutnima se obratio recima:
- Dragi moji sugradjani, Kraljevcanke i Kraljevcani, braco i sestre, nikada nisam bio ispunjen ovakvim osecanjima kao sinoc i veceras. Ispunjen sam ponosom, ispunjen sam cascu jer ste vi, dragi moji, dali najvisu ocenu koju sam mogao u zivotu da dobijem (aplauz, prim. nov). Vi znate sta sam vam ponudio, ponudio sam vam cist obraz, i moj i mojih saradnika, jer smo vec vrsili vlast i pokazali da to mozemo da radimo casno i posteno. Vlast za nas niti je bila niti ce biti plen oko koga se otimamo. Vlast je odgovornost prema danasnjim i buducim generacijama i prema nasim potomcima. Tako smo je shvatali i tako je shvatamo danas i tako ce uvek biti sto se nas tice.
- Dragi moji prijatelji, jedna latinska izreka kaze „Salus populis uprema ledz es to“ - „Neka spas naroda bude najvisi zakon“ (aplauz i uzvici „Tako je!“). Mi se drzimo toga i drzacemo se toga. Teska su vremena, prosli smo zajedno mnogo teskih trenutaka. Sada je momenat da saberemo sve sto je najbolje, sve sto je najumnije, cime raspolaze srpski narod, ovaju grad i ova opstina. Samo sabiranjem pameti, sabiranjem dobra u nama, sabiranjem vere u nama, vere u Boga, vere u Pravdu, mozemo da pobedimo svekoliko zlo koje nas pritiska. Da ne verujem u bolju sutrasnjicu ne bih stajao pred vasim licem veceras ovde. Ali verujem u bolje zato sto verujem u Boga, kao sto i vi verujete, a oni koji veruju u Boga imaju ljubav, veru i nadu (aplauz i skandiranje „To!“, „Hocemo kralja!“, „Hocemo kralja!“, „Hocemo kralja!“)!? Slazem se sa vama - apsolutno!
- Dragi moji prijatelji, vi ste u dva kruga pokazali svoju volju. Ta vasa volja za mene je osecanje casti i dostojanstva ali i velike odgovornosti za period koji je pred nama. Vas predsednik ne znaci nista ako nema vas! Moja moc zavisi od vase volje, vase pomoci. Ako budemo zeleli da napravimo bolje i lepse Kraljevo, ono ce tako biti ako svi zajedno radimo na tome (aplauz i uzvici „Tako je!“, Svi!“, „Svi!“, „Svi!“)!? Dragi moji, veliko je zadovoljstvo kada vidite da se okuplja sve ono sto valja u Srbiju jednu maticu. Okupljamo se, stvaramo novu energiju, da pokazemo da umemo i da znamo sta hocemo. Videli ste sta je rekao patrijarh Pavle. Cekali smo to, petnaest godina smo se borili za to! Culi ste njegovu poruku! Srpski narod je tri puta na predsednickim izborima pokazao da nece predsednika republike!? Sta hoce? (uzvici: „Kralja!“, „Hocemo kralja“)? Tako je, slazem se s vama! Podrzavamo patrijarha Pavla i Sinod Srpske pravoslavne crkve i hvala im na podrsci koju su na taj nacin dali nasem programu. Vrlo je jednostavno. Ako ova opcija koja se okupila veceras ovde pobedi 28. decembra, vrlo cemo lako da u parlamentu ponistimo sve odluke iz Jajca i iz 1945. godine i vase zelje i nase zelje bice ostvarene.
- Dragi Kraljevcani, neka Bog cuva vas, neka Bog cuva Kraljevo, neka Bog cuva Srbiju!!! Hvala vam na podrsci i svemu sto ste nam podarili!

SRCE SRBIJE
Posto je saslusana himna „Boze, pravde“ i predstavljeni svi kandidati SPO i Nove Srbije za odbornike i poslanike, prisutnima se obratio Velimir Veljo Ilic, lider Nove Srbije, uz gromoglasno skandiranje njegovog nadimka. On je na pocetku izlaganja cestitao dr Radoslavu Jovicu na izboru za predsednika opstine i najavio uspesniju saradnju dve susedne opstine, Kraljeva i Cacka, ali i Kragujevca i citave Sumadije i Zapadnog Pomoravlja, tog „srca Srbije“ da bi doziveli izuzetan procvat.
Ilic je rekao da je Srbiji dosta lutanja, prodavanja magle, afera, kriminala, Vesica,Cede, Bebe i ostalih koji su je obrukali, a da je „vreme za kralja i opoziciju koja je pre 13 godina povela i nosila promene, vreme za ljude koji znaju da prave posao“. On je naglasio da je dosta propadanja i bede, vec da Srbija hoce povecanu proizvodnju i investicije, vece zaposljavanje, javne radove, nove puteve i druge dobre projekte.
- Braco i sestre, Nova Srbija ce „ruku pod ruku“ sa SPO, bratski, zajedno sa narodom, dovesti Srbiju do pobede. Svi zajedno moramo da postavimo temelje jedne prave i ozbiljne drzave. Kao u Kraljevu i Pirotu, moramo i u citavoj Srbiji da zavrsimo ono sto smo zapoceli. Videcete, za sest meseci, ako dodjemo na vlast, necete moci Srbiju da prepoznate koliko ce napredovati - rekao je Ilic i pozvao prisutne da posle 28. decembra proslave novu pobedu na Trgu kod „Milutina“ u Kraljevu.

NA KRILIMA POBEDE
Zatim je, docekan pravim ovacijama i poklicima „Vuce, Vuce, Vuce“ prisutne pozdravio Vuk Draskovic, lider SPO, koji je najpre podvukao da je mnogo puta bio na Trgu kod „Milutina“, da je to uvek bio poseban dozivljaj, ali nikada tako divan kao u ponedeljak uvece.
- Veceras slavimo kraljevsku pobedu u Kraljevu. Ona nam daje krila da ne odustanemo od naseg programa i nase borbe do konacne pobede, onih ciljeva i ideala za koje se borimo i za koje su pali toliki ljudi. Nimalo slucajno ova kraljevska pobeda u Kraljevu proslavlja se bas danas 1. decembra. Ne zaboravimo, nego uzdignute glave i sa ponosom kazimo sebi da je pre 85 godina pod srpskom krunom i srpskom sajkacom stvorena najveca drzava u istoriji srpskog naroda (uzvici „Hocemo kralja!“, „Hocemo kralja!“)!? Mi se klanjamo toj pobednickoj, demokratskoj, vecnoj, hriscanskoj Srbiji pobeda! Mi ucimo od njih, mi hocemo, SPO i Nova Srbija, da nasu otadzbinu danas i njene zastave dizemo iz bede, iz poraza, iz ponizenja, iz sramote i da ponovo na temeljima nase slavne Srbije gradimo pobednicku Srbiju! - naglasio je Vuk Draskovic.
U nastavku Vuk je izneo put kojim se po programu SPO do takve Srbije stize. To je najpre donosenje Ustava kojim se Srbija definise kao kraljevina i drzava srpskog naroda i matica svih Srba u svetu, da se odbrani „srpski Jerusalim“ - Kosmet, da se izvrsi decentralizacija i lokalnim samoupravama prepusti 70 odsto poreza, da se ako moze odrzi zajednicki krov za Srbiju i Crnu Goru a ako ne onemirno razdruze, da se posveti narocita paznja srpskom narodu u rasejanju omoguce mu se olaksice kod investicija i glasanje bez uslovljavanja... Draskovic je rekao da ce SPO u spoljnoj politici SPO slediti putokaze predaka koji su stalno sirili drzavu i za genocid nad svojim narodom nikad nisu svetili, sabirati prijatelje a ne neprijatelje... Draskovic je na kraju zamolio prisutne da objasne sugradjanima da 28. decembra konacno treba glasaju onako kako misle i zele - za SPO i Novu Srbiju a time i za kraljevinu Srbiju.
- I ako svaki od vas odradi ono sto treba da odradi, objasni ono sto mnogi ne znaju - zamislite da dodjemo u priliku da dobijemo samo 126 poslanika: Prva sednica Narodne skupstine cepamo onu nasilnicku odluku komunisticke skupstine iz 1945. godine kojom je srpska kruna bez pitanja Srba bacena pod noge, postavljamo kraljevinu i gruvace topovi nad Beogradom i slavice cela Srbija! Hvala vam i zivela Srbija! - rekao je na kraju Vuk Draskovic.
Miting je zavrsen poklicima „Srbija, Srbija, Srbija!“, „Hajd’mo, hajde, svi u napad!“ i narodnim veseljem, uz zvuke vatrogasnog duvackog orkestra i vrucu rakiju koji su grejali srca i dusu jos dugo u prohladnoj, decembarskoj, pobednickoj noci u Kraljevu.

KONFERENCIJA ZA NOVINARE OO DSS KRALJEVO O REZULTATIMA DRUGOG KRUGA IZBORA ZA PREDSEDNIKA OPSTINE - pise Slobodan Rajic
Cestitka dr Jovicu, primedbe medijima

   Nastup Marka Petrovica na TV Kraljevo i TV Galaksija negativan primer predizborne kampanje uoci drugog kruga predsednickih izbora u opstini, - Odbornicka grupa DSS-a u lokalnoj Skupstini nastavlja rad kao prepoznatljiva opozicija, - Poziv gradjanima da 28. decembra izadju na parlamentarne izbore u Republici jer od njihovih glasova zavisi sudbina Kraljeva i Srbije

   Demokratska stranka Srbije (DSS) nije iznenadjena rezultatima lokalnih izbora u Kraljevu, ali njeni clanovi nisu ocekivali aktivan bojkot i kontrapropagandu koju su u proteklim izborima sistematski sprovodili lokalni mediji i oni koji stite interese krupnog kapitala - receno je na konferenciji za novinare OO DSS Kraljevo, pocetkom ove sedmice.
Drugi krug izbora za predsednika opstine Kraljevo protekao je bez ikakvih problema, ali je evidentirana izuzetno mala izlaznost mladih biraca sto je problem koji ce DSS ozbiljno analizirati pred predstojece vanredne parlamentarne izbore u Srbiji, rekao je Dejan Milovic, potpredsednik OO DSS Kraljevo, i u osvrtu na upravo zavrsene izbore naglasio:
   - Ja ovu priliku koristim da cestitam kandidatu Srpskog pokreta obnove dr Radoslavu Jovicu na pobedi. Hteo bih da malo prokomentarisem ove rezultate prema nekim nasim evidencijama koje imamo ovde. Uglavnom je dr LJubisa Jovasevic dobio u centralnim gradskim izbornim jedinicama u Kraljevu, dok je na ostalim izbornim jedinicama pobedu odneo dr Radoslav Jovic.
   U DSS-u kazu da su poslednje dve sedmice predizborne kampanje predsednickih kandidata DSS-a i SPO-a protekle u fer i pozitivnoj politickoj atmosferi, ali da je bilo i suprotnih primera.
   - Ono sto bih kao negativnu stranu mogao da istaknem u ponasanju pojedinih medija i to konkretno bas TV Kraljevo na dan pocetka predizborne cutnje, odnosno u cetvrtak, kada je je u terminu od 20 sati gost na ovoj TV bio Marko Petrovic i kada su gledaoci mogli da vide njegov nastup i da iz tog nastupa zakljuce koji je smisao tog nastupa trebao da bude. Cak smo imali na cacanskoj privatnoj TV Galaksiji u subotu uvece, nastup gospodina Marka Petrovica, i to u vreme predizborne cutnje a zna se koliku pokrivenost ima TV Galaksija- podvukao je Dejan Milovic.
   „Svi moramo da shvatimo okruzenje u kojem zivimo“, rekao je dr LJubisa Djokovic, predsednik OO DSS Kraljevo, dodajuci da je „proslo vreme praznih obecanja i iluzija, bilo da se oni nude gradjanima ili sluze za samoobmanu“.
- Da bi se neke stvari dovele u red i da bi reforme koje su nuzne bile za gradjane sto bezbolnije koristimo priliku da pozovemo sve gradjane Kraljeva da izadju na izbore 28. decembra, jer od njihovih glasova i procene kome ce svoje poverenje dati zavisi sudbina i Kraljeva i Srbije - naglasio je dr Djokovic.
   DSS ne zeli da bude paravan politici praznih obecanja i iluzija pa iz tog razloga odbornicka grupa ove stranke u skupstini opstine Kraljevo nastavlja svoj rad kao prepoznatljiva opozicija u lokalnom parlamentu - istaknuto je na pres-konferenciji OO DSS Kraljevo.

Odbornici DSS-NDS
Koalicija DSS-NDS je Izbornoj komisiji dostavila sledecu listu odbornika: Prof. dr Vladan Karamarkovic, dr LJubisa Djokovic, Dragan Markovic, Snezana Vujovic, Dejan Milovic, Misa Milosavljevic, Sreten Simeunovic, Aleksandar Terzic, Rade Erac (DSS) i Vladimir Bogavac (NDS). Za sefa Odbornicke grupe DSS-NDS izabran je Dejan Milovic.

KOLIKO SU KOSTALI IZBORI - pise Rajko Saric
Kraljevcani participirali sa deset miliona dinara
    Na osnovu zahteva Izborne komisije opstine Kraljevo (IKOK), za organizovanje lokalnih izbora, 16. novembra, Privremeni organ opstine je odobrio sredstva od 8,5 miliona dinara sto je trebalo da bude dovoljno za organizovanje oba kruga izbora za predsednika Opstine.
Medjutim, troskovi sprovodjenja prvog izbornog kruga su daleko premasili planirani iznos jer su se poklopili sa izborima za predsednika Srbije.
   Prilikom planiranja troskova, kalkulisalo se sa najvise 8 lica u prosirenom sastavu Izborne komisije i svakog birackog odbora, a kako je bilo 10 kandidata za predsednika Opstine i 25 odbornickih lista, doslo se do situacije da su pojedini biracki odbori u prosirenom sastavu imali cak 26 lica (ukupno 36 lica u stalnom sastavu). U proseku je to bilo 20 lica po birackom odboru, dok je IKOK u prosirenom sastavu imala ukupno 49 lica.
   Republicka izborna komisija je, za pokrivanje troskova izbora za predsednika Srbije, na racun IKOK prenela sredstva za samo 7 clanova stalnog sastava IKOK i 5 lica u stalnom sastavu birackih odbora, uz nerealizovano obecanje da ce preneti sredstva i za clanove prosirenog sastava birackih odbora predlagaca kandidata za predsednika Republike.
   Prema preciznim podacima, do kojih smo dosli u Sektoru za budzet opstine Kraljevo, za izborne aktivnosti 16. novembra isplaceno je 9.708.000 dinara. Predsednicima birackih odbora i njihovim zamenicima isplaceno je ukupno 768.000 dinara, po 2.000 dinara od RIK-a i 1.000 dinara od IKOK. Stalni saziv birackih odbora brojao je 1.000 clanova i njima je isplaceno 2,5 miliona dinara. Prosireni sastav birackih odbora brojao je 2.576 clanova i njima je isplaceno po 1.500 dinara od RIK i po 1.000 dinara od IKOK, sto je ukupno 6.440.000 dinara.
   Republicka izborna komisija je na ime materijalnih troskova na racun IKOK prenela 1.936.000 dinara i preostalo je da se prenese jos milion dinara. Zbog svega ovoga pojavio se manjak sredstava od 1,5 miliona koja su zatrazena od Privremenog organa, a na ime drugog kruga izbora za gradonacelnika. Do zakljucenja ovog broja nedeljnika ,,Ibarske novosti" nismo imali potvrdu da su trazena sredstva odobrena, kako zbog toga sto je, s obzirom na mali procenat punjenja opstinske kase, tako i zbog velikog neslaganja clanova Privremenog organa na nacin trosenja pomenutih sredstava u prvom izbornom krugu. Prema svemu predocenom dnevnice za izbore 16. novembra dobili su i predstavnici stranaka koje su bojkotovale predsednicke izbore i to iz sredstava koja poticu iz opstinskog budzeta.
Tako ce izbor za gradonacelnika, i jedan propali krug predsednickih izbora gradjane Kraljeva kostati 10.000.000 dinara.

RUKOVODSTVO JKP ,,CISTOCA" U KRALJEVU TVRDI: - pise Rajko Saric
Hoce na silu da nas privatizuju

   Gradska deponija, na koju se povremeno odlaze i otpad medicinskog porekla i koja je od Zapadne Morave udaljena 200 metara od 1971. godine, svakodnevno zagadjuje vodu, zemljiste i vazduh • Vrednost ,,Cistoce" povecana za 800.000 evra sto ne odgovara nekim lokalnim politicarima koji bi se privatizacija ovog javnog preduzeca dogodi pre privatizacije, kako bi dobili svoj deo kolaca, kazu predsednik UO i direktor JKP ,,Cistoca", Zvonko Terzic i Milan Veskovic

   Deponija komunalnog otpada u Kraljevu, prema oceni republicke Agencije za reciklazu, svrstana je na osmo mesto u Srbiji. To i nije tako lose, ali je rec o oceni datoj na osnovu vizuelnog izgleda gde je primeceno da je deponija propisno ogradjena i da se otpadni materijal redovno prekriva potrebnim slojem zemlje.
   -Ono sto gradjani Kraljeva ne znaju, a sto ni radnici Agencije nisu primetili, jesu otpadne podzemne vode prepune otrovnih supstanci i teskih metala, koje se slivaju u potok Cadjavac, a odatle ulivaju u Zapadnu Moravu. Deponija, povrsine oko 7,5 hektara, u funkciji je od 1971. godine i kao sto fenol ugrozava vodotok Ibra, tako i Cadjavac predstavlja ekoloski veliki problem za stanovnistvo u slivu Zapadne Morave. Od korita ove reke, koja cesto plavi obradivo zemljiste, deponija je udaljena svega 200 metara - kaze Milan Veskovic, direktor JKP ,,Cistoca" i podvlaci da je o svemu, tokom svog dvoipogodisnjeg mandata upoznao nadlezne u Skupstini opstine, a potom i clanove Privremenog organa.

NA DEPONIJI MEDICINSKI OTPAD
   Prema njegovim recima deponija u Kraljevu predstavlja veoma opasnu ekolosku bombu jer na njoj zavrsava i medicinski otpad, i svaki drugi otpad.
   -Dovoljno je da padne mrak, u ponocnim satima najvise, pa da se na deponiji pojave nepoznata vozila koja istresaju razni otpad. Zbog toga smo od 1. novembra obnovili rad cuvarske sluzbe. Na gradskoj deponiji, koju cesto posecuju ovdasnji Romi, ali i psi lutalice, mozete naci gomile spriceva i gaze, tecnosti od operativnih zahvata, kese pune krvi i gnoja, a povremeno i amputirane delove ljudskog tela poput saka i nogu, i drugog opasnog materijala koji spada u medicinski otpad. Sve te necistoce podzemnim vodama slivaju se u Cadjavac, a potom u Zapadnu Moravu i zavrsavaju na njivama sa kojih se ubiru plodovi za ljudsku ishranu. Stoga je veoma cudno i zabrinjavajuce da dr Dragisa Kostic, clan Privremenog organa i radnik ZC ,,Studenica", do sada nije nista preduzeo da se otpad ove vrste ne pojavljuje na gradskoj deponiji - kaze Veskovic i dodaje da se u rad ,,Cistoce" umesala politika, odnosno, licni interes nekih lokalnih politicara da za odredjen procenat, koji im je obecan, privatizuju ovo preduzece koje trenutno spada u red najopremljenijih preduzeca u Srbiji. O privatizaciji ,,Cistoce" prvi razgovori vodjeni su, kaze Veskovic, jos 1998. godine u Austriji, a saznacemo da li su nastavljeni i za vreme berbe grozdja u Sloveniji ove jeseni. Mnogima stoga, ne odgovara sto je preduzece u poslednje dve i po godine vrednost kapitala povecalo za 800.000 evra, sto ima duplo vise kamiona za odvoz smeca i sto je anuliran gubitak od 7,5 miliona dinara iz 2000. godine uz isti broj zaposlenih radnika.
Evropa nece smetlista, kaze nas sagovornik, ona hoce sanitarne deponije, a od 2017. godine insistirace se na stoprocentnoj reciklazi. To ce biti obaveza svih clanica Evropske unije, pa tako i Srbije, ukoliko bude primljena u Uniju.
   -Znamo da sledi privatizacija, ali se ona mora odvijati po zakonskim pravilima, a ne po instrukcijama politicara sa drzavnog vrha ili sa nivoa lokalne politicke scene. U proteklih dvadeset i osam meseci nase preduzece posetile su delegacije cetiri inostrane firme. Sve su bile neozbiljne, u svetu nepoznate, daleko od ,,Oniksa" iz Francuske ili ,,Albe" iz Berlina, u principu prevarantske sa namerom da za malo novca dodju do dobrog preduzeca, a zatim gradjanima Kraljeva nametnu globu na vrat. ,,Eko resurs" je bila poslednja firma cija delegacija je bila kod nas i sa kojom je trebalo doci do potpisivanja sporazuma o poslovno - tehnickoj saradnji. Ispostavilo se da je rec o firmi koja je prezaduzena, koja nema maticnu firmu u Nemackoj, a namera joj je bila da preko nas dobije povoljan kredit u Srbiji. Primera radi, oni su u Svedskoj za 12.000 do 15.000 evra nabavili polovnu masinu za baliranje smeca, a ovdasnjoj javnosti su saopstili da je masina vredna 150.000 evra. Predstavnici jedne druge firme iz Nemacke, prilikom obilaska nase deponije, dosli su na ,,genijalnu" ideju u vidu izgradnje tramvajske linije od deponije do centra grada i Mataruske Banje kojom bi se vrsio transport smeca do deponije. Jos dve firme su izrazile zelju da kupe komunalnu higijenu, segment ,,Cistoce" koji najbolje funkcionise i donosi profit u celom svetu. Oni bi, medjutim, vise nego prepolovili broj radnika, jer bi imali princip jedno vozilo jedan radnik, dok kod nas jedno vozilo opsluzuju tri radnika - kaze direktor Veskovic i napominje da jedan kontejner u koji se baca razni otpadni materijal, od uginulih zivotinja i stajskog djubreta do suta i koji tezi 500 kilograma, ne moze da istresa jedan radnik.

DEPONIJA VAZNIJA OD MOSTA
   Govoreci o samom poslovanju JKP ,,Cistoca", Milan Veskovic kaze da je, pored 1.200 postojecih kontejnera, postavljeno novih 400 komada. Privremeni organ opstine obezbedio je sredstva za nabavku jos 200 kontejnera za ciju izradu je potpisan ugovor sa Fero - prometom, sa Magnohromom. Isporuceno je 25 komada, a ostatak ce biti na ulicama do kraja februara 2004. godine. Komunalna usluga u Kraljevu, za stan od 60 kvadrata iznosi 90 dinara, dok je ista usluga za stan ove velicine u susednim zemljama 4-8 evra.
   Predsednik Upravnog odbora ovog javnog preduzeca, Zvonko Terzic, kaze da je grad cist onoliko koliko to hoce i koliko zeli ,,osnivac preko Direkcije za planiranje i izgradnju".
   -JKP ,,Cistoca" svake godine napravi detaljan plan pranja i ciscenja ulica, odvozenja smeca i odrzavanja parkovskih povrsina, ali se u Direkciji plan redukuje, a zatim se kod gradjana stvara slika da mi slabo radimo. Nalogodavac ,,Cistoci" je Opstina preko Direkcije koja odredjuje i dinamiku i obim ciscenja grada. Nekoliko novosagradjenih stambenih zgrada dobilo je upotrebnu dozvolu iako pre toga nisu obezbedile sudove za smece, sto su bile u obavezi. Komunalna inspekcija izdala je 600 resenja za obaezno obezbedjenje sudova za smece lokalima povrsine vece od 50 kvadrata - kaze Terzic i ne krije povoljne utiske sa seminara u Slovackoj koji je u organizaciji Ministarstva za zastitu zivotne sredine te zemlje odrzan od 25. do 27. novembra na temu ,,Standardi u projektovanju i izgradnji deponija u skladu sa standardima EU".
   -U Slovackoj, koja u EU ulazi u maju 2004. godine, u kojoj su komunalna preduzeca uglavnom privatizovana, u nacionalnom parku na Tatrama nalazi se kompjuterizovana deponija u kojoj se cedi otpadna voda i vec u trecem bazenu koristi za uzgoj ribe. Iduce godine 18 miliona evra EU ce dati Srbiji za resavanje pitanja komunalnog otpada. Ubedjen sam da nadlezni u Kraljevu nemaju ni lokaciju, ni projekat za modernu deponiju, tako da necemo moci ucestvovati na konkursu za dobijanje dela ovih sredstava. Dok drugi hoce da nam pomognu, mi sami sebi odmazemo - kaze Terzic i naglasava da je prioritet Kraljeva, pre zaobilaznice i mosta preko Ibra, izgradnja savremene deponije. Ne zbog zahteva EU vec zbog nas samih kojima ce visak smeca i njegovo lose odlaganje, naneti nesagledive posledice.
   I Veskovic i Terzic tvrde da su trazili od Privremenog organa oko dva miliona dinara za uklanjanje 37 divljih deponija od kojih su neke starije od 15 godina. Trazeno je i 1,5 miliona dinara za orezivanje 650 stabala u gradu a zbog toga sto je bilo vise elementarnih nepogoda koje su ostetile jedan broj stabala. Ni jedan od ovih zahteva nisu naisli na odobravanje clanova Privremenog organa medju kojima se, kako tvrde, nalaze i ljudi licno zainteresovani za ,,uspesnu privatizaciju" ,,Cistoce". Nije prihvacen ni zahtev da se neiskoriscena sredstva namenjena za unistavanje pasa lutalica, od milion dinara, a koja nisu utrosena, preusmere za kupovinu pogrebnog vozila.
   -Sa druge strane, u budzetu SO je formirana vestacka stavka od 66 miliona dinara koja se koristi za pokrivanje finansijskih rupa iz prethodnih godina, poput izgradnje Omladinske ulice i drugih projekata. Za ciscenje deponija na putu Kraljevo - Usce i uklanjanje deponija u samom gradu novca nema. Zna se i ko je pravio deponije i ko je kriv sto su one napravljene. Dakle, sve sto smo trazili nismo dobili, a dobili smo ,,pauka" koji nismo trazili i koji nam pravi gubitak od 170 dinara za svako vozilo koje se dopremi u nas krug - zakljucuje Veskovic.
   On dodaje da Privremeni organ, na celu sa Markom Petrovicem i Dragisom Kosticem, vec duze vreme vrsi konstantan pritisak na ,,Cistocu" na perfidan i Gebelsovski nacin, tako sto komunicira sa sekretaricom i pojedinim radnicima i poslovodjama, ignorisuci pri tom direktora i Upravni odbor, a sa ciljem da se izazove haos u preduzecu. Neodmerene, i kako kaze, lazne i tendenciozne izjave Privremenog organa sa poslednje sednice predstavljaju najavu privatizacije pre privatizacije.
   -No, i pored svega, stiticemo interes preduzeca a samim tim i gradjana Kraljeva, sve dok se budemo nalazili na mestima na kojima se danas nalazimo - tvrde direktor Milan Veskovic i predsednik UO JKP ,,Cistoca" Zvonko Terzic.

Veterinarski institut u Kraljevu imao je cast da, od trideset jednog instituta u Srbiji, prvi dobije opremu za poboljsanje uslova rada laboratorija u lancu prehrane. Evropska unija obezbedila je 14 miliona evra kao pomoc Srbiji da razvije koncept ispravne hrane, a od cetiri miliona evra koliko ce biti iskorisceno za opremanje laboratorija, Veterinarski institut u Kraljevu dobio je je opremu vrednu 100.000 evra, jer je ova ustanova, inace najmladja u porodici specijalizovanih ustanova u veterinarstvu u Srbiji, u daleko boljem stanju od ostalih i kad je u pitanju sam objekat, i po pitanju postojece opreme.
Veterinarski institut u Kraljevu jedan je od sedam instituta u zemlji koji ce proveravati zdravstveno stanje stoke i namirnica zivotinjskog porekla. Zadatak Instituta je da obezbedi zdravo meso za jelo, da spreci izbijanje infektivnih stocnih bolesti, kao sto su slinavka ili sap ili "bolest ludih krava". U okviru istog programa, Evropska unija ce opremiti 14 laboratorija u Srbiji koje ce biti specijalizovane za kontrolu biljaka i semena, kao i devet laboratorija za zdravstvenu ispravnost zivotnih namirnica.
Ricard Cink, direktor Evropske agencije za rekonstrukciju koja rukovodi projektom i republicki ministar poljoprivrede Stojan Jevtic, potpisali su u Kraljevu Memorandum o obnavljanju veterinarskih, sanitarnih i fitosanitarnih institucija cime je potvrdjen raniji dogovor o ulaganju sredstava prikupljenih od prodaje djubriva, kukuruza i stocne hrane iz ranije pomoci EU u nastavak projekta ispravne hrane.

ZASTITA DOMACIH POTROSACA…
- Laboratorija u Kraljevu je samo jedan deo nacionalnog sistema ispravne ishrane - rekao je direktor Evropske agencije za rekonstrukciju Ricard Cink ocenjujuci da Veterinarski institut u Kraljevu ima vodecu ulogu u svojoj bransi.
Po potpisivanju sporazuma Cink je naglasio vaznost ulaganja u bezbednost prehrambene industrije i saradnje sa ministarstvom za poljoprivredu u Srbiji u sest razlicitih projekata: osim obnavljanja zgrada i investiranja u opremu i kadrove EU pruzice pomoc u razvoju zakonodavstva i uspostavljanju standarda, podrsku obimnom sistemu identifikacije domacih zivotinja, modernizaciji kontrole granica u sklopu kontrole namirnica koje ulaze ili izlaze iz zemlje i stvaranju Agencije za fitosanitarne, veterinarske i sanitarne laboratorije u Srbiji koje ce postati deo mreze slicnih evropskih institucija.

… I ISPRAVNI PROIZVODI ZA IZVOZ
- Uspostavljanjem ovog sistema laboratorija, drzava postaje garant da su proizvodi iz Srbije koji se nadju na trpezi Evropske unije ispravni, cime ce se povecati konkurentnost poljoprivrede i veceg plasmana na svetskim trzistima, a pre svih na trzistu EU. Na ovaj nacin bice zasticeni i domaci potrosaci od uvoza proizvoda sumnjivog porekla - izjavio je posle potpisivanja sporazuma republicki ministar za poljoprivredu Sojan Jevtic.
- Pre integracije u EU mora da dodje do reintegracije u evropske institucije, a to nije moguce bez postovanja odredjenih internacionalnih standarda. Zato Evropa pomaze projekte, kao sto je ovaj, koji doroinose podizanju standarda. Evropska unija opredelila se da podrzava ispravnu poljoprivredu po konceptu od "njive do trpeze", a ova laboratorija ce vam pomoci da postignete dva cilja: da uzgajate zdrave krave koje ce hraniti zdrave ljude i da proizvodite ispravnu hranu za izvoz u zemlje EU - rekao je sef delegacije Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori, ambasador DZefri Baret.
- Ovo je oprema koju mi koristimo vec dvadesetak godina, a na ovaj nacin mi samo produzavamo aktivnost u kontroli namirnica zivotinjskog porekla, jer je "zanovljena" mozda jedna trecina opreme iz oblasti kojoj oprema pripada - rekao je Petar Popovic, direktor Veterinarskog instituta u Kraljevu koji pokriva 25 opstina i petinu stocnog fonda u republici.
Budzet Evropske agencije za rekonstrukciju u Srbiji ove godine iznosi 220 miliona evra. Ambasador Baret, naglasavajuci da nisu u pitanju krediti vec ciste donacije, u Kraljevu je rekao da ocekuje da i za sledecu godinu suma bude priblizno ista.

   Otac Vasilije je 1971. godine dosao u Hilandar iz Brdjana kod Milanovca. Kaze da su mu se roditelji jos za vreme rata upoznali kao cetnici, majka je imala 15 godina, a otac 21. Oba majcina brata su, takodje, bili cetnicki komandanti, a i deda mu je bio cuveni ratnik jos u Prvom svetskom ratu.
  ,,Jednoga dana baba je rekla mom ocu da ce se njih dvoje uzeti kada se rat zavrsi, u sta on nikako nije verovao", pocinje svoju pricu sedokosi mnonah, samouveren, malo razbarusen i poprilicno buntovno raspolozen zbog cega malo odudara od okoline u kojoj se nalazimo i gde sve odise mirom, skladom i ljubavlju prema Bogu. ,,Medjutim", nastavlja on, ,, dosla je 46. on je otisao kod roditelja moje majke, mada su ga oni tada jedva prepoznali, i tu su se dogovorili da se uzmu. Mojoj majci su dvoje dece ubili komunisti, jedno 1947. koje je imalo oko 6 meseci, posto su je tukli, a tada je bio cuveni zloglasni Toroman inspektor iz Cacka, koji je posle bio upravnik u Sremskoj Mitovici, a poznat je po tome sto je protu Savkovica, koji je bio 19 godina u zatvoru, tukao, vadio mu zube i sta mu sve nije radio. Potom je i 48. drugo dete izgubilo zivot, a kad je majka ostala u drugom stanju, noseci mene, oni su je sklonili u sumu. I posto mi je, tek sto sam rodjen, pena posla na usta brzo su me zavili u neku veliku krpu, odveli u manastir Gledjane i krstili otac Julijan Knezevic i otac Jovan Radosavljevic. Posle izvesnog vremena pena je nestala i oni su nastavili sa krstenjem, a ja sam ostao ziv i evo me sada ovde."

DEMONSTRANT
"Kada sam zavrsio skolu", nastavlja jedan od najpoznatijih monaha iz Hlandara, ,, moj stric je radio na zeleznici, pa sam i ja 1964. dosao u Beograd i dobio batine 68. u demonstracijama. I sada imam posledice posto me je jedan policajac udario po glavi tako da mi je pukla kost. Kada sam ovde dosao to sam operisao i imao sam sest operacija posle toga. I svakog meseca idem pa mi to ciste jer gnoji i Bog zna dokle ce to da bude. Tako da ja ove oslobodioce koji oslobadjaju od kuce, imanja i zdravlja dobro znam, mene su od zdravlja oslobodili, a neke oslobadjaju od zivota. Zavrsio sam 68. A radio sam kao otpravnik vozova u Lajkovcu, Djurincima, Kusatku, pa Kovacevcu i onda sam dosao na prugu, i polako spremao dokumenta. Tada sam rekao djedu: - Djedo, u ovoj zemlji koja tuce ja necu da zivim , aon mi je rekao da idem u Grcku. Dosao sam i video da je ovde mnogo lepo. Grcka je tada bila mnogo poboznija nego sad. Dokumenta sam dobio 71. , dosao sam ovamo kao emigrant i vise se nisam ni vracao.
   Ipak, koji je bio pravi razlog sto ste napustili zemlju?
-Zato stno nisam zeleo da zivim u Jugoslaviji koja tuce ljude. A i govorili su mi: ,, Znas ko ti je bio djed, ujak, a ti…znamo sve, kao, sedi tu, nemoj da se guras mnogo…" Sa takvim kvalifikacijama nisam mogao da ocekujem neku narociti perspektivu.
   Ali, i pored toga, niste poslusali savet da se ne ,,gurate mnogo i da sedite mirni". Naprotiv, cak ste i strajkove organizovali.
-Da, organizovao sam jedan tezak stajk i hvala Bogu da sam se izvukao , mogao sam da zaglavim, sto kazu ljudi, naopako. To se desilo u Kusatku, kada sam ja bio otpravnik vozova. Jedan moj drug koji je sada na zeleznici, bio je tada na visem nivou, rekao mi je da je nas direktor ukrao deset miliona, a znao je to jer je on vodio racune. Rekao mi je sve podatke i ja sam onda organizovao zeleznicare, otpravnike vozova i druge i napravio sest velikih parola.

STRAJKAC
U Smederevskoj Palanci odem u magacin uzmem hartije i lesonita, a sve su oni to gledali. Tri metra veliki transparenti, jedan metar siroko, nacrtam jednnog zeleznicara sa kapom kojem ispadaju pare iz dzepova i napisem : sefe,gde su pare? Zatim, socijalizam i komunizam - samo na papiru, i jos neke. Ujutru, kada je naisao voz iz Lapova tu veliku smo okacili na celo lokomotive i mada je pstojalo naredjenje da to skinu, niko to nije hteo da dira tako da je voz stigao do glavne stanice. Posle pola sata dosla su dva inspektora u kolima da ispitaju slucaj. Nedelju dana disciplinski sud u ZTP mi je dao otkaz ali sam imao srecu jer sam imao jednog prijatelja advokata koji me je posle pola sata razgovora sa njima pozvao u kancelariju i rekao: znate, vi ste mladi, nemojte to vise da radite, sve cemo to izgladiti. Pitao sam ga je li direktor uzeo pare ili nije. ,,Pa dobro, neka bude kako ti kazes", rekao je, jer nije hteo da prizna i tako se to zavrsilo, a nismo bili osudjeni ni ja ni moje kolege. Bilo nas je nekoliko koji su bili glavni, a ove sitnije nisu ni gledali.
   Mada ste monah, sa svim osobinama koje su takvom zvanju i primerne, delujete dosta buntovno za razliku od drugih koji imaju nekako pomirljivije stavove?
-Bio sam ratoboran, a i moj djed je bio takav. Imao je cetiri sina i tri cerke. Bio je solunac i imao tri odlikovanja. Nikome nije cutao u selu, ali je mnogima i cinio, a nikome nije uzimao priznanicu. Bog zna i ja, govorio je . I taj autoritet dede me je odrzavao, a i danas mi koristi.
   Pre dvanaest godina tadasnji predsednik Srbije Slobodan Milosevic je dolazio u Hilandar. Dosta je verzija bilo u medijima o tome. Pricalo se da su tada svi monasi pobegli kada su culi da on dolazi. Koliko mi je poznato, Vi ste jedan od inicijatora ovog skandala o kojem se jos ne zna prava istina.
-Da, izasli smo vaktom. Uostalom, ja sam o svemu tome napisao i pesmu koja se zove desant na Hilandar. A deset dana pre nego sto je krenuo, znaci posle devetoga marta, zvao je minister za verska pitanja i trazio od nas da se pripremimo jer dolazi Milosevic. Ne poznajem tog Slobodana, rekao sam ja. Kako ne poznajete, pitao je on. A ja sam tada bio epitrof (zamenik igumana manastira oca Pajsija) znaci ja sam bio operativac. I kazem ja, ja sam Grk, imam grcke papire i meni nije poznato i tako to. Posle je on trazio Pajsija, a ovaj nije hteo da se javi. Cetiri dana kasnije zovu iz Ministarstva spoljnih poslova, ali nije hteo da kaze ko je i kaze ,, znate mogli bi ste da napravite ipak kao da dodju". Mi smo ovde imali sednicu i nijedan monah nije bio za to, cak ni otac Serafim ciji je otac Hrvat, a majka Nemica. On je rekao kako je Milosevic izjavio da je u sedamnaestoj godini rascistio sa religijom.To je rekao osamdesetih godina za pariski casopis L mond. Serafim je to procitao i rekao ja sam da se ne primi.
E, sada je situacija bila laksa i mi se dogovorimo da ja ostanem u manastiru, otac Pajsije, kao iguman, da izadje dva dana pre, otac Kiro, kao pop, da izadje i on i otac Nikolaj. Iguman, znaci da ne drzi besedu za docek, Kirilo - nema litija, a otac Nikolaj - nema rucak, posto je bio kuvar. Pa…taktika. I sad prethodnog dana kad je tebalo da on (Milosevic) dodje, sleteo je oko osam sati jedan mali helikopter - policijski . Ja izadjem na kapiju i sad taj inspektor Severne Grcke, s kojim sam se odavno znao, pozdravi se sa mnom i kaze da je tu po sluzbenoj liniji. Znam prijatelju , rekao sam mu, ali kad negde ides najavis se, pa makar i na kafu. Rekao je da me je zvao tog jutra, a kada sam ga pitao zasto me nije zvao sinoc, odgovorio je da mu je naredjenje stiglo tek ujutru. Rekao je da je dosao da izvidi zasto mi necemo da primimo Slobodana Milosevica, predsednika. Oprostite, rekao sam, u pitanju su tri stvari: U Tipiku Svetoga Save kaze se da se vladar prima sa litijom, e, a taj covek da li je krsten, jesi li video da se pricestio, krstio pred ikonom ili da se ispovedio? Nista ne znam ,odgovorio je. Dobro, druga stvar, on dolazi ovde u Hilandar kao covek koji nema nikakvih lepih obelezja, kako da ga docekamo? Znaci, napisi ti Elefterije jedan tipik kao sveti Elefterije, i mi cemo po tvom tipiku da radimo, a Tipik Svetog Save cemo da sklonimo. To ga je toliko preseklo, joj oce, nemojte, rekao je, kako ja mogu da budem veci od Svetog Save? Pa, ti me teras, jel tako? I treca stvar, ja mu kazem, ovaj decko je poginuo u Beogradu, jel znate ko mi je to, to mi je brat .On se zaprepastio. Mislim, brat po liniji otpora i tako. Dobro, ja vas razumem, rekao je, ali to nista ne znaci. A prethodnog dana sam ja saznao od jednog mog velikog prijatelja iz Grcke, koji mi je rekao kako je Milosevic prethodnog dana u Atini Micotakisu rekao: ,,Sto se tice Skopljanaca, pola sata ja odozgo, pola sata ti odozdo i to cemo da zbrisemo i napravimo otvorenu granicu. To znaci da nema vise Makedonije, nema vise granica, a to je rasplozenje Grcke i Srbije". Kasnije sam, takodje, saznao da su desetak dana posle toga oni tenkove doterali u Djevdjeliju i cekali sedam dana, a onda su se vratili.

TAKTIKA
A dan pre Milosevicevog dolaska oko sedam sati dosao je jedan policajac i rekao mi kako ima sest ljudi koji bi trebalo da dodju kod njega zbog losih karakteristika po situaciju koja je trebalo da se dogodi. Bili su tu urednik ,,Iskre" iz Minhena, ,,Slobode" iz Amerike i jos neki novinari zato sto sam ja hteo da oni to vide a ne da se prica sutra nisu primili, jesu primili, bilo je ovako ili onako. Oni su sedeli tu i gledali ljudi kako da napisu. Nista, rekao sam, u ovoj kuci staroj 800 godina nikada se nije desilo da se proliva krv, a kod njega (Milosevica) je voda, prema tome, ne sekiraj se nista. Neka bude on u jednoj sobi, ja cu staviti jednog policajca da seta hodnikom... i tako. On je pristao. I u dvanaest sati -helikopteri, ovuda i odose na Kareju. Tamo na Kareji docek, litija, vodili ga u crkvu, uvodili ga u oltar, vodili ga u Protat, dali mu rucak, dali mu zlatnu ikonu. A on tog protu nije ni poljubio u ruku, niti mu je rekao ,,pomaze Bog". Hvala, hvala i tako, da bi na kraju prota rekao: ,, Ja mislim gospodine predsednice da vi ne treba da idete u Hilandar jer ste vi sve pocasti Svete Gore dobili ovde, i vise nego sto mozda treba, najbolje bi bilo da se vi vratite, a on je rekao, ne, idem .

OTMICA
I onda su hellikopteri dosli odozdo. Pre nego sto su dosli ja kazem bratiji: ,,Braco, sad ko hoce, kud hoce". I onda smo se svi razisli, a pre toga dva sata jedan mali helikopter, policijski, spustio se i oni su, kako sam video, kidnapovali oca Pajsija, ubacili ga u helikopter i doveli ga ovde. Vidim ga ja kako zbunjen ide. Ovde je trazio mene, ali niko nije hteo da mu kaze i posto me nije nasao izasao je na kapiju, a Milosevic mu je rekao : Zdravo druze! Onda ih je Pajsije uvodio u crkvu, a Milosevic je drzao ruke na ledjima, nije prilazio Trojerucici i nijedan njegov pratilac nije hteo da poljubi ikonu, niti da kaze ista, makar da ostavi neki dinar, jel tako? Nista, samo su to gledali, otisli u trpezariju , otisli gore da vide nesto knjiga i onda su dosli u salon u kojem je Milosevic rekao nekoliko reci: Pa znate, bilo je ranije ogresenja, sada je situacija nesto drugacija, mi cemo da pomognemo, nisu to vise ona vremena, i tako to, jos nesto bez veze i onda su seli i otisli. Tako se to desilo i ostala je istorija da se cita, eto.
   Vi ste oce Vasilije, kao sto rekoste, bili buntovnik, na dedu, jos od 1968. a to ste, koliko vidim, ostali i danas?
-Ne, samo istinu. Trudim se da mi svaka rec bude potkovana, da nista ne govorim, da nemam napisano ili da ne pokazem.
    LJudima je sigurno znimljivo kako je organizovan zivot u Hilandaru?
-Ustaje se u 3 sata i to je pravilo monasko u keliji, onda pocinje polunocnica u 4 u crkvi, a posle toga jutrenje, casovi i liturgija.To se sve zavrsi negde oko 8, posle toga se ide u trpezariju, posle toga tamo ostaje oko pet ljudi da se to pocisti, sredi, a onda imamo odmor od dva sata. E, sad, koji imaju poslusanja (zaduzenja da organizuju pojedine poslove u manastiru), oni to zavrse i posle na podne pocinju poslovi. Znaci u jedan sat se cisti crkva, pale se kandila, radi biblioteka i to je sve do pola cetiri. Onda pocinje sredjivanje, oblacenje i pocinje sluzba u crkvi u pet koja traje skoro sat, a kad se zavrsi crkva ide se u trpezariju, posle vecere se dolazi u crkvu, ima povecerje, a kad se to zavrsi iznose se mosti, ima ih oko 120, ali se iznosi oko 15 i ljudi ih celivaju .Onda se objasni crkva, istorijat Trojerucice, Svetog Simeona, a neki koji imaju potrebu za tim uzmu grozdje za nerotkinje, ulje za bolesne i tako to. Tu se zadrze oko sat i onda se vracaju u prostorije, a u 22 sata mora da se legne.
   Za razliku od, da kazemo , obicnih monaha Vi imate status misionara, kako sami tvrdite. U cemu se sastoji razlika izmedju misionara i obicnog monaha?
-Ja sam 1985. godine, kad sam bio na Vracaru, tada je bilo negde oko 300-400.000 ljudi, posle toga su mnogi prisli. Starac Nikanor mi je druge veceri u Rakovici dao blagoslov da misionarim, posto je slusao sta ja pricam. Znaci, ja nema zabrane, ja misionarim sta mi se naredi - istina. Ja propovdeam Hristosa, istinu i protiv toga moze neko da se buni, znate, ali ne moze da obori jer Bog postoji, Hristos postoji , istina postoji i nista, ti koliko kazes nije, moje jos duplo jeste i ti moras da budes pobedjen. Ne mozes da osporis jer ima hiljade nacina da ti dokazem da je Bog prisutan medju nama. I ove stvari koje su istina, bio je Milosevic, svi znaju da je bio, pa zasto da nepricam, bilo je tako - tako je i gotovo. Znaci nisam ja dodao nista, sve je tacno od a do s.
    Moram da priznam da prvi put cujem…
-Za sta, za misionarenje?
   Da, nisam znao da u monaskim krugovima postoji i takva kategorija.
Ja u celom svetu imam oko 5000 misionara, Amerika, Austalija i mnoge druge drzave, a ja sam tu samo jedan na Hilandaru. Evo, recimo, Hranislav Milosevic hoce da otvori radio stanicu na hilandaru i mene je predlozio da tu radim, ja sam tamo radnik, nisam ni sef, niti bilo sta drugo i radio stanica ce raditi iz Hilandara.
   Dobro, kako bi ste vi objasnili sustinu monaskog zivota nekome ko, recimo, nista o tome ne zna.
-Dve su stvari, jedna dolazi samo iz ljubavi prema Bogu, a druga je saznanje grehova. Te dve stvari koje te vode su jedine koje ostaju u Hilandaru ili u bilo kojem drugom manastiru. Neki ljudi koje ja znam ovde imali su grehova, videli su da je to strasno i dosli su u manastir, da se ociste i priblize Bogu i tu su ostali. Svi drugi, te ostavila ga devojka, te nije mu nesto bilo dobro, budu ovde i odu. Od mog dolaska do danas je 36 ljudi otislo. Svi su u globalu bili dobri ali nije vodilja koja ih vodi bila ova, samo dve stvari, koje sam vec pomenuo.

UMETNOST - KULTURA - OBRAZOVANJE

PREDSTAVLJANJE ROMANA „VIZITA“ KRALJEVCANKE BOJANE MILOSAVLJEVIC - pise Slobodan Rajic
Lepota jednostavnosti
   O knjizi, koja je u izdanju beogradske „Narodne knjige“ nedavno izasla iz stampe govorili Vasa Pavkovic i Emilija Milovanovic • Jos jedan znacajan doprinos kraljevackog knjizevnog kruga srpskoj knjizevnost • Kulturni dogadjaj u organizaciji Knjizevnog kluba Kraljevo i Biblioteke „Stefan Prvovencani“

   Trenucima dobrih knjizevnih vibracija i vracanjem vere u snagu pisane reci moglo bi se nazvati vece promocije knjige-romana „Vizita“ kraljevacke novinarke Bojane Milosavljevic. Predstavljanje iz stampe upravo izaslog romana „Vizita“, u izdanju beogradske „Narodne knjige“, u kraljevackoj Biblioteci, proslog utorka, 2. decembra, okupilo je mnogobrojne ljubitelje lepe knjizevnosti, svih uzrasta i zanimanja, tako da se, sto je neuobicajeno, trazila stolica vise. Pokazalo se, ne bez razloga, jer svi, koji su te veceri bili u sali Biblioteke, mogu da kazu da su prisustvovali izuzetnom kulturnom dogadjaju u kraljevskom gradu koji dobija sve znacajnije mesto na literarnoj mapi Srbije.
   Naime, najpre je u nadahnutom kritickom polucasovnom izlaganju Vasa Pavkovic, knjizevnik i urednik Narodne i Bojanine knjige, o „Viziti“ imao pravi mali govorni esej. O tome kako je ova, sve citanija knjiga-roman, preko Narodne knjige nenametljivo ugledala svetlost dana, a potom i o njenim jezickim, literarnim, stilskim i estetskim vrednostima. Iz sjajnog Pavkovicevog svojevrsnog govornog ogleda prisutnima ce, mozda, najvise ostati u secanju njegova ocena da je roman „Vizita“ Bojane Milosavljevic, iako prvenac, „primer vrhunske zanrovske literature, i po knjizevnom kvalitetu, i po citanosti“, zbog cega je i uvrsten u ediciju „Megahit“ Narodne knjige, a ne u „Alfu“ tog izdavaca, koja objavljuje upravo prve knjige novih pisaca. To je jedan od retkih ljubavnih romana; romana koji se ne bavi krupnim istorijskim i politickim temama, vec obicnim, zivotnim, malim ali univezalnim ljudskim sudbinama i odnosima. to je knjiga ciji realisticki stil, neopterecen pokusajima avangardizma ili nekog drugog jezickog eksperimenta, pleni upravo lepotom jednostavnosti, spontanosti i nepretencioznosti, lakocom iskaza i toka radnje, bez egzibicionizma i velike dramatike - naglasio je Pavkovic, isticuci da je po temi i stilu Bojana najbliza Gordani Kuic, a iznad LJiljane Habjanovic - Djurovic, Isidore Bjelice, Vesne Radusinovic... Roman „Vizita“, po Pavkovicevim recima, jos je jedan znacajan doprinos kraljevackog knjizevnog kruga ne samo srpskoj knjizevnosti, vec i mnogo sire.
Emilija Milovanovic, vec afirmisana kraljevacka spisateljica, poznata po svojim pricama poput nedavno nagradjene knjige „Mrtva priroda“, Bojaninu „Vizitu“ pokusala je da kriticki objasni iznutra, iz ravni glavnih junaka i njihove zivotne price koja se, po njoj, iako ispisana realisticnim stilom, desava takoreci nadrealno, nezavisno od pisca koji je „belezi“, ali i citaoca koji je cita, upravo onako kako je neka visa estetska sila htela. Na taj nacin, tvrdi Milovanovicka, Bojana Milosavljevic je jedan vrhunski univerzalni, ali i individualni dogadjaj, kao sto je LJUBAV, kao knjizevno-estetski medijator prenela na papir onima kojima je i namenjena - ljubiteljima lepe knjizevne reci.
   A sama autorka, Bojana Milosavljevic, pojavljivanje svog prvenca objasnila je zeljom da se odvoji od mukotrpnog novinarskog zanata i svakodnevnog jednolicnog i na nasim prostorima sve tezeg i prozaicnog zivota, u smirenost i opijenost knjizevnog stvaranja koje je u njoj kao talenat i cilj tinjalo od malih nogu. Uz zahvalnost svima koji su njenu knjigu udostojili prisustvom ovoj kraljevackoj promociji, ali i onima koji su je u stvaranju ohrabrili, pre svih Natasi Kovacevic, Goranu Petrovicu i Emiliji Milovanovic, i citaocima koji su sebe pronasli u ovom romanu i to joj signalizirali, Bojana je , insistirajuci na psiholoskoj strani romana, procitala i jedan insert iz njega koji je na sve prisutne ostavio snazan utisak, upravo zbog lepote i jednostavnosti pripovedanja.
Organizatori predstavljanja romana „Vizita“ Bojane Milosavljevic bili su Biblioteka „Stefan Prvovencani“ i Knjizevni klub „Kraljevo“, a da su to uspesno uradili govori povoljan utisak posetilaca koji su, odlazeci, pozeleli da im se ovakav kulturno-umetnicki dogadjaj sto pre ponovi. Na potezu je Bojana Milosavljevic od koje, to je i receno u utorak uvece, svi ocekuju nove knjizevne bisere.


NOVINAR MIROSLAV KACAREVIC NA REPUBLICKOM RADIJSKOM I TV FESTIVALU - pise Bojana Milosavljevic
Medju pet najboljih

   Prosle sedmice Soko Banja je vec po tradiciji bila domacin 22. Festivala radio i televizijskih stanica Srbije, koji je i ove godine okupio najveci moguci broj poslenika javnog mnjenja u Republici. Reportaza "Put povratka dug pet decenija"- Miroslava Kacarevica, novinara Radio Kraljeva, koja je u maticnoj kuci emitovana u dokumentarnom serijalu "Tragovi," svrstana je medju pet najboljih ostvarenja na ovoj manifestaciji.
   Priznanje iz Soko Banje je samo jedno u nizu koje je Kacarevic dobio tokom svoje duge novinarske karijere. Medju profesionalnim nagradama istice se ona koja mu je prosle godine dodeljena na Internacionalnom festivalu reportaza u Somboru.


IZ NARODNE BIBLIOTEKE ,,STEFAN PRVOVENCANI" KRALJEVO
Nove knjige

 ODELJENJE ZA ODRASLE
Nikola Milosevic: "Kutija od orahovog drveta", KOV, 2003
Nakon "Niti miholjskog leta", ovo je drugi po redu roman akademika Nikole Milosevica. U sredistu autorovih interesovanja nalazi se knjizevni lik intelektualca, psihologa, Tomislava Majstorovica, za koga autor odabira nesvakidasnju erotsku strast koja odstupa od uobicajnih drustvenih i moralnih normi. Citalac se kroz junakovu ispovest suocava sa najtamnijim delovima njegove duse, sa onim sto bi "bolje bilo da nije bilo". Istovremeno, ovo je prica o predodredjenosti spoljasnjim i unutrasnjim nuznostima, ali i traganju za potvrdom Bozjeg postojanja. Nikola Milosevic ne propusta priliku da se u jednom segmentu svoga romana dotakne i teme covekovog zivota u represivnim vremenima pogubnih ideologija.

DECJE ODELJENJE
Milutin Tasic: "Srpski velikani umetnosti", Bookland, Beograd, 2003
U ovoj zanimljivoj i vise nego informativnoj knjizi, Milutin Tasic nam daje zivopisne biografije cetvorice srpskih umetnika: Stevana Mokranjca, Pavla Jovanovica, Dobrice Milutinovica i Ive Andrica. Kroz price o zivotima ovih velikana citalac upoznaje neka od najvecih dostignuca nase muzike, slikarstva, pozorista i knjizevnosti. Anegdote i secanja savremenika, kao i beleske samih umetnika, cine ovu knjigu lako citljivom i prijemcivom ne samo za decu, vec i za one koji zele da osveze ili prosire svoja znanja o gigantskom doprinosu ovih ljudi svekolikoj duhovnoj bastini.

PREPORUCUJEMO
Svetislav Jovanov, "Sekspir, Kot i ja", Narodna biblioteka "Stefan Prvovencani", Kraljevo, 2003
Ogledi ove knjige Svetislava Jovanova predstavljaju preispitivanje i polemisanje (ne nuzno negativno orijentisano) sa Kotom, prvenstveno, ali i sa drugim relevantnim sekspirolozima. Podnaslov knjige, "antiteatroloski ogledi", upucuju na samu srz Jovanovljevih razmatranja. Ono sto povezuje komade koji se nalaze u sredistu njegovih interesovanja jesu metafore senke, glumca i ludaka, koje nuzno prizivaju problem odnosa bica i privida. Jovanova pre svega zanima razoblicavanje mehanizma iluzije, razotkrivanje metafore predstave, tako prisutne kod Sekspira. Sa ovima je najtesnje povezana tema Moci (Vlasti, ali i Znanja) i Velike Manipulacije, odnosno Velikog Manipulatora, glavnog architectusa-a. U savremenim oblicima virtuelne stvarnosti (berzama i slusaonicama Interneta), ali i u nasem doskorasnjem primeru "postsocijalisticke Ledi Magbet", Jovanov vidi Sekspirovo maestralno anticipiranje polozaja postmodernog coveka.

NAJTRAZENIJA KNJIGA U PROTEKLOJ NEDELJI
Nikola Milosevic: "Nit miholjskog leta", Lio, 2001.